Sport I Kult

SPORT I KULT Kult takmièenja Sport je kapitalistièko takmièenje. Nije svaki istorijski oblik takmièenja sport, veæ onaj koji je otelotvorenje socijalno-darvinistièkog principa bellum omnium contra omnes i apsolutizovanog principa uveæavanja kvantitativno merljivog uèinka koji je uoblièen u olimpijskoj maksimi citius, altius, fortius - koji odgovara tržišnoj ekonomiji i apsolutizovanom principu profita. Kao što se kapitalizam suštinski razlikuje od helenskog robovlasnièkog i feudalnog poretka, tako se sport suštinski razlikuje od antièkog agon-a i viteških turnira. Olimpijske igre bile su autentièna igra aristokratske Helade; viteški turniri bili su autentièna igra feudalizma; sport je autentièna igra kapitalizma. Sportska teorija svodi sport na nadistorijsku pojavu èija se bit dobija iz “nepromenljive ljudske prirode”, pri èemu je èovek sveden na “zver”, a ljudsko društvo na “civilizovani” zverinjak. Meðutim, individualno takmièenje (dostignuæe), koje se zasniva na principu “jednakost na startu”, istorijski je proizvod i odgovara izvornom duhu kapitalizma (liberalizmu) koji atomizuje društvo po principu homo homini lupus. Uklanjanje “protivnika” pobedom koja se ostvaruje postizanjem veæeg rezultata (rekorda) postaje kapitalistièki oblik (“civilizovane”) prirodne selekcije. “Primitivni narodi” ne poznaju individualno takmièenje ni individualno dostignuæe, kao ni princip rekorda. Isto je sa helenskim društvom: èovek je pripadnik polis-a i “božja igraèka” (Platon). Smisao takmièenja nije postizanje rekorda, veæpobeda koju postiže olimpijski agonista kao “izabranik bogova” kojom stièe moguænost da se naðe na Olimpu meðu besmrtnom olimpijskom oligarhijom. Istorija sporta je istorija kapitalizma. U izvornom smislu izraz “sport” (od 1828. godine, pre toga desport, desportare) ne oznaèava takmièenje u kome dominira kult pobede i kult rekorda, veæ razbibrigu, neobavezno uèestvovanje u aktivnostima koje su igranje aristokratskog naèina života putem simbolike i oblika ponašanja koji proistièu iz aristokratskog sveta, i koji su otelotvorenje aristokratskog vrednosnog sistema izraženog u principu “poredak i mera” (ordre et mesure). “Sport” je bio privilegija aristokratije kojim se potvrðuje njen ekskluzivni vladajuæi klasni status, što znaèi da nije bio naèin integrisanja radnih “masa” u duhovnu orbitu vladajuæe klase, kao što æe to postati u buržoaskom društvu. U njemu ne dominira borba za pobedu eliminisanjem protivnika ni ideja progresa, veæ takav naèin ponašanja (“džentlmenski maniri”) koji odvaja pripadnika aristokratije od “nižih klasa”. Isto tako, izvorni pojam “sporta”, kao zabave, ne izvodi se u odnosu prema radu i “svetu brige”, veæ oznaèava naèin života aristokratije kao parazitske klase. Tek u razvijenom kapitalistièkom društvu izraz “sport” postaje oznaka za “osamostaljeni” duh kapitalizma koji je otelotvorenje principa bellum omnium contra omnes i citius, altius, fortius i pojavljuje se kao sfera “slobode” u odnosu prema radu. Što se tièe principa “viteštva”, koji ideolozi sporta koriste da bi sportu pribavili “kulturnu” legitimnost, on u izvornom smislu odgovara statiènom aristokratskom poretku u kome se vladajuæi društveni status ne stièe bespoštednom borbom za opstanak, kao što je to u kapitalizmu, veæ roðenjem. Sport je uoblièen kao institucija u drugoj polovini XIX veka i predstavlja obraèun s idejama-vodiljama Francuske graðanske revolucije, kritièkim racionalizmom, emancipatorskim moguænostima novostvorenih demokratskih institucija, kao i s filantropskim i plesnim pokretom. On nije pokret naprednog graðanstva koje, inspirisano duhom prosvetiteljstva i idealima Francuske graðanske revolucije, teži da

stvori novo društvo, veæ imperijalistièkih krugova koji nastoje da se obraèunaju s emancipatorskim nasleðem graðanskog društva XIX veka i da pokore svet. Moderne olimpijske igre izraz su “mondijalistièkog” duha imperijalizma i kao takve su obraèun s kulturnim biæem antièkih olimpijskih igara, kao i s olimpijskim idejama i pokretima koji su nastali u modernom dobu - koji se zasnivaju na helenistièkom duhovnom nasleðu, narodnim kulturama i na emancipatorskom nasleðu graðanskog društva (Guts Muths, Schartan, Brookes, Lesseps, Grousse, Zappas...) U izvornom obliku sport se ne oslanja na telesni aktivizam koji treba da pospeši razvoj radnih ili umetnièkih sposobnosti, veæ na “viteške tradicije” koje imaju beliciozni karakter. Sportska takmièenja su rat u kome se borba ne vodi oružjem, nego telima “protivnika” i kao takva su obraèun s pacifistièkom svešæu i priprema za oružani sukob. Otuda bespoštedno “rivalstvo”, koje podrazumeva sposobnost i spremnost na ubistvo “protivnika”, predstavlja glavnu osobenost sportskog “druženja”. Sportska terminologija ukazuje na suštinu: sportski susreti u kojima nema eliminisanja nazivaju se “prijateljskim”, što znaèi da su oni susreti u kojima je pobeda imperativ - neprijateljski. Buduæi da je prirodna selekcija nosilac “progresa”, koji je sudbinska sila kojoj je èovek beznadežno podreðen, razumljivo je zbog èega graðanski teoretièari sa takvim oduševljenjem govore o ratu: oni u njemu vide najviši i najneposredniji oblik delovanja zakona prirodne selekcije. Iz Coubertinove olimpijske doktrine nedvosmisleno sledi da sport spada u sferu rata i vojne obuke i da je glavno sredstvo za obraèun s pacifistièkom svešæu. Stav Carl Diema, vernog tumaèa Coubertinove doktrine i jednog od vodeæih ideologa velikonemaèkog ekspanzionizma: “Sport je rat!” (“Sport ist Krieg!”), na najadekvatniji naèin izražava suštinu sporta. Ne treba smetnuti s uma da je Coubertin pokrenuo olimpijsku kampanju s neskrivenim ciljem da izazove promene u francuskom školskom sistemu, da bi od francuske buržoaske mladeži stvorio kolonijalne falange. Kolonijalni pohod “bez dobre sportske pripreme” predstavlja, po Coubertinu, “opasnu nepromišljenost”. Nije sluèajno što je Engleska kao vodeæa kolonijalna sila, gde ima mesta samo za “jake liènosti”, bila glavno izvorište Coubertinovog olimpijskog nadahnuæa. Isto tako, nije sluèajno da je Coubertin u krvavim borbama na antièkom olimpijskom borilištu i u srednjovekovnim turnirima obesnih velikaša pronašao izvorište “viteškog duha” kome buržuj treba da teži. Rat na sportskom polju trebalo je da oèuva militaristièke tradicije ratnièke aristokratije i da ih “prevaziðe” belicioznim i progresistièkim duhom monopolistièkog kapitalizma. Biti u stanju “gledati smrti u oèi”, koja se pojavljuje u obliku èoveka svedenog na “protivnika”, jedna je od najvažnijih osobenosti Coubertinovog “novog èoveka”, a sposobnost i spremnost èoveka da ubije èoveka predstavlja najviši izazov za njegovu “utilitarnu pedagogiju”. Pišuæi, nakon Prvog svetskog rata, o najvišim vrednosnim izazovima engleskih vladajuæih krugova, Bertrand Russell, jedan od najznaèajnijih britanskih filozofa XX veka, zakljuèuje: “U obiènoj engleskoj porodici iz više klase ubijanje ptica se smatra vrlo èasnim a ubijanje ljudi u ratu - najplemenitijim zanimanjem.”(1) “Potreba” aristokrata za ubijanjem nije izraz ljudske prirode, veæ je izraz patologije aristokratskog poretka koji je degenerisao èoveka i za koji je ubijanje ljudi najviša vrlina. Isto je s gramzivošæu: ona nije autentièna ljudska potreba, veæ izraz patologije kapitalizma koja se pripisuje èoveku da bi se „dokazalo“ da je kapitalizam utemeljen u ljudskoj prirodi i da je stoga veèan. Slièno je s ponašanjem “huligana”: ono ne ukazuje na prirodu mladih ljudi, veæ na prirodu vladajuæeg poretka i na položaj mladih u društvu. U sportu je “osamostaljen” beliciozni duh kapitalizma koji, putem „sportskog takmièenja“, nastoji da vaskrsne duh antièke robovlasnièke aristokratije, kao i “viteški duh” krvožedne srednjovekovne vlastele. Militarizovanje tela, duha,

