Seminarski Mobing

1.Uvod

Kao oblik rodne diskriminacije na radnom mestu mobing predstavlja ’’psihološki teror u poslovnom životu koji se odnosi na sistematičnu, neprijateljsku i neetičku komunikaciju i maltretiranje od strane jednog ili više pojedinaca, uglavnom prema jednom pojedincu, koji je stavljen u poziciju bespomoći’’.1 Mobing je jedan učestao i dugačak proces maltretiranja, vređanja, neprijateljskog ponašanja koji mober ili grupa mobera čine žrtvi mobinga.Kroz čitav proces, žrtva uglavnom trpi napade, koji kasnije ostavljaju brojne štetne posledice, naručito po njeno zravlje, kako fizičko tako i mentalno. Ono što je veoma bitno jeste da ukoliko dođe do mobinga, žrtva potraži pomoć od osoba u koje ima poverenja i nekih stručnih lica(psihologa, sociologa, pravosuđa,medija...) kako bi pronašla pravo rešenje za izlazak iz takve situacije, odnosno kako bi se ukazalo na postojanje mobinga i ustanovili mogući načini rešavanja.

2. Mobing i žrtve mobinga

Uzroci zbog kojih se mobing javlja su mnogobrojni.Psiholozi pojavu mobinga vezuju za ponašanje pojedinca u grupi, koje nije ekvivalentno onom ponašanju koje mu priliči kada je sam, jer u grupi se gube uobičajena moralna pravila a na videlo istupa gotovo životinjski instink koji diktira dalji razvoj situacije.2 Pretereni zahtevi rukovodstva, loša radna klima, nedostaci u organizaciji, promene u poslovnom okruženju i u menadžerskim strategijama kao što su politika smanjivanja broja zaposlenih i smanjenje timova(tzv strateški mobing) takođe su uzorci mobinga.Pored toga, različit socijalni sklop radnika, gde osnovni uzrok u problemima različitih morala, vrednosti, kvalifikacija, ličnih ciljeva i motiva doprinosi nastanku samog procesa mobinga.3 U procesu mobinga prvo se pojavljuje nerešen konflikt između saradnika, koji uglavnom rezultuju poremećajem u međuljudskim odnosima.Uzrok sukoba se zaboravlja ubrzo,a agresivne težnje prenose se na odabranu osobu kako bi se ta potisnuta agresija pretvorila kasnije u psihoteror. U vrtlogu spletki, poniženja, pretnji i psihičkog I seksualnog zlostavljanja i mučenja žrtva gubi svoje profesionalno i ljudsko dostojanstvo i počinje se osećati manje vrednim subjektom koji u svom random okruženju gubi ugled, potporu, pravo glasa...U narednoj fazi žrtva, kao već obeležena i permanentno zlostavljana osoba postaje "vreća za udarce", "dežurni krivac" za sve propuste i neuspehe kolektiva.Zbog napada na ličnu reputaciju, na mogućnost održavanja socijalnih odnosa, na kvalitet rada,prisiljavanje na obavljanje zadataka štetnih po zravlje, nemogućnosti adekvatne komunikacije kao I mnogih drugih postupaka mobera žrtva postaje slabija, kako psihički-verbalnim napadima(psihosomatski I depresivni poremećaji), tako kroz proživljene stresove I fizičkinarušavanjem zdravlja (pati od hroničnog umora najčešće).Nakon višemesečnog ili višegodišnjeg procesa mobinga, žrtve obolevaju od raznih bolesti I poremećaja, napuštaju posao, pa čak oduzimaju sebi život!Prema statistici EU, jedna od stotinu mobingovanih osoba odlučuje se na samoubistvo,tri od sto jednostavno napuste radno mesto, dok mnogi trpe ozbiljne zdravstvene posledice koje se često završavaju tragično ili sa teškim psihofizičkim oštećenjima.4Zbog velike nezaposlenosti, finansijske krize, bombardovanja, tranzicije koja predugo traje, iskrivljenog sistema vrednosti, kod većine žrtava mobinga (u Srbiji) javlja se ogroman strah od gubitka posla koji je u većini slučajeva veći čak I od straha od bolesti I smrti, što je olakšavajuća okolnost za mobere prilikom maltretiranja I zlostavljanja zaposlenih.5 Žrtve mobinga najčešće su poštene i veoma kreativne osobe, osobe koje su uočile i prijavile nepravilnosti u radu, osobe koje traže više samostalnosti u radu ili bolje uslove rada, osobe koje nakon više godina besprekornog radnog staža traže priznanje, mlade osobe na početku karijere, osobe proglašene tehnološkim viškom, pred penzijom, bolesne, sa posebnim potrebama, pripadnici 11 Djuric-Kuzmanovic T., ‘’Poslovno okruzenje’’, Alfa-Graf, Novi Sad, 2008., str 289 2 http://arhiva.glas-javnosti.co.yu/arhiva/2006/07/23/srpski/SV06072202.shtml 3 http://www.udrugamobbing.com/Pdf/MOBBINNG_brosura%202006.pdf 4 http://www.glas-javnoti.rs/clanak/glas-javnosti-05-08-2007/ 5 http://www.glas-javnosti.rs/clanak/društvo/glas-javnosti-14-10-2008/

