Prvi Kolokvijum Pravo.docx

ПРИВРЕДНА ДРУШТВА Појам и значај привредних друштава Привредно друштво је заједница два или више лица( која удружују свој ка- питал са циљем да остваре одређену добит, коју међусобно дијеле према унап- ријед утврђеним правилима.. Из дефиниције привредног друштва изводе се његове заједничке карак- теристике: Да је оно удружење два или више лица (а могуће је оснивање и јед- ночланих друштава капитала); да та лица удружују свој капитал: да је циљ удру- живања капитала остварење добити. Иза сваког привредног друштва налазе се његови чланоеи, и то било цјелокупном својом имовином (друштва лица), било само оном имовином коју су унијели у друштво (друштва капитала). Заједница лица привредног друштва заснива се, дакле, на његовим члановима, који могу да буду физичка и правна лица,. Уколико би се као члан привредног друштва појави- ло неко лице јавног права, и тада би њихово чланство било искључиво приватноправног карактера и подлијегало би свим правилима приватног права, као и сви други чланови привредног друштва Заједница лица јавног права, у вршењу јавних функција не може се, дакле, сматрати привредним друштвом. Термин „привредно друштво" је усвојен у нашем савременом законодавс- тву, дочим је у свијету најстарији и најраспрострањенији назив привредних субјеката ове врсте„трговачко друштво". И један и други термин полазе од дје- латности субјеката који се означавају тим називима Термин трговачко друштво полази од појма„трговина", као основне економске категорије, у промету роба и вршењу услуга, јер њу врше сви привредни субјекти.Терминдрговачко друшт- во"је историјска категорија, јерје из појмадрговине" изведен и појам трговачко право, као право трговаца (шз тегсаГогит). Термин и појам„привредно друшт- во" има шире значење од термина и појма „трговачко друштво" јер обухвата све облике привредних активности и све садржаје Привредног права Ово тим вишд што трговина није једина лривредна дјелатност, али јесте незаобилазна дјелат- ност у промету роба и у вршењу услуга,. Термин „привредно друштво" дошао је на мјесто нашег ранијег терми- на „предузеће" и његовог претходника „организација удруженог рада" Термин „предузеће" је економска предузетничка категорија, а не правна, али се и даље употребљава као синоним за све врсте привредних субјеката. Привредна (трговачка) друштва су најважнији субјекат организованог привређивања, тако да се означавају као главни носиоци привреде у савреме- ном 33

свијету.То је веома погодан облик удруживања средстава и акумулације ка- питала од стране ситних, средњих и крупних улагача. Повезивањем различитих улагача и концентрацијом њихових средстава у привредном друштву стварају се погодни облици њиховог привредног ангажовања, јер они то не би могли да

34

постигну појединачно тако масовно и ефикасно, Тако настају моћни привредни субјекти који могу да понесу и најтеже бреме привредне активности, Извори ирава: Правни положај привредних друштава реЈулисан јеуЗаконуо привредним друштвима, Врсте привредних друштава Постоје различита привредна (трговачка) друштва, али се сва она групи- шу у двије категорије и четири врсте друштва. То су друштва капитала и друшт- ва лица, Друштва капитала су акционарско друштво и друштво са ограниченом одговорношћу,. Друштва лица су ортачко друштво и командитно друштво, То је подјела извршена према критеријуму узајамне повезаности чланова друштва, с једне стране, и њихова повезаност с друштвом, с друге стране. Зато су друштва капитала асоцијација капитала, а друштва лица су асоцијација лица. Друштва капитала су друштва у којима одлучујући значај и доминацију има капитал друштва, а не лица која су његови чланови, У тим друштвима потпуно су раздвојени имовина друштва и лична имовина његових чланова, Друштво има своју имовину, има својство правног лица и само непосредно одговара за своје обавезе према трећим лицима Чланови друштва капитала не сносе одговорност за пословање друштва, јер је њихов ризик ограничен само до износа улога уне~ шених у друштво, Због раздвојености имовина, чланови друштва капитала имају право преноса својих улога на друга лица путем одговарајућих правних послова (продаја, поклон, наслеђе), Код акционарских друштава промет чланских удјела остварује се прометом акција као хартија од вриједности. Тај промет је потпуно слободан, јер је у том друштву сасвим свеједно ко је његов члан и у чијим се ру- кама налазе акције друштва, Код друшава са ограниченом одговорношћу унут- рашња повезаност чланова друштва је чвршћа, па је нешто тежи промет удјела, јер је за то потребна сагласност свих чланова друштва, Због њиховог највећег привредног утицаја и значаја, друштва капитала ће бити прва обрађена у овом уџбенику, На то нас упућује и чињеница да су она била једини организациони облик приватизације бивше друштвене својине и самоуправних организација удруженог рада у акционарска друштва и друшт- ва са ограниченом одговорношћу Акционарска друштва су и најутицајнији об- лик привредних организација; она су и најпотпунијег компанијског садржаја, А друштва са ограниченом одговорношћу су најпривлачнији и најбројнији облик удруживања ситнијих улагача капитала, Друштва лица су друштва у којима највећи значај имају лица која су ос~ нивачи и чланови друштва, а обзиром на њихову пословну умјешност, преду- зимљивост,

