Stambena Arhitektura Mezolita U Djerdapu

Filozofski fakultet -odeljenje za arheologiju-

seminarski rad iz Praistorijske arheologije I na temu:

STAMBENA ARHITEKTURA MEZOLITA U DJERDAPU

profesor:

student:

Mihajlovi Du an

Stevanovi Jovanka

Beograd, 1999.

ABSTRAKT: Ovaj rad predstavlja komparativnu studiju o na inima izgradnje stani ta u kulturnogeografski omedjenoj oblasti, odnosno mezolitu Djerdapske klisure. Zbog specifi nosti u rasporedu pojedina nih konstruktivnih elemenata koji stoje u nerazdvojnoj vezi u okvirima stambenih objekata (u vremenu kada je kultura Lepenkog vira bila na svom vrhuncu) rad je usmeren na pra enje razvoja ideolo kog plana izgradnje osnova ku a, a time konsekventno svojim ve im delom posve en neimarskoj praksi na eponimnom lokalitetu Lepenski Vir.

UVOD: Te ko je govoriti o postojanju bilo kakvog vida arhitekture u onim razdobljima ljudske istorije koji su prethodili "neolitskoj revoluciji", odnosno trajnom naseljavanju ljudskih zajednica na jednom mestu. To medjutim nu no ne zna i da se po eci arhitekture ne mogu tra iti i na i i pre ovog perioda, ali se pre toga mora utvrditi pojmovni okvir onoga to emo u uvom radu smatrati arhitekturom. Samo zna enje gr kog glagola arcitektonew - graditi, uredjivati upu uje na zaklju ak da pod arhitekturom treba smatrati postojanje objekata za ije je podizanje bilo potrebno ulo iti trud, napor i ve tinu, da bi se itav proces stvaranja objekata koji su u svom za etku imali isklju ivo funkciju zaklona mogao nazvati gradjenjem. Iz ovoga sledi da se mora praviti razlika izmedju dve vrste stani ta -sezonskih prebivali ta koja mogu biti i pe ine i potkapine, koje drugog neimara osim prirode nisu iziskivale, ili pak atora ije podizanje nije iziskivalo previ e truda i prora unatosti, ve se pre odvijalo intuitivno i pravih stambenih (arhitektonskih) objekata koji ne samo da su bili u upotrebi du i vremenski period, nego je njihovo stvaranje bilo unapred smi ljeno. Drugim re ima samom gradjenju prethodila je ideja o objektu koji treba izgraditi. Zbog toga se kod ovakvih objekata mogu naslutiti ili utvrditi proporcije i medjusobni odnosi konstruktivnih elemenata iskori enih pri njihovom gradjenju. Mezolit Djerdapa odlikuje prisustvo i jedne i druge vrste objekata, koji neretko paralelno egzistiraju. To medjutim ne menja karakter gore navedene termilo ke distinkcije izmedju ove dve vrste objekata, jer kako e se u daljem izlaganju videti, atoraste konstrukcije i ognji ta nala ena na otvorenom prostoru odgovaraju sezonskim, kratkotrajnim naseljima, dok su ovi drugi objekti podizani na mestima koja su bila naseljena, ako ne stalno - bar ve im delom godine. Gore izre enu hipotezu da je za podizanje sezonskih prebivali ta bilo potrebno manje truda i napora, pa time i vremena za gradnju, nego to je to bio slu aj sa stambenim objektima koji se pojavljuju ve sredinom mezolita, treba shvatiti oprezno; najpre stoga to je za paleolitske lovceskuplja e mogao to biti osobito te ak poduhvat. Medjutim, treba naglasiti da fizi ki napor i utro eno vreme nisu jedina i presudna merila razlikovanja dve vrste stani ta. Su tinska razlika se ogleda u zamisli, ideji gradjenja ili slikovitije re eno- u odgovoru koji bi dobili od ljudi toga vremena kada bi smo ih upitali -"Čemu to ( to mi danas nazivamo stani tem) slu i? Mo emo da pretpostavimo da bi se ve ina izjasnila da su sve te hrpe kamenja, kostiju, ukopi, ostaci podnice na koje danas arheolozi nailaze predstavljale omedjeni prostor u kome se

