Sopstveni Kapital

UVOD Sopstveni kapital nekog preduzeća uobičajno nastaje početnim ulaganjem vlasnika.Vrednost sopstvenog kapitala se knjiži na desnoj strani Bilasa stanja-Pasiva.Zavisno od osnovnih pravnih formi preduzeća, razlikuju se računovostveni nazivi sopstvenog kapitala.Tako možemo razlikovati Inokosni kapital, Kapital ortaka, Udeli d.o.o. ili Akciski kapital.Sopstveni kapital prestavlja ukupnu vrednost srestava koju su vlasnici stavili preduzeću na raspolaganje, bez vremenskog ograničenja unoseći ih spolja ili odričući se dela dobitka koji je poslovanjem ostvaren.U trenutku osnivanja svakog preduzeća, vlasnik ili vlasnici unose određenu sumu novca ili stvari, koji se procenjuju i iskazuju u novčanom izrazu.Upravi novac i stvari čine aktivu preduzeća, dok se kao poziciju pasive knjiži sopstveni kapital.Deo kapitala kojim preduzeće raspolaže koristeći ga za realizaciju svojih poslovnih ciljeva, ima svojstvo sopstvenog kapitala ne po tome što niko ne polaže pravo na njegovo vraćanj, nego po tome što je dat na neograničeno vreme i što redosledu dospeća dolazi na poslednje mesto.Vlasnici preduzeća mogu se, u određeno meri, uporediti sa zajmodavcima koji uzimaju srestva jednom zajmoprimcu sa veoma dugim vremenom dospeća.

KARAKTERISTIKE SOPSTVENOG KAPITALA 1

Osnov za razvoj i nastanak pravila finansiranja jeste teorija finansiranja, putem koje se utvrđuje struktura kapitala, kao i odnosi između pojedinih delova uloženog kapitala.Globalno posmatrano pravila finansiranja možemo podeliti na: 1. Vertikalna pravila finansiranja 2. Horizontalna pravila finansiranja Pravila finansiranja teže da se u preduzeću ostvari: rentabilnost, likvidnost, sigurnost, nezavisnost i elasničnost finansiranja.Primenjujući pravila finasiranja, svako preduzeće projektuje strukturu svoga kapitala kao i relacije roka vezanosti i roka raspoloživosti kapitala.Finansiskim prilivima upoređuje se izvod i stanje i o finansiskoj situaciji preduzeća i utvrđuje odstupanje stvarnog stanja od nekog pretpostavljenog (normalnog) stanja u preduzeću.Prema pravilima finansiranja podrazumeva definisanje kriterijuma boniteta budućeg dužnika, od strane budućeg poverioca.1U široj finansiskoj literaturipostoje različita gledišta i ocene o efektima primeljivosti pravila finasiranja.Jedan broj autora, pri kreiranju i realizaciji finasiske politike preduzeća, čvrsto se drži vertikalnog i horizontalnog pravila finasiranja.Isto tako, jedan broj autora zanemaruje značaj pravila finasiranja i smatra da ista nemaju važnost u kreiranju i sprovođenju finasiske politike preduzeća.2 Sopstveni kapital preduzeća obuhvata sve vrste imovine u preduzeću, dok pozamljeni kapital obuhvata sve vrste obaveza preduzeća.Analizom odnosa imeđu sopstvenog i pozamljenog kapitala preduzeća savlja se naglasak na pasivu dotičnog preduzeća i dalje odgovor o stepenu obezbeđenosti principa rentabilnosti, sigurnosti, nezavisnosti i elastičnosti u preduzeću.Princip rentabilnosti ukupnog kapitala preduzeća izražava se odnosom između između poslovnog dobitka i ukupnog kapitala preduzeća.Na ovaj način se definiše stopa prinosa na ukupni kapital.Ukoliko se želi definisati stopa rentabilnosti sopstvenog kapitala, tada se stavlja u odnos: neto dobitak i sopstveni kapital preduzeća. Što se tiče principa sigurnosti finasiranja i strukture kapitala preduzeća, treba istaći, da se isti odnosi na poverioce preduzeća i realnu mogućnost naplate njihovog potrađivanja.Princip sigurnosti nije ugrožen u uslovima kada predužeće posluje sa dobitkom.U zavisnosti od veličine gubitka i strukture kapitala, zavisi o stepenu sigurnosti naplate potraživanja od poverioca.Povećanjem iznosa gubitka u preduzeću, rizik poverilaca se povećava, ako je struktura kapitala više pomera u korist pozamljenog kapitala. Princip nezavisnosti se odnosi na autonomiju dužnika i njegov odnos prema poveriocu.Ukoliko je garantna supstaca nedovoljan za pokriće potraživanja poverilaca, tada se oni u principu opredeljuju una upis hipoteke, zaloge, cediranog potraživanja, kako bi na taj način ograničili dužnika u pogledu disponibilitela založnih stvari i prava.Na ovaj način se indiretno utiče i na vođenje poslovne- finansiske politike dužnika kao i na njegovu autonomiju.

