Uticaj Muzike Na Kongitivne Sposobnosti.docx

Apstrakt Tema prikazanih članaka je ispitivanje pozitivnih ili negativnih efekata muzike na razvoj određenih sposobnosti, kao i na obavljanje zadataka kod dece školskog urasta. Vođene pretpostavkom da će muzika ostvariti pozitivan efekat na kognitivne sposobnosti dece, bile smo inspirisane da počnemo da istražujemo ovaj fenomen. Hipoteza od koje smo krenule jeste da će muzika samo poboljšati ove sposobnosti, ali ne i da ona može ostvariti negativan uticaj. Međutim, detaljna analiza ovih članaka je samo delimično opravdala naša očekivanja. Zaključile smo da od same vrste muzike zavisi i uticaj koji će ona ostvariti. Takođe, samo bavljenje muzikom i dobijanje dodatnog muzičkog obrazovanja, razvija određene moždane strukture što se kasnije pozitivno odrazilo na memorijske kapacitete.

Uvod Oblast koja je predmet ispitivanja našeg seminarskog rada tiče se uticaja muzike na opšti razvoj deteta. Na prvom mestu, na razvoj umnih sposobnosti dece, kao i na njihovo obrazovno postignuće. Pri proučavanju ovih tema koristile smo dva članka. Prvi pretstavlja dve slične eksperimentalne studije koje su imale za cilj da utvrde eventualni uticaj muzike na uspešnije rešavanje zadataka. Prva studija je konkretno ispitivala uticaj umirujuće, lagane muzike na izvršavanje matematičkih zadataka, dok je druga, inspirisana prvom, težila da utvrdi efekat agresivne muzike na sposobnost pamćenja ali i na opšte raspoloženje dece. Drugi članak je prikaz longitudinalne studije u kojoj se ispitivalo da li će dodatno muzičko obrazovanje uticati na razvoj i poboljšanje verbale i vizuelne memorije. U našem seminarskom radu, prvenstveno ćemo prikazati razloge autora za bavljenje ovim fenomenom, a zatim ćemo se osvrnuti na ranija istraživanja ove teme. Potom ćemo pružiti detaljan opis metodologije koriščćene u oba članka. Na posletku, pokušaćemo da sa kritičke strane pristupimo analizi pomenutih članaka.

Prikaz članka 1 Tekst : Hallam, S., Price, J., & Katsarou, G. (2002). The effects of background music on primary school pupils’ task performance. Educational Studies, 28(2), 111–122. Jelena Mijalkovic U ovom članku je pokušano da se utvrdi da li pozadinska muzika može ostvariti uticaj na izvršavanje različitih zadataka kod dece školskog uzrasta,od 10 do 12 godina. Dve prikazane studije su pokrile različite vrste muzike i tipove zadataka. Naime,u jednoj je ispitivan efekat muzike na obavljanje matematičkih (aritmetičkih) zadataka, dok je u drugoj pred decu postavljen zadatak memorisanja delova rečenice. Brojna ranija istraživanja su se bavila pitanjem uticaja muzike na opšte raspoloženje, ponašanje i emotivna stanja, medjutim autore je zanimalo kako ona može da olakša ili oteža obavljanje zadataka kod dece. Kao inspiracija za ovo istraživanje poslužile su različite studije koje su se takodje bavile ovim problemom. Autori navode nekoliko istraživanja u kojima je potvrđeno da umirujuća muzika pozitivno deluje na rešavanje matematičkih zadataka kod hiperaktivnih učenika (Scott, 1970) kao i kod onih sa emotivnim ili bihejvioralnim poteškoćama (Halam & Price, 1998). Takođe, u istraživanju Cripe-a (1986) je pozadinska muzika uspešno doprinela smanjenju aktivnosti kod dece koja pate od ADHD-a, dok je Savan (1998) pokazao da je Mocartova muzika poboljšala koncentraciju i ponašanje učenika sa određenim smetanjama. Pored ovih, autori pominju još sličnih istraživanja koja su potvrdila da muzika svakako ima pozitivan uticaj na različite aspekte funkcionisanja. Kroz prizmu ovih istraživanja autori formiraju svoje osnovne tvrdnje i očekivanja.