meðuljudskih odnosa i odnosa izmeðu nacija i rasa najviši je “kulturni” oblik u kome se pojavljuje vladajuæi beliciozni duh. U antici u formi borbe pojedinaca za sticanje mesta na Olimpu odvijala se borba vladajuæe klase za oèuvanje privilegija; u modernom društvu pod prividom sportskog takmièenja odvija se borba parazitskih klasa protiv emancipatorskog nasleða èoveèanstva i èoveka kao univerzalnog stvaralaèkog biæa slobode. Sportsko takmièenje postaje obraèun s takmièenjem koje ne podrazumeva eliminaciju i dominaciju èoveka nad èovekom, pogotovu s takmièenjem koje podrazumeva razvoj univerzalnih stvaralaèkih moæi èoveka i koje otvara moguænost za prevazilaženje postojeæeg i stvaranje novog sveta. U sportu nema nadigravanja, veæ se takmièenje svodi na borbu za opstanak i dominaciju koja u potpunosti odgovara vladajuæem duhu kapitalizma: jaèi idu dalje, slabiji otpadaju. Smisao sporta nije razvoj igre, veæ oèuvanje vladajuæeg poretka. Interesantno je da graðanskim teoretièarima, po kojima su gladijatorske borbe, viteški turniri, dvoboji, samoubilaèki rituali samuraja i rat - “takmièenje”, ne pada na pamet da klasnu borbu, borbu za emancipaciju žena, borbu za oslobaðanje od kolonijalnog jarma, pogotovu revoluciju - nazovu “takmièenjem”. Isto tako, uprkos tome što u prvi plan istièu borbu, njima ne pada na pamet da u pojam igre ukljuèe i borbu izmeðu starog i novog koja podrazumeva proširenje horizonta slobode - bez èega nema istinske igre. U suštini, smisao takmièarskih igara nije razvoj ljudskog, nego pražnjenje “negativne energije” da bi se spreèilo da se ona ne usmeri na politièku borbu koja teži iskorenjivanju uzroka nesreæe u društvu. Igra postaje sterilisanje kritièko-menjalaèke svesti. Ni kod Russella takmièenje ne podrazumeva borbu protiv vladajuæeg nepravednog i destruktivnog poretka, što znaèi za slobodu i opstanak; borbu izmeðu starog i novog; izmeðu dobra i zla; razvoj umetnièke (erotske) prirode èoveka - veæ se ono usmerava na borbu protiv prirode, što znaèi na sticanje tehnièkih znanja radi uspostavljanja kontrole nad prirodom radi njene eksploatacije. Sport je autentièna ideologija liberalizma: kult pobede i rekorda bio je oblik u kome se pojavljuje mit o kapitalizmu kao poretku u kome “Svako ima svoju šansu!” i koji je u stanju da obezbedi stabilni progres koji neminovno donosi boljitak graðanima u svakom domenu njihovog života, što je izraženo u maksimi „Konkurencija raða kvalitet!“. U monopolistièkom kapitalizmu, koji se zasniva na principu “Uništi konkurenciju!” i “Velika riba proždire manju ribu!”, sport je postao anahronizam kojim se održava privid “takmièarskog društva” i kao takav je osuðen na degenerisanje. Umesto “liène inicijative” i “individualnog dostignuæa”, takmièenje sportista postaje oblik u kome se odvija borba izmeðu najmoænijih kapitalistièkih grupacija za dominaciju - korišæenjem dehumanizovane nauke, medicine, tehnike... Princip takmièenja postao je princip dominacije, a ovaj princip destrukcije. U “potrošaèkom društvu” izvorni sportski duh potpuno je izvitoperen i sport je postao banalna cirkuska predstava u kojoj vladaju pravila show-business-a. Coubertin je, u svojim izvornim olimpijskim spisima, ukazao kuda vodi profesionalizam i komercijalizovanje sporta. Po njemu, “novac je najveæi neprijatelj sporta” koji pretvara sport u “vašar”, a (profesionalne) sportiste u “cirkuske gladijatore”. Sliène stavove iznose i njegovi sledbenici iz IOC-a. Savremenim teoretièarima sporta (olimpizma) ne pada na pamet da, kada govore o „izvornom“ olimpizmu, navedu ove Coubertinove stavove, jer to razotkriva pravu prirodu sporta, a samim tim i pravu prirodu njihove „teorijske“ delatnosti. Kult rekorda

Težnja za postizanjem rekorda uslovljava specifiènu (konkretnu istorijsku) prirodu sportskog takmièenja. Pobeda nad protivnicima bezvredna je ukoliko se ne postigne rekord. On postaje univerzalna i od èoveka otuðena mera za odreðivanje uspešnosti (vrednosti), što znaèi svojevrsna “viša sila” kojoj je èovek podreðen. Rekord je tržišna vrednost sportskog rezultata, a logika koja dominira u sportu odgovara procesu reprodukcije kapitala: apsolutizovani princip rekorda odgovara apsolutizovanom principu profita. Sve veæa dominacija apsolutizovanog principa uèinka u sportu dovela je do postepenog uklanjanja borilaèkog individualizma, kamena-temeljca ideologije liberalizma. Više se ne radi o borbi izmeðu ljudi za pobedu, veæ o takmièenju bez takmièara u kome se èovek bori sa “fantomskim” rekordima koji su otelotvoreni u mernim instrumentima koji simbolizuju dehumanizovani i denaturalizovani “hod” kapitalistièkog vremena. Istorija antièkih olimpijskih igara je sled pobednika; istorija sporta svodi se na linearno uveæavanje brojeva kojima su pridodata imena obezlièenih “rekordera”. Apsolutizovani uèinak (rekord) dobija mitsku dimenziju: sportska “dostignuæa” postaju mera “progresa” i “usavršavanja” èoveèanstva i kao takvi istorijski graniènici. Istovremeno, kvantitativno sravnjivanje postaje “objektivni” kriterijum po kome se vrši raspodela mesta na društvenoj lestvici moæi, koja se pojavljuje u obliku Arnoldove elitistièke “teorije piramide”, koju æe preuzeti Coubertin: potrebno je da se stotinu ljudi posveti telesnoj kulturi da bi se pedesetoro bavilo sportom; potrebno je da se pedesetoro bavi sportom da bi se dvadesetoro specijalizovalo; potrebno je da se dvadesetoro specijalizuje da bi petoro bili sposobno za “zadivljujuæa junaštva” (prousses étonnantes).(2) Piramida uspeha ukazuje na hijerarhijsko ustrojstvo “prirodne selekcije” u sportu i na mehanicistièku logiku “takmièenja” koja odgovara tržišnoj “utakmici” i “industrijskom društvu”. Kvantitativno sravnjivanje postaje oblik u kome se ispoljava dominacija “progresa” nad èovekom i potvrðuje njegova neprikosnovenost i veènost. Ono nije istorijski proizvod, veæ je “èinjenica” koja ni na koji naèin ne može da se dovede u pitanje i kao takva je sredstvo za vaspitanje potèinjenih da prihvate nejednakost u društvu kao neminovnost. Istovremeno, rekord nije bitan kao ljudsko dostignuæe, veæ kao naèin dokazivanja “progresivne” prirode vladajuæeg poretka, a time narastajuæe snage “gospodarske rase”. Buduæi da nema bilo kakvih zdravstvenih ili moralnih ograda progresistièkom principu citius, altius, fortius, jasno je da “usavršavanje” èoveka vodi njegovom (samo)uništenju. Sport je obraèun s modernom (humanistièkom) idejom progresa koja podrazumeva kvalitativne skokove u razvoju društva, afirmaciju èoveka kao slobodarskog biæa i stvaranje novum-a. U njemu su moguæi samo (beskrajni) kvantitativni pomaci, napredovanje u zadatoj prostornoj i vremenskoj dimenziji, što znaèi napredovanje bez napretka. U sportu dolazi do izraza podela na umni i telesni rad, kao i (sve ranija) specijalizacija. Svaki sport ima specifiènu tehniku treninga, što znaèi da svaki sport na specifièni naèin mentalno i telesno sakati ljude i stvara od njih specijalizovane sportiste-rekordere. Jednostrana sportska aktivnost dovodi do hipertrofije jednih, i do atrofije drugih ekstremiteta, organa, telesnih i mentalnih funkcija. Sportista postaje specifièna radna snaga (samo-destruktivni karakter), oruðe za rad (visokospecijalizovana mašina) i predmet obrade (telo kao sirovina) - za proizvodnju specifiènog rekorda. Što je veæi jaz izmeðu bioloških moguænosti èoveka i rekorda koji se mora postiæi, sportski trening sve je više naèin otuðenja èoveka od sebe kao ljudskog biæa i uništavanje njegovih individualnih sklonosti i sposobnosti. Na temelju apsolutizovanog principa uèinka u sportu je od zdravog telesnog naprezanja došlo do takvog napora koji uništava èoveka kao živo biæe. Sportista postaje robot i kao takav roba na tržištu sportskog show-business-a, a "sportska tehnika" tehnièki oblik uništavanja prirodnog i kulturnog biæa èoveka. U sportu se primenjuju metodi i