35

утицајност, родбинску повезаност и узајамно повјерење чланова,, То су, дакле, друштва личног повјерења његових чланова ОпДЈКи регзопае), Ово стога што чланови сносе ризик пословања друштва и одговарају за његове оба- везе у случају да оно само не може да из своје имовине извршава те обавезе пре- ма повјериоцима, Они солидарно и неограничено одговарају, Из свихтих разло- га коддруштва лица лромети пренос удјела је отежан, јер се неможе вршити без сагласности свих чланова друштва. То је, дакле, посљедица међусобног односа чланова друштва, њихове узајамне повезаности и одговорности за обавезе,, Разврставање привредних друштава на друштва капитала и друштва лица је њихова општа подјела,. Из те опште подјеле привредних друштава изводе се одређени облици привредних друштава специфичног правног положаја., То су банке и друга кредитна друштва, друштва за осигурање, друштва за управљање, задружна друштва, берзе, фондови и др, Сваки облик привредних друштава има своја посебна правна обиљежја, која га чине правним и економским субјектом, па се због тога и посебно про~ учавају, Сва та друштва имају, међутим, одређена општа заједничка обиљежја.Та обиљежја се односе на: уговорни карактер привредног друштва; имовину при- вредног друштва; субјективитет привредног друштва; трајност обављања привреднедјелатности друштва; на привреднодруштво као профитну организацију; самосталност привредног друштва,, Уговор о оснивању прмвредног друштва Привредно друштво настаје на основу уговора између два или више лица, која удружују своја средства у тај облик привредне организације. Уговор је, дак- ле, оснивачки акт лривредних друштава.. Уговор о оснивању привредног (трго- вачког) друштва је строго формални правни акт, јер мора да буде састављен у писаној форми ((огта аб 5о1етт1:а1:епп), У новије вријеме се захтијева и његова |рвјера код надлежног суда или другог органа (нотар).. Уговарачи могу да буду фи- зичка или правна лица, било самостално и независно једно од другога, било за- једно као саоснивачи, Тих лица мора да буде најмање два, али нека законодавс- тва прописујуда ихза поједине врсте друштава мора да буде више Затојеуговор о оснивању привредног друштва мултилатерални уговор.. Уговор о оснивању привредног (трговачког) друштва има специфична правна својства, јер има облигационоправни и статусни садржај. Облигацио- ноправни карактер овог уговора огледа се у томе што за њега веже сва правила уговорног права у погледу способности уговорника, форме уговора, предмета уговора, сагласности воља и др. Статусноправни карактер ових уговора огледа се у томе што на основу њега настаје нови правни субјект, па уговор садржи ње- гова статусна обиљежја: врста привредног друштва, фирма, сједиште, предмет пословања ~ 36

дјелатности друштва и др, Уговор о оснивању привредног друштва потписују сви оснивачи, али не и касније прикључени чланови,.Садржај и дејство овог уговора се разрађује у статуту друштва, па статут преузима његово дејство. Мјешовити карактер уговора о оснивању привредног друштва условља- ва да он има и једна и друга правна дејства.. Уговарачи ове врсте уговора увијек имају одређени заједнички циљ, какав не постоји код других уговора, а који се овим путем брже и лакше остварује,. Имовина привредног друштва Привредно друштво има своју имовину, која му служи за обављање дје- латности којом се оно бави и којом одговара за своје обавезе преузете у прав- ном промету са трећим лицима, Имовину привредног друштва чини право своји- не на покретним и непокретним стварима, новчаним средствима, хартијама од вриједности и на имовинским правима, Имовину привредног друштва чини укупност његових права, која се сас~ тоје од улога удруштво, акција и удјела удругим привредним друштвима, од пра- ва индустријске својине, потраживања и свих других имовинских права,. По овом правном карактеру, то су стварна права (право својине, право залоге) и облигациона права (право закупа, право послуге, потраживања и др ), Имовина је услов постојања привредног друштва и гаранције његове си- гурности, али и сигурности повјерилаца. Привредно друштво заснива имовинс- ко-правне односе у промету, стиче права и преузима обавезе, за које само одго- вара својим повјериоцима., Почетну имовину привредно друштво стиче уплатом или уношењем улога од стране својих оснивача. То су оснивачка улагања путем којих се формира ос- новни капитал друштва, који је услов његовог настанка и опстанка. Оснивачки капитал друштва се формира у износу који је у минималном садржају одређен законом, али се то може утврђивати и оснивачким актом или статутом друштва., Након регистрације и стицања правног субјективитета, привредно друштво сти- че имовину својим пословањем из добити остварене на тржишту,. Зато је појам „имовине" ширег значења од појма„оснивачки капитал друштва", јер је имовина промјењива категорија с обзиром да стално долази до промјене њене величине, било да се она увећава, било да се смањује, али не испод основне главнице капитала Уколико би смањење имовине друштва ишло испод лимита основне главнице капитала, привредно друштво би могло да буде у губицима и стављено под стечај.

37

Оснивачи уносе улоге у привредно друштво да би за узврат стекли чланско право у друштву, То им даје право учешћа у диоби добити друштва, Улог легити- мише улагача за учлањењем у привредно друштво. Уосталом, уговор о оснивању привреног друштва је теретни у говор, јер се сваки оснивач и улагач обавезује да ће унијети у друштво одређени новчани износ или неке друге ствари или права у главницу његовог капитала, Улози оснивача и чланова привредног друштва могу да буду у новцу, ства- рима, правима, и хартијама од вриједности, Лични рад и пружање услуга не могу да буду предмет улагања у привредно друштво. Ово из два разлога. Прво, не може се унапријед утврдити вриједност будућег личног рада и услуга које би се пружиле друштву. Друго, није могуће спровести принудно извршење на так- вим улозима у случају потребе за тим, ради намирења потраживања повјерила- ца према друштву. Улога у стварима и правима процјењују овлашћени процјењивачи, јер се они морају исказати у новцу.. Сви улози се преносе у власништво привредног друштва, чиме улагач губи право својине на унесеној ствари у друштво или на уплаћеном новцу, Уколико улагач, изузетно, задржава право својине на унесеној ствари у привредно друшт- в0 тада се на друштво лреиоси само право коишћења ствари. Вриједносни исказ улога у натури или у новцу чини почетни оснивачки капитал друштва. Основни капитал друштва је фиксиран, па се не може једнос- тавно мијењати,. Уколико се намјерава извршити његова промјена, то подлијеже строгој процедури, Имовина привредног друштва је потпуно одвојена од имовине његових оснивача и других чланова.То су, дакле, двије потпуно одвојене имовине Чално- ви друштва нису сувласници имовине друштва; они имају само право на удјеле иакциједруштва,. Уношењем улога у привредно друштво, оснивач се одрекао права својина на тим средствима, јер је ту својину пренио на друштво. Привредно друштво је постало власник уложених средстава, оно управља и располаже са њима и од- говара за своје обавезе.То је до краја изведено код друштва капитала, па акцио- нари и чланови друштва са ограниченом одговорношћу сносе ризик пословања друштва само до износа својих улога, које су пренијели у власништво друштва, Друштва лица сама одговарају, такође, за своје обавзе према трећим лицима. /Јупи, код тих друштава супсидијарно одговарају и њихови чланови за обавезе друштва које се нису могле подмирити из имовине друштва Привредно друшт- во, међутим, никад не одговара за обавезе својих чланова,јер су то личне обаве- зе онога ко их је 38

