Seminar Ski Rad-nezaposlenost Uvod U Ekonomiju

FAKULTET ZA PRAVNE I POSLOVNE STUDIJE Novi Sad – Beograd - Niš

SEMINARSKI RAD

Predmet: Uvod u ekonomiju Tema: Nezaposlenost

MENTOR: Dr Dušan S. Zdravković

Nis, decembar 2007.

STUDENT: Mladenović Saša Br. ind.: 85/07 - Ni

SADRZAJ:

Sadrzaj ........................................................................................................ 2 Uvod ............................................................................................................ 3 Nezaposlenost .............................................................................................. 5 I. Pojam nezaposlenosti …….................................................................... 5 II. Vrste nezaposlenosti .............................................................................. 6 III. Prirodna stopa nezaposlenosti .............................................................. 8 IV.Privatni i društveni troškovi nezaposlenosti ......................................... 9 Literatura ................................................................................................... 10

2

UVOD:

I. Pojam nezaposlenosti Nezaposlenost prestavlja razliku između ponude radne snage I tražnje za njom, odnosno to je višak ponude nad tražnjom za random snagom. II. Vrste nezaposlenosti 1. Frikciona nezaposlenost prisutna je u svakoj privredi a odnosi se na onaj deo ukupne nezaposlenosti koji je uzrokovan promenom posla. 2. Strukturna nezaposlenost nastaje kada pod uticajem promena u strukturi tražnje započnu procesi promena u privrednoj strukturi. 3. Ciklična nezaposlenost posledica je smanjenja agregatne tražnje I nivoa privredne aktivnosti u recesionoj ili depresionoj fazi ciklusa.

III.

Prirodna stopa nezaposlenosti.

W

W2

L’ D E

C

L

A W1

B

Realna zarada

LD

Z2

Z

Z1

Radna snaga

DIJAGRAM 1.

Z2

A

L’ LD 3

B W1 W2

C

D

L

E

IV.

Privatni I društveni troškovi nezaposlenos

c P

AD AD’

AS A B

Y’

Y

Yc

Y

DIJAGRAM 2.

4

NEZAPOSLENOST: I. Pojam nezaposlenosti Dugotrajna I ogromna nezaposlenost u vreme Velike ekonomske krize 1929 – 33., uticala je da kreatori ekonomske politike u većini tržišnih privreda u posleratnom periodu kao jedan od prioritetnih ciljeva postave održavanje pune zaposlenosti. Posleratni period bio je period relativno stabilnog ekonomskog rasta, a stope nezaposlenosti nisu bile na nivou koji bi prestavljao problem. Međutim, 70-tih godina prošlog veka (naročito u periodu naftnih šokova) ponovo dolazi do rasta nezaposlenosti I ona postaje jedan od najvećih makroekonomskih problema u većini ekonomija. Šta je, u stvari, nezaposlenost? U privredi uvek postoji određeni broj ljudi koji je bez posla. Razlozi su raznovrsni: Neki radnici sami napuštaju posao, neki postaju tehnološki višak, za neke trenutno u preduzeću nema posla, ali preduzeće će ih zaposliti kada ponovo poveća obim proizvodnje itd. U broj nezaposlenih lica stalno ulazi I onaj broj mladih školovanih ljudi koji stalno traže posao. Određeni broj ljudi je nekada radio, ostao bez posla I nakon drugog I neuspešnog traganja za naovim poslom odustao od daljeg traženja. Jedan deo njih će možda u doba prosperiteta, ohrabren, ponovo krenuti u potrazi za poslom. Takođe treba istaći da tržište radne snage ne funkcioniše na isti način kao druga robna tržišta. Radna snaga je subjektivni factor proizvodnje, koja pruža svoje usluge u vidu rada za određeni vremenski period. Cena rada se naziva zarada I ona se često određuje nezavisno od odnosa ponude I tražnje za random snagom. U jednom idealnom stanju tržište ravnoteže, ponuda I tražnja za random snagom je izjednačena I nema nezaposlenosti. Prema tome, NEZAPOSLENOST PRESTAVLJA RAZLIKU IZMEĐU PONUDE RADNE SNAGE I TRAŽNJE ZA NJOM, ODNOSNO TO JE VIŠAK PONUDE NAD TRAŽNJOM ZA RADNOM SNAGOM. Ipak, ono što je bitno za nezaposlene nije toliko stopa nezaposlenosti, koliko mogućnost da pronađu novi posao. Visoka stopa nezaposlenosti konzinstentna je sa dva veoma različita tržišta rada: Visoko aktivno tržište rada u kome mnogi radnici prolaze kroz nezaposlenost na putu ka boljem poslu, ili “ sklerotično “, tržište rada gde je nezaposlenost ustajala bara I gde nezaposleni imaju vrlo male šanse da brzo dođu do posla. Neka novija istraživanja pokazuju da u većini privreda tržište rada odgovaraju ovom drugom tipu, tj. Postoji relativno viusok nivo nezaposlenosti, uz znatan broj dugoročno nezaposlenih. 5