2

stanovalo. Takav je opis isuvi e op teg karaktera, jer zamagljuje ideolo ki plan koji prethodi podizanju onih objekata ija namena prevazilazi, transcendira funkciju stanovanja. Posmatraju i neimarsku praksu kao evoluciju ideja, mo emo izdvojiti nekoliko njenih faza: -presimboli ka faza -simboli ka faza -faza razgradnje U vezi sa ovom podelom mora se naglasiti da se prisustvo ili odsustvo simbola, ili njihova razgradnja koje figuri e kao kriterijum podele odnosi isklju ivo za izgled stani ta, odnosno na meru u kojoj njihov izgled izra ava i odra ava napor da se savlada i shvati svet i priroda koji su okru ivali njihove graditelje. Nema li i danas velike razlike u poimanju prirode oveka koji ivi u ku i izgubljenoj u planinskom bespu u i stanovnika oblakodera okru enog bukom i betonom. PRE-SIMBOLIČKA FAZA Najraniji ostaci "gradjevina" koje su podigli ljudi poti u iz vremena mladjeg paleolita, a nadjeni su u Slova koj,Ukrajini, ju noj Rusiji, Sibiru i Francuskoj. Svi ti objekti po svojoj formi medjusobno nalikuju ( atoraste konstrukcije ili zemunice), a razlikuju se mahom u dimenzijama i vrsti raspolo ivog materijala (sirovina) od koga su ova stani ta podizana (vrsta kamena, ko e, drveta, kostiju). Ovakvi objekti su u skladu sa mobilnim karakterom gornjepaleolitskih zajednica. U uslovima glacijalne i li periglacijalne klime ljudi su se retko du e zadr avali na jednom istom mestu, jer su bili prinudjeni da se kre u u potrazi za hranom (lova ko-skuplja ka ekonomika). Ako bi se i zadr ali na otvorenom prostoru dovoljno dugo da im je neka vrsta "krova nad glavom" bila neophodna nicali su atori, zemunice ili poluzemunice, sa ili bez ognji ta ili vatri ta. Ovi objekti su na ogromnoj teritoriji Starog sveta takore i uniformni i sadr e mnoga sli na konstruktivna re enja koja nipo to nisu bila uzrokovana medjusobnim kontaktima ovih lova ko-skuplja kih zajednica, ve prakti nim razlozima- kao to e npr. polo aj vatri ta ili ognji ta biti neposredno na ulazu ili u blizini ulaza u stani te da bi se obezbedio odvod dima na najlogi niji mogu i na in. Takodje, u slu ajevima kada je nadzemna kostrukcija bila prekrivana ko ama, u kulturnom sloju preostajali bi samo "krugovi kostiju" koji su ponekad izgledali toliko misti no da su zavodili istra iva e na pogre ne interpretacije.1 Zavisno od vrste lovnih ivotinja arheolozi su nailazili na lobanje, lopatice, cevanice, kljove ( zajedi ko im je : to te e - to bolje ) koje su jednako bile redjane u krug kao i ponekad kamenje. Ovaj uvodni pregled osnovnih odlika stani ta mladjeg paleolita uklopljen je u pre-simboli ku fazu jer se sa stanovi ta njenih funkcionalnih odlika mo e uo iti veza izmedju ovih stani ta i onih koje su podizale polu-mobilne zajednice koje su nastanjivale podru je Djerdapa u toku epipaleolita i ranog mezolita (opredeljenih u istu fazu). Namena ovakvih stani ta je pre svega bila da se obezbedi zaklon od atmosferskih prilika-ki e, vetra, hladno e, itd. Njih karakteri e odsustvo bilo kakvih konstruktivnih elemenata u okviru stani ta koji bi osim svoje strogo prakti ne primene odavali simboli ki karakter. Ako neki nagove taj takve funkcije i postoji, zbog nepotpunih podataka (nemogu nost uo avanja medjusobnoh odnosa izmedju konstruktivnih elemenata, fragmentarna o uvanost nalaza u 1