sredstva koji se koriste u industrijskoj proizvodnji i u savremenoj nauci: sport je pogon za proizvodnju rekordera (rekorda). Maksima “Rekorderi se raðaju u epruvetama!” ukazuje na pravu prirodu “vrhunskog sporta” koji je, kao što mu ime govori, najviši izazov za sport u celini. Iza tehnièkih izraza i nauènih formulacija krije se industrija smrti: “vrhunski sport” postao je vrhunski oblik uništavanja èoveka. Sport je sredstvo kojim se èovek kao biološko i humano biæa preobražava u mehanièku stvar. Istovremeno, njime se proizvodi ekocidna svest i ekocidni odnos èoveka prema svome telu. “Takmièarska svest” postaje oblik u kome se pojavljuju iracionalni procesi kapitalistièke reprodukcije koji su putem “sportskog duha” uneti u èoveka. “Agresivnu životinjsku prirodu” zamenjuje samodestruktivni fanatizam. Kult tela U sportu dominira kult tela i mišiæne snage koji je uoblièen u Coubertinovoj maksimi „u mišiæavom telu borbeni duh“ (mens fervida in corpore lacertoso). Dok u antièkom telesnom agon-u postoji spontani odnos èoveka prema telu, koji proistièe iz doživljavanja tela kao sastavnog dela kosmosa i kao izvorišta životne energije èoveka, u sportu dominira instrumentalni odnos èoveka prema svome telu. Sve je podreðeno modeliranju koje se zasniva na kapitalistièki (zlo)upotrebljenoj tehnici i nauci: kao što je u antici telesni izgled trebalo da bude u jedinstvu sa (geometrijski ustrojenim) kosmosom, tako u savremenom svetu telesni izgled treba da bude u jedinstvu sa socijalno- darvinistièkim i progresistièkim duhom kapitalizma. Isto tako, u sportu kult tela nema veze sa širim religioznim kontekstom, kao što je to bilo u antici, veæ je sredstvo za stvaranje pozitivnog karaktera i pozitivne svesti, kao i sredstvo za demonstriranje ekspanzionistièke moæi kapitalizma. U sportu nema antropomorfnih simbola koji predstavljaju vladajuæu moæ poretka, kao što su to bogovi u antici. Tu ulogu preuzimaju sportisti, s tim što je njihovo telo i izgled u potpunosti podreðeno prirodi vladajuæeg poretka. Umesto antièkog holistièkog pristupa telu, insistira se na ekspanzivnoj mišiænoj snazi i mehanizovanju tela. U sportu èovek se uklapa u kapitalistièki kosmos putem tela i telesnog stava koji odgovara dinamièkoj i progresistièkoj prirodi kapitalizma. “Sportski duh” je pojavni oblik ekspanzionistièkog i progresistièkog duha vladajuæeg poretka, a “sportsko telo” je najautentièniji kapitalistièki oblik degenerisanja tela i kao takvo je “natklasni” i “nadrasni” model tela. Radi se o ideološkom telu koje je izraz totalitarne i ekocidne prirode vladajuæeg poretka. Dehumanizovanom i denaturalizovanom svetu, koji se temelji na kapitalistièkoj destrukciji, odgovara dehumanizovano i denaturalizovano telo i destruktivni pokret. Sport je oblast gde je tehnizovanje ambijenta, èoveka i meðuljudskih odnosa dostiglo vrhunac. On je jedno od najvažnijih sredstava kapitalizma za uništavanje humanistièke i za stvaranje “tehnièke civilizacije”. “Sportivizacija” sveta najradikalniji je oblik denaturalizovanja i dekultivisanja èoveka i sredstvo za njegovo uvlaèenje u životnu i duhovnu orbitu “tehnièke civilizacije ”. Nauka nastoji da stvori takvo biæe (mašinu), koje æe biti lišeno svih onih ljudskih osobenosti koje predstavljaju prepreku za obaranje rekorda i proizvoðenje sve krvavijeg sportskog spektakla. Sport se oslanja na mehanicistièku filozofiju tela i pronalazi mimetièke impulse u industrijskom i militaristièkom pokretu. Umesto prirodnog pokreta i prirodnog tela, dominira mehanika pokreta, telo postaje kavez tehnièke racionalnosti, a “takmièarski karakter” otelotvorenje vladajuæeg destruktivnog duha. Treneri postaju tehnièari tela i gonièi robova koji treba da omoguæe postizanje zadatih rezultata (rekorda) po cenu uništenja èoveka. Istovremeno, sakati se duh èoveka i stvara kult tehnizovanog tela i na taj naèin kult “tehnièke civilizacije”. Radi se o takvom naèinu mišljenja koje

apsolutizuje kvantitativno merljivi uèinak koji se postiže po cenu uništenja prirodnog biæa èoveka (princip “veæeg napora”). Sportom se stvara kapitalistièka ideološka sfera i odgovarajuæe “javno mnenje” tako što se uništava emancipatorsko nasleðe graðanskog društva koje pruža moguænost za oslobaðanje èoveka od ekocidne kapitalistièke tiranije. "Disciplinovanje" tela u graðanskoj telesnoj kulturi i sportu odgovara nastojanju da se priroda stavi pod kontrolu vladajuæeg poretka: "kroæenje" tela odgovara "kroæenju" prirode. Sportom se ne oplemenjuje prirodno biæe èoveka, veæ se "disciplinuje" tehnokratski zasnovanim drilom u kome dominira mehanika telesnog, pri èemu telo postaje mašina. Za razliku od srednjeg veka, gde se radi o obraèunu s telom koje postaje obraèun s "lažnim" zemaljskim svetom, u graðanskoj pedagogiji radi se o potiskivanju i uništavanju svega onoga u èoveku što ne odgovara potrebama kapitalistièkog poretka i što može da ga ugrozi, i o razvijanju svega onoga što doprinosi oèuvanju poretka. Otuda Coubertin insistira na "utilitarnoj pedagogiji": "dobro" je ono što je korisno za vladajuæi poredak. Agresivni borilaèki ("zdravi") egoizam, nezajažljiva "potreba" za sticanjem i vladanjem (tlaèenjem) - to su "prave" odlike "uzornog” buržuja. Coubertinov princip "veæeg napora", koji uslovljava bespoštedni odnos èoveka prema svome telu i kome u psihološkoj sferi odgovara princip “gramzivosti”, odgovara kolonijalno-pljaèkaškom odnosu prema prirodi. “Razvoj sporta” zasniva se na ekocidnoj logici: telesni dril uništava telo, koje je neposredna priroda za èoveka, i na taj naèin kida vezu èoveka sa prirodom i onemoguæava život u prirodi. Tehnizovani uslovi života, što znaèi na kapitalistièki naèin degenerisana priroda, postaju životna sredina èoveka kojoj on „spontano“ teži i u kojoj može da preživi. Na primeru sporta može se jasno videti da kapitalistièki naèin proizvodnje ne preobražava prirodu u korisne stvari, veæ da je degeneriše i uništava: odnos prema telu odgovara odnosu kapitalizma prema prirodi. U sportu je do kraja realizovana kapitalistièka eksploatacija prirode koja se zasniva na principu postiæi što veæi uèinak (profit) u što kraæem vremenu. Na tome se zasniva i princip rane selekcije kojim se sakati telo, uništava erotska priroda èoveka, um, duhovnost, stvara sado-mazohistièki karakter - s tim što je u savremenom svetu („potrošaèko društvo“) sportsko telo postalo sredstvo za proizvoðenje sportskog spektakla, što znaèi duhovne droge, i pokretni reklamni pano. Sportski telesni dril podrazumeva modeliranje tela po progresistièkim (kvantitativnim) kriterijumima koji dovode do (samo)uništenja èoveka. Najviši izazov postaje dosezanje zadatog "modela" tela koji je projekcija rezultata (rekorda) koji se nastoji postiæi. Umesto umetnosti i prirodnosti, u sportu dominira tehnika koja podrazumeva instrumentalizovano telo koje je svedeno na tehnièku napravu i tehnizovanu veštinu koja je uslovljena prirodom sporta i "nivoom" koji je u njemu postignut. Èovek je sveden na oruðe za proizvodnju rekorda, a njegovo telo na sirovinu koju, putem telesnog drila i nauènih tretmana, treba "preobraziti" u "sportsko telo". U sportu vladajuæi model tela ne odgovara odreðenom kulturnom obrascu, veæ je neposredno otelotvorenje vladajuæih odnosa i vrednosti: sportista je antropološki pojavni oblik vladajuæeg poretka. Poput antike, i graðanin modernog društva treba da se u potpunosti ukalupi u uspostavljeni (kapitalistièki) kosmos, da bude u duhovnom, telesnom i delatnom (aktivistièkom) jedinstvu sa njim. Sportska estetika ne proistièe iz kulture, veæ se zasniva na prirodi sporta kao rata telima, na nastojanju da se postigne rekord i na prirodi spektakla - koji je reklamno pakovanje sportske robe. Odbaèen je holistièki pristup telu (proporcionalnost, harmoniènost), mekoæa pokreta i telesnog izraza, pulsiranje erotskog, emotivnog, duhovnog, pokret èoveka ka èoveku, kao i antièka kalokagathia koja insistira na jedinstvu lepog i dobrog. Mimetièki impulsi ne pronalaze se u prirodi ili kulturnoj sferi, veæ u