II. Vrste nezaposlenosti U zavisnosti od toga čime je nezaposlenost uzrokovana, ekonomisti prave razliku između nekoliko vrste nezaposlenosti. a) FRIKCIONA nezaposlenost prisutna je u svakoj privredi a odnosi se na onaj deo ukupne nezaposlenosti koji je uzrokovan promenom posla. Radi se o napuštanju postojećeg posla zbog promene mesta stanovanja, zbog traženja bolje plaćenog ili zanimljivijeg posla I slično. Budući da tržište rada trenutno ne obezbeđuje čišćenje, odnosno spajanje ponude rada I tražnje za radom, u privredi uvek postoji frikciona nezaposlenost. Jedan deo frikcione nezaposlenosti možemo smatrati dobrovoljnom zato što se ljudi odlučuju da napuste postojeći posao jer žele da nađu bolji. Deo frikcione nezaposlenosti predstavlja nedobrovoljnu nezaposlenost budući da su pojedinci ostali bez posla I prinuđeni su da traže drugi posao. Frikciona nezaposlenost smatra se kratkoročnim fenomenom. b)STRUKTURNA nezaposlenost nastaje kada pod uticajem promena u strukturi tražnje započnu procesi promena u privrednoj strukturi. U takvim uslovima dolazi do seljenja kapitala iz stagnirajućih grana u nove, propolzivne grane. Ova nezaposlenost prestavlja dugoročan fenomen jer radnici koji ostaju bez posla posao moraju da potraže u drugim granama, što zahteva prekvalifikaciju a to nije moguće uraditi za kratko vreme. Često se dešava da novo zaposlenje podrazumeva I preselenje u sasvim drugi kraj zemlje. Suzbivanje takve nezaposlenosti zahteva angažovanje države na planu izrade sveobuhvatnih programa prekvalifikacije pomoći pri preseljenju u krajeve gde ima posla, kao I finansisku pomoć za privredni razvoj ovih krajeva gde su koncentrisane stagnirajuće grane. c)CIKLIČNA nezaposlenost posledica je smanjenja agregatne tražnje I nivoa privredne aktivnosti u recesionoj ili depresionoj fazi ciklusa. Smanjenje agregatne potrošnje uzrokuje pod agregatne proizvodnje, a budući da je tražnja za random snagom izvedena iz tražnje gotovih proizvoda dolazi do smanjenja tražnje za random snagom I povećanja nezaposlenosti. Budući da se zarade I cene sporo prilagođavaju, povratak privrede u stanju je pune zaposlenosti je veoma otežan. U tom periodu, pored voljne postoji I nevoljna nezaposlenost, tj. Postoje ljudi koji bi radili I za postojeću nižu zaradu, ali ne mogu da nađu posao. Na duži rok, kada dođe do prilagođavanja zarada I cena niže, stvoriće se preduslovi za povećanje agregatne tražnje do nivoa pune zaposlenosti.