A.L.Guran, Religije prethistorije, Beograd, 1991, p. 32 3

slojevima, nepotpuna iskopavanja i sl.) te ko je govoriti o celovitoj ideolo koj emi, jer bi svaki dalji zaklju ak zvu ao pretenciozno. Ista konstatacija nalazi svoju potvrdu i u izgledu ranoholocenskih stani ta na lokalitetima iji slojevi dokumentuju po etne faze razvoja kulture Lepenskog Vira. Ipak to ne umanjuje zna aj ovih stani ta sagledanih u njihovom inicijalnom kontekstu, koji nagove tava uvod u narednu, simboli ku fazu, kada se do tada ste en odnos ka stambenom prostoru menja. Tokom tog "uvodnog" perioda izvr en je odbir gradjevinskog materijala, savladana osnovna prakti na znanja u tehnici gradnje i utvrdjeno nekoliko osnovnih oblika stani ta. Osnovni elementi stambenog prostora, iako naizgled uniformni - jo uvek se tra e i time dopu taju svakoj slede oj generaciji fleksibilnost koja se ogledala u njihovom delimi nom ili potpunom preina avanju na putu ka svojevrsnom tipu stani ta, koji e u periodu procvata kulture Lepenskog Vira postati kanonizovan. Najstarija stani ta koja su otkrivena na ranoholocenskim lokalitetima Djerdapskog podru ja imaju izgled zemunica i poluukopanih objekata ovalne osnove. Zemunice su otkrivene na lokalitetima Veterani Terasa (I, IIa i IIb), Icoana (Ia i Ib), Razvrata (sloj I) i Vlasac (sloj Ia). Kako ne raspola emo podacima o detaljnom izgledu ovih objekata sa lokaliteta na levoj (rumunskoj) obali Dunava, zadr a emo se na opisu zemunica na Vlascu (stani ta 1a i 2a) budu i da je njihova analogija sa objektima na rumunskim lokalitetima potvrdjena od strane istra iva a.2 U okviru najstarijeg naselja na Vlascu (Vlasac Ia), pomenuti istra eni stambeni objekti iskori tavaju prirodna levkasta udubljenja nastala radom re ne erozije, koja su u osnovi trougaonog i li trapezoidnog oblika. Svojim zadnjim delom objekti su ukopani u osnovu, dok su bo ne strane ovih prirodnih udubljenja ve ta ki preoblikovane u uko ene zidove visine do 0.80 m (sl. 1). Na ulazu u stani te 2a formiran je prilaz u vidu 2 stepenika. Pored toga zna ajno je pomenuti da je u okviru ovog stani ta nadjen ornamentisan oblutak. Paralelno sa ovim stani tima na Vlascu podignuta su jo dva objekta (1 i 2) koja su na elu takodje "zemuni nog" karaktera, ali sa ne to druga ijim konstruktivnim re enjem. Ovi objekti na isti na in koriste prirodnim putem nastala levkasta udubljenja, ali za razliku od prethodna dva pomenuta objekta, samo delimi no. Bo ne strane ovih objekata su takodje zasecane i time adaptirane u zidove koji slu e kao podupira i za nadzemnu konstrukciju, ija se visina smanjivala ka ulazu u stambeni prostor, tj. od za elja ka pro elju, ime se dobija utisak "izranjanja" ovih ukopanih stani ta na povr inu. Osnova nagove tava une to pravilniji oblik u vidu zarubljenog kru nog ise ka sa uglom pri vrhu od 35 . Ve u ovim stani tima susre e se inovacija u gradjenju poda: iznivelisana povr ina osnove bila je prekrivena me avinom zdrobljenog kre njaka peska i gline. Ista praksa u izgradnji stani ta se ponavlja i kod stani ta 3,4 i 5 na Vlascu, opredeljenih u fazu Vlasac Ib. Bitna razlika se ogleda jedino u polo aju i izgledu ognji ta (odnosno vatri ta) unutar stani ta- dok je ono najpre sme tano uz sam bo ni zid (stani ta 1 i 2 ) u kasnijim fazama izgradnje naselja ognji te se sme ta u pro elje stani ta i to po njegovoj uzdu noj osi i uokviruje kamenim plo ama. Treba naglasiti da je ovakva neimarska praksa (u pogledu izgleda poda, oblika osnove ) jedinstvena pojava u djerdapskom mezolitu, a da se njene razvojne faze i primena mogu nadalje pratiti samo na obli njem lokalitetu Lepenski Vir (od sloja Ia), zapravo od momenta kada naselje na Vlascu zadobija sezonski karakter (Vlasac II), a Lepenski Vir biva naseljavan ve im delom godine. 2