преузео Отуда, стечај над привредним друштвом не обухвата и стечај над имовином власника привредног друштва. И обратно, принудно извр- шење над имовином члана привредног друштва не обухвата и имовину друштва, у којем је он сувласник,. Имовина привредног друштва је јединствена, јер обухвата све што има та организација Ово стога што су имовинска права недјељива, јер могу да при- падају само једном лицу, укључујући више њих као сувласнике. Као посљедица раздвојености имовина привреног друштва и имовине његових чланова, члан друштва, дакле, не одговара својом личном имовином за обавезе друштва Од тог правила постоји изузетак, а то је у случају мијешања тих имовина и пробијања правне личности привредног друштва, као и у другим случајевима злоупотребе чланства у друштву. Приврено друштво познаје, дакле, двије врсте власништва имовине, То су власништво над привредним друштвом као правном јединком и власништво у привредном друштву над његовом имовином, Власништво над привредним друштвом припада његовим оснивачима и његовим члановима. Они су уложили свој капитал у привредно друштво и постали су његови сувласници. Као власниц привредног друштва, они њиме управљају, с циљем да остваре добит његовим пословањем. Власништво над имовином у привредном друштву, припада самом

39

друштву, као правној јединки. То је његова имовина, на основу које оно послује и заснива имовинско-правне односе са трећим лицима у правном промету, па са њом и одговара за тако преузете обавезе према повјериоцима. Оснивачи и други чланови привредног друштва немају никаквих власничких права према имовини привредног друштва, јер су се они тога одрекли ступајући у привред- но друштво. Субјективитет привредног друштва Системи лравиог субјективитета привредних (трговачких) друштава. Савремени правни системи признају правни субјективитет свим друштвима ка~ питала: акционарском друштву и друштву са ограниченом одговорношћу, Они се наслањају на установу университас римског цивилног права, нарочито у погледу њихове имовине, самосталности и одговорности за обавезе (теорија реалности). Друштвима лица: ортачком друштву и командитном друштву неки правни системи, такође, признају својство правног лица, а неки им то не признају, И они им, међутим, признају одређена субјективна права и овлашћења у правном проме- ту; признају им постојање њихове имовине и имовинских права, процесна права и страначку способност У најширим оквирима писаног права постојетри правна система гледања и опредјељења у односу на правни субјеткивитет привредних друштава или предузећа уопште, То су: романски систем, германски систем и англоамерички систем, Сви ти системи су традиционално утицали и сада утичу на наше право и, уопште, на законодавства са ових простора, сваки у своје вријеме и на свој начињ Правни субјективитет трговачких друштава у романском правном систему, Романски правни систем чини француско право и друга права која су се развијала према његовом узору. Тај је систем утемељен Грађанским закоником {Собе бе сју»1е) из 1804, године и Трговачким закоником (Собе бе согптегсе) из 1807, године, Романски правни систем слиједи у потпуности концепцију университаса римског цивилног права, У том правном систему сва трговачка друштва имају својство правног лица, Романску концепцију правног субјективитета предузећа, односно при- вредних друштава безрезервно је слиједило југословенско привредно законо- давство, а слиједе је и постјугословенска привредна законодавства, осим новог црногорског компанијског права. Правни субјективитет трговачких друштава у германском правном систему. Германски правни систем чини њемачко право и друга права која су се развијала према његовом узору. У том систему се истовремено прихваћене кон- цепције установа римског университаса и социетаса. Друштва капитала имају својство 40