tehnièkim procesima: tehnièko "savršenstvo" predstavlja najviši izazov za sportsku estetiku. Njemu odgovara telo svedeno na visokospecijalizovanu mašinu, mehanika pokreta, tehnizovani (ekocidni) um, potisnuti i osakaæeni Eros, kao i osakaæeno emotivno i duhovno biæe èoveka. Unakažena tela savremenih gladijatora postaju najviši domet “lepog”. Telo nije oblik postojanja èoveka kao samosvojne liènosti, njegova vlastitost, veæ je instrument za postizanje politièkih i ekonomskih ciljeva. U tom kontekstu, odnos èoveka prema svome telu posredovan je vladajuæom ideologijom. Otuðenje tela od èoveka postaje otuðenje èoveka od samoga sebe. “Disciplinovanje tela”, maksima mens sana in corpore sano i mens fervida in corpore lacertoso, citius-altius-fortius predstavljaju oblike uspostavljanja institucionalizovane represije nad èovekom koja ne podrazumeva samo destruktivno instrumentalizovanje tela, veæ i uništenje liènosti. Umesto poštovanja individualne specifiènosti èoveka i njegove ljudske kompleksnosti, na prvo mesto stavlja se dehumanizovani (destruktivni) princip uèinka i njemu odgovarajuæi model èoveka. Jednostrana represivna telesna aktivnost stvara telesno jednostranog i duhovno osakaæenog èoveka. Za razliku od sofista, koji pod èovekovom prirodom podrazumevaju “jedinstvo tela i duše, ali pre svega unutrašnje nastrojenje èoveka, njegovu duhovnu prirodu”,(3) u sportu je, kao i u hrišæanstvu, uspostavljen dualizam tela i duha. Umesto „božanskog duha”, u sportu vlada duh kapitalizma koji je otelotvoren u mišiæavom telu sportiste koje je u borilaèkom naponu, s tim što umesto duše, karakter (sado-mazohistièki, ubilaèkodestruktivni) postaje stecište i uporište vladajuæeg duha u èoveku. U sportu èovek je sveden na depersonalizovani model “sportiste”, što znaèi da je osakaæen za elementarnu ljudskost postajuæi deo “tima” kapitalistièkih gladijatora, kaskadera i cirkuzanera. On u drugom sportisti ne vidi èoveka, veæ “protivnika” koga treba ukloniti s puta. Nanošenje telesnih povreda i ubistvo postaje legalni i legitimni oblik “odnosa” prema “protivniku”. Isto važi i za odnos èoveka prema svome telu. Muèenje tela i njegovo uništavanje osnovni je naèin “pobede nad telom (bolom)”, èime se stièe (sado)mazohistièki karakter i “pobednièka volja”. Èovek se svodi na telo, a snaga, brzina, izdržljivost, ubilaèka i destruktivna moæ (veština) postaju osnovni naèin njegovog samovrednovanja. Sportisti od živih postaju robotizovana biæa koja se rukovode (samo)destruktivnim fanatizmom... Istovremeno, u sportu èovek se podreðuje autoritarnom poretku i navikava se da “reaguje na pištaljku” - bez razumnog rasuðivanja. Zlatno pravilo svakog trenera je da “igraèi ne razmišljaju, veæ rade ono što se od njih zahteva”. Sportski trening ne oplemenjuje èoveka, veæ sakati ljudskost. On se svodi na tehnièku dresuru koja je nabliža militaristièkom drilu, s tim što u njemu ne vlada princip optimalnog, veæ princip “veæeg (destruktivnog) napora”. U sportu èovek je lišen erotske prirode. Muškarac i žena nisu polna (prirodna, afektivna, ljudska) biæa, veæ su sirovina i oruðe za postizanje rekorda. “Specifiènost” ženskog tela je da je ono “slabije” od muškog tela, što znaèi da postiže “slabije” rezultate. Ukoliko je životvornost osnovni egzistencijalni princip, onda je žena upravo kao telesno biæe superiorna u odnosu prema muškarcu jer poseduje životvorno (rodno) telo. Prihvatanjem vladajuæeg vrednosnog modela kao osnova sopstvenog vrednovanja, žena se odrièe onoga što je èini specifiènim ljudskim biæem i svodi sebe na “inferiorno biæe”, na surogat, ili lošu kopiju muškarca svedenog na robotizovanog gladijatora. Sportska pedagogija obraèunava se s Erosom koji usmerava èoveka da razvija svoju afektivnu prirodu i bliskost s drugim ljudima, i njegovu energiju pretvara u pokretaèku snagu “progresa”: mišiæavo muško telo u borilaèkom naponu, kao simbolièni pojavni oblik vladajuæeg duha, najviši je erotski izazov. Ljubav razara fanatiènu usresreðenost sportiste na

postizanje pobede (rekorda), a samim tim menja i njegov odnos prema telu voljene osobe, kao i prema svome telu. Ono prestaje biti mašina i postaje erotski izazov izvor zadovoljstva, što dovodi u pitanje trening kojim se nemilosrdno uništava organizam, doping-tretmane kojima se sakati seksualna potencija, kao i (samo) destruktivnu “takmièarsku motivaciju”. Na primeru telesnog naprezanja može se, takoðe, videti koliko je Plessnerova, Habermasova i Rigauerova teza da je sport “udvajanje sveta rada” problematièna. U radu dominira princip optimalnog napora, koji proistièe iz principa efikasnosti, dok u sportu dominira princip ”veæeg napora” (Coubertin) koji se svodi na bespoštedno uništavanje organizma - na temelju apsolutizovanog principa uèinka. Ritam i intenzitet sportskog napora uništavaju biološki ritam rada organizma. U sportu je ukinuta razlika izmeðu zamora i premora - koji je patološko stanje organizma. “Nabijanje kondicije” podrazumeva trpljenje i blokiranje bola koji je prirodna odbranbena reakcija organizma na prekomerni (destruktivni) napor. Uništavaju se æelije, mišiæi, kièmeni stub, srce, zglobovi, jetra, uspostavlja se funkcionalna i konstitucionalna disharmonija organa i tela, dolazi do hipertrofije jednih i atrofije drugih ekstremiteta, organa i funkcija organizma… Sport je na kapitalistièki naèin proizvoðenje telesno i mentalno bolesnih ljudi. Francuski lekar Philipe Tissié je, poèetkom XX veka, na osnovu analize rada organizma dugoprugaša, došao do zakljuèka da prekomerni telesni napor dovodi do degenerisanja æelija, i da je sportista hronièno bolestan èovek. Sportski lekari ne bore se za zdravog èoveka, veæ za stvaranje "sportskog tela" i za njegovo "servisiranje". Ono što je patološko stanje za “obiène ljude”, za sportiste je “normalno stanje”. Stvoreni su izrazi kao što je "sportsko srce" kojima se hronièno bolesnim sportistima pribavlja slika “supermena”. Naravno, tako je samo dok se donose medalje. Lekari su sauèesnici u telesnom i mentalnom uništavanju ljudi u sportu. Tipièan primer je lekarski izveštaj o zapadno-nemaèkoj sedmobojki Birgit Dressel. “Stoprocentno zdrava” Dresselova umrla je od “toksiènog raspada krvi” u najveæim mukama. Imala je 27 godina. Niko nije odgovarao. Tako svakodnevno završava život sportista širom sveta… Treneri masovno uništavaju decu u pretpubertetskom i pubertetskom uzrastu. Najoèigledniji primer je gimnastika u kojoj se devojèice degenerišu do monstruoznosti. Što se tièe povreda u sportu, samo u ragbiju u USA godišnje teško se povredi preko 650 000 ljudi. Na hiljade sportista svake godine završi u invalidskim kolicima. Procenjuje se da veæina ortopeda na Zapadu živi od “saniranja” posledica povreda koje su nastale u sportu. Doping tela samo je jedno od sredstava koja se koriste da bi organizam sportiste postigao uèinak koji prevazilazi njegove biološke moguænosti. Anabolici i stereoidi, “kupanje” u kiseoniku, krvni doping, doping-trudnoæa, virilizovanje, “terapija” hormonom rasta, eritropoietin, kompjuterska “obrada” mišiæa i elektrošokovi (kao kod “treninga” konja), genetski inžinjering - sve su to sredstva i “metodi rada” bez kojih ne može da se zamisli “razvoj sporta”. Ono što sportska industrija smrti èini sportistima blisko je eksperimentima na živim ljudima koji su vršeni u nacistièkim laboratorijama smrti. Dopingu tela prethodi fanatizovanje sportiste, koje (samo uslovno) može biti nazvano mentalni doping, èime se blokira moæ rasuðivanja i proizvodi volja za samouništenjem. Potreba za bekstvom iz sirotinjskog geta i anonimnosti, san o “velikim parama”, vladajuæi vrednosni model, dostignuti nivo rezultata, nametnuti šablon ponašanja u sportu koji podrazumeva proizvoðenje sve krvavijih i destruktivnijih predstava - sve to stvara podlogu za fatalistièko prepuštanje sportskoj “sudbini” i za razvoj samodestruktivne svesti. Maksima mens