1 Prof.dr.Nenad Vunjak-Finansiski menadžment,Proleter AD Bečaj, Subotica 2002 2 Prof .dr.Nenad Vunjak-Finansiski menadžment,Proleter AD Bečaj,Subotica 2002

2

Zaloga pokretne i nepokretne stvari uzima se u dvostrukoj vrednosti u odnosu na potraživanja, određuje se rok povreta potraživanja, kao i mogućnost prodaje zaloga po isteku roka izmirenja obaveza od strane dužnika. Princip elastičnosti se odnosi na mogućnost pribavljanja kapitala i vraćanja pozamljenog kapitala.Ukoliko se pomera struktura kapitala u korist pozamljenog kapitala, ukoliko i opada finasiska elastičnost, pri pribavljanju i pri vraćanju pozamljenog kapitala.Finasiska elastičnost u pogledu pribavljanja kapitala opada sa rastom tuđeg kapitala.Dakle, princip rentabilnosti teži pomeranju strukture kapitala u pravcu pozamljenog kapitala.s druge strane, princip sigurnosti, nezavisnosti i elastičnostik teži pomeranju strukture kapitala u pravcu sopstvenog kapitala. Povrat pozamljenog kapitalaima za posledicu opadanje finasiske elastičnosti u uslovima rata tuđeg kapitala.Razlog ovakvom ponašanju jeste u činjenici, nemogućnosti održavanja ročne strukture povreta pozamljenog kapitala.Dakle, princip rentabilnosti teži pomeranju strukture kapitala u pravcu pozamljenog kapitala.S druge strane, princip sigurnosti, nezavisnosti i elastičnosti teži pomeranju strukture kapitala u pravcu sopstvenog kapitala. Visoka stopa inflacije pomera strukturu osnovnog kapitala ka sopstvenom kapitalu.U uslovima realno negativnih kamatnih stopa poverioci izbegavaju da pozamljuju kapital i opredeljuju se, da sva slobodna novčana srestva ulažu realnu imovinu, te na taj način povećavaju sopstveni kapital.3Međutim, visoko realne pozitivne kamate stope izazivaju potecijalno visok finasiski rizik. Dakle, za organski sastav srestava i visoku stopu inflacije karakteristično je da teži pomeranju strukture kapitala ka sopstvenom kapitalu.Dok je, za visoku stopu rentabilnosti i koninuelne likvidnosti preduzeća karakteristično pomeranje strukture kapitala ka pozamljenom (tuđem) kapitalu. Po bilasnoj šemi sopstveni kapital se sastoji iz: 1. Nominiranog kapitala(deoničarski kapital, trajnji ulozi, inokosni kapital, akumulirani dobici preduzeća) 2. Nenomirani kapital(rezerve, neraspoređeni dohotci iz ranijeg perioda) Tuđi kapital prestavlja pribavljeni kapital putem: 1. Dugoročnih kredita 2. Emisije obveznica 3. Dugoročno oročenih uloga trećih lica