правног лица, јер имају своју имовину, своја права и обавезе и сва друга својства самосталног правног субјекта, Друштва лица слиједе само концепцију социетаса, Она немају правног субјективитета и немају својство правног лица, али имају свој економски субјективитет, Као привредни субјекти они имају сопствену имовину која је унесена У друштво и стиче се у друштву („имовина заједничке руке"), самостално одговарају за своје обавезе према трећим лицима, имају сва процесна права, укључујући и стечајну способност, В. Правни субјективитет трговачких друштава у англоамеричком правном систему* То је систем енглеског и америчког права, као и држава чије се право развија према том узору. Англоамерички правни систем се знатно раз- ликује од романског и германског система управо у погледу субјективитета орга- низованих облика привређивања. У том систему трговачка друштва се у енглес- ком праву називају„раг*пег5Жр"м,согт1рапу", а у америчком праву„согрогаћоп''. Партнершип друштво одговара облику ортачког трговачког друштва континенталног права. Та друштва немају својство правног лица. Насупрот томе, компаније и корпорације имају својство правног лица. Та друштва имају карак- тер акционарског друштва, али са одређеним разликама у односу на европски тип друштва,. Она могу да лостоје као„рић1Јс сотрапу'' и као„рг]уа1:е сотрапу" Разлика између тих облика компанија је у сљедећем: Јавне (рибНс) компаније су већа трговачка друштва, имају обавезу јавног излагања свога биланса, присутна је обавијештеност јавности у пословања друштва, Приватне (рпуате) компаније су мања трговачка друштва, обично имају до педесет акционара, немају обавезу јавног излагања биланса, акције се не могујавно продавати, акционари могу да буду само физича лица 4. Рјешења у црногорском праву, У погледу правног субјективитета при- вредних друштава опредељење савременог црногорског права је изражено у За- кону оиривредним друштвима. Према њему (чл. 3..), својство правноглица имају акционарско друштво и друштво са ограниченом одговорношћу. Они то својство стичу даном уписа у судски регистар. Ортачко друштво и командитно друштво немају својство правноглица Та друштва имају, међутим, све друге садржаје савременог привредног правног субјекта; она имају своју сопствену имовину, своју процесну способност, своја права и обавезе Овдје је нарочито важно истаћи да за обавезе тих друштава одговарају како она својом сопственом имовином, тако и њихови оснивачи и чланови својом личном имовином. Стицање и садржај својства правног лица привредног

друштва Својство правног лица привредног друштва и сваке друге привредне ор- ганизације стиче се силом законске норме 0р$о 1иге).То својство не зависи ни од чије појединачне или колективне воље, јер се то утврђује вољом законодавца. Самим тим што има својство правног лица, привредно друштво постаје субјект права. Имовина чини његов материјални супстрат, а запослена лица персонални супстрат привредног друштва,. Привредна друштва која немају својство правног лица, имају економски субјективитет, јер и она имају своју имовину, региструју и као друга друштва и учествују у правном промету са трећим лицима, стичући права и обавезе за које одговарају својим повјериоцима, субјект су ликвидацио- ног и стечајног судског поступка, јер имају страначку способност Привредно друштво као правно лице има своју правну и пословну способ- ност, јер је способно да буде носилац права, обавеза и одговорности. То је спе- цијална правна способност, јер може да обавља само правне послове из оквира своје регистроване дјелатност Обим правне способности привредногдруштва види се из уговора о оснивању и из статута друштва, а одређен је циљем његовог оснивања и пистојања. Пословна способностпривредног друштва је способност да оно својом изјавом воље може да стиче права и обавезе,, То је способност за- кључивања привредних уговора и других правних послова. Својство правног лица, као и економски субјективитет, сваког привред- ног друштва траје за читаво вријеме његовог постојања, То својство привредно друштво задржава и за вријеме трајања поступка за његов престанак постојања, путем судске ликвидације или стечаја. Као правно лице привредно друштво има одређена статусна правна својс- тва.. Привредно друштво има своје пословно име (фирму), своје сједиште, своју дјерлатност - предмет пословања, има државну припадност, има свој рачун пословања, свој матични број под којим је уписано у одговарајуће регистре,, Свако привредно друштво води одговарајуће пословне књиге, Трајно обављање привредне дјелатности Привредна друштва, као и све друге привредне организације, трајно се баве вршењем својих привредних дјелатности, Под тим дјелатностима се подразумијевају производња и промет робе и вршење услуга на тржишту, Привредно друштво може да обавља једну или више дјелатности, ако испуњава лредвиђене условеза сваку од њих.То могу да буду све дјелатности, осим оних које се не могу обављати као дјелатности привредног друштва,

Дјелатност или предмет пословања лривредног друштва уписује се у суд- ски регистар, Том је дјелатношћу одређен обим правне и пословне способнос- ти привредног друштва, Јер, привредно друштво може да закључује уговоре и да обавља друге правне послове промета роба и вршења услуга само у окви- ру своје регистроване дјелатности, То је основна дјелатност привредног друшт- ва, Поред своје основне дјелатности, оно може да обавља и одређене според- не дјелатности, које није нужно уписивати у судски регистар То су дјелатности које служе основној дјелатности, а које уобичајено обављају уз те дјелатности у мањем обиму или привремено, Самосталност привредног друштва Као правни и економски субјект, привредно друштво је самостална при- вредна организација То, уосталом, произилази из својинских односа, јерје при- вредно друштво власник своје имовине, коју су удружили у њега улагачи сред- става и која је стечена његовим пословањем. То је на једној страни, а на другој страни су акционари и други улагачи средстава, као власници над самим друшт- вом као правним и привредним субјектом.

Самосталност привредног друштва се огледа у више праваца, Привредно друштво самостално уређује своју унутрашњу организацију уговором о осни- вању и статутом друштва; оно има своје законом утврђене органе управљања и пословодства, који су самостални у одлучивању и вођењу послова друштва, са~ мостално утврђује програме својих развојних и пословних активности, у границама регистроване дјелатности; самостално одлучује да ли ће, са ким ће, када ће и под којим условима ће закључити неки привредни уговор и ступити у трајни или лролазни пословни однос (начело аутономије воље и слободе уговарања); самостално одређује цијене својих производа или вршења услуга, осим у случајевима када је то законом ограничено и условљено сагласношћу надлежног органа; странка је у свим споровима које води у судским, арбитражним и управним поступцима; самостално одговара за своје обавезе према трећим лицима (повјериоцимађ Самосталност привредног друштва не треба схватати у апсолутном смис- лу. То је његова самосталност у оквиру постојећег правног поретка, који једнако штити интересе свих правних субјеката.. Зато се он означава као јавни поредак, Утом поретку лостоји мноштво ограничења дјеловања правних субјеката, јер се слобода једног од њих може протезати само до границе која не ограничава и не угрожава слободу неког другог субјекта. Привредно друштво је профитна организација ГЈривредно друштво је организациони облик привређивања, чији је циљ стицање добити,. Зато јето профитна организација, по чему се привредна друшт- ва, и све друге привредне организације, разликују од установа, јер оне немају лукративне циљеве и нису профитне организације (школе, болнице, позоришта и дрф Ради остваривања добити привредна друштва трајно теже постизању два основна циља: раст привредног друштва и мултипликација добити. У привредном друштву, као профитној организацији, врши се распоређи- вање остварене добити на његове чланове (дивиденда).. По томе се привредна (трговачка) друштва разликују од удружења, јер удружења немају лукративне циљеве (на примјер. удружење правника, удружење инжињера, удружење љекара и др.). Учешће чланова привредног друштва у распоређивању добити подразу- мијева и њихову обавезу учешћа у покривању губитака друштва, Зато је правило и обавеза органа привредног друштва да усмјеравају дио добити на покривање губитака у пословању и на развој привредног друштва, па и ако то не би било по вољи неким члановима друштва, јер теже што већој дивиденди.. Забрањене су тзв.„лавовске клаузуле", којима би неки члан друштва био искључен из диобе до- бити друштва, Забрана таквих клаузула је утврђена законом, императивном нор- мом, што има 47