Srejovi , D., Letica, Z., Vlasac I, Beograd, 1978., 50. 4

Najstarija stani ta na Lepenskom Viru (Proto-Lepenski Vir) su se fragmentarno o uvala, ali se na osnovu rasporeda arheolo kih nalaza mogla ipak pretpostaviti jajolika osnova sa irom stranom ka pro elju, a u om ka za elju3 i sa ognji tima koja su bila sme tena bli e ulazu u stani te, koji je bio okrenut ka reci. Kako e se videti u daljem izlaganju, ovo prvo naselje na Lepenskom Viru ne naru ava kontinuitet i tendenciju simboli kog uslo njavanja koji svoj apogej dosti e u stani tima Lepenskog Vira opredeljenih u fazu Ia-Ie, a koji se ve na ovom naselju ogleda u strogo proporcionalnom gradjenju ognji ta ( odnos kra ih i du ih strana iznosi 1:3 i 1:4). Treba naglasiti da iako smo ovu fazu nazvali "presimboli kom", nju ne odlikuje potpuno odsustvo svakog, ma i najmanjeg vida simbolizma. To se pre svega mo e zapaziti kroz osobit napor ovih prvih neimara da "ponovo izgrade pe inu", ponavljaju i uko enost njenih zidova, iroko otvoreno pro elje, ulaz i za elje koje se su avalo i gubilo u tami. Pe ina je od samih po etaka ljuskog roda pru ala uto i te oveku, zna e i za njega sigurnost i za titu i kao takva je generacijama predstavljala predmet pomnog posmatranja i uop tavanja, formiraju i samim svojim oblikom i tajanstveno u (tama, eho) svoj sopstveni simbolizam. Ona je za na e pretke bila ne samo zaklon i stan, nego i mogu nost prilaza dubini zemlje, uvid u njenu unutra njost, priilegija da se zemlji pridje na blizinu dodira. Ali za to bi se tome te ilo? Zato to je pe ina samom svojom uobli eno u predstavljala elementarnu analogiju: mo zemlje da radja-mo ene da radja, otvor pe ine je rodnica zemlje, kao to i ena ima svoj otvor, "ulaz u pe inu" iz koje se radja, iz koje nastaje ivot. Pe ina je na taj na in jedna od prvobitnih simboli kih manifestacija-manifestacija ivota i stvaranja. U narednoj, "simboli koj" fazi, ona ne e biti i jedina. SIMBOLIČKA FAZA U ovoj fazi dolazi do uslo njavanja prvobitnog prototipa koji je proistekao iz svojevrsne imitacije pe ine. Stani ta pritom zadr avaju taj prvobitni simbolizam, ali se on razgranjava, uvode i u arhitekturu nove elemente koji ine njen integralni deo, ali koji ak i izdvojeni iz nje imaju svoju unutra nju funkciju,zna enje i smisao. Medjutim, ti novi elementi- misle i time na rtvenike, oblutke i kamene stolove, tek u sklopu same ku e dobijaju svoju ulogu, svoje mesto i potpun smisao kao delovi "mikrokosmosa" ku e koja predstavlja projekciju "makrokosmosa" ljudi koji su iveli pre bezmalo 8000 g. na dunavskoj obali Lepenskog Vira - onako kako su ga oni u svojoj zbunjenosti i udjenju do ivljavali. Povezivanje rodne mo i zemlje- u velikom i rodne mo i ene- u malom, tj. pojedina nom obelodanjuje drevnom oveku i njegovoj svesti pitanje nastanka i nestanka stvari. To je ve ito, uvek prisutno i nikad univerzalno re eno pitanje koje nije zaobilazilo nijednu kulturu, nijedan narod, nijednog oveka, ni sada ni nekad…To je upravo pitanje koje je kroz svoju arhitekturu postavljala i populacija Lepenskig Vira i na koji je davala sebi svojstven i razumljiv odgovor. Ljudi Lepenskog Vira su ba eni u bespu e svoje egzistencije, to bespu e preoblikovali i uobli ili na jednoj dunavskoj uvali u razvojni put svog"mita", koji im je kao nekad njihovim precima pe ina, obezbedjivao duhovnu za titu i smirenje. Potvrda veze izmedju razumevanja sveta i jedinstvenih arhitektonskih ostvarenja na Lepenskom Viru se ogleda upravo u njenoj razgradnji. Ta veza ne nestaje, ali sa prodorom prvih zemljoradni kih zajednica u Djerdapsku klisuru, nosilaca star eva ke kulture, ona se modifikuje, 3

