Zakljucivanje.docx

ЗАКЉУЧИВАЊЕ Закључивање је мисаони процес којим изводимо један суд из једног или више других судова. Суд или мисао која се добија том радњом је закључак. Закључивање је мисаони процес, а закључак - логичка творевина. Закључак изражавамо помоћу реченица. Али као што појам није реч, ни суд реченица, тако ни закључак није скуп међусобно повезаних реченица. Исти закључак можемо на различитим језицима да изразимо разним реченицама. Али елементи закључка нису реченице него судови. Судови од којих полазимо у закључивању називају се премисе, а суд који следи из премиса назива се конклузија. Премисе можемо сматрати разлозима или сведочанствима на основу којих изводимо конклузију, тј.закључак. За логику је само оно закључивање оправдано у коме премисе пружају довољан разлог за тврђење конклузије (закључка). Да бисмо знали како да разликујемо закључак од других мисаоних конструкција потребне су и речи којима се изражава след једног суда из претходних судова. Тај след се изражава речима: дакле, из тога, следи да, имлицира, према томе, стога, значи, следствено, консеквентно... Суштинска одлика закључивања, и разлог зашто је оно важно за човека, јесте што нам оно омогућава да помоћу познатог сазнамо нешто што нам до тада није било познато. Подсетник! Ваљан и истинит закључак Почетници у логици су склони да побркају ваљан закључак и закључак са истинитом конклузијом. Зато кад их упитамо да ли је неки закључак ваљан они прво гледају конклузију и размишљају да ли је она истинита. Ваљан закључак и закључак са истинитом конклузијоим су две различите ствари. У ваљаном закључку конклузија мора да следи из премиса али не мора бити истинита. Али само ваљан закључак који полази од истинитих премиса даје редовно истиниту конклузију. Врсте закључивања Традиционална подела: Према броју премиса закључивање можемо да поделимо на непосредно и посредно закључивање. Непосредно или директно закључивање садржи само једну једину премису из које непосредно следи конклузија (у закључку се појављују сви појмови из премисе само се мења њихов положај, квантитет или квалитет везе). Дакле имамо два суда. Посредно закључивање има бар две премисе и конклузију, укупно најмање три

исказа (премисе имају већи број појмова од конклузије, пошто се поједини појмови појављују само у функцији повезивања оних који ће се наћи у закључку). Према степену општости премиса и конклузије традиционална логика разликује три врсте закључивања:  дедуктивно - полази се од премиса од којих је бар једна универзална и долази до закључка који је партикуларан или појединачан. Дакле, у дедуктивном закључивању премисе су општије од конклузије.  индуктивно - полази се од појединачних судова и изводи општи закључак. Дакле код индуктивног закључивања премисе су посебније од конклузије.  аналошко – полази се од премиса које су појединачни или партикуларни искази и долази се до закључка који је појединачни или партикуларни суд. Дакле, премисе и конклузија су истог степена општости. Савремена подела: Савремени логичари сматрају да принцип за поделу свих закључака није ступањ општости премиса и конклузије већ однос, релација између премиса и конклузије. Зато се акценат ставља на начин како се од премиса прелази ка конклузији. Пошто конклузија из премиса може да следи или нужно или вероватно, савремена логика разликује две врсте закључивања: дедуктивно и индуктивно.  Дедуктивно закључивање је једино право логичко закључивање. У њему конклузија логички нужно следи из премиса. Логичка основа је релација импликације. (валидан облик закључивања)  Индуктивно закључивање није логички оправдано, јер у њему конклузија не следи логички нужно из премиса, већ премисе мање или више наводе на конклузију, односно чине је мање или више вероватном. Логичка основа индуктивног закључивања је релација вероватноће. (могуће је да премисе буду истините, а да је конклузија неистинита)