1

manjinskih grupa, žena u grupi muškaraca ili muškarac u grupi žena, osobe sa specifičnom seksualnom opredeljenošću, obolele od netipičih bolesti (naručito od aids-a I hepatitisa c), slabe ličnosti- podložne uticaju autoriteta funkcije sa neadekvatnom kvalifikacijom i svi oni koji aktiviraju neke skrivene komplekse ili ljubomoru kod drugih ljudi.6 Pored onih koji se svojim radom i znanjem ističu i tako postaju smetnja bezidejnim karijeristima naviklim na alternativne forme rada, žrtve mobinga obično postaju atipični ljudi, svi oni koji nisu podložni brzom, nekomformističkom ulasku u grupu (uz bezupitno prihvatanje zatečene hijerarhije i pravila).7 Karakterisične žrtve mobinga takođe su ekscentrične osobe, osobe druge religije i drugačijeg etničkog porekla. Takve osobe često su sklone pripisivanju krivice, od strane mobera pod izgovorima da je žrtva čudna, preosetljiva, nesposobna, neobrazovana, da ne ume sa ljudima, da ne ume da se prilagodi itd.Sve te uvrede I vređanja dovode žrtvu u situaciju da se izoluje i prepusti samoj sebi.Tada I drugi (kolege) izbegavaju da komuniciraju sa njom zato što učestvuju u mobingu ili iz straha da se ne bi, kad tad I oni našli u toj poziciji.Ta izolacija, osećaj krivice I usamljenost utiču na psihičko I fizičko stanje žrtava, a naručito na emocije-kako emocije žrtve, tako I njene čitave porodice.Psiholozi smatraju da mobbing može u velikoj meri da utiče na funkcionisanje porodice, jer je,kako kažu, danas je teško napraviti granicu između privatnog života I posla.Ljudi koji trpe bilo koji vid ugrožavanja na random mestu, moraju imati neki ventil za te frustracije I negativna osećanja koja usmeravaju uglavnom na one koji imaju najviše razumevanja I tolerancije, a to su, uglavnom članovi porodice!S druge strane žrtva nakon mobinga se oseća usamljenom I odbačenom, a često se I stidi zbog svega što joj se događa I zbog bojazni da joj niko neće poverovati uglavnom ne govori o svom problemu porodici I svojim prijateljima.8 Ponekad mobbing ne mora biti tako brutalan da bi ga žrtve teško podnele.Sitnice, naručito kada se vremenom sve učestalije pojavljuju, mogu biti veoma teške za žrtvu.Primer za to jeste svakodnevno izbegavanje I preskakanje žrvte pri pauzama za kafu ili ručak, prevrtanje očiju, podsmesi, hladni pogledi na račun njenog izgleda ili ponašanja.Moberi često ogovaraju žrtve, ismevaju,ograničavaju je u pogledu izražavanja, prekidaju je u razgovoru, izbegavaju da je pogledaju, ponašaju se kao da žrva ne postoji, premeštaju je u prostorije daleko od kolega, ne pozivaju je na zajedničke sastanke što u velikoj meri demorališe I demotiviše žrtvu. Za osobu koja je žrtva mobinga, ne postoji jasan pokazatelj njegove produktivnosti, a zamerke koje se nalaze na njegov rad se ne mogu objektivno dokazati..Šta god da ona uradi, drugi će pokušati da umanje značaj toga, a nadređeni, odnosno mober će sve to podržati I svemu tome doprineti.Stalne neosnovane kritike I prigovori, preterana kontrola, niska ocene rada, ničim dokazana ne mogu ukazati na stvarnu produktivnost rada žrtve, već samo na poslovni guubitak za kompaniju ali I ukupni gubitak u privredi usled mobinga.Davanje zadataka koji su neprilagođeni profesionaknim kvalifikacijama žrtve (prejednostavljeni-koji imaju za cilj da omalovaže ili preteški-koji imaju za cilj da žrtva pogreši), zatim zasipanje zadacima sa veoma kratkim rokovima napad (sindorm ‘’punog sotla’’) ili oduzimanje zadataka I sredstava za rad (sindrom’’praznog stola’’) takođe predstvaljaju jedan vid napada na kvalitet profesionalnog rada te osobe. Mnogi primeri diskriminacije, maltretiranja I zlostavljanja na radnom mestu ukazuju I na seksualno uznemiravanje zaposlenih iako je svako takvo ili slično ponašanje strogo zabranjeno na randnom mestu.Takvo ponašanje tj maltretiranje moguće je realizovati na dva načina.Prvi se ogleda u iskorišćavanju moći ili kontrole ili zamena nečeg za nešto (npr seks kao uslov za bolji položaj u firmi) uz insistiranje na poslušnosti I pokornosti.Drugi način zlostavljanja jeste uspostavljanje neprijateljskog ili seksualnog ambijenta u random prostoru,pri susretu sa žrtvom, gde se javljaju neprijatne reči I ponašanja seksualne prirode, neželjeni dodiri, pogledi, dobacivanja, nepoželjna komentarisanja izgleda, ponašanja, oblačenja, prekomerna prijateljska ponašanja I sve ono što je ‘’izvan onoga što spada u posao’’.9 6 http://www.nsp-policija.org.yu/index.php?option=com_content&task=view&id=51&Itemid=1 7 http://arhiva.glas-javnosti.co.yu/arhiva/2006/07/23/srpski/SV06072202.shtml 8 http://www.nsp-policija.org.yu/index.php?option=com_content&task=view&id=51&Itemid=1