D.Srejovic,1969,42-47 5

odnosno zadobija druga ije manifestacije, koje se ne ogledaju u njihovoj arhitekturi (Lepenski Vir IIIa i IIIb). Da bi mogli pratiti stvaranje te veze i njenih pojedina nih elemenata, prvo emo se zadr ati na opisu tehni kih karakteristika stambeno-sakralnih objekata. Budu i da su svi elementi stvaranja i razgradnje ove simboli ke veze u potpunosti zastupljeni i najvidljiviji na nalazi tu Lepenski Vir (Lepenski Vir Ia-e, Lepenski VirII), to e se i dalje izlaganje ticati opisa stambenih objekata podignutih na ovom nalazi tu. Simboli koj fazi pripadaju stani ta koja su prema D. Srejovi u opredeljana u faze LV Ia-e, dok stani ta LV II pripadaju slede oj- fazi razgradnje, mada se njeni po etni impulsi uo avaju ve od faze Ic. U naseljima ove faze grade se poluukopana stani ta koja su svojom irom stranompro eljem okrenuta ka reci, a u om stranom ka zaledju uvale, time pribli no zauzimaju i orijentaciju istok-zapad. Stani ta su imala pravilno orijentisanu trapezoidnu osnovu koja je stajala u odredjenoj proporciji sa ognji tem, bo nim stranama i pro eljem. Oko osnove se ukopava temeljni rov irine oko 15cm i dubine oko 10cm, koji se obla e sitnijim i krupnijim komadima lomljenog kamena. Le i ta za stubove nosa e nalazila su se u uglovima pro elja i na bo nim stranama, koja su bila oja avana uko enim kamenim plo ama. Prema tragovima ugljenisanih greda u nekim ku ama, utvrdjeno je da je gornja, krovna konstrukcija imala drvenu armaturu. U osi pro elja stani ta se nalazilo etvrtasto (kod starijih ku a) ili lepezasto (kod mladjih ku a) pro irenje prekriveno kamenim plo ama sa pepeli tem, a neposredno iza ovako formiranog kamenog praga, takodje su u osi stani ta, bilo je sme teno pravougaono ognji[te sa pravilnim odnosom kra ih i du ih strana (1:3). U mladjim gradjevinskim fazama (po ev od faze Ic) oko ognji ta su usadjivane kamene plo ice u obliku slova A koje je svojim vrhom okrenuto ka ognji tu. U za elju i iza za elja ognji ta postavljani su rtvenici i skulpture. Na osnovi stani ta postojao je i pod formiran od neke vrste kre nog maltera crvene boje kojim je zalivana cela osnova tek po[to su ognji te, kameni stolovi skulpture i rtvenici postavljeni na za njih predvidjeno mesto. Debljina podova je najve a u blizini ognji ta i kamenih stolova (do 25 cm). Stani ta su zahvatala povr inuod 5,5-28 m². Ono to najvi e iznenadjuje kod izgleda ovih stani ta je sam oblik osnove. On nije ni kru an, ni elipsoidan, jo manje nepravilan kao to je to uo ljivo na nekim srednje- i starijepaleolitskim stani tima (Molodova I, Kostjenki, Pensvan), drugim re ima nije elementaran. Kvadratni ili pravougaoni oblik nasuprot tome nije elementaran, ali ipak ni on nije odgovarao zamislima graditelja ovih stani[ta. To ne zna i da njima taj oblik nije bio poznat i blizak, budu i da samo postojanje pravilnih pravougaonih ognji ta to demantuje. Postavlja se pitanje, kako se onda do lo do osnove oblika pravilnog kru nog ise ka sa uglom pri vrhu od 60° koji je pritom matemati ki skra en za 1/4 du ine pro elja. Sam ovaj opis name e zaklju ak da se ovaj oblik nije izvodio iz jednakostrani nog trougla, da bi mu se potom dodavali elementi kruga, ve da je izvodjen iz kruga, dok je trougao bio samo pomo ni element pri konstrukciji. Prema D. Srejovi u, razmeravanje osnove " uvek po inje od odredjivanja raspona pro elja ku e, a zatim se dobijene du ina prenosi na bo ne strane koje se spajaju u za elju", a svi ostali odnosi i mere " proizilaze iz ozna enog trougla".4 Medjutim ono to se time ne bi moglo objasniti je nepravilno i neispravno razmeravanje osnova ku a po ev od faze Ic, koje bi sa tehni;kog stanovi ta bilo nemogu e, budu i da je predlo eni postupak bio isuvi e jednostavan da bi se mogao zaboraviti. Sa druge strane, da je postupak razmeravanja bio i osporen ili nipoda tavan, graditelji naselja Ic 4

