Katedra za Telekomunikacije Predmet: Radio sistemi Ispit se radi 4h
april '05
1. Refleksija radio-talasa. Posebno razmotriti kriterijum hrapavosti. 2. Izračunati nivo električnog polja na mestu prijemnika R koje potiče od predajnika T, kao i snagu na ulazu u prijemnik (vidi sliku) koristeći Bullingon-ov, Epstain-Paterson-ov i ITU-Rov metod. Snaga predajnika je P=25W, dobitak predajne antene G1=5dBd, dobitak prijemne antene G2=4dBi, a radna učestanost f=900MHz. Komentarisati dobijene razlike. Efekat refrakcije ne uzimati u obzir.
3. Na slici datoj u prilogu zadatka prikazan je profil terena i rezultat proračuna nivoa električnog polja ITU-R+CLA metodom. Odrediti efektivnu visinu predajne antene, talasnost terena, ugao vidljivosti (CLA) na rastojanju d=33km od predajnika, kao i minimalni domet (90%) za graničnu osetljivost prijemnika. Visina antenskog sistema predajnika je ha= 25m, osetljivost prijemnika Uo=2µV za zadati SINAD od 18dB, impedansa R=75Ω, a dobitak antenskog sistema gr=0dBd. 4. Na slici je data arhitektura UMTS mreže. Označiti blokove i navesti njihove funkcije u mreži. Uu
Iu Node B
MSC/ RNC
GMSC
VLR
USIM
PLMN,P STN, ISDN ...
Node B Cu
ME
Iub
Node B
HLR
Iur
RNC
SGSN
GGSN
Internet
Node B
Eksterne Ekster UE
5. GPRS i EDGE.
UTRAN
CN
ne
mreže mreže
6. Na slici u prilogu prikazana je opšta ćelijska struktura jednog radio-sistema za prenos govornih poruka. Razmatra se mogućnost implementacije dva različita tipa sistema kod kojih je minimalna dozvoljena vrednost C/I 22dB (TETRA, 4 govorna kanala se prenosi u kanalu širine 25kHz) i 9dB (GSM, 8 govornih kanala se prenosi u kanalu širine 200kHz), respektivno. Polazeći od pretpostavke da je da je na raspolaganju kontinualni deo frekvencijskog opsega širine 9.6MHz proceniti koji od ova dva radio-sistema omogućava veći saobraćajni kapacitet. Prilikom proračuna pretpostaviti da nivo električnog polja u zavisnosti od rastojanja opada sa 12dB/oct, kao i da je gustina ponuđenog radio-saobraćaja približno konstantna na čitavoj teritoriji. Konfiguracije svih baznih stanica su identične i pri tome sve imaju omnidirekcione antenske sisteme. Za izabrani sistem, na priloženoj slici označiti sve klastere i označiti sve ćelije u okviru pojedinih klastera. Izvršiti frekvencijsko planiranje polazeći od uslova da u sistemu treba da bude u maksimalnoj mogućoj meri eliminisan problem “blizu-daleko”.
Slika 2 7. Vežbanke čitko popuniti. Na koricama vežbanke označiti zadatke koji su rađeni. Pisati čitko i uredno.