заштитни карактер нарочито за ситније улагаче и економски сла- бије чланове привредног друштва, да би се спријечила њихова дискриминација и дестимулисање нових улагања у главницу капитала друштва. Учешће чланова привредног друштва у диоби остварене добити друштва сразмјерна је њиховом

47

Први дио учешћу у формирању главнице капитала друштва,, То значи да ни улози ни добици удруштву не морају да будуједнаки за све чланове друштва, па мањи улог доноси мање учешће у диоби добити друштва, а већи улог веће учешће у диоби те добити.,

Глава друга АКЦИОНАРСКО ДРУШТВО ОПШТА ПИТАЊА Појам и значај акционарских друштава Акционарско друштво је друштво које оснивају правна или физичка лица ради обављања одређене привредне дјелатности, које има основну Јлавницу капитала која је подијељена на акције одређене номиналне вриједности. Појмовне су, дакле, карактеристике акционарског друштва: Друштво има пгновну главнииу капитала. која је, у правилу, изражена у новцу; главница кап|1- Тала ]е разлијељена на акиије; сваки акционар учествује са једном или више ак- ција у калиталу друштва; акционар има само обавезу да уплати и унесе свој улог у друштво, Оснивачи, дакле, уносе улоге у друштво, а оно им за то издаје акције. Они, уствари, купују акције друштва, Акционарска друштва су врло погодан облик удруживања капитала, јер је то једини организациони облик предузећа у којем се може доћи до новца без обавезе његовог враћања или плаћања камате Акционарско друштво је вео- ма погодан облик акумулације капитала, ситних, средњих и крупних улагача, јер само велики капитал омогућава изградњу великих објеката., Зато је велика погодности у томе што акционарско друштво може рела- тивно лако да повећава свој капитал емисијом нове серије акција, али и да га смањује повлачењем одређеног броја акција Тим путем се акционарско друшт- во прилагођава економским ситуацијама у којима послује, У француском праву акционарско друштво се означава изразом„апопуте", јер се имена његових чланова не објављују и нијесу битна.У енглеском праву се акционарско друштво означава изразом„риђПс сотрапу", а у америчком праву изразом„рпуа*е согрогаћоп". ЈугословенскиТрговачки закон (1937) акционарско друштво је назвао„дионичарско друштво" Тај назив користе и нека друга савремена законодавства. Акционарска друштва су врло распрострањени облик трговачких друшт- ава.То је у савременом свијету најразвијенији и најзначајнији облик трговачких друштва, па су каотаква и најутицајнија предузећа и главни носиоци привреде у развијеним земљама. Основни разлози велике распорострањености акционар- ских друштава (компанија, корпорација) налази се у погодности овог облика уд~ руживања капитала. Та се погодност састоји нарочито у томе што су потпуно раз- двојене

имовине друштва, као правног лица, и акционара као чланова друштва. Велика је погодност улагања капитала у акционарско друштво ограничена одго- ворност акционара, јер износи само до ризика удружених средстава, Акционари не одговарају за обавезе друштва, нити друштво одговара за њихове личне оба- везе., Акционари сносе само ризик пословања друштва до износа својих улога у главницу основног капитала друштва, Због тога се улагачи лако опредјељују да у овај облик друштва уложе свој капитал, јер је љихов ризик пословања друштва сведен само на тај улог. Погодност је улагање капитала у акционарско друштво и покретљивост и преносивост власништва акционарског улога. Друштво, наиме издаје својим члановима акције, које су преносиве хартије од вриједности, па је врло једноставан њихов пренос са једног лица на друго путем правних послова (продаја, поклон, наслеђивање).. На тај начин акционар може лако да се ослободи чланства у друштву и да продајом акције дође до новца који му је потребан у одређеном моменту,. Тада долази до промјене личности акционара, али то ништа не утиче на функционисање друштва, јер је њему сасвим свеједно ко је акционар. Акције могу да припадају различитим лицима, укључујући и друга акцио- нарска друштва,. То омогућује велико окрупљивање и организовање веома ве- ликих и моћних акционарских друштава, као што су концерни, картели, холдингкомпаније, У свим тим облицима друштава различитје утицај појединих чланова друштва, јер он зависи од броја откупљених акција,. Зато се указује на потребу заштите интереса мањих и слабијих акционара. Карактеристике акционарског друштва Акционарско друштво има неколико основних, садржинских, правних карактеристика.. Прво Постоји неколико термина за означавање акционарског привред- ног (трговачког) друштва Закон о привредним друштвима усвојио је термин„акционарско друштво" (скраћ, А,Д,), али се у пракси користи и термин „дионич- ко друштво" (скраћ Д.О), То су, међутим, синоними за исти појам, па је сасвим свеједно који од њих се употребљава, јер им је значење потпуно исто Зависно од тога како се употребљава назив за ово друштво одређује се и назив члана друштва: у акционарском друштву„акционар" а исправа о чланству„акција";„ди- оничар", у дионичком друштву, а исправа „дионица" Према црногорском Трго- вачком законику из 1910 године, овај облик трговачког друштва називао се„ор- таклук безимени", а чланови друштва„удионичари" (чл, 22 и 31), У сваком случају, акционар (дионичар) је оно лице које је уписано у књигу акцконара, односно које се легитимише акцијом,

44

ДруЈо, акционарско друштво је типично друштво капитала. јер је у њему од одлучујућег значаја капитал однос, а не лична својства чланова друштва,. То су максимално отворена друштва, јер су акције негоцијабилне (преносиве), Због тога се персонални састав чланова друштва може лако и брзо мијењати, Треће, акционарско друштво има главнииу капитала која је подијељена на акције које имају номиналну вриједност. Главница капитала образује се уплатом, односно уношењем улога у друштво,. Друштво, уствари, продаје акције чланови- ма, а они их купују, Збир свих акција чини основни капитал друштва, Акција је ис- права којом се доказује чланство у друштву и у којој су садржана права акциона- ра, као чланова друштва. Чешврто, акционарско друштво послујепод реалном фирмом. јео је V њој садржана ознака предмета пословања друштва, Само изузетно друштво може да послује под фирмом доминантног акционара. Скраћеница фирме је А,Д, Пето, акционарско друштво се може основати у свим поивредним дјелат- ностима. Оно обавља профитабилну дјелатност. јер му је циљ пословања ства- рање добити. Одређене привредне дјелатности се могу обављати само у акцио- нарским друштвима То су банкарство и осигурање, јер је за њих потребна вели- ка концентрација капиталз, Шесто, акционарско друштво је субјект поава, јер има својство правног лица. Оно има своју имовину и самостално одговара за своје обавезе, Имовина друштва је одвојена од имовине акционара, па друштво не одговара за обавезе акционара, као што ни они не одговарају се обавезе друштва, Акционари само сносе ризик за пословање друштва до висгше својих улога у главницу капитала друштва, Седмо, односи у акционарском друштву уређују се претежно законом на императивној основи, али се уређују и уговором о оснивању друштва и статутом друштва. ОСНИВАЊЕ Оснивачи и начини оснивања

АКЦИОНАРСКОГ

ДРУШТВА

Акционарско друштво могу да оснују домаћа или страна физичка и прав- на лица, Наш закон није одредио најмањи број оснивача, али их у пракси обично има више, осим у случају оснивања једноперсоналног друштва, Појам оснивача друштва треба, иначе, разликовати од појма члана друштва, јер сваки оснивач не мора да буде и члан друштва, као што ни сваки члан друштва није морао да буде оснивач друштва, Оснивачи су први чланови друштва, али се касније може мијењати структура чланства друштва, јер су акције у промету па се врши про~ мјена у саставу акционара, За оснивање акционарскогдруштва потребноједа се донесе оснивачки 45

акт и да се унесе улог у главницу капитала друштва. Оснивачки акт акционарског друштва је уговор о оснивању, а ако га оснива један члан - од- лука о оснивању, Уговор о оснивању акционарског друштва, као и одлука о ос- нивању тог друштва, је статусни уговор, који је правни основ за уређивање свих питања која су значајна за оснивање друштва. Акционарско друштво се оснива према нормативном систему, јер је за то довољно да оснивачи испуне законом прописане услове за то, а није им потреб- на сагласност државних или других органа. Једино се неке врсте акционарских друштава оснивају по систему концесије, јер је за то потребна сагласност надлежног управног или регулаторног органа, То су пословне банке, осигуравајућа друштва, берзе, Акционарско друштво се сматра основаним кад се упише у судски регис- тар, јертада стиче својство правног лица са правном и лословном способношћу.

46

У судски регистар се уписују подаци које садржи оснивачки акт друштва, са при~ логом документације: одлука о именовању заступника друштва, статут друштва, извјештај о улозима у стварима и правима, извјештај процјењивача о вриједнос- ти улога у стварима и правима, извјештај банке о депоноцаним новчаним уло- зима, исправе о средствима обезбјеђења за неновчани улог, У регистар се упи- сује и чињеница ако је број акционара сведен на једног акционара, јер ако се то не учини, једини акционар ће одговарати неограничено солидарно за обавезе друштва, Постоје два начина оснивања акционарских друштава, То су: сукцесивно (постепено) оснивање и симултано (истовремено) оснивање, Сукцесивно оснивање Појам,, Сукцесивно оснивање акционарског друштва је такав начин осни~ вања у којем се упућује (објављује) јавни позив трећим лицима за упис и улла- ту акција (проспект) Акционарско друштво које се оснива на сукцесивни начин мора имати најмање два оснивача.Код оваквог начина оснивања акције уписују и уплаћују не само оснивачи друштва, већ могу да то чине и сва друга заинтере- сована лица, али према условима из јавног позива (проспекта),. Зато се она нази- вају и отворена акиионарска друштва. Оснивање акционарског друштва на сукцесиван начин обично се врши кад се ради о настанку већег друштва, са већим бројем оснивача и већим оснивач- ким капиталом.. Друштво се отвара према јавности и даје могућност свима који то желе и који имају могућност да унесу улог у друштво и да тако купе акције,. Поступак. Поступак сукцесивног оснивања акционарског друштва обух- вата следеће радње: Закључивање уговора о оснивању друштва; прибављање одобрења за оснивачку емисију акција; упис и уплату акција; одржавање оснивачке скупштине друштва и доношење статута; регистрација друштва. 1 Уговор о оснивању друштва. Уговор је оснивачки акт акционарског друштва, који представља правни темељ за уређивање најзначајнијих питања правног положаја друштва. То је строго формални правни акт, јер мора да буде састављен у писаној форми ((огта аб 5о1етпИ:а1:ет),. На основу тога уговора на- стаје тзв„ преддруштво или друштво у оснивању. Уговор о оснивању акционарског друштва има следећу садржину: имена оснивача и физичких или правних лица; назив (фирма) друштва која се оснива; права и обавезе оснивача и њихова одговорност за случај да не испуне своје обавезе; број акција које добива сваки оснивач и њихова иницијална цијена; ов- лашћено лице за заступање друштва у оснивању (чл 20, сх 2, ЗПД),

47

Сви оснивачи лично потписују уговор о оснивању акционарског друшт- ва, али то могу да учине и њихови опуномоћени заступници, Потписе оснивача друштва овјерава надлежни суд или други овлашћени орган (нотар). 2, Оснивачка скупштина. Оснивачи сазивају оснивачку скупштину акцио- нарског друштва у року од седзм дана од дана истека рока за упис акција, Скупш- тина се сазива огласом, који сејавно објављује. За одржавање скупштине друшт- ва ротребно је оснивачима омогућити увид у уговор о оснивању друштва; у предлогстатута друштва; у извјештај овлашћених процјењивача улога у натури и правима; у списак броја, врсте, класе акција које преузимајуоснивачи без уписа на основу проспекта. Наглашава се да се одредбе закона о оснивачкој скупштини акционарског друштва су императивне природе, Оснивачкој скупштини акционара могу да присуствују како оснивачи тако и сви други који су уписали и уплатили акције Кворум за оснивачку скупштину чине двије трећине акција које дају право гласа, чији су власници лично присут- ни и који су гласали на предвиђени начин. Уколико нема потребног кворума за одржавање скупштине друштва, засиједање скупштине се може поново сазвати у законом предвиђеном року, Оснивачка скупштина акционарског друштва има сљедећи дјелокруг рада: утврђује износ основног капитала који се уписује и исплаћује; доноси статут друштва; бира органе управљања друштвом; одлучује о евентуалним посебним правима која припадају оснивачима; одлучује о прихватању процјене вриједнос- ти неновчаних улога; одобрава износ трошкова оснивања који падају на терет друштва. Оснивачка емисија акиија, Одобрење за оснивачку емисију акција даје Комисија за хартије од вриједности На основу тога одобрења спроводи се јав- ни позив за упис и уплату акција То је проспект, који садржи основне податке о друштву које се оснива; о висини предвиђеног основног капитала; о броју и но- миналној вриједности акција; податке о мјесту, времену и року за упис и уплату акција, посебно права која припадају оснивачима (право првенства уписа акција нових емисија, право именовања првих чланова управе друштва); приоритетне акције; подаци о процјењивачу улога, Јавни позив за упис акција није понуда, већ је то позив за понуду, На основу тог позива заинтересована лица дају изјаву о упису акција (уписница), Кад потпи- ше уписницу акционар се обавезао да ће уплатити акције,. Устаљено је правило да су уписници акција дужни да до дана одржавања оснивачке скупштине друштва уплате код овлашћене банке најмање 50% новчаног дијела основног капитала друштва, Остатак се уплаћује у предвиђеном року након уписа друштва у судски регистар, сагласно уговору о оснивању друштва, 48

Неновчани улози уносе се у имовину акционарског друштва у цјелини до дана његове регистрације, на начин који је завистан од природетога улога За успјели упис акција уписницима се издаје потврда Уколико акционари не уплате новчане улоге или не унесу неновчане улоге у друштво у уговореном року, обавезни су да плате утвђену камату и да друштву надокнаде штету која му је тиме проузрокована, Неблаговремена уплата и закашњелоуношењеулога у имовину друштва може да буде основза искључењеакционара из друштва, То се назива кадуцирање, Оснивачи имају право да одустану од емисије акција. Уколико се у предвиђеном року не упише потребни број акција сматра се да упис није успио.. Тиме није успјело ни оснивање акционарско^друштва,, Ос~ нивачи су тада дужни да уписницима врате уплаћене износе, односно уложене ствари и права, За те улоге оснивачи одговарају солидарно уписницима у неус- пјело оснивање акционарског друштва,. 4* Регистрација друштва,. Акционарско друштво се уписује у судски регис- тар на основу поднесене пријаве овлашћеног представника друштва Ради тога се регистру достављају одговарајући документи и подацњ То су: Уговор о осни- вању друштва; статут друштва; подаци о члановима одбора директора и о извр- шном директору; подаци о друштву; фирма или назив друштва, мјесто сједишта управе друштва; рјешење Комисије за хартије од вриједности којом се одобра- ва проспект за јавну понуду акција, односно којим се потврђује успјешност еми- сије,. Уписом друштва у судски регистар оно стиче својство правног лица, са правном и пословном способношћу, у складу са законом,. Овај упис има конс~ титутивно дејство, јер настаје нови правни субјект са правима, обавезама и од- говорностима који су утврђени законом, актом о оснивању (уговор) и статутом друштва, Симултано оснивање Појам, Симултано оснивање је такав начин оснивања акционарског друштва у којем оснивачи откупљују све акције приликом његовог оснивања, без упућивања јавног позива за упис и уплату акција. Зато је то затвооено друштво. јер све акције остају у власништву оснивача, као првих власника. На симултани начин се обично оснивају акционарска друштва са мањим бројем чланова, којих обично буде до педесет, али је могуће да буде само један оснивач - једночлано акционарско друштво, Самим тим што је мањи број чланова друштва и што је оно друштво затвореног типа, мањи је и његов оснивачки капитал. Оснивачи затварају између себе круг акционара,.Трећа лица немају ни мо~ гућност да купе оснивачке акције друштва,. Разлог за то је да између оснивача постоји 49

лично повјерење (тПлШ регзопае), па не желе да се трећа лица укључују у акционарско друштво. Због тога оснивање акционарских друштава на симулта- ни начин није повољноза привлачење и прикупљање великогкапитала.То може да буде погодно једино у случају да су оснивачи акционарског друштва друга друштва са великим својим капиталом (нпр. банке, осигуравајућа друштва). Поступак,, Поступак оснивања акционарског друштва на симултани начин сасвим је поједностављен, јер се ради о мањем броју оснивача и мањи је износ оснивачког капитала. У том поступку спроводе се следеће правне радње: Осни- вачи закључују уговор о оснивању друштва и сви га потписују; уколико се ради о оснивању једночланог друштва, оснивач доноси одлуку о оснивању друштва; врши се откуп свих акција, без упућивања јавног позива за то; прибавља се рје~ шење Комисије за хартије од вриједности о евидентирању оснивачке емисије ак- ција; усваја се статут; врши се регистрација друштва.

50

Оснивачи су дужни да изврше уплату акција, односно да унесу неновчане улоге у року који је одређен уговором о оснивању друштва.. Уколико неки осни- вачи не уплате или не унесу своје улоге у друштво, може се измијенити уговор о оснивању акционарског друштва и прилагодити се новом стању оснивачког капитала Емисија акција се евидентира код Комисије за хартије од вриједност Кад се акционарско друштво оснива на симултани начин није потребно са- зивање оснивачке скупштине друштва у следећим случајевима: ако сви оснива- чи друштва потпишу одлуке о прихватању статута друштва, о провјери неновча- них улога, о избору органа управљања, извршних органа и ревизора друштва, као и друге одлуке које се, иначе, доносе на оснивачкој скупштини друштва. Одговорност оснивача привредног друштва Оснивачи привредног друштва судужни да уредно извршавају своје осни- вачке обавезе, нарочито оне које за друштво преузимају током његове изградње„ Они одговарају друштву, уколико уопште не унесу, непотпуно унесу или неблаговремено унесу своје улоге у друштво..Такође одговарају и за случај поступања које је било на штету друштва током његовог оснивања,, Оснивачи одговарају и за материјалне недостатке или мане својих улога у натури. То је одговорност за правне и материјалне недостатке улога на којег улагач има право својине. Њихова је одговорност равна одговорности продавца из уговора о продаји Уколико предметулога чини право на употребу ствари, одговорност осни- вача друштва за правне и материјалне недостатке је равна одговорности из уго- вора о закупу или послузи ствари Оснивач је одговоран и постојање или непос- тојање потраживања, уколико је оно лредмет његовог улога у привредно друшт- во„ Право на накнаду штете у наведеним случајевима има привредно друштво, његови акционари који представљају одређену величину оснивачког капитала друштва. То право могу имати и мањински акционари, ако је тако утврђено уго- вором о оснивању или статутом друштва. Право накнаде штете остварује се на основу захтјева надлежном суду. Преддруштво Од момента доношења акта о оснивању привредног друштва до његове регистрације, друштво је у оснивању или у настајању У том периоду организација је у статусу преддруштва.Тај период може да траје и дужи временски период, за~ висно од врсте и величине инвестиционог подухвата (на примјер, изградња фабрике, електране, изградња аутопута и сл,.) У том периоду оснивачи предузимају 51

СУБЈЕКТИ различите правне и фактичке радње, као што је закључење уговора о грађењу објекта, са бројним анексима; закључење уговора о изради и набавци опреме и материјала, уговора из области инфраструктуре (вода, струја, гас, телефон и др.) На тај начин се стичу различита права и обавезе. Оснивачи преддруштва то чине у своје име, а за рачун будућег привредног друштва.. Завршетком изградње и регистрацијом привредног друштва, сва права и обавезе оснивача преддруштва прелазе на то привредно друштво. Тај се прелаз врши по сили закона (јрзо јиге), па за то није потребна сагласност повјерилаца.. То је предуговорна одговорност (си!ра Јп сопГгаИепсЈо). Статут акционарског друштва Статут акционарског друштва је његов основни и највиши конститутивни акх Статут доноси оснивачка скупштина друштва. Статутом се уређује унутра- шња организација друштва, управљање друштвом, као и други односи у друшт- ву,. То су односи који су скоро сасвим идентични садржају утврђеном у уговору о оснивању друштва. Уређивање односа у акционарском друштву мора да буде у складу са оснивачким актом друштва, али то може да буде и шире но што је предвиђено тим актом. Могуће је, дакле, да то буде уређено и мимо оснивачког акта, али не смије да буде противно томе акту, Статут акционарског друштва може се мијењати и допуњавати, што је за- висно од потреба организације и функционисања друштва, И те измјене и допу- не статута могу да буду шире од оснивачког акта друштва, али не смију да буду противно томе акту„ Обавезни елементи садржаја статута акционарскогдруштва су: назив (фир- ма) друштва; сједиште управе друштва; предмет дјелатности друштва; одредбе о оснивачком капиталу; одредбе о скупштини друштва и о начину гласања; одредбе о одбору директора; одредбе о броју акција и састав акционарског капитала према класама акција и др И слиједећи подаци морају да буду садржани у статуту или у посебном акту: број акција; састав акционарског капитала према класама акција, број ак- ција према појединачној класи, њихова почетна цијена и права која дају власни- цима; број акција који је емитован за неновчане улоге, са ознаком врсте имовине која сачињава улог и имена лица које тај улог даје (чл. 19 ЗПД). ГЛДВНИЦА Оснивачки капитал друштва