D. Srejovi ,Lepenski Vir, 1969,str 50. 6

(zapadni deo) se ne bi ni trudili da ga podra avaju. Zna i da je sam postupak bio zaboravljen i napu ten zbog svoje kompleksnosti.Tome ide u prilog mogu nost- kako je sam D. Srejovi pretpostavio da je postupak razmeravanja osnova ku a bio neki vid "svete tajne", poznat samo malom broju ljudi jednog istovremenog naselja, ili ak samo jednom lanu zajednice. Treba naglasiti da to nije bila tajna koju je trebalo kriti, jer je malo verovatno da su se lanovi zajednice koji nisu bili u nju upu eni udaljavali sa naselja kad god bi se podizala neka nova ku a. To je bila tajna svima dostupna, u onoj meri u kojoj su ostali lanovi zajednice bili spremni da je doku;e i razumeju. To bi zna ilo da osnova ku a na Lepenskom Viru nije razmeravana tako to se "najpre odredi raspon pro elja, a zatim ta du ina prenosi na bo ne strane koje se spajaju u za elju…te se omedjeni trougao pro iruje na strani gde e biti pro elje, a na suprotnoj strani, na za elju skra uje."5 Time dolazimo do klju nog problema: da oblik osnove stani ta nije bio elementaran i jednostavan za izvodjenje, ali i do njegovog delimi nog razre enja, budu i da postoji potpuno ograni en broj na ina za geometrijsko izvodjenje ovog specifi nog geometrijskog oblika.6 Pored ve opisanog na ina koji je teoretski izvodljiv, ali ne odgovara prakti nim zahtevima,postoje jo samo dva mogu a na ina za izvodjenje ovog oblika. Prvi podrazumeva opisivanje kru nice iz jedne fiksirane ta ke (centra kruga), a zatim podelu iste na est kru/nih ise aka pod uglom od 60° preno enjem rastojanja du i izmedju centra kruga i neke proizvoljno uzete ta ke na kru nici, i to od te iste ta ke du kru nice. Nedostatak ove teoretske mogu nosti je takodje prakti ne prirode, kao i kod prethodnog primera: suvi e je jednostavan da bi se mogao zaboraviti, a sa druge strane, onemogu ava precisnu orijentaciju pro elja, tj. luka ise ka prema reci, tj. bar pribli/no paralelno sa njom.7To bi zna;ilo da je orijetacija stani ta, a i njegova veli ina bila unapred odredjivana i razmeravala se pomo u du i koja je bila postavljene upravno na tok reke i na zaledje uvale, a koja je bila odredjena dvema ta kama: temenom kru nog ise ka i centrom jednakostrani nog trougla (ta kama C i T, slika1). Ono to se mo e videti sa prilo enog crte a je da je unutra nja du ina ognji ta jednaka polupre niku upisanog kruga u ΔGHD, njegova dvostruka du inapolupre niku opisanog kruga oko ΔGHD i upisanog kruga u ΔABC, kao i to da je njegova etvorostruka du ina jednaka polupre niku opisanog kruga oko ΔABC. Ove geometrijske pravilnosti nisu i ne mogu biti slu ajnost, tim pre to ni sama ognji ta (njihova unutra nja du ina) nije u svim stani tima iste du ine, ali su zato uvek gradjena prema istim proporcijama (1:3). Njihova du ina je uvek deljiva brojem 6 ( koji se kod ve ine ognji ta sadr i u celom broju bez ostatka, tj. 16, 17 ili 18 puta8. To zna i da je osnovna merna jedinica prema kojoj je sve razmeravano bila jednaka du ini od na ih 6cm, a u daljem postupku izvodjenja osnove bi to bila sama unutra nja du ina ognji ta koja se prema potrebama delila, udvostru avala ili u etvorostru avala. Drugim re ima, du ina od 6cm je bila fiksna merna konstanta, dok je unutra nja du ina ognji ta bila zavisna promenljiva (tj. zavisna od broja puta umno avanja osnovne jedinice), koja ne bi ni mogla da bude stalna, jer je upravo od njene veli ine zavisila povr[ina gotove osnove. Na osnovu svega navedenog mo e se izvesti redosledf kojim je tekao proces razmeravanja osnove stani[ta na Lepenskom Viru. Najpre se odredjivala du ina promenljivog modula koja e biti sadr ana, "zape a ena" i sa uvana u unutra njoj du ini ognji ta. Potom se postavljala osa simetrije koja je bila postavljena upravno na dno uvale i na tok reke, a koja je mogla biti 5

D.Srejovi , Lj. Babovi ,Umetnost, 1988. V. Radovanovi ,Ikonografija i estetika, 1996. 7 isto, str. 24 8 usmeno saop tenje V. Radovanovi a 6