sana in corpore sano, pogotovu Coubertinova maksima mens fervida in corpore lacertoso jasno ukazuju na to da se u sportu ne raèuna s razvojem uma, veæ s razvojem borilaèkog (ubilaèko-destruktivnog) karaktera i instrumentalizovanim telom. Teoretièari sporta, poput Matveeva, u povaæevanju telesne snage i brzine, i shodno tome “rezultatima” koje postižu današnji sportisti u odnosu prema antièkim “sportistima”, vide glavne pokazatelje “razvoja èoveèanstva”. Potpuno je zanemarena igraèka veština, razvoj kulturnog biæa èoveka i meðuljudskih odnosa, kao i “moralne kvalifikacije” na kojima je insistirao Coubertin govoreæi o religioznom duhu (religio athletae) koji je vladao na antièkim olimpijskim igrama. Istovremeno, isticanje tih osobenosti kao kriterijuma na osnovu kojih se odreðuje razvoj èoveèanstva obezvreðuje u današnjem vremenu one, koji nemaju telesne osobenosti koje odgovaraju “najvišim dostignuæima” otelotvorenim u sportistima i njihovim rekordima. Pored toga, antièki atletièari ostvarili su rezultate koje ne mogu da postignu mnogi današnji ljudi. Da li to znaèi da su oni degenerici? Maurice Merleau-Ponty : telo kao “bivanje-u-svetu” Kod Merleau-Pontyja dominira nastojanje da se telo shvati na novi naèin i uspostavi novi odnos prema telu. Merleau-Ponty: “Ono zbiljsko je èvrsto tkivo, ono ne èeka na naše sudove kako bi prisvojilo najèudnije pojave, ni kako bi odbacilo naše najvjerojatnije imaginacije. Percepcija (opažaj) nije znanost svijeta, to nije èak ni akt, neko hotimièno zauzimanje stava, ona je osnova na kojoj se svi akti ocrtavaju i njihova je pretpostavka. Svijet nije objekt èiji zakon konstituiranja posjedujem u sebi, on je prirodna sredina i polje svih mojih misli i svih mojih jasnih percepcija. Istina ne “prebiva” samo u “unutrašnjem èovjeku”, ili radije, nema unutrašnjeg èovjeka, èovjek je u svijetu, on se spoznaje u svijetu. Kada se vraæam sebi polazeæi od dogmatizma zdravog razuma ili od dogmatizma znanosti, ne nailazim na žarište unutrašnje istine, veæ na subjekt predan svijetu.”(4) Optereæen potrebom da se suprodstavi dogmatizmu, Merleau-Ponty se našao na terenu graðanske filozofije èiji je glavni zadatak da stvori lavirinte u kojima æe se izgubiti kritièkomenjalaèki um i ideja buduænosti. Pravi problem je uništenje èoveka i njegovog tela. Možemo se složiti sa Merleau-Pontyovom tvrdnjom da je doživljavanje sveta telom izvorni i osnovni naèin “bivanja-u-svetu” i odnosa èoveka prema svetu. Meðutim, kod Merleau-Pontya “bivanje-u-svetu” ima objektivistièki, što znaèi apstraktni karakter. On polazi od tela kao datosti i previða da “bivanje-u-svetu” nije samosvojni proces, što znaèi da èovek ne doživljava svoje telo neposredno, veæ posredstvom konkretnog totalitata epohe u kojoj živi i vladajuæeg ideološkog “modela” tela, što znaèi kao konkretno ljudsko (društveno) biæe. Ljudsko telo nije prirodna datost i kao takvo pojava sui generis, veæ je istorijski proizvod. Ne samo da danas postoji bitno drugaèiji odnos prema telu u odnosu prema antièkoj i hrišæanskoj civilizaciji, veæ se radi o bitno drugaèijem telu. Svaka civilizacija stvara specifièno telo i specifièni odnos prema telu - i na taj naèin specifiènog èoveka. Još su u antici shvatili da je proizvoðenje odreðenog tela istovremeno proizvoðenje odreðenog tipa èoveka (gospodarske rase i roba). Klasna i rasna fiziognomika imaju prvorazredni znaèaj u graðanskoj antropologiji i na njoj posebno insistiraju graðanski helenisti koji idealizuju antiku. Specifiènost kapitalizma je u tome što on ne degeneriše telo tako što ga lišava životnosti (odumiranje telesnih funkcija) putem meditativnog aktivizma (askeza), kao što je to u hrišæanstvu, veæ tako što ga, putem instrumentalizovanog (tehnizovanog) destruktivnog produktivistièkog (profiterskog) aktivizma,

preobražava u mašinu. Sportsko telo je tipièan proizvod “tehnièke civilizacije”, što znaèi na kapitalistièki naèin degenerisano telo èoveka. Istovremeno, “bivanje-usvetu” modernog èoveka znaèi imati (kritièki) odnos prema postojeæem svetu, polazeæi od toga da je èovek uvek “više” od onoga našta je sveden u postojeæem svetu. I životinja je telo, ali ona doživljava svet oko sebe na bitno drugaèiji naèin nego èovek. Èovek je slobodarsko-stvaralaèko biæe koje doživljava svet posredstvom oèoveèenih (socijalizovanih) èula, što znaèi na ljudski naèin kao celovito ljudsko biæe rukovodeæi se vizijom sveta koji može da stvori: životinja je ono što jeste; èovek je ono što može da bude. Merleau-Ponty tvrdi da je telo “naèin prisvajanja svijeta”, ali je telo današnjeg èoveka veæ prisvojeno od strane kapitalizma i odgovara kapitalistièkom prisvajanju prirode: ono ima instrumentalni i destruktivni (denaturalizujuæi) karakter. Telesni odnos prema svetu odnos je kapitalistièki degenerisanog tela (èoveka) prema kapitalistièki degenerisanom svetu. Nereflektovani “naivni dodir sa svetom” (Merleau-Ponty) odreðen je još pre roðenja - i nije “naivan”. Samim aktom zaèeæa, koji je sve èešæe samo tehnièka oplodnja sve bolesnije žene putem sve bolesnijeg semenog materijala, stvara se biæe koje je dok je još u majci izloženo pogubnom uticaju sredine. Èovek nije “baèen u svet” (Heidegger), veæ se raða i nastaje u na smrt bolesnom svetu i neminovno dobija osobenosti tog sveta. Èovek veæ kao degenerisano biæe “ulazi” u degenerisani svet: poraðanje deteta od strane žene samo je pojavni oblik u kome svet poraða èoveka. Subjektivnost je bitno odreðena pre nego što je èovek postao svestan sebe kao liènosti, što znaèi pre samosvesne subjektivnosti. Upravo na nivou telesnosti ili nereflektovane percepcije dete nesvesno usvaja naèin života i vrednosne modele koji odreðuju njegovo buduæe ponašanje: telo je rezervoar nesvesnog. Odnos prema telu u detinjstvu bitno uslovljava razvoj liènosti, afektivne prirode, uma, ponašanja... “Embriologija ljudskog duha” (Piaget) uslovljena je telesnim razvojem i životnim uslovima u kojima se on odvija. Naèin raðanja deteta, prvi kontakt sa svetom, sa majkom, svetlost, sredina u kojoj raste, pokreti koje savladava, stvari koje dodiruje, zvukovi, mirisi, ishrana i ritam ishrane, telesni kontakt, ambijent, oblaèenje, vazduh, pelene, voda, pokreti oko njega, posteljina, boje, televizor, nameštaj, dizanje na noge, ogranièeni životni prostor, igraèke, odnos roditelja, napetost, agresivnost sredine - èitavo životno okruženje ima specifièni karakter i predodreðuje odnos èoveka prema svetu. U odrastanju deteta nema spontanog ponašanja, koje predstavlja pulsiranje izvornog životnog ritma prirodnog biæa èoveka, veæ dominira represivni ritam života koji “usisava” èoveka u postojeæi svet tako što potiskuju i degenerišu izvornu prirodu èoveka i stvara od njega patološku liènost. Još u najranijem detinjstvu u èoveka je uneto “seme zla” i pitanje je društvenih okolnosti, konkretnog života i prirode liènosti kako æe se ono razviti i ispoljiti. Tzv. “agresivnost”, koja neposredno utièe na telesni razvoj, nije utemeljena u “životinjskoj prirodi èoveka”, veæ je patološka (psihièka i telesna) reakcija na represiju kojoj je èovek od najranijeg detinjstva izložen. Kada je “spontana”, ona je kompenzaciono ponašanje koje ne uklanja uzroke nezadovoljstva, veæ doprinosi njihovom razvoju. U modernom društvu odnos prema telu posredovan je kapitalistièkim kosmosom (industrijski mimezis, princip racionalnosti i efikasnosti, destruktivni instrumentalizam…) koji se pojavljuje u obliku od èoveka otuðene i nad èovekom dominirajuæe tehnièke sfere koja je neposredno životno okruženje, i koja nameæe logiku življenja. Putem nje kapital vlada èovekom i prirodom. Kao što je u antici posredstvom sfere olimpijskih bogova èovek bio rob vladajuæeg poretka, tako je u kapitalizmu postao rob vladajuæeg poretka posredstvom nauke i tehnike. Instrumentalizovanje tela zasniva se na kapitalistièki zasnovanoj podeli rada, što