9 Kojić E., Apostolovski J., ‘’Mobing.hr, najčešća pitanja I odgovori’’, drugo dopunjemo izdanje, Udruga za pomoć i edukaciju žrtava mobbing-a, Grad Zagreb, Gradski ured za rad,zdravstvo i socijalnu skrb, Virovitica, 2006.

2

3. Borba protiv mobinga

U borbi protiv mobinga najčešće istraju inteligentne, hrabre, jake I osobe svesne da su pod uticajem mobinga.Te osobe koriste sva psihološka, sociološka, pravna, medijska sredstva (koja su u borbi protiv mobinga veoma bitna I značajna kako bi se skrenula pažnja javnog mnjenja na postojanje mobinga,), jer se problem mobinga mora rešavati multidisciplinarno. Ukoliko osoba oseti da je žrtva diskriminacije I mobinga, potrebno je da preduzme određene mere kao što je vođenje dnevnika, obzirom na to da je mobbing učesto process, I beleženje imena svedoka, učesnika, datuma I opisa događaja sa što više detalja, čuvanje svih dokumenata koji su upućeni žrtvi od strane mobera ili poslati istom od strane žrtve.Ona bi trebala odlučno upozoriti osobu koja je maltretira da takvo ponašanje za nju nije prihvatljivo I da prestane, a sve to uz prsustvo svedoka, najbolje predstavnika sindikata ili menadžera ljudkih resursa.Ukoliko taj zahtev ne bude prihvaćen od strane mobera, potrebno je obratiti se udruženju ili savetovalištu za mobbing, a kada je reč o dužem period maltretiranja potrebno je obratiti se lekaru koji će utvrditi da je pogoršanje zdravstvenog stanja (najćešće gojaznosti, preteranog mršavljenjna,pada imuniteta, problema sa probavom, hroničnog umora, pojava prihosomatskih poremećaja, depresije, zaboravljanja, eksplozivnog ponašanja, agresije, grubosti...) posledica stresa-mobinga na random mestu.Takođe je bitno da osoba koja je maltretirana I zlostavljana ne vraća istom merom zlostavljaču, jer će tako teško dokazati da je žrtva mobinga, a I dovešće ljude kojima se obratila za pomoć u nedoumicu.10Informisanost, edukacija, poznavanje svojih prava I obaveza, veoma je bitan faktor za suzbijanje I prevenciju mobinga.

4.Zaključak

Od svih učesnika mobinga, žrtva mobinga je u najlošijoj poziciji I najčešće samo ona oseća posledice tog učestalog I nimalo prijatnog procesa koji ostavlja uglavnom dugotrajne posledice na njeno fizičko I mentalno zdravlje.Žrtva je uvek izložena nekoj kritici bez objašnjenja za koje je uskraćena. Usamljenost, osećaj krivice, griže savesti, stida, negativna osećanja, emocionalna uznemirenost, lično obezvređivanje samo su neke od posledica mobinga I reakcija žrtvi na sam proces.Kako bi uspela da se izbori sa mobingom, žrtva mora u toj borbi preduzeti određene mere, a pre svega biti svesna da je pod uticajem mobinga kako bi mogla problem efikasno rešiti.

10 http://leblebija.co.yu/blog/leblebija/stranica2

3

5.Korišćena literatura: •

Kojić E., Apostolovski J., ‘’Mobing.hr, najčešća pitanja I odgovori’’, drugo dopunjemo izdanje, Udruga za pomoć i edukaciju žrtava mobbing-a, Grad Zagreb, Gradski ured za rad,zdravstvo i socijalnu skrb, Virovitica, 2006.

•

“Poslovno okruzenje”, Tatjana Djuric-Kuzmanovic, Alfa-Graf, Novi Sad, 2008.

•

http://glas-javnosti.co.yu

•

http://leblebija.blog.co.yu

•

http://www.nsp-policija.org.yu

•

http://www.udrugamobbing.com/Pdf/MOBBINNG_brosura%202006.pdf

4