7

odredjivana i prema izlaze em Suncu.9 Na toj liniji je odredjivana ta ka ω (slika 2) iz koje su iscrtavane tri koncentri ne kru nice. Potom se odredjivala ta ka na preseku kru nice i podu ne ose koja je ujedno bila i ta ka najudaljenija od reke. Iz te ta;ke se spoljni krug delio du inom njegovog polupre;nika na est kru/nih ise aka sa uglom pri vrhu od 60˚. Iz ta ke α se zatim povla;io luk koji spaja spoljne ta;ke (na preseku sa spoljnom kru nicom) dva kru na ise;ka okrenuta prema reci. Spajanjem ta ke α i ove dve novodobijene ta ke se kona;no dobija savr eno proporcionalan i pravilno orijentisan kru ni ise ak. Polo aj preostale 4 ta ke- 2koje su obele avale za elje stani ta i 2 koje su se nalazile na polovinema bo nih strana utvrdjivao se povla enjem manjeg luka iz ta ke α koji je bio jednak 1/4 polpre nika kru nog ise ka i drugi, ve i i jednak 1/2 istog tog polupre nika. Time je geometrijska procedura razmeravanja-deljenja i umno avanja apsolutnih veli ina bila zavr ena. Treba pomenuti mogu nost da u samoj praksi ona nije bila svodjena na ogoljenu geometriju, ve je svaki potez bio smisaon i simboli an. svako umno avanje i deljenje je bilo samo projekcija stvaranja i razaranja, kao to je i sama osnova ku e bila projekcihja datog i oduzetog, doku ivog i nedoku ivog, radjanja i umiranja. To se pre svega ogleda kroz prirodu ta aka α i ω. Upadljivo je da ta ka α ne pripada okvirima stani ta, pa ak ni u toku samog procesa razmeravanja osnove, jer se zbog neravnog terena mogla fiksirati u prostoru samo njena vertikalna projekcija. 10Ona time nagla ava svoju nedoku ivost, skrivena u dubini "pe ine" svesti. Oda ilju i od sebe lukove koji odredjuju pro elje ku e, ukope za stubove bo nih strana i irinu za elja-ona ostaje stalno prisutna. Sam pogled po osovini ku e usmerava na nju i u nju. Ta ka α time simbolizuje onostrani, nedoku ivi i sveprisutni tvora ki entitet. Ta ka ω takodje predstavlja sredi te koncentri nih krugova, (ali samo su dva unutra nja obuhva ena osnovom) koji odredjuju sve odnose unutar ku e- mesto ognji ta, rtvenika, skulptura. Usmereni su ka ovostanom, propadljivom, ali ipak korespondiraju prekop spoljnog kruga (koji izlazi izvan okvira stani[ta) sa ta kom α koji je obuhvata. Koncentri;ni krugovi su kroz mnoge kasnije, praistorijske i istorijske kulture ostali prisutni kao simbolo tvora kog, svevidljivog, za titnog ili pak samog Tvorca i svega stvorenog. Usmeravaju i od sebe- u beskraj, oni svojim koncetritetom usmeravaju ka cetru koji im je zajedni ki i iz koga sve proizilazi. Upravo ovakav simbolizam centra krugova za "Lepence" se mo e naslutiti prema polo aju pokojnika nadjenom u sloju Proto-lepenskog Vira, ali koji je pripadao naselju LV Ia (grob 69-slika3). Pokojnik je bio sahranjen u sede em polo aju i licem okrenutim ka reci i istoku, sa nogama povijenim u kolenima u polo/aju "alla turca". Pritom je oblik grobne jame imao istu formu zarubljenog kru nog ise ka, ponavljaju i nedvosmisleno izgradnju stani ta. polo aj centra koncentri;nih krugova se poklapa sa polo ajem pupka pokojnika- upu uju i ponovo na princip radjanja (ponovnog?) i stvaranja i idejno gravitiraju i prema dubini zemlje po vertikali i dubini stani ta, "pe ine" po horizontali- prema idealu onostranog i ta ki α. Na njenom mestu le i glava pokojnika, kao da je jo tada bilo naslu eno da upravo iz glave ljudi proisti u sve nama poznate i nepoznate ideje, razumljive i nerazumljive. Laktovima dodiruje ukope stubova na sredinama bo nih strana, a stopalima kamene plo e-pragove na ulazu u stani te. Postoji jo jedan bitan element ove analo ke celine- a to je preklapanje karli;nog pojasa pokojnika sa ognji tem. Ognji na jama time potencira vezu izmedju roditeljske sfere zemlje i 9

Lj.Babovi , Polo aj i funkcija svetili ta na Lepenskom Viru,1997 V. Radovanovi , Ikonografija i estetika,1996.

10

8

roditeljske-genitalne sfere oveka, objedinjuju i zatvoreni- enski i otvoreni-mu ki princip i njihovo spajanje. Iz okvirno istog perioda poti e nalaz ognji ta kru nog oblika, bez kamenih plo a oko njega, nad kojim je sahranjen pokojnik iji se karli ni pojas u vertikalnoj ravni superponira na ognji te. Ovaj grob je otkriven na Vlascu, faza VlasacI, koja hronolo ki odgovara naselju Ia na Lepenskom Viru. (grob 36, vatri te 4). Iz gore navedenog izlaganja proizilazi hipoteza da je sama osnova stani ta predstavljala uve anu repliku enskog trbuha i pupka, enske genitalne sfere i butina nagove tenih kroz polo aj rtvenika sa udubljenjem, uko[enim bo nim stranama stani[ta koje sa jedne strane upu uju na prodiranje i poniranje u dubinu, a sa druge- iroko otvorene ka reci- ka njenoj ovaplo uju oj mo i o kojoj svedo e i ornamentisani obluci u formi " oveka-ribe". Egzistencijalna ideologija i kosmogonija ini i po etak i kraj svega to je pojavni vid kulture Lepenskog Vira, uklju uju i tu i oblutke, kako one anikoni ne, neizmenjene, tako i one ornamentisane, tek neznatno premodelovane u ljudsku glavu i eventualno trup (LV Ib).