znaèi na specijalizaciji i na toj osnovi sakaæenju èoveka. Marx govori o pretvaranju èoveka u nakazu u industrijskom procesu proizvodnje, što je na maestralan naèin prikazao Charli Chaplin u svom filmu “Moderna vremena”. Kapitalistièki oblik otuðenog rada preraðuje telo tako što od njega stvara tehnièko (radno) oruðe, a um svodi na operacionalizovani intelekt. Kapitalistièki degenerisano telo ima degenerisana èula i motoriku. Dominira telesna mehanika, preciznost pokreta, estetika mašine, de-erotizovanje, hipertrofija jednih i atrofija drugih funkcija, obezduhovljeno telo i pokret; umesto antièkog principa metron ariston dominira agresivno mišiæavo telo; princip optimalnog napora ukinut je principom “veæeg napora”; dominira (samo)destruktivni karakter i pokret èija je dinamika prilagoðena kapitalistièkom ritmu reprodukovanja i tsl. Ne radi se, dakle, o kultivisanju (humanizovanju), veæ o tehnizovanju tela (prirode). Kapitalistièki naèin industrijske proizvodnje stvorio je od èoveka robotizovanu nakazu. To se najbolje vidi u sportu u kome važi princip “Rekorderi se raðaju u epruvetama!” i u kome je robotizovano telo najviši estetski izazov. Ukoliko telo nije ni prirodno ni ljudsko, onda èovek ne može putem tela ne samo “biti-u-svetu”, veæ više ne može ni biti - jer više nije èovek. Telesnost kao “perceptivnost s vlastitom prostornošæu i vremenošæu” (MerleauPonty) je privid: kapitalizam prisvaja èoveka kapitalistièki prisvojenim (degenerisanim prirodnim) prostorom, što znaèi tako što ga uništava kao prirodno i ljudsko biæe. “Vlastitost” tela nije jastvo èoveka, veæ vladajuæeg poretka - buduæi da se radi o otuðenom èoveku, a to znaèi od èoveka otuðenom i na kapitalistièki naèin instrumentalizovanom (degenerisanom) telu. Instrumentalni odnos prema prirodi, koja je svedena na objekt eksploatacije i destrukcije, uslovljava i odnos prema telu koje je za èoveka neposredna priroda. Postojeæi svet je neprirodni i neljudski svet i èovek opstaje u njemu preko surogata tela. Ljudi žive u gradovima koji su kapitalistièka geta u kojima je kapitalistièko degenerisanje prirode, života i èoveka dostiglo vrhunac: èovek je “obasjan” veštaèkom svetlošæu, udiše zagaðeni vazduh, pije zagaðenu vodu, jede zatrovnu hranu, živi takvim naèinom života koji razara vezu èoveka sa prirodom i njegovo prirodno biæe… Što se tièe vremena, kapitalizam instrumentalizuje èoveka tako što mu nameæe ritam života koji odgovara brzini kapitalistièke reprodukcije i koji ima tehnièki i destruktivni karakter. To je totalizujuæe vreme koje pre svega uslovljava ritam i naèin kretanja tela, i koje predstavlja obraèun s biološkim ritmom rada organizma. Buduæi da je èovek putem svog tela “neposredno u svetu”, najpogubniji i neizbežni oblik dejstva kapitalizma kao poretka destrukcije na èoveka je preko tela: kriza sveta istovremeno je kriza tela. Otuda je osnovni oblik otuðenja èoveka od sebe - otuðenje od svog tela. Èovek doživljava sebe kao drugost u odnosu prema postojeæem svetu putem muke koja proistièe ne samo iz njegovih nezadovoljenih primarnih potreba, veæ i zbog njihovog sakaæenja. On beži iz sveta tako što beži iz svog tela, ili tako što beži u svoje telo (narcizam). Veæina graðana Zapada doživljava svakodnevnu frustraciju zbog odbacivanja sopstvenog tela kao bezvrednog, zato što ne odgovara vladajuæem (potrošaèko-reklamnom) modelu tela koji je osnov društvenog vrednovanja. Èovek doživljava sopstveno telo kao kaznu, kao nešto tuðe i pokušava da ga maskira (“moda”), ili preobrazi nasilnim telesnim vežbama, “tretmanima”, operacijama... Kapitalistièki degenerisani èovek ima instrumentalni odnos prema svome telu koji se zasniva na profiterskom principu. Telesni izgled i zdravlje nisu cilj, veæ sredstvo za ostvarivanje društvenog prestiža i egzistencije. Nastoji se doseæi model tela koji odgovara vladajuæem vrednosnom modelu koji diktiraju vladajuæi modni koncerni. Sve èešæa promena modnih modela navodi ljude na sve uèestalije intervencije, što znaèi na sve bespoštedniji odnos prema telu. Stvorena je industrija koja proizvodi modele izgleda. Image postaje roba poput odevnih predmeta.

Industrija zabave nudi sve raznovrsnije oblike telesnog degenerisanja. Plastiène operacije, body-building i fitness-centri, dijete itd - služe da prilagode èoveka dominirajuæem modelu “lepog” - koji se zasniva na standardima reklamne industrije, kao što je model “Barbike” koji je “najlepši” oblik obezvreðivanja èoveka. Što se tièe “Rokija”, “Ramboa”, “terminatora” i drugih holivudskih nakaza, oni su slika savremenog kapitalistièkog “natèoveka” kome je “obrisana” kulturna svest i koji se u “svom” ponašanju rukovodi destruktivnim idiotizmom. Priroda “spontanog” pokreta uslovljena je ambijentom, uslovima i naèinom života. “Spontani” pokret u gradu ima bitno drugaèiju prirodu od spontanog pokreta u prirodi. Karakter pokreta uslovljava prirodu tela (senzo-motorike), razvoj intelekta, meðuljudske odnose... Tehnizovani pokreti, koji proistièu iz tehnièkog sveta i koji imaju destruktivno-konzumerski karakter, predstavljaju dominirajuæi oblik represije nad èovekom. Istovremeno, telesni pokret ima simbolièni znaèaj: pijenje “koka-kole” nije samo zadovoljavanje žeði i telesni akt, veæ i simbolièni odnos èoveka prema postojeæem svetu, prema buduænosti, prema sebi i drugim ljudima. Isto tako, telesno prisustvo u “McDonald's” restoranima i konzumiranje surogat-hrane u njima predstavlja simbolièni oblik bivanja-u-svetu i proizvoðenje vladajuæeg poretka, kao što je to i bokserski udarac, tehnizovane telesne vežbe, odlazak na stadion... “Traženja odgovora” u deèijoj “spontanosti” i u kulturama u kojima nije došlo do emancipovanja èoveka kao individue, a posredstvom sredstava i oblika koji su proizvod kapitalistièke civilizacije, je stranputica u borbi èoveka za emancipaciju. Ne može se “loša” racionalnost zameniti mistikom, što znaèi vraæanjem na primitivne oblike svesti. Graðanskoj teoriji nije više osnovni cilj da afirmiše kapitalistièku civilizaciju, veæ da uništi ideju buduænosti i sam um. “Osluškivanje iracionalnog” postaje odbacivanje kulturnog nasleða i bekstvo iz života. Glasovi iracionalnog su vapaj potisnutih i degenerisanih ljudskih potreba, potisnute liènosti. “Slušati telo”, koje je najneposredniji proizvod postojeæeg sveta, znaèi podrediti se vladajuæem poretku. Za razliku od ranijih vladajuæih klasa, buržoazija nastoji da ukljuèi ne samo u svoju duhovnu, veæ i životnu sferu i radne slojeve. Kapitalistièki naèin života (“potrošaèko društvo”) postaje totalizujuæi princip života koji nikoga ne štedi i od koga se ne može pobeæi. Komercijalizovanje života najgori je oblik totalitarizma koji je stvoren u istoriji jer ono u potpunosti podreðuje prirodu, društvo i èoveka destruktivnom mehanizmu kapitalistièke reprodukcije. Njegova suština uoblièena je u monstruoznoj maksimi “Pare ne smrde!” - u kojoj je izražena bit ekocidnog kapitalistièkog terorizma. Po diktatu apsolutizovanog principa profita dolazi do totalizovanja sveta “tehnièkom civilizacijom” - kojom se uništava moguænost za stvaranje humanistièke civilizacije - kao i prirode, tela i telesnog pokreta, što neposredno uslovljava „razvoj“ èula i mentalnih sposobnosti èoveka. Dominirajuæi oblik telesnog aktivizma postaje konzumerski aktivizam. Komercijalizovanje tela “najviši” je oblik kapitalistièkog degenerisanja tela (èoveka). Telo èoveka nije samo deo kapitalistièki degenerisanog sveta, veæ postaje sredstvo za uništavanje prirodnog i ljudskog i kao takvo neprijatelj èoveka. Neposredni proizvod “potrošaèkog društva” je èovek-potrošaè kome odgovara potrošaèko telo u kome treba da nestanu surogati “potrošaèke civilizacije” i sredstvo za uništavanje sveta. Kapitalizam uništava telo tako što ga pretvara u destruktivni mehanizam - izazivajuæi hipertrofiju onih telesnih funkcija koje pružaju moguænost za razvoj potrošaèkog društva, i atrofiju onih funkcija organizma koje nemaju profitabilan karakter. Dominira ritam kapitalistièke reprodukcije koji uništava biološki ritam života - bez èega nema zdravog èoveka. Èovek se ne rukovodi samo konzumerskim aktivizmom kao vrednosnim izazovom, veæ njegovo telo ne može da opstane bez sve veæeg broja preparata i pomagala,

kao i veštaèkih životnih uslova. Kapitalistièko totalizovanje sveta podrazumeva kapitalistièko totalizovanje tela, što znaèi njegovo izoblièavanje i stvaranje hronièno bolesnog èoveka koji može da preživi jedino ukoliko konzumira sve veæe kolièine medikamenata i medicinskih intervencija. Opstanak èoveka sve je više posredovan veštaèkim sredstvima koja od èoveka stvaraju invalida. Telo je izgubilo prirodne potrebe: ono ne može više da preraðuje prirodnu hranu, živi na medikamentima i posredstvom medikamenata. Èitav život èoveka je pod “tretmanima” koji, u krajnjem, treba da omoguæe da opstane u funkcionalnom skladu sa vladajuæim poretkom. Materijalno bogatstvo ne omoguæava zdrav život, veæ dovodi do specifiènog mentalnog i telesnog degenerisanja plutokratije. Na osnovu odnosa prema telu može se videti da razvoj “potrošaèkog standrada” podrazumeva uništavanje životnog standarda. Rad, naèin života, kretanje, ritam života, ishrane, spavanje, prostor koji je savremeni geto (gradovi), vazduh, voda, hrana, duvan, droga, piæe, naèin života koji uništava prirodno biæe èoveka, noæni život, ritam i naèin ishrane - gotovo svi oblici života postaju naèin degenerisanja èoveka. Holesterol, celulit, šeæerna bolest, rak, srèana obolenja, neurastenija, depresivnost, SIDA itd. - nisu “bolesti savremenog sveta”, veæ kapitalistièki oblik telesnog i mentalnog degenerisanja èoveka. Radi se o kapitalistièkoj mutaciji èoveka koja se izvodi tako što se èovek lišava prirodne i ljudske životvornosti i degeneriše u plastièno i tehnièko “biæe”. Istovremeno, sve veæi broj bolesti kojima je èovek izložen nisu prirodno uslovljene i nemaju prirodni karakter, veæ su proizvod laboratorija i imaju genocidni i profitabilni karakter. Radi se o kapitalistièkoj proizvodnji bolesti koje se “leèe” tako, da se od èoveka stvara profitabilni pacijent, što znaèi hronièni bolesnik. “Telesne potrebe” današnjeg èoveka odreðuje propagandna mašinerija i njegov društveni položaj. Èovek koji neprestano proždire sve veæe kolièine sve nekvalitetnije hrane predstavlja najvažniji strateški cilj industrije hrane. Ona stvara sve bolesnijeg èoveka koga, po prirodi stvari, “preuzima” medicina i farmaceutska industrija. Konzumiranje sve veæe kolièine hrane nije telesna potreba, veæ je kompenzacija za prikraæenu ljudskost. Isto je s pušenjem, drogiranjem, alkoholizmom, konzumerskim telesnim aktivizmom poput aerobic-a, body-building-a i sl. Kapitalizam od posledica uništavanja prirode i èoveka stvara izvore profita i razvija sve straviènije mehanizme destrukcije. Ljudsko telo postaje univerzalna destruktivna mašina i univerzalna kanta za otpad u kojoj treba da nestanu sve otrovniji surogati kapitalistièke civilizacije. Istovremeno, egzistencijalna strepnja, ponižavanja koja èovek svakodnevno doživljava, usamljenost, beznaðe koje stvara destruktivno kapitalistièko ništavilo - mentalno izoblièava èoveka, što neposredno uslovljava degenerisanje tela. Suština pojave može se na pravi naèin shvatiti samo ukoliko se shvati tendencija njenog razvoja, a to znaèi tendencija razvoja sveta u kome ona nastaje i razvija se. Šta je telo može se shvatiti samo u kontekstu vladajuæe tendencije razvoja kapitalizma. U metodološkoj ravni fenomenologija pruža moguænost da se, u vidu “intencionalnosti” i “fenomenologije geneze”, pojave shvate u kontekstu njihove promene (postajanja). Nije “èinjeniènost sveta” (Merleau-Ponty) ono što po sebi “tvori Weltlichkeit der Welt” (svetovnost sveta), veæ je to vladajuæa (destruktivna) tendencija njegovog razvoja. Ona neposredno utièe na telesni i mentalni razvoj èoveka i uslovljava njegov odnos prema svetu. Kult postojeæeg sveta Sport je kult kapitalizma. Coubertin u svojim olimpijskim spisima piše o olimpizmu kao “kultu postojeæeg sveta” koji se pojavljuje pod ideološkim velom “kulta

humanosti”. Nije humanizam, veæ su socijalni darvinizam i pozitivizam teorijsko polazište za utemeljenje sporta kao kulta postojeæeg sveta. Sport je reakcija buržoazije na ideje-vodilje Francuske graðanske revolucije, na emancipatorsko nasleðe graðanskog društva i na ideju buduænosti koja postaje orijentir politièkog pokreta koja teži prevazilaženju kapitalizma. On je oblik u kome je buržoazija, koja je na vlast došla na valu graðanskih revolucija, izvršila duhovnu kontrarevoluciju. Umesto “slobode, jednakosti, bratstva”, princip “progresa”, koji se svodi na “razvoj” i “usavršavanje” kapitalizma, postaje vrhovno politièko naèelo; umesto borbe za realizovanje osnovnih ljudskih i graðanskih prava, nameæe se sukob izmeðu nacija i rasa i kolonijalna ekspanzija; umesto poštovanja kulturnog nasleða, sportom se nastoji uništiti duhovno nasleðe naroda i na taj naèin njihovo slobodarsko dostojanstvo... Sport postaje najvažnija “mondijalistièka” ideologija, a stadion najvažnije kultno mesto savremenog sveta. Za razliku od religioznih kultova koji se zasnivaju na transcendentalnim vrednostima, sport je pozitivistièki kult koji se svodi na obogotvorenje postojeæeg sveta. Simbolika koja dominira na stadionima izražava vladajuæi duh postojeæeg sveta i predstavlja sredstvo za integraciju ljudi u vladajuæi poredak. Ne rat, veæ život koji se zasniva na socijalnom darvinizmu i progresizmu predstavlja izvorište sporta. Umesto tradicionalnih religija, olimpizam postaje najviša (pozitivna) religija koja odgovara duhu savremenog sveta: duh olimpizma je duh kapitalizma. Za razliku od tradicionalnih religija, sport nije pokušaj davanja smisla životu, veæ je šok-terapija kojom treba ublažiti sve veæu ljudsku patnju koju izaziva svakodnevni besmisleni i sve krvaviji život. On je obraèun s kritièko-vizionarskim umom, idejom buduænosti i s èovekom kao živim (biološkim) biæem. “Stvaranje buduænosti” u sportu zasniva se na pozitivistièkoj maksimi “znati da bi se predvidelo, predvideti da bi se delovalo” (savoir pour prevoir, prevoir pour agir). Moguæa je borba izmeðu ljudi, po pravilima koja su otelotvorenje vladajuæeg duha, ali ne i za promenu uspostavljenog poretka. U njemu nema borbe izmeðu dobra i zla, što znaèi da je iz sporta izbaèen osnovni humanistièki princip bez koga nema civilizacije. Sport je najautentiènija anticipacija kapitalistièke “buduænosti”. Sport predstavlja erotizovani kult postojeæeg sveta. Deerotizovanje èoveka i odnosa izmeðu ljudi (polova) praæeno je erotizovanjem odnosa prema sportu i sportistima kao simboliènom otelotvorenju vladajuæeg duha. Olimpijski spektakl, svojom agresivnom koreografijom, predstavlja svojevrsnu ljubavnu predigru u kojoj se nadražuju èula i èovek drži u stanju erotske napetosti. Moderne olimpijske igre postaju vrhunski ritual podavanja èoveka vladajuæem duhu, poput antièkih olimpijskih igara na kojima se èovek podavao olimpijskim bogovima, s tim što je na njima prisutno deerotizovanje antièke telesne kulture putem progresizma koji podrazumeva kvantifikovanje i industrijski mimezis. Buduæi da je najvažniji zadatak sportske pedagogije potpuno uklapanje èoveka u postojeæi svet, i u njoj dominira zahtev za harmonijom koja je “sestra poretka” (Coubertin). Istovremeno, ritam dobija izuzetan znaèaj buduæi da “progres” ima dinamièki karakter. On simbolizuje otkucavanje životnog bila kapitalizma i veèno obnavljanje njegove životne snage koja se pojavljuje kao sudbinska moæ. Sport je postao najvažnije politièko oruðe klasne dominacije kojim buržoazija uništava klasnu svest radništva, kritièki um, slobodarsko dostojanstvo, depolitizuje potlaèene, postiže “nacionalnu integraciju”... Za razliku od ranijih igara, u kojima se izražava duh vladajuæeg poretka, koje su imale klasnu ekskluzivnost, sport je “natklasna” igra koja je izraz progresistièkog kapitalistièkog univerzalizma kojom

buržoazija uvlaèi u svoju duhovnu orbitu kako radnike, tako i žene i pripadnike “nižih rasa”. Njime se “prevazilazi” klasni antagonizam (“sport nema veze sa politikom”), postiže “klasno pomirenje” i na taj naèin “društveni mir”. Za vladajuæu klasu sport je “ideološka policijska toljaga” (Hoch) koja uništava kritièki um i menjalaèku energiju radnika. On je ventil kojim se izbacuje nezadovoljstvo potlaèenih i spreèava da stvore organizovani politièki pokret koji može da ugrozi vladajuæi poredak. Klasni sukob iz politièkog (društvenog) prostora prenosi se na stadione, s tim što se u sportu vodi rat koji je otelotvorenje kapitalistièkog naèina života. Kad èovek prazni svoje nezadovoljstvo na stadionu, on to èini na naèin koji ne dovodi u pitanje postojeæi poredak, veæ ga reprodukuje. Sport je kapitalistièka ideologija koja “niveliše” klasne razlike na temelju vladajuæih principa kapitalizma. Pobediti! - to je egzistencijalni imperativ kako za one koji su na dnu, tako i za one koji sede u “plavim ložama”. Kapitalizam nikoga ne ostavlja na miru. Egzistencijalna neizvesnost je Damoklov maè koji visi nad glavom svakoga. Bekstvo sa dna i borba da se ne doðe na dno - to je ono što "zbližava" siromašne i bogate. "Uživanje" u bogatstvu je iživljavanje straha od siromaštva. Sport uvek iznova proizvodi svest o neminovnosti sveta koji se zasniva na socijalno-darvinistièkom principu “Jaèi pobeðuju, slabiji bivaju eliminisani!” (Coubertin). Putem sporta nameæe se sukob izmeðu ljudi (nacija, rasa i polova) kojim se proizvodi postojeæi svet nepravde. Sport služi da se potlaèenima podmeste “protivnici” u vidu “protivnièkog tima” i “protivnièkih navijaèa” da bi na njima iskalili nezadovoljstvo zbog ponižavajuæeg društvenog položaja u kome se nalaze. On je upijaè za sve veæe nezadovoljstvo potlaèenih radnih slojeva i njihove dece - kojima je uništena buduænost. Kapitalizam proizvodi nesreænog i osakaæenog èoveka, i istovremeno stvara sve krvavije kompenzacione mehanizme i potrebu za njima - koja se pripisuje “zloj” ljudskoj prirodi. U sportu se na oèigledan naèin pokazuje istina da je politika veština usmeravanja nezadovoljstva potlaèenih na ostvarivanje neljudskih ciljeva. Zato je u sportu sve dozvoljeno: ubistvo, teške telesne povrede, najgore pogrde... “Pobeda” na sportskom polju predstavlja poraz ljudskog. Sportski spektakli postali su glavna i najjeftinija duhovna hrana za obespravljene. Uterivanje potlaèenih u stadione i hale postao je prvorazredni politièki zadatak vladajuæih režima. Otuda se sve èini da se obezbedi njihovo redovno odvijanje. Oni koji donose zakone u kojima su propisane višegodišnje zatvorske kazne za decu koja utrèe u teren za vreme trajanja utakmice, glavni su propagatori sporta koji je institucionalizovano nasilje koje dobija spektakularnu dimenziju; oni koji "ukidaju" smrtnu kaznu kao "necivilizovanu meru" glavni su organizatori sve krvavijih sportskih predstava u kojima je legalizovano ubistvo s predumišljajem i iz nehata, kao i nanošenje teških telesnih povreda; europsko zakonodavstvo ni na koji naèin ne nastoji da spreèi monstruoznu zloupotrebu dece sve nižeg uzrasta i njihovo pretvaranje u sportsko roblje; nema ogranièenja vremena odvijanja i intenziteta treninga; legalizovana je prodaja igraèa od strane klubova; institucionalizovana je segregacija po polu; upotreba dopinga dignuta je na nivo državne politike - iza koje se kriju interesi multinacionalnih koncerna i vladajuæih politièkih klanova; iz škola je izbaèena „telesna kultura“ i uvedeno “sportsko vaspitanje” u kome umesto kulturne svesti i tolerancije dominira telesna snaga i duh bespoštednog rivaliteta; obespravljeni mladi ljudi dobijaju status “huligana” i na taj naèin društvenih otpadnika; umesto pedagoških mera za spreèavanje nasilnièkog ponašanja mladih i stvaranja uslova za promenu njihovog sve težeg društvenog položaja, insistira se na sve brutalnijoj policijskoj represiji... Sve ono što je izraz egzistencijalnog duha kapitalizma - ubistvo, telesne povrede, destrukcija ljudskog - dobija na sportskim terenima spektakularnu dimenziju. Princip “Pobeda po svaku cenu!”, koja odgovara principu “Profit po svaku cenu!” - postaje vrhovno i neprikosnoveno naèelo sporta.

Sport zvanièno “nema veze sa politikom”, u stvari je univerzalno politièko sredstvo vladara sveta za oèuvanje kapitalizma. “Sportivizacija” je postala najvažniji ideološki oblik kapitalistièkog totalizovanja sveta, a stadion najvažnije kultno mesto savremenog sveta - gde se vladajuæem duhu prinose na žrtvu menjalaèka energija i kritièko-menjalaèki um. Sport, kao glavna „mondijalistièka” religija, postaje sredstvo za uništavanje tradicionalnih religija, kulturnog nasleða naroda i politièkih ideja i pokreta koji se suprodstavljaju „novom svetskom poretku”, što znaèi destruktivnom (ekocidnom) kapitalistièkom totalitarizmu. Coubertin ne krije da je glavni zadatak IOC-a da putem sporta stvori globalno pozitivno jednoumlje. Uspostavljanje totalne i neprikosnovene dominacije jednog (kapitalistièkog) pogleda na svet - postao je vladajuæi politièki princip. U svetu se svakodnevno održavaju na desetine hiljada sportskih manifestacija; izveštaji sa sportskih terena spadaju u udarne vesti i pokrivaju najveæi deo prostora u javnim medijima; “sportski” TV kanali 24 sata emituju sportski program; sport postaje glavni reklamni pano u sve bespoštednijem ekonomskom ratu i najvažnija politièka tribina; sportski paganizam postaje sredstvo hrišæanskih crkava (i drugih vodeæih verskih zajednica) za dodvoravanje “masama”; vladajuæi “estetski model” postaje sportsko telo; svakodnevni jezik preuzima sportsku terminologiju, pogotovu politièki jezik i jezik biznisa; politièari i kapitalisti na prvo mesto stavljaju svoje sportske biografije, slikaju se dok se bave sportom i sa sportistima, nastoje da imaju “sportski izgled” kojim demonstriraju “pobednièki duh”; sport postaje glavno sredstvo za “pranje para”, što znaèi prvorazredni mafijaški biznis; treneri dobijaju status vrhunskih menadžera kapitalizma, sportisti postaju njegovi pokretni kipovi, a stadioni, sportske hale i sportske kladionice postaju hramovi kapitalizma. Uloga novinara je da sve surovijoj sportskoj stvarnosti daju „spektakularnu“ dimenziju. Više ne postoji kritièka distanca s aspekta morala, društvenog interesa ili bilo kojih normi koje prevazilaze sport. Sportski izveštaèi glorifikuju nasilje i destrukciju, na perfidan naèin podstièu sukobe izmeðu potlaèenih, koji se pojavljuju u obliku navijaèkih grupa, izmeðu nacija, polova i rasa. Oni nastoje da uspostave neposrednu vezu izmeðu sportskih predstava i podsvesti: sportski spektakl treba da “izvuèe” nezadovoljstvo iz potlaèenih i usmeri ga ka “protivniku”. Sportski izveštaji imaju sve primitivniji karakter: oni odgovaraju sportu kojim se uništava moæ rasuðivanja i stvara masovni idiotizam. Sve agresivniji senzacionalizam predstavlja reklamni oblik pojavljivanja sve besmislenijih tekstova kojima se marginalnim pojavama daje „sudbinska“ dimenzija, da bi pitanja od kojih zavisi sudbina èoveèanstva dobila marginalnu dimenziju. Pišuæi o prirodi savremenog kapitalizma Marcuse zakljuèuje: “Izostajanje djelovanja televizije i srodnih sredstava tako bi moglo poèeti ostvarivati nešto što nisu postigle unutarnje proturjeènosti kapitalizmadezintegraciju sistema. Kreiranje represivnih potreba je veæ odavno postalo dio društveno nauènog rada - nužnog u tom smislu da se bez njega ne bi mogao održati postojeæi naèin proizvodnje. Ne radi se ni o problemima psihologije ni estetike, veæo materijalnoj bazi dominacije.”(5) Kapitalizam stvara ne samo represivne, veæ(samo)destruktivne potrebe. Samoubilaèki “podvizi” postaju najviši “ispit hrabrosti” i kao takvi su oblik odvalaèenja ljudi sa polja (politièke) borbe za ostvarivanje njihovih ljudskih prava i za opstanak sveta. Isto je sa boksom i drugim krvavim spektaklima. Umesto na ukidanje sveta nesreæe, nezadovoljstvo ljudi usmerava se na krvavi obraèun s drugim ljudima. Sport je najvažnije sredstvo kapitalizma za degenerisanje èoveka. Njime se ne uništava samo telo, veæpre svega kritièko-menjalaèka (vizionarska) svest i proizvodi (samodestruktivni) fanatizam. Putem sporta èovek se drži u van-istorijskom prostoru gde su konzervirane vladajuæe vrednosti - što je suština stava da je sport pojava sui generis i da “nema veze sa politikom“. Umesto da se menja vladajuæi poredak koji stvara sve veæe zlo,

poredak menja èoveka tako što uništava u njemu sve ono što ga èini èovekom i što može da postane osnov za razvoj kritièkog uma i menjalaèke prakse. Odbaèeno je emancipatorsko nasleðe graðanskog društva i uspostavlja se “novi” fašizam koji je otelotvorenje ekocidnog duha savremenog kapitalizma. Postajanjem poretkom destrukcije u èistom smislu (“potrošaèko društvo”) kapitalizam je zbacio sa sebe “humanistièku” i “progresivnu” masku. Sportom se više ne nastoji oèuvati vera u “neprolazne vrednosti kapitalizma”, veæse nastoji uništiti kritièko-menjalaèki um, a to pre svega znaèi vera da je moguæe stvoriti slobodni i pravedni svet. Manipulacija se iz ideološke seli u psihološku sferu: stadion postaje psihoterapeutska ustanova. Umesto kulta pobede i rekorda, dominira kult spektakla koji postaje glavna duhovna droga kojom vladajuæa oligarhija drži “mase” pod kontrolom; umesto “takmièara” i “rekordera”, sportisti postaju cirkuzaneri, gladijatori i kaskaderi. Kao što prava slika rata nisu vojne parade, veæpobijeni i osakaæeni ljudi, oèajne majke, spaljene kuæe i polja, izgladnela deca koja umiru u blatu - tako prava slika sporta nisu nasmejana lica sportista na ceremoniji otvaranja olimpijskih igara, veænjihova degenerisana tela, osakaæeno zdravlje, uništena mladost, život bez buduænosti... Obezvreðeni, zloupotrebljeni, poraženi, uništeni èovek prava je slika kako rata, tako i sporta. xxx (1) (2) (3) (4) (5)

Bertrand Rasel,? obrazovanju i vaspitanju,91.?.Klub NT,Beograd,1996. U:“Historia”,Numero 595,53.c. Jeger Verner,Paideia,159.c. Književna zajednica Novog Sada,1991. Maurice Merleau-Ponty,Fenomenologija percepcije,9.?.V.Masleša,Sarajevo,1990. Herbert Marcuse,Èovjek jedne dimenzije,227.?.V. Masleša,Sarajevo,1968.