Radijski Oddajniki
This document was uploaded by user and they confirmed that they have the permission to share it. If you are author or own the copyright of this book, please report to us by using this DMCA report form. Report DMCA
Overview
Download & View Radijski Oddajniki as PDF for free.
More details
- Words: 1,677
- Pages: 19
Radijski oddajniki
1 od 19
http://www.rkntesla.org.rs/Radio%20predajnici.htm
Radio predajnici [630.] Sta je radio predajnik? a) To je deo radio-stanice koji proizvodi visokofrekventne signale i u vidu informacije pojacava i preko antene isijava do korespondenta.
b) To je uredjaj koji iz radiofrekventnog signala izdvaja informaciju.
c) To je naprava pomocu koje primamo informacije.
d) To je uredjaj koji se skoro nikada ne upotrebljava.
[631.] Koje elektronske sklopove upotrebljavamo kao izvore radiofrekventnih (RF) signala? a) Detektore.
b) Stabilizatore napona.
c) Elektricne oscilatore i RF sintetizatore.
d) Niskofrekventne pojacivace.
[632.] Sta su elektricni oscilatori? a) To so izvori naizmenicne struje ili napona odredjene frekvencije.
28.11.2009 14:16
Radijski oddajniki
2 od 19
http://www.rkntesla.org.rs/Radio%20predajnici.htm
b) To su izvori jednosmernih struja ili napona.
c) To su sklopovi za pretvaranje frekvencije u napon.
d) To su stabilizatori jednosmernih napona.
[633.] Oscilatorno kolo zaosciluje kada mu damo pocetnu energiju. Zasto oscilacije vremenom slabe? a) Zato jer su oscilacije vestacki proizvedene.
b) Zbog gubitaka u samom kolu.
c) Uzrok nam je nepoznat.
d) U tom slucaju oscilatorno kolo ne moze zaoscilovati.
[634.] Osnovni element elektricnog oscilatora je: a) diskriminator.
b) ispravljac.
c) mesac.
d) povratna veza.
[635.] Sta je amplitudni sum oscilatora? a) To je zeljeno menjanje amplitude oscilacija.
28.11.2009 14:16
Radijski oddajniki
3 od 19
http://www.rkntesla.org.rs/Radio%20predajnici.htm
b) To je nezeljeno menjanje amplitude oscilovanja.
c) To je zeljeno menjanje frekvencije oscilovanja.
d) To je nezeljeno menjanje frekvencije oscilovanja.
[636.] Sta je fazni sum oscilatora? a) To je nezeljeno menjanje faze generisanog signala.
b) To je nezeljeno menjanje amplitude generisanog signala.
c) To je zeljeno menjanje faze generisanog signala.
d) To je zeljeno menjanje amplitude generisanog signala.
[637.] Sta znaci, kada kazemo, da je oscilator stabilan? a) To znaci da mu se frekvencija oscilovanja menja.
b) To znaci da mu se frekvencija oscilovanja veoma malo menja.
c) To znaci da oscilator ne moze zaoscilovati.
d) To znaci da je oscilator mehanicki dobro napravljen.
[638.] Od cega zavisi stabilnost oscilovanja oscilatora? a) Od suma i suncevog vetra.
28.11.2009 14:16
Radijski oddajniki
4 od 19
http://www.rkntesla.org.rs/Radio%20predajnici.htm
b) Od napona napajanja, vrednosti zavojnice i kondenzatora u oscilatornom kolu te fotonskog gasa.
c) Od mehanicke i elektricne izvedbe oscilatora, stabilnosti elemenata i temperature okoline.
d) Samo od napona napajanja.
[639.] Sta upotrebljavamo kao oscilatorno kolo u kristalnom oscilatoru? a) LC oscilatorno kolo.
b) Kvarcni kristal.
c) Klatno.
d) Zvucne viljuske.
[640.] Koja je dobra osobina kristalnih oscilatora? a) Frekvencija oscilovanja se veoma malo menja - veoma su stabilni.
b) Frekvenciju oscilovanja mozemo menjati u sirokom podrucju.
c) Imaju veoma velik fazni sum.
d) Imaju veoma velik amplitudni sum.