6

Ekonomisti različito gledaju na fenomen nezaposlenosti. U okviru neoklasične teorije tržišta rada minimizira se značaj nezaposlenosti, posebno nedobrovoljne nezaposlenosti koja je rezultat smanjenja agregatne tražnje. Ekonomski pisci koji polaze od klasičnog modela tržišta sa fleksibilnim cenama I zaradama smatraju da na tržištu postoji samo voljna nezaposlenost. Supstitucija rada kapitalom, uz fleksibilne zarade I kamatnu stopu, potpuno isključuje bilo koju nedobrovoljnu nezaposlenost, osim one koja je privremena. Preduzeća mogu da biraju između različitih tehnologija, koje podrazumevaju različitu kombinaciju rada I kapitala, što im omogućuje da supstituišu capital radom u uslovima postojanja viška ponude rada I rezultirajućeg pada realne zarade. Drastičan porast stope nezaposlenosti ( donosno pojava nedobrovoljne nezaposlenosti ) u pojedinim periodima objašnjava se uticajem radnih sindikat I propisa o minimalnim zaradama, koji dovode do formiranja zarada na nivou koji je iznad ravnoteženog ( odnosno iznad nivoa gde se seku krive ponude I krive tražnje za random snagom ). U svojoj “ opštoj teoriji zaposlenosti, kamate I novca “, Kejnz je oštro odbacio neoklasično shvatanje tržišta rada I pokazao da nedobrovoljna nezaposlenost nije posledica rigidnosti realnih zarada I da bi postojala čak I kada bi se realne zarade smanjile ( u koliko bi ras cena dobra koja se kupuju zaradama bilo brži od rasta realnih zarada ). Osnovni je razlog što su realne zarade I zaposlenosti u velikoj meri zavisni od uslova koji vladaju na tržištu potrošnih dobra. Prema Kejnzijanskom shvatanju, oslanjanje na klasičan concept bi dalje pogoršalo nezaposlenost jer smanjenje nezaposlenosti ima povratan negativan uticaj na efektivnu tražnju I stepen korišćenja kapaciteta. U takvim uslovima može doći do dugotrajnog postojanja nedobrovoljne nezaposlenosti. Kod pojedinaca koji su dugo nezaposleni dolazi do smanjenja radne sposobnosti I pogoršanja radnih veština, što otežava pronalaženje novog radnog mesta I dodatno otežava problem nezaposlenosti. Puna zaposlenost, po Kejnzu, može da se postigne prevashodno putem dugoročnog upravljanja agregatnom tražnjom I preraspodelom dohotka. Posle II svetskog rata došlo je do oživljavanja klasičnog modela, tj. Shvatanja tržišta rada I to kroz Fridmanovu koncepciju o “ prirodnoj stopi nezaposlenosto “. Ovaj concept isključuje mogućnosti ravnoteže uz prisustvo nedobrovoljne nezaposlenosti. Ciklična, odnosno nezaposlenost izazvana nedovoljnom agregatnom tražnjom, postoji samo u formi privremenog otstupanja stavrne nezaposlenosti od prirodne stope nezaposlenosti. U ovom modelu, Kejnzijanska politika upravljanja agregatnom tražnjom može da obezbedi samo privremeno smanjenje nezaposlenosti. Nova klasična makroekonomija odbacuje mogućnost privremenog smanjenja nedobrovoljne nezaposlenosti. U uslovima racionalnih očekivanja privrednih aktera I njihove potpune informisanosti, minimalne zarade će se formirati na 7

nivou ravnotežnih realnih zarada – naravno, u zavisnosti od očekivane stope inflacije. Samo neaticipirana inflacija može dovesti do formiranja realnih zarada koje nisu ravnotežne. Međutim, pomenute pretpostavke isključuju mogućnost permanentnog ponavljanja pogrešnih očekivanja.

III Prirodna stopa nezaposlenosti. Nezaposlenost možemo uporediti sa morem u koje stalno pritiču nove reke nezaposlenih, a istovremeno jedan deo nezaposlenih stalno otiče iz tog mora jer u međuvremenu nalazi posao. U recesionoj fazi ciklusa dolazi do pada proizvodnje i rasta nezaposlenosti. U tom periodi se veoma teško dolazi do posla, pa mnogi odustaju od daljeg traganja za poslom i ne registruju se kao nezaposleni. Vremenom, kako privreda prelazi u izlaznu fazu ciklusa i realne zarade počinju da rastu, zaposlenost se postepeno povećava, a oni koji su odustali od traganja za poslom, ponovo se registruju kao nezaposleni i kreću u potragu za poslom. Zato radna snaga, tj. Broj onih koji tragaju za poslom polako raste sa porastom realnih zarada, što vidimo i na dijagramu 1. – predstavljeno linijom L. Linijom L’ predstavljen je onaj deo radne snage koji je spreman da prihvati posao po postojećoj zaradi. Ona se nalazi levo od krive L zbog postojanja fiksione i strukturne nezaposlenosti. Krivom LD prestavljena je tražnja za random snagom, koja pokazuje da će preduzeća zapošljavati više radnika pri nižem nivou realnih zarada, i obrnuto. Ravnoteža na tržištu rada nalazi se u tački A, tj. U tački gde se seku kriva tražnja za random snagom i linija L’, kojom je prestavljena ponuda radne snage. Zaposlenost Z koja odgovara ovoj tački smatra se punom zaposlenošću. Rastojanje AB predstavlja prirodnu stopu nezapošljenosti. Ova nezapošljenost tretira se kao voljna nezaposlenost. Naime, uz nivo zarade W1 ukupna radna snaga je Z1, ali samo jedan deo radne snage (Z) želi da prihvati posao uz postojeću zaradu. Postavlja se pitanje koji tipovi nezaposlenosti čine prirodnu stopu nezaposlenosti? Na osnovu onoga što smo rekli o zaličitim tipovima nezaposlenosti prirodnu stopu nezaposlenosti činile bi frikciona i strukturna nezaposlenost. Uvek postoji određeni broj ljudi koji su trenutno u potrazi za poslom, kao i određeni broj radnika koji su izgubili posao (propadanje tradicionalnih industrijskih grana). Ako kojim slučajem sindikat uspeju da nametnu zaradu koja je iznad ravnotežnog nivoa, ukupna nezaposlenost se povećava i iznosi CDE. Uz novu, višu zaradu W2, broj radnika koji preduzeća žele da zaposle iznosi Z2. Rastojanjem DE predstavlja voljnu nezaposlenost, a rastojanje CD predstavlja nevoljnu nezaposlenost, zato što bi ovi radnici pristali da rade za postojeću zaradu ali ne mogu da nađu poso. 8