FAZA RAZGRADNJE Kako je ve pomenuto, po ev od faze LV Ic se uo ava postepena relativizacija sisteme vrednosti u vr enih i kanonizovanih tokom faza Ia i Ib. Tada se uvode novi elementi u ve postoje u zatvorenu emu, koji je ne modifikuju , ve pojednostavljuju i relativizuju. Stoga je nu no predpostaviti da ovaj kanonizovan, kompleksni sistem-koji se sastojao od preplitanja elementarnih sila, oli enih u deljenju i umno avanju krugova, ornamentisanju oblutaka i njihovom postavljanju na ta no odredjena mesta u okvirima stani ta-nije u jednom momentu zadovoljavao sve lanove zajednice. Sistem je bio isuvi e krut, strog i apstraktan, da bi ga sve generacije mogle razumeti, prihvatiti i upra njavati. Iziskuju i posve enost, poverenje i disciplinu ovaj "sakralni sistem" uslovio je ose anje izop tenosti odredjenog dela populacije, koja je sebi po;ela da stvara jedan jednostavniji, razumljiviji, ali stoga nu no relativizovan sistem, koji mada nastaju i na temeljima prethodnog, njega neizbe no potkopava. Kao posledica tog "pobunjeni kog strujanja" dolazi do podele naselja na dva dela- zapadni, koji je gravitirao ka zaledju uvale i u kojem su se pojavili prvi elementi oportunizma i isto ni-koji je gravitirao ka reci. Ta se podela zadr ava sve do podizanja naselja LV II koji poku ava da vaspostavi i ponovo utemelji tradicije peraka. U zapadnom delu naselja se kao prvi primeri degradacije pojavljuju neprecizno gradjene osnove ku a, bez ta nih proporcija, ornamentisani obluci koji se ne zadr avaju na antropomorfnoj predstavi, ve pro iruju temetiku predstavljaju i glave ivotinja (jelen). Pokojnici se sahranjuju i u okvirima stani ta, da bi se ne to kasnije i ta praksa zamenila simboli nim postavljanjem znaka A od kamenih plo ica oko ognji ta, koji su trebali da podse aju na preminulog lana zajednice. Budu i za eta na duhovnom planu, dezintegracija nije mogla biti zaustavljena ni svim naporima prakti ne reintegracije, ve delimi no zaboravljenih i napu tenih tradicionalnih principa, u injene u vreme osnivanja naselja LV II. To je ve vreme zavr etka raskrsne epohe mezolita, kada je populacija koja je naseljavala Djerdapsku klisuru ve do la u kontakt sa nosiocima "neolitske revolucije" podredjenih drugim merilima, principima i druga ijim zahtevima 9

usmeravanih prirodnom okru enju. To nu no vodi potpunom ga enju kulture Lepenskog Viradesakralizacijom njenog oslonca -oblutka i sakralizacijom jednog novog elementa-zemlje.

BIBLIOGRAFIJA:

Babovi Lj., Polo aj i funkcija svetili ta na Lepenskom Viru, u: Uzdarje Dragoslavu Srejovi u, Beograd 1997,str.97-108. Jovi V., Kamen u kulturi Lepenskog Vira, u: Rad Dragoslava Srejovi a na istra ivanju praistorije centralnog Balkana, Kragujevac 1998. Leroa-Guran A, Religije prethistorije, Beograd 1991. Pavlovi M., Poetika rtvenog obreda,Beograd,1996. Radovanovi I., Vlasac i Lepenski Vir u svetlu novih istra ivanja, u: Rad Dragoslava Srejovi a na istra ivanju praistorije centralnog Balkana, Kragujevac 1998.

10

Radovanovi V., Ikonografija i estetika osnovnog oblika arhitektonske osnove na Lepenskom Viru Ib, diplomski rad, Beograd 1996. Srejovi D., Lepenski Vir, Beograd 1969. Srejovi

D., Protoneolit-kultura Lepenskog Vira, u: Praistorija jugoslovenskih zemalja II, Sarajevo 1976.

Srejovi D.,Letica Z., Vlasac, Mezolitsko naselje u Djerdapu, tom I, arheologija, SANU, Beograd 1978. Srejovi D., Babovi Lj., Umetnost Lepenskog Vira, Beograd 1983.

11