[641.] Sta je VFO? a) To je oscilator promenljive frekvencije.
28.11.2009 14:16
Radijski oddajniki
5 od 19
http://www.rkntesla.org.rs/Radio%20predajnici.htm
b) To je oscilator, koji osciluje na tacno odredjenoj frekvenciji.
c) To je oscilator, koji osciluje na veoma visokim frekvencijama.
d) To je oscilator, koji ne moze oscilovati.
[642.] Sta oznacavamo skracenicom VCO? a) Oscilator promenljive frekvencije.
b) Naponski kontrolisan oscilator.
c) Kristalni oscilator.
d) Direktni digitalni sintetizator.
[643.] Imamo VFO, koji osciluje na frekventnom opsegu od 5.0 do 5.5 MHz. Zelimo napraviti oscilator, koji ce oscilovati na frekvenciji od 14.0 do 14.5 MHz. Kolika mora biti frekvencija kristalnog oscilatora, da bi oscilator pokrivao zeljeno podrucje? a) 3 MHz.
b) 5 MHz.
c) 9 MHz.
d) 14 MHz.
28.11.2009 14:16
Radijski oddajniki
6 od 19
http://www.rkntesla.org.rs/Radio%20predajnici.htm
[644.] Koja je ideja PLL sintetizatora? a) Upotrebiti kristalni oscilator, kojeg stabilizujemo uz pomoc povratne veze.
b) Upotrebiti povratnu vezu za povecanje fanog suma.
c) Upotrebiti povratnu vezu za povecanje amplitudnog suma.
d) Upotrebiti VCO, kojeg stabilizujemo uz pomoc povratne veze.
[645.] Sta prikazuje slika? a) Direktni digitalni sintetizator (DDS).
b) PLL sintetizator.
c) Heterodinski oscilator.
d) SSB prijemnik.
28.11.2009 14:16
Radijski oddajniki
7 od 19
http://www.rkntesla.org.rs/Radio%20predajnici.htm
[646.] Imamo PLL sintetizator. Zanka se je že ujela. Referentna frekvencija je 100 kHz, programirani delitelj je postavljen tako, da deli sa 128. Kolika je izlazna frekvencija? a) 0.128 MHz.
b) 1.28 Mhz.
c) 12.8 MHz.
d) 128 MHz.
[647.] Kako postavljamo radnu frekvenciju PLL sintetizatora? a) Ugradnjom promenljivog kondenzatora u oscilatorno kolo.
b) Sa promenom jezgra u zavojnici oscilatornog kola.
c) Sa zagrevanjem kristala u kristalnom oscilatoru.
28.11.2009 14:16
Radijski oddajniki
8 od 19
http://www.rkntesla.org.rs/Radio%20predajnici.htm
d) Sa programiranjem programskog delitelja.
[648.] Zelimo napraviti direktni digitalni sintetizator za frekvencije do 10 MHz. Kolika mora biti najmanja frekvencija (teoretski), da mozemo verno pretvoriti digitalni signal u analogni? a) 5 MHz.
b) 10 MHz.
c) 20 MHz.
d) 100 MHz.
[649.] Imamo direktni digitalni sintetizator (DDS). Kaj je shranjeno v pomnilniku, imenovanem 'glej tabela'? a) Unapred izracunate vrednosti amplitude sinusoide.
b) Unapred izracunate vrednosti faze sinusoide.
c) Unapred izracunata vrednost frekvencije sinusoide.
d) Potencija broja dva.
[650.] Kaj je glavna naloga ločilne stopnje? a) Zagotoviti čimvečji vpliv naslednje stopnje na predhodno.
b) Preprečiti vpliv naslednje stopnje na predhodno.
28.11.2009 14:16
Radijski oddajniki
9 od 19
http://www.rkntesla.org.rs/Radio%20predajnici.htm
c) Preprečiti vpliv spremembe temperature na krmilno stopnjo.
d) Zagotoviti čimvečji vpliv krmilne stopnje na oscilator.