Metodologija Prva studija Prva studija je imala za cilj da otkrije da li određen tip muzike može da olakša rešavanje aritmetičkih zadataka. Tačnije, autori su krenuli od pretpostavke da bi umirujuća muzika najbolje mogla da ostvari ovakav uticaj, te je u ovoj studiji zapravo vršeno poređenje uspeha učenika u izvršavanju matematičkih (aritmetickih) zadataka u sredini sa smirujućom pozadinskom

muzikom i bez nje. Muziku koja će biti korišćena u studiji su deca sama odabrala tako što su različite muzičke isečke ocenjivali na trodimenzionalnoj skali radosna-tužna, umirujućauzbuđujuća i svidjanje-nesviđanje. Kriterijum za odabir materijala je bio taj da je on od strane većine dece bio ocenjen kao umirujući. Ostali material je odabran iz Diznijevih i drugih dečjih filmova. U studiji je učestvovalo 31 dete uzrasta od 10 do 11 godina iz jedne osnovne škole u Londonu. Što se samog postupka tiče, deca su nasumično podeljena u dve grupe tj u dva dela učionice. Jednoj grupi je puštana umirujuća pozadinska muzika dok je druga radila u tišini. Grupa koja je radila bez muzike je zapravo služila kao kontrolna grupa. Sam zadatak se sastojao u rešavanju aritmetičkih zadataka i to gradivo je već ranije pokriveno u okviru programa za časove matematike tako da su deca bila upoznata sa postupkom njihovog rešavanja. U toku četiri dana kada je po rasporedu nastave bio predvidjen čas matematike,u trajanju od po 15 minuta su deci zadavani zadaci iz matematike i aritmetike. Jedna grupa je radila u svom delu učionice,a druga u svom, i izmedju njih komunikacija nije bila dozvoljena, kao ni pomoć od strane nastavnika. Identični šablon je ponovljen sva četiri dana a takodje su i zadaci za rešavanje bili iste težine u obe grupe kako bi se sprečilo uvežbavanje i poboljšanje jedne od njih. Posle svakog dana je sabiran broj rešeni zadataka za svakog učenika u okviru obe grupe. Rezultati ove studije ukazuju na jako veliku razliku u uspešnosti izmedju dve grupe. Statističkom analizom dobijenih podataka autori su zaključili da je grupa koja je rešavala zadatke uz muziku bila skoro duplo uspešnija od grupe koja je radila u tišini. Ovakvi nalazi su dobijeni posle svakog časa matematike,tj posle svakog od četiri dana vršenja studije. Rezultati dobijeni u prvoj studiji su sugerisali da muzika ostvaruje pozitivan efekat na količinu uradjenih zadataka. Medjutim, autori su posebno naglasili da muzika nije uticala i na tačnost zadataka,već samo na brzinu njihovog rešavanja. Na taj način je grupa koja je radila uz muziku rešila znatno veći broj zadataka, medjutim veliki broj njih je netačno uradjen. Kada su autori uporedili samo tačnost rešenih zadataka izmedju ove dve grupe, razlike su bile minimalne. Ovakav nalaz ide u prilog hipoteza da muzika decu razdražuje i uzbuđuje, tako da oni izvršavaju zadatke većom brzinom ali sa slabijom koncentracijom. Svi ovi zaključci dobijeni u prvoj studiji su inspirisali autore da izvedu još jednu studiju u kojoj bi ispitali efekat agresivne muzike na obavljanje zadataka.