Međutim, sobzirom na to da su radnici kolektivno izdejstvovali zaradu W2 koja je iznad ravnoteže i na taj način povećali nezaposlenost, sa stanovišta ukupnog broja radnika ovo se može smatrati dobrovoljnom nezaposlenošću. Ako sindikat na dugi rok održavaju zaradu na W2, onda će privreda dugoročno ostati u tački C, a rastojanje CE predstavljaće prirodnu stopu nezaposlenosti. Ne treba posebno naglašavati da je prilično teško statistički ustanoviti prirodnu stopu nezapošljenosti. Posle II svedskog rata procenjivalo se da je prirodna stopa nezaposlenosti na nivou od 2,5 % ukupne radne snage a već 1980 je dostigla nivo od 5,5%. Šta utiče na prirodnu stopu nezaposlenosti? To su pre svega demografske i strukturne promene u prirodi. Recimo, u poslednje vreme primećeno je da mladi vrlo rano počinju da traže posao i da rade, što povećava stopu nezaposlenosti. Uz to, sve je više žena koje žele da rade, što takođe utiče na povećanje stope nezaposlenosti. Dalje, strukturne promene u privredi, naročito propadanje tradicionalnih grana kao što je tekstilna industrija, industrija čelika itd., uslovljava povećava stope nezaposlenosti.

IV Privatni I društveni troškovi nezaposlenosti . Prilikom sagledavanja troškova nezaposlenosti, kako privatnih tako i društvenih, veoma je važno da napravimo razliku između dobrovoljne i nedobrovoljne nezaposlenosti. Kada su pojedinci dobrovoljno nezaposleni, tada su privatni troškovi nezaposlenosti manji od privatnih koristi. Koristi koje pojedinac ima sastoji se iz socijalne pomoći koju prima od države kao nezaposlen i vrednosti dokolice. Pored toga neki se pojedinci svesno odriču dohotka koji bi primili kao zaposleni i provode određeno vreme kao nezaposleni, očekujući da nađu bolje plaćeni posao. Kada je u pitanju nedobrovoljna nezaposlenost situacija je drugačija. To znači da bi pojedinci pristali da rade za važeću zaradu, ali nisu u mogućnosti da nađu posao jer pri postojećoj zaradi postoji višak ponude rada. Ova grupa oseća gubitak usled nezaposlenosti, odnosno privatni troškovi nezaposlenosti veći su od privatnih koristi. Ne treba zaboraviti da visoki nivoi naknade za slučaj nezaposlenosti podstiču pojedince da budu dobrovoljno nezaposleni. To ne znači da društvo treba da nastoji da u potpunosti eliminiše dobrovoljnu nezaposlenost. Naime, stalni prelazak radne snage iz zaposlenosti u nezaposlenost i obrnuto, predstavlja mehanizam preko koga društvo vrši realokaciju radne snage i omogućava pojedincima da dođu do posla koji najviše odgovara njihovim sposobnostima. Na taj način se stvaraju uslovi povećanja proizvodnje na dugi rok.

9

Na dijagramu broj 2, prikazano je kako smanjenje agregatne tražnje (npr. Zbog manjih investicija ili veće štednje stanovništva) sa AD na AD’ rezultira novom ravnotežnom tačkom B, čime se povećava raspon imeđu stavrnog i potencijalnog proizvoda (Ye-Y’) > (Ye-Y). Pad proizvodnje dovodi do veće nezaposlenosti, tj. Otpuštanju radnika.

ZAKLJUČAK: Pored ekonomske štete koje uzrokuje društvu, nezaposlenost donosi brojne probleme i pojedincima. Sam gubitak zaposlenja je traumatičan događaj i nalazi se visoko na lestvici stresnih događaja u životu pojedinaca. Razna istraživanja su pokazala da nezaposlenost vodi pogoršanju fizičkog i psihičkog zdravlja, što vodi povećanju stope srčanih bolesti, alkoholizma i samoudistava.

10

LITERARURA:

PROF. DR DUŠAN S. ZDRAVKOVIĆ, UVOD U EKONOMIJU 2007.

11