[651.] Koja je uloga izlaznog stepena u predajniku? a) Pojacati izlazni signal na zahtevani nivo.
b) Oslabiti signal na zahtevani nivo.
c) Omoguciti sto veci uticaj sledeceg stepena na oscilator.
d) Demodulisati amplitudno modulisan signal.
[652.] Kolika je vrednost impedance na antenskim prikljuccima radioamaterskih predajnika? a)
.
b)
.
c)
.
d)
.
[653.] Sta nam pokazuje koeficijent iskoristenja izlaznog stepena predajnika? a) Pokazuje nam, kolika je izlazna snaga predajnika.
b) Pokazuje nam, kolika je korisna snaga(RF signal) i kolika je snaga gubitaka (zagrevanje tranzistora ili elektronskih cevi).
28.11.2009 14:16
Radijski oddajniki
10 od 19
http://www.rkntesla.org.rs/Radio%20predajnici.htm
c) Pokzuje nam, kolika je izlazna impedanca predajnika.
d) Pokazuje nam kako radi predajnik.
[654.] U kojim se granicama krece koeficijent iskoriscenja izlaznog stepena predajnika? a) Od 0.1 do 0.2
b) Od 0.2 do 0.4
c) Od 0.4 do 0.7
d) Od 0.9 do 1
[655.] Sta pokazuje slika? a) Jednostavan SSB predajnik.
b) Jednostavan CW predajnik.
c) Jednostavan FM predajnik.
d) Varnicar.
28.11.2009 14:16
Radijski oddajniki
11 od 19
http://www.rkntesla.org.rs/Radio%20predajnici.htm
[656.] Kod radiotelegrafije (CW) opremimo nosilac sa informacijom tako, da ga ukljucujemo ili iskljucujemo u ritmu telegrafskih znakova. Kako to izvodimo u radio predajniku? a) Tako, da ukljucujemo ili iskljucujemo napajanje celog predajnika.
b) Tako, da menjamo frekvenciju predajnika u ritmu telegrafskih znakova.
c) Tako, da odklapljamo anteno v ritmu telegrafskih znakov.
d) Tako, da ukljucujemo ili iskljucujemo stepene, koji pripadaju oscilatoru (ločilno i krmilno stepeni).
[657.] Neprestano ukljucivanje i iskljucivanje RF signala pri predaji radiotelegrafije je istovetno 100 postotnoj amplitudnoj modulaciji sa pravougaonim modulacijskim signalom. Sta se dogadja kada su ivice 'pravougaonog' signala preostre? a) Ostre ivice signala prouzrokuju strane frekventne komponente u spektru RF signala, koji se na prijemnoj strani cuju kao 'klik' svaki put, kada pritisnemo ili otpustimo taster.
b) Ostrina ivica ne utice na strane frekventne komponente.
c) Ostrina ivica utice samo na frekvetnu stabilnost predajnika.
d) Preostre ivice ne prouzrokuju nikakve promene.
28.11.2009 14:16
Radijski oddajniki
12 od 19
http://www.rkntesla.org.rs/Radio%20predajnici.htm
[658.] U kojoj klasi rade pojacivaci CW signala? a) Samo u klasi A.
b) Rade u klasama A, AB, B i C.
c) Rade u klasama A, AB i B.
d) U svim, izuzev u klasi C.
[659.] Sta pokazuje slika? a) Superheterodinski prijemnik.
b) Prijemnik sa direktnim mesanjem.
c) SSB predajnik.
d) FM predajnik.
28.11.2009 14:16
Radijski oddajniki
13 od 19
http://www.rkntesla.org.rs/Radio%20predajnici.htm
[660.] Na slici je nacelna sema SSB predajnika. Koji sklop je oznacen sa upitnikom? a) Umnozivac.
b) SSB filter.
c) Balansni modulator.
d) Mesac.