Druga studija Cilj druge studije je bio da se utvdi da li postoji uticaj agresivne, neprijatne i pobuđujuće muzike na decu pri obavljanju zadataka. Materijal za ovu studiju su autori sami prikupili po sopstvenom opredeljenju, a zatim su ti muzički isečci prezentovani desetoro dece istog uzrasta kao i deca koja bi bila uključena u studiju. Od njih je zatraženo da materijal ocene na petostepenoj skali dimenzija smirujuća-uzbuđujuća, prijatna-neprijatna, tužna-radosna, živahnauspavljujuća, opuštena-napeta i blaga-agresivna. Slično kao i u prvoj studiji, kriterijum za odabir materijala je bio taj da ga je većina dece isto ocenila,s tim što se u prvoj studiji tražio najviše umirujući materijal, a u ovoj najagresivniji. U studiji je učestvovalo 30 dece uzrasta od 11 do 12 godina iz tri škole u Engleskoj koja su nasumično podeljena u tri grupe. Jedna grupa je radila u prisustvu agresivne muzike, druga uz umirujuću muziku, dok je treća grupa radila u tišini i ona je, kao i u prvoj studiji, predstavljala kontrolnu grupu. Glavni zadatak je bio pamćenje neke od reči iz određene rečenice. Svaki od učenika je dobio knjižicu sa karticama na kojima je napisana po jedna rečenica u kojoj subjekt obavlja neku radnju. Za svaku od rečenica ispitanici su imali 10 sekundi, nakon čega im je rečeno da okrenu drugu stranu na kojoj je nalazi sledeća rečenica. Kanije su ispitanicima date iste rečenice sa crticom umesto jedne reči (uglavnom prideva), a njihov zadatak je bio da se sete koja je reč bila upotrebljena u određenoj rečenici datoj u prvom delu eksperimenta. Nakon zadatka pamćenja, pred ispitanike je postavljen test altruizma za koji su autori smatrali da može pokazati kako je agresivna muzika uticala na opšte raspoloženje dece. Njihova pretpostavka je bila da će izlaganje agresivnoj muzici rezultovati u manjoj skolonsti ka altruističnom ponašanju. Ovaj test se sastojao od nekoliko kratkih priča nalik situacijama u kojoj se neko može naći, na kraju kojih se od dece traži da izaberu odgovor u skladu sa onim šta smatraju da je u toj situaciji najbolje učiniti. Što se tiče same procedure, učenici su nasumično podeljeni u tri grupe i svakoj od njih je pruženo detaljno uputstvo o tome kako treba zadatak izvršiti. Kao i u prvoj studiji, bila je zabranjena kako međusobna komunikacija, tako i sa nastavnicima.

Rezultati su pokazali da postoje značajne razlike u uspešnosti izmedju tri grupe čime je potvrđen efekat muzike na obavljanje zadataka. U zadatku pamćenja nisu pronađene razlike između polova, dok je ova razlika primećena u testu altruizma. Naime, dobijeno je da su devojčice sklonije altruističnom ponašanju nego dečaci.

Interpretacija autora Sumirane rezultate ove dve studije autori su protumačili na sledeći način. Autori smatraju da pozadinska muzika svoj efekat postiže kroz promenu raspoloženja i nivoa pobuđenosti deteta. Samim tim što agresivna pozadinska muzika uzbuđuje decu i čini ih više dekoncentrisanim, ona pomera njihovu pažnju sa zadatka na samu muziku što se i rezultovalo u lošijem obavljaju zadatka. Takođe, oni stavljaju akcenat na sam tip muzike koji se pušta i ponovo ukazuju na pozitivne efekte umirujuće muzike. Pored ovoga, oni naglašavaju i podstiču eventualnu primenu muzike u školi u cilju stvaranja optimalne atmosfere koja bi olakšala nastavu i savlađivanje gradiva. Autori vide moguću primenu muzike i van učionice, kao što je, na primer, puštanje umirujuće muzike u vreme ručka ili muzike bržeg tempa u toku nastave fizičkog vaspitanja. Takođe, naročito skreću pažnju roditelja dece sa bihejvioralnim problemima na važnost primene muzike van škole. Smatraju da je neophodno obratiti pažnju na preterano agresivnu muziku jer ona može izazvati neki vid asocijalnog ponašanja, za razliku od prijatne muzike koja može biti od izuzetne koristi.