Ukoliko postoji finasiska neravnoteža između sopstvenog kapitala, tuđeg kapitala, dugoročnih rezervisanja i dugoročnih ulaganja, preduzeće će se suočiti sa problemom dugoročne finansiske neravnoteže i problemom održavanja likvidnosti.Primera radi ako su

3 Prof.dr.Nenad Vunjak-Finansiski menadžment,Proleter AD Bečaj, Subotica 2002

3

dugoročna ulaganja veća os sopstvenog kapitala, tuđeg kapitala i dugoročnih rezervisanja tada je dugoročnu finasisku ravnotežu jedino moguće uspostaviti na sledeći način: • • •

Povećanjem dugoročnih rezervisanja Odlaganjem raspodele dobitka iz prethodnih godina Emisijom nove serije akcija, obveznica

Finasiski rashodi prestavljaju troškove finasiranja predazeća.Cilj svakog menadžmenta preduzeća treba da bude smanjenje finasiskih rashoda, ostvarenje bruto dobitka, ostvarenje akumulacije i dividende.Finasiske rashode možemo smanjiti: ➢ Jačanjem sopstvenog kapitala ➢ Pribavljanjem dugoročno pozamljenog kapitala po nižim cenama i povoljnim rokovima vraćanja. U uslovima inflatornih kretanja finasiska strategija sopstvenog kapitala, tuđeg kapitala i dugoročnog rezervisanja usmerava se u pravcu smanjenja dodatnih finasiskih rashoda.Razlog navedene strategije jeste u činjenici da stvarna kamatna stopa raste brže od stope inflacije, te izaziva u preduzecu rashod finasiranja.U takvim uslovima privređivanja, menadžmentu preduzeća, se ne preporučuje da uzima dugoročne kredite.Ukoliko je stopa inflacije veća od stvarne kamatne stope, tada preduzeće putem dugoročnih kredita ostvaruje inflatornu dobit. U uslovima inflatornog poslovanja, manadžment preduzeća na dugoročno pozamljeni kapital ugovara realnu kamatnu stopu, dok se nominalna kamatna stopa izračunava na dva načina: 1. Dodavanjem stopi inflacije iznosa ugovorene realne kamatne stope 2. Revalorizacija ugovorene realne kamatne stope Za inflatorne uslove poslovanja je karakteristično, da se vrednost sopstvenog kapitala može povećati, može povećati, može smanjiti i može ostati nepromenjena.4 Dakle, 1. Stopa rasta sopstvenog kapitala > od stope inflacije 2. Stopa rasta sopstvenog kapitala< od strane inflacije 3. Stopa rasta sopstvenog rasta = stopi inflacije

SOPSTVENI KAPITAL PREDUZEĆA

4 Prof.dr.Nenad Vunjak-Finansiski menadžment,Proleter AD Bečaj, Subotica 2002

4

Pravna forma preduzeća u kojoj preduzeća mogu biti osnovana i vođena opredeljenja je mnogim faktorima kao što su odgovornost za poslovanje, učešće u dobotku, oporezivanje rezultata, kontrola poslovanja, odlučivanje.Među odlučujuće faktore pri izboru pravne forme preduzeća ubraja se način pribavljanja sopstvenih srestava.Polazeći od ovog i drugih navedenih kriterijuma razlikuju se sledeće pravne forme preduzeća: 1. Inokosna ili individualna preduzeća 2. Društva lica 3. Društvo kapitala Inokosna preduzeća i društva lica se po pravilu nalaze u privatnoj svojini, dok se društva kapitala mogu nalaziti u privatnoj, društvenoj, državnoj, Zadržanoj ili mešovitoj svojini.5Kod pojedinih preduzeća sopstveni kapital je kapital vlasnika preduzeća.Vlasnik preduzeća je preduzetnik.On odgovara za poslovanje preduzeća ne samo uloženim srestvima već celokupnom svojom imovinom.6 Društva lica, koja kako je već navedeno, čime pored ortakluka i komaditna društva bez akcija do potrebnih srestava dolaze preko uloga članova društva odnosno ortaka.Za obaveze koje iz poslovanja ovih društva proiteknu odgovaraju članovi društva solidarno i neogranočeno.7 Za društvima sa ograničenom odgovornošći do sopstvenih srestava se dolazi preko udela članova društva.Za razliku od inokosnih preduzeća i društva lica, u društvima kapitala kojima pripadaju društva sa ograničenom odgovornošću izvršeno je podvajanje vlasnika i društva.Za obaveze proistekle iz poslovanja odgovara samo društvo, koje ima svojstvo pravnog lica, i to do visine sopstvenog kapitala. Imajući u vidu okolnosti da su izvori sopstvenog kapitala menja se pod uticajem ostvarenih poslovnih rezultata, kao i dodatnim ulaganjem kapitala i povlačenjem uloženog kapitala od strane vlasnika.Kakol su promene sopstvenog kapitala uslovljene ostvarenim finasiskim rezultatom čvrsto vezane za njegovo formiranje i raspodelu.

Formiranje i promene sopstvenog kapitala kod pojedinačnih preduzeća

5 Profesoro Škarić,Tatić,Medojević i Ilija Samardžić-Računovostvo, VPŠ Beograd 2000 6 Profesoro Škarić,Tatić,Medojević i Ilija Samardžić-Računovostvo, VPŠ Beograd 2000 7 Profesoro Škarić,Tatić,Medojević i Ilija Samardžić-Računovostvo, VPŠ Beograd 2000

5

Pojedinačna preduzeća formiraju svoj osnivački kapital ulaganjem vlasnika preduzeća.Svako ulaganje kapital u preduzeće kako ono inicijalno, kojim se formira sopstveni kapital preduzeća, tako i naknadno, kojim se sopstveni kapital povećava, izaziva povećanje imovine preduzeća kojim se sopstveni kapital povećava, izaziva povećanje imovine preduzeća kojem nasuprot stoji povećanje sopstvenog kapitala.To znači da će u knjigovostvu inokosnog preduzeća ulog vlasnika biti obuhvaćen tako što će se zadužiti odgovarajući računi aktive, a odobriti račun inokosnog kapitala.

Inokosni kapital

Računi aktive

Primer: Vlasnik preduzeća je osnovački ulog od dinara 500.000- uplatio na žiro-račun preduzeća.Ova promena se na računima glavne knjige računa ovako: Žiro račun

Inokosni kapital

Osnivački kapital inokosnog preduzeća nije stalna, nepromeljiva veličina.Naprotiv, on se, kako smo već naveli povećava dodatnim ulaganjem vlasnika i smanjuje zbog isplata koje su izazvane pokrićem ličnih rashoda vlasnika preduzeća.Uobičajno je da se ove isplate ne obuhvataju neposredno na dugovnoj strani računa već za njihovo knjiženje otvara poseban račun vlasnika.Račun vlasnika kapitala se smatra korektivnim računom računa Inokosni kapital.Na kraju obračunskog perioda račun vlasnika kapitala se gasi prenošenjem salda na dugovnu stranu računa Inokosni kapital. Opisana knjiženja se mogu grafički prikazati ovako: Blagajna/Žiro račun

Lični račun vlasnika

Inokosni kapital

Formiranje i promene sopstvenog kapitala kod društva lica

6

Sopstveni kapital društva sa neograničenom odgovornošću i komaditnih društva bez akcija formira se na osnovu uloga ortaka.Otuda će kod ovih društava, umesto jednostavnog računa kapitala, kao što je slučaj kod inokosnog preduzeća, bit onoliko računa sopstvenog kapitala kolikjo ortaka ima u preduzeću.Ulozi ortaka ne moraju biti jednaki, niti je njihov iznos propisan.Ovo zbog toga što za obaveze društva odgovaraju svi ortaci i to celokupnom svojom imovinom.Budući da ulozi ortaka mogu biti ne samo novčana srestva već i materijalna dobra, njihovo unošenje u društvo se knjigovostveno obuhvata tako što se zadužuje odgovarajući račun aktive se odobrava račun kapital konkretnog ortaka.8 Na računima glavne knjige knjiženje se grafički može prestaviti ovako: Kapital ortaka

A

Kapital ortaka

B

Žiro račun

Formiranje i promene sopstvenog kapitala u društvu kapitala

Društva kapitala se javljaju, kako smo već naveli, u dve osnovne pravne forme: 1. Kao društva sa ograničenom odgovornošći 2. Kao akcionarska društva Budući da između pomenutih pravnih formi postoje značajne razlike u pogledu formiranja osnovnog kapitala i njegovih promena nužno je razmatrati ih odvojeno .Sopstveni kapital društva sa ograničenom odgovornošću čine uplate članova društva.Kako ovaj kapital prestavlja i osnovnu garanciju društva za preuzete obaveze njegova minimalna visina je po pravilu propisana zakonom .Svaki od ulagača učestvuje svojim ulogom u ukupnom kapitalu društva.Pri tome zakonodavac propisuje pored minimalnog iznosa ukupnog kapitala i minimalni visinu pojedinačnih uloga članova.Na računima glavne knjige uplata uloga od strane uloga članova društva obuhvata se tako što se za uplaćeni iznos zadužuje odgovarajući račun aktive, a odobrava račun kapitala.9

Smanjenja osnovnog kapitala nastaje kao posledica delimičnog ili potpunog povlačenja uloga osnovnog kapitala od strane članova.Ova promena prepostavlja izmenu ugovora 8 Profesoro Škarić,Tatić,Medojević i Ilija Samardžić-Računovostvo, VPŠ Beograd 2000 9 Prof.dr.Nenad Vunjak-Finansiski menadžment,Proleter AD Bečaj, Subotica 2002

7

društva i upis u sudski registar i može se izvršiti pod uslovima utvrđenim ugovorom.Promena izaziva smanjenje aktive i smanjenje osnovnog kapitala društva. Akcionarska ili deoničarska društva sopstveni kapital stiču emisijom i prodajom akcija.Akcija je, da podsetimo, hartija od vrednosti koja vlasniku daje pravo na kapital, dividendu i upravljanje društvom.Sastoji se iz dva dela.Prvi deo akcije tkz. plašt akcije sadrži obavezno sledeće podatke: ➢ Oznaku da je reč o akciji i oznaku vrste akcije ➢ Firmu i sedište izdavaoca akcije ➢ Firmu i sedište odnosno ime i prezime kupca akcije ili oznaku da akcija glasi na donosioca ➢ Ukupan nominalni iznos na koji se izdaju akcije ➢ Oznaku procenta od nominalne vrednosti po kome će se obračunavati dividenda ➢ Rokovi za isplatu dividendi ➢ Mesto i datu izdavanja ➢ Seriski broj akcije ➢ Faksimil potpisa ovlašćenih lica Drugi deo akcije su kuponi za isplatu dividendi.Kupon sadrži sledeće podatke: ➢ ➢ ➢ ➢ ➢

Firmu i sedište izadaoca akcije Seriski broj akcije po kojoj se dividenda isplaćuje Redni broj kupona Godina u kojoj se dividenda isplaćuje Faksimil potpisa ovlašženih lica izdavaoca akcije

Prema obimu prava koje sadrže akcije se dela na redovne ili obične i prioritetne ili povlašćene.Redovne akcije vlasniku daju pravo na kapital, dividendu i pravo glasa.Prioritetne akcije obezbeđuju vlasniku pored prava na kapital i dividendu i određene povlastice, kao što je pravo prioriteta pri isplati dividendi i određene povlastice, kao što je pravo prioriteta pri isplati dividendi ili pri isplati imovine u slučaju likvidacije društva, ali mu nedaju pravo glasa.Ovaj različit obim prava koje akcije sadrže nalaže da se i knjigovostveno izvrši jasno podvajanje akciskog kapitala pribavljenog prodajom običnih akcija od akciskog kapitala nastalog prodajom prioritetnih akcija. Nominalna vrednost, dakle na koju akcije glase, po pravilu je jednaka za obične i prioritetne akcije, ali se prodajna odnosno emisiona vrednost akcija razlikuje, kod prioritetnih ona je viša.Formiranje sopstvenog kapitala akcionarskih društva započinje emisijom i prodajom akcija kao redovnih, tako i prioritetnih.Razlika između prodajne i tržišne vrednosto akcija se obeležava i naziva AŽIO.10

TRŽIŠTE KAPITALA 10 Prof.dr.Nenad Vunjak-Finansiski menadžment,Proleter AD Bečaj, Subotica 2002

8

Na tržištu kapitala formira se ponuda i tražnja dugoročnih novčanih srestava i dugoročnih hartija od vrednosti.Osnovni zadatak tržišta kapitala je da prikupi slobodna dugoročna srestva i usmeri ih u najprofitabilnije investicione projekte.Pod tržištem kapitala podrazumevamo kreditno tržište, hipotekarno tržište i tržište vrednosnih papira.Na kreditnom tržištu nude se i traže dugoročna investiciona srestva u formi dugoročnih investicionih kredita.Na hipotekarnom tržištu nude se i traže dugoročna investiciona srestva u formi hipotekarnih kredita.na tržištu dugoročnih hartija od vrednosti trguje se vrednosnim papirima. Tržište dugoročnih hartija od vrednosti nazivamo primarno tržište vrednosnih papira kad se na njemu emituje ili prvi put proda vrednosni papir, odnosno izvrši prava kupovina tek emitovanog vrednosnog papira.Sekudarno tržište vrednosnih papira prodržava vek emitovanim hartijama od vrednosti na taj način da se na njemu vrši svaka dalja kupoprodaja vrednosnih papira i time omogućava da se vrednosni papir u svakom momentu zameni u novac.Ako se promet vrednosnih papira obavlja na berzi kao instituciju tržišta kapitala, onda se takav promet zove berzanski promet, a ako se promet vrednosnih papira obavlja van berze, onda se takav promet zove vanberzanski promet.11 Ponuda na tržištu kapitala formiraju novčana srestva učesnika tržišta kapitalainvestitora.Investitori na tržištu kapitala mogu biti sva pravna lica, privredne organizacije, bankarstvo-finasiske organizacije i država, ako imaju slobodnih novčanih srestava.Tražnju na tržištu kapitala formiraju vzahtevi učesnika tržišta kapitala za dugoročnim novčanim srestvima u formi zajmovnog kapitala ili vlasničko-dugovnog kapitala.Učesnici tržišta kapitala na strani tražnje mogu biti pojedinci, privredne organizacije, bankarsko-finasiske organizacije i država.12

ZAKLJUČAK 11 Ljiljana Lučić-Finasije,VPŠ,Novi Sad 2005 12 Ljiljana Lučić-Finasije,VPŠ,Novi Sad 2005

9

Na kreditnom i na hipotekarnom tržištu usklađuje se ponuda i traćnja za zajmovnim kapitalom.Na tim tržištima konstituiše se kreditni odnos između vlasnika kapitala-poverioca i korisnika kredita-dužnika.U zemljama nerazvijene tržišne privrede, kreditno tržište je najnerazvijeniji mehanizam tržišta kapitala, tj. kredit je dominatan oblik finasiranja investicija.Kreditno finasiranje dugoročnih investicija za banke postoje sve manje atraktivan posao, a sve više rizičan posao.Dugi rok otplate kredita stavlja banku u poziciju velike zavisnosti od nepredviđenih privrednih kretanja, a značajno angažovanje bankarskih srestava za investicije u poziciju velike zavisnosti od dužnika.Iz tog razloga, u zemljama razvijene tržišne privrede banke rizik dugoročnog investiranja disperziju šire na mnoštvo investitora tako što se refinasiraju na tržištu vrednosnih papira.

10