28.11.2009 14:16
Radijski oddajniki
14 od 19
http://www.rkntesla.org.rs/Radio%20predajnici.htm
[661.] Na slici je sema SSB predajnika. Koji sklop je oznacen sa upitnikom? a) Generator nosece frekvencije.
b) SSB filter.
c) VFO.
d) Mesac.
28.11.2009 14:16
Radijski oddajniki
15 od 19
http://www.rkntesla.org.rs/Radio%20predajnici.htm
[662.] Sta dobijamo na izlazu balansnog modulatora? a) USB signal.
b) DSB signal.
c) LSB signal.
d) SSB signal.
[663.] Iz balansnog modulatora dobijamo DSB signal. Kako izdvajamo samo jedan bocni pojas, da bi dobili SSB signal? a) DSB signal filtriramo sa SSB filtrom, koji propusta samo jedan bocni pojas.
b) DSB signal mesamo sa nosiocem i tako dobijemo SSB signal.
28.11.2009 14:16
Radijski oddajniki
16 od 19
http://www.rkntesla.org.rs/Radio%20predajnici.htm
c) Iz DSB signala ne mozemo dobiti SSB signal, jer su bocni pojasevi preblizu, da bi sa filterom izdvojili jedan bocni pojas.
d) DSB signalu dodamo nosilac i tako dobijamo SSB signal.
[664.] Sta je SSB filter? a) To je niskoprpusni filter, koji propusta nosilac DSB signala.
b) To je pojasno-propusni filter, koji propusta samo jedan bocni pojas.
c) To je pojasono-zaporni filter, s kojim potiskujemo nosilac pri postupku SSB modulacije.
d) To je pojasno-propusni filter, koji propusta nosilac SSB signala.
[665.] Da li za pojacanje SSB signala upotrebljavamo pojacivace u C kasi? a) Da, jer su veoma linearni.
b) Ne, jer imaju premali koeficeijent iskoristenja.
c) Ne, jer imaju prevelik koeficijent iskoristenja.
d) Ne, jer su previse nelinearni.
[666.] Imamo FM predajnik, koji je sastavljen od kristalnog oscilatora, verige mnozilnih stopenj ter krmilne in koncne stopnje. Kako lahko dosezemo FM modulacijo? a) FM modulacijo dosezemo tako, da glede na modulacijski signal spreminjamo
28.11.2009 14:16
Radijski oddajniki
17 od 19
http://www.rkntesla.org.rs/Radio%20predajnici.htm
napajalno napetost kristalnega oscilatorja.
b) FM modulacijo lahko dosezemo tako, da zaporedno kristalu v kristalnem oscilatorju vezemo varaktorsko diodo, na katero preko RC filtra pripeljemo modulacijski signal.
c) FM modulacijo dosezemo tako, da glede na modulacijski signal spreminjamo napajalno napetost krmilne stopnje.
d) FM modulacijo dosezemo tako, da spreminjamo faktor mnozenja verige mnozilnih stopenj glede na modulacijski signal.
[667.] Sta prikazuje slika? a) Jednostavan FM prijemnik.
b) Jednostavan SSB predajnik.
c) Jednostavan FM predajnik.
d) Jednostavan CW predajnik.
28.11.2009 14:16
Radijski oddajniki
18 od 19
http://www.rkntesla.org.rs/Radio%20predajnici.htm
[668.] Na slici je sema UKT FM predajnika. Koji sklop je oznacen sa upitnikom? a) SSB filter.
b) PLL sintetizator.
c) Veriga mnozilnih stopenj.
d) VFO.
[669.] Da li pojacivaci FM signala rade u C klasi? a) Da.
b) Ne, jer su previse nelinearni.
c) Samo u slucaju kada se amplituda FM signala ne menja prebrzo.
28.11.2009 14:16
Radijski oddajniki
19 od 19
http://www.rkntesla.org.rs/Radio%20predajnici.htm
d) Ne, jer imaju premali koeficijent iskoriscenja.
[670.] Na slici je sema UKT FM predajnika. Koji sklop je oznacen sa upitnikom? a) SSB filter.
b) Mesac.
c) Kristalni oscilator.
d) Frekventni diskriminator.
28.11.2009 14:16
1 od 19
http://www.rkntesla.org.rs/Radio%20predajnici.htm
Radio predajnici [630.] Sta je radio predajnik? a) To je deo radio-stanice koji proizvodi visokofrekventne signale i u vidu informacije pojacava i preko antene isijava do korespondenta.
b) To je uredjaj koji iz radiofrekventnog signala izdvaja informaciju.
c) To je naprava pomocu koje primamo informacije.
d) To je uredjaj koji se skoro nikada ne upotrebljava.
[631.] Koje elektronske sklopove upotrebljavamo kao izvore radiofrekventnih (RF) signala? a) Detektore.
b) Stabilizatore napona.
c) Elektricne oscilatore i RF sintetizatore.
d) Niskofrekventne pojacivace.
[632.] Sta su elektricni oscilatori? a) To so izvori naizmenicne struje ili napona odredjene frekvencije.
28.11.2009 14:16
Radijski oddajniki
2 od 19
http://www.rkntesla.org.rs/Radio%20predajnici.htm
b) To su izvori jednosmernih struja ili napona.
c) To su sklopovi za pretvaranje frekvencije u napon.
d) To su stabilizatori jednosmernih napona.
[633.] Oscilatorno kolo zaosciluje kada mu damo pocetnu energiju. Zasto oscilacije vremenom slabe? a) Zato jer su oscilacije vestacki proizvedene.
b) Zbog gubitaka u samom kolu.
c) Uzrok nam je nepoznat.
d) U tom slucaju oscilatorno kolo ne moze zaoscilovati.
[634.] Osnovni element elektricnog oscilatora je: a) diskriminator.
b) ispravljac.
c) mesac.
d) povratna veza.
[635.] Sta je amplitudni sum oscilatora? a) To je zeljeno menjanje amplitude oscilacija.
28.11.2009 14:16
Radijski oddajniki
3 od 19
http://www.rkntesla.org.rs/Radio%20predajnici.htm
b) To je nezeljeno menjanje amplitude oscilovanja.
c) To je zeljeno menjanje frekvencije oscilovanja.
d) To je nezeljeno menjanje frekvencije oscilovanja.
[636.] Sta je fazni sum oscilatora? a) To je nezeljeno menjanje faze generisanog signala.
b) To je nezeljeno menjanje amplitude generisanog signala.
c) To je zeljeno menjanje faze generisanog signala.
d) To je zeljeno menjanje amplitude generisanog signala.
[637.] Sta znaci, kada kazemo, da je oscilator stabilan? a) To znaci da mu se frekvencija oscilovanja menja.
b) To znaci da mu se frekvencija oscilovanja veoma malo menja.
c) To znaci da oscilator ne moze zaoscilovati.
d) To znaci da je oscilator mehanicki dobro napravljen.
[638.] Od cega zavisi stabilnost oscilovanja oscilatora? a) Od suma i suncevog vetra.
28.11.2009 14:16
Radijski oddajniki
4 od 19
http://www.rkntesla.org.rs/Radio%20predajnici.htm
b) Od napona napajanja, vrednosti zavojnice i kondenzatora u oscilatornom kolu te fotonskog gasa.
c) Od mehanicke i elektricne izvedbe oscilatora, stabilnosti elemenata i temperature okoline.
d) Samo od napona napajanja.
[639.] Sta upotrebljavamo kao oscilatorno kolo u kristalnom oscilatoru? a) LC oscilatorno kolo.
b) Kvarcni kristal.
c) Klatno.
d) Zvucne viljuske.
[640.] Koja je dobra osobina kristalnih oscilatora? a) Frekvencija oscilovanja se veoma malo menja - veoma su stabilni.
b) Frekvenciju oscilovanja mozemo menjati u sirokom podrucju.
c) Imaju veoma velik fazni sum.
d) Imaju veoma velik amplitudni sum.
[641.] Sta je VFO? a) To je oscilator promenljive frekvencije.
28.11.2009 14:16
Radijski oddajniki
5 od 19
http://www.rkntesla.org.rs/Radio%20predajnici.htm
b) To je oscilator, koji osciluje na tacno odredjenoj frekvenciji.
c) To je oscilator, koji osciluje na veoma visokim frekvencijama.
d) To je oscilator, koji ne moze oscilovati.
[642.] Sta oznacavamo skracenicom VCO? a) Oscilator promenljive frekvencije.
b) Naponski kontrolisan oscilator.
c) Kristalni oscilator.
d) Direktni digitalni sintetizator.
[643.] Imamo VFO, koji osciluje na frekventnom opsegu od 5.0 do 5.5 MHz. Zelimo napraviti oscilator, koji ce oscilovati na frekvenciji od 14.0 do 14.5 MHz. Kolika mora biti frekvencija kristalnog oscilatora, da bi oscilator pokrivao zeljeno podrucje? a) 3 MHz.
b) 5 MHz.
c) 9 MHz.
d) 14 MHz.
28.11.2009 14:16
Radijski oddajniki
6 od 19
http://www.rkntesla.org.rs/Radio%20predajnici.htm
[644.] Koja je ideja PLL sintetizatora? a) Upotrebiti kristalni oscilator, kojeg stabilizujemo uz pomoc povratne veze.
b) Upotrebiti povratnu vezu za povecanje fanog suma.
c) Upotrebiti povratnu vezu za povecanje amplitudnog suma.
d) Upotrebiti VCO, kojeg stabilizujemo uz pomoc povratne veze.
[645.] Sta prikazuje slika? a) Direktni digitalni sintetizator (DDS).
b) PLL sintetizator.
c) Heterodinski oscilator.
d) SSB prijemnik.
28.11.2009 14:16
Radijski oddajniki
7 od 19
http://www.rkntesla.org.rs/Radio%20predajnici.htm
[646.] Imamo PLL sintetizator. Zanka se je že ujela. Referentna frekvencija je 100 kHz, programirani delitelj je postavljen tako, da deli sa 128. Kolika je izlazna frekvencija? a) 0.128 MHz.
b) 1.28 Mhz.
c) 12.8 MHz.
d) 128 MHz.
[647.] Kako postavljamo radnu frekvenciju PLL sintetizatora? a) Ugradnjom promenljivog kondenzatora u oscilatorno kolo.
b) Sa promenom jezgra u zavojnici oscilatornog kola.
c) Sa zagrevanjem kristala u kristalnom oscilatoru.
28.11.2009 14:16
Radijski oddajniki
8 od 19
http://www.rkntesla.org.rs/Radio%20predajnici.htm
d) Sa programiranjem programskog delitelja.
[648.] Zelimo napraviti direktni digitalni sintetizator za frekvencije do 10 MHz. Kolika mora biti najmanja frekvencija (teoretski), da mozemo verno pretvoriti digitalni signal u analogni? a) 5 MHz.
b) 10 MHz.
c) 20 MHz.
d) 100 MHz.
[649.] Imamo direktni digitalni sintetizator (DDS). Kaj je shranjeno v pomnilniku, imenovanem 'glej tabela'? a) Unapred izracunate vrednosti amplitude sinusoide.
b) Unapred izracunate vrednosti faze sinusoide.
c) Unapred izracunata vrednost frekvencije sinusoide.
d) Potencija broja dva.
[650.] Kaj je glavna naloga ločilne stopnje? a) Zagotoviti čimvečji vpliv naslednje stopnje na predhodno.
b) Preprečiti vpliv naslednje stopnje na predhodno.
28.11.2009 14:16
Radijski oddajniki
9 od 19
http://www.rkntesla.org.rs/Radio%20predajnici.htm
c) Preprečiti vpliv spremembe temperature na krmilno stopnjo.
d) Zagotoviti čimvečji vpliv krmilne stopnje na oscilator.
[651.] Koja je uloga izlaznog stepena u predajniku? a) Pojacati izlazni signal na zahtevani nivo.
b) Oslabiti signal na zahtevani nivo.
c) Omoguciti sto veci uticaj sledeceg stepena na oscilator.
d) Demodulisati amplitudno modulisan signal.
[652.] Kolika je vrednost impedance na antenskim prikljuccima radioamaterskih predajnika? a)
.
b)
.
c)
.
d)
.
[653.] Sta nam pokazuje koeficijent iskoristenja izlaznog stepena predajnika? a) Pokazuje nam, kolika je izlazna snaga predajnika.
b) Pokazuje nam, kolika je korisna snaga(RF signal) i kolika je snaga gubitaka (zagrevanje tranzistora ili elektronskih cevi).
28.11.2009 14:16
Radijski oddajniki
10 od 19
http://www.rkntesla.org.rs/Radio%20predajnici.htm
c) Pokzuje nam, kolika je izlazna impedanca predajnika.
d) Pokazuje nam kako radi predajnik.
[654.] U kojim se granicama krece koeficijent iskoriscenja izlaznog stepena predajnika? a) Od 0.1 do 0.2
b) Od 0.2 do 0.4
c) Od 0.4 do 0.7
d) Od 0.9 do 1
[655.] Sta pokazuje slika? a) Jednostavan SSB predajnik.
b) Jednostavan CW predajnik.
c) Jednostavan FM predajnik.
d) Varnicar.
28.11.2009 14:16
Radijski oddajniki
11 od 19
http://www.rkntesla.org.rs/Radio%20predajnici.htm
[656.] Kod radiotelegrafije (CW) opremimo nosilac sa informacijom tako, da ga ukljucujemo ili iskljucujemo u ritmu telegrafskih znakova. Kako to izvodimo u radio predajniku? a) Tako, da ukljucujemo ili iskljucujemo napajanje celog predajnika.
b) Tako, da menjamo frekvenciju predajnika u ritmu telegrafskih znakova.
c) Tako, da odklapljamo anteno v ritmu telegrafskih znakov.
d) Tako, da ukljucujemo ili iskljucujemo stepene, koji pripadaju oscilatoru (ločilno i krmilno stepeni).
[657.] Neprestano ukljucivanje i iskljucivanje RF signala pri predaji radiotelegrafije je istovetno 100 postotnoj amplitudnoj modulaciji sa pravougaonim modulacijskim signalom. Sta se dogadja kada su ivice 'pravougaonog' signala preostre? a) Ostre ivice signala prouzrokuju strane frekventne komponente u spektru RF signala, koji se na prijemnoj strani cuju kao 'klik' svaki put, kada pritisnemo ili otpustimo taster.
b) Ostrina ivica ne utice na strane frekventne komponente.
c) Ostrina ivica utice samo na frekvetnu stabilnost predajnika.
d) Preostre ivice ne prouzrokuju nikakve promene.
28.11.2009 14:16
Radijski oddajniki
12 od 19
http://www.rkntesla.org.rs/Radio%20predajnici.htm
[658.] U kojoj klasi rade pojacivaci CW signala? a) Samo u klasi A.
b) Rade u klasama A, AB, B i C.
c) Rade u klasama A, AB i B.
d) U svim, izuzev u klasi C.
[659.] Sta pokazuje slika? a) Superheterodinski prijemnik.
b) Prijemnik sa direktnim mesanjem.
c) SSB predajnik.
d) FM predajnik.
28.11.2009 14:16
Radijski oddajniki
13 od 19
http://www.rkntesla.org.rs/Radio%20predajnici.htm
[660.] Na slici je nacelna sema SSB predajnika. Koji sklop je oznacen sa upitnikom? a) Umnozivac.
b) SSB filter.
c) Balansni modulator.
d) Mesac.
28.11.2009 14:16
Radijski oddajniki
14 od 19
http://www.rkntesla.org.rs/Radio%20predajnici.htm
[661.] Na slici je sema SSB predajnika. Koji sklop je oznacen sa upitnikom? a) Generator nosece frekvencije.
b) SSB filter.
c) VFO.
d) Mesac.
28.11.2009 14:16
Radijski oddajniki
15 od 19
http://www.rkntesla.org.rs/Radio%20predajnici.htm
[662.] Sta dobijamo na izlazu balansnog modulatora? a) USB signal.
b) DSB signal.
c) LSB signal.
d) SSB signal.
[663.] Iz balansnog modulatora dobijamo DSB signal. Kako izdvajamo samo jedan bocni pojas, da bi dobili SSB signal? a) DSB signal filtriramo sa SSB filtrom, koji propusta samo jedan bocni pojas.
b) DSB signal mesamo sa nosiocem i tako dobijemo SSB signal.
28.11.2009 14:16
Radijski oddajniki
16 od 19
http://www.rkntesla.org.rs/Radio%20predajnici.htm
c) Iz DSB signala ne mozemo dobiti SSB signal, jer su bocni pojasevi preblizu, da bi sa filterom izdvojili jedan bocni pojas.
d) DSB signalu dodamo nosilac i tako dobijamo SSB signal.
[664.] Sta je SSB filter? a) To je niskoprpusni filter, koji propusta nosilac DSB signala.
b) To je pojasno-propusni filter, koji propusta samo jedan bocni pojas.
c) To je pojasono-zaporni filter, s kojim potiskujemo nosilac pri postupku SSB modulacije.
d) To je pojasno-propusni filter, koji propusta nosilac SSB signala.
[665.] Da li za pojacanje SSB signala upotrebljavamo pojacivace u C kasi? a) Da, jer su veoma linearni.
b) Ne, jer imaju premali koeficeijent iskoristenja.
c) Ne, jer imaju prevelik koeficijent iskoristenja.
d) Ne, jer su previse nelinearni.
[666.] Imamo FM predajnik, koji je sastavljen od kristalnog oscilatora, verige mnozilnih stopenj ter krmilne in koncne stopnje. Kako lahko dosezemo FM modulacijo? a) FM modulacijo dosezemo tako, da glede na modulacijski signal spreminjamo
28.11.2009 14:16
Radijski oddajniki
17 od 19
http://www.rkntesla.org.rs/Radio%20predajnici.htm
napajalno napetost kristalnega oscilatorja.
b) FM modulacijo lahko dosezemo tako, da zaporedno kristalu v kristalnem oscilatorju vezemo varaktorsko diodo, na katero preko RC filtra pripeljemo modulacijski signal.
c) FM modulacijo dosezemo tako, da glede na modulacijski signal spreminjamo napajalno napetost krmilne stopnje.
d) FM modulacijo dosezemo tako, da spreminjamo faktor mnozenja verige mnozilnih stopenj glede na modulacijski signal.
[667.] Sta prikazuje slika? a) Jednostavan FM prijemnik.
b) Jednostavan SSB predajnik.
c) Jednostavan FM predajnik.
d) Jednostavan CW predajnik.
28.11.2009 14:16
Radijski oddajniki
18 od 19
http://www.rkntesla.org.rs/Radio%20predajnici.htm
[668.] Na slici je sema UKT FM predajnika. Koji sklop je oznacen sa upitnikom? a) SSB filter.
b) PLL sintetizator.
c) Veriga mnozilnih stopenj.
d) VFO.
[669.] Da li pojacivaci FM signala rade u C klasi? a) Da.
b) Ne, jer su previse nelinearni.
c) Samo u slucaju kada se amplituda FM signala ne menja prebrzo.
28.11.2009 14:16
Radijski oddajniki
19 od 19
http://www.rkntesla.org.rs/Radio%20predajnici.htm
d) Ne, jer imaju premali koeficijent iskoriscenja.
[670.] Na slici je sema UKT FM predajnika. Koji sklop je oznacen sa upitnikom? a) SSB filter.
b) Mesac.
c) Kristalni oscilator.
d) Frekventni diskriminator.
28.11.2009 14:16
Related Documents
Radijski Oddajniki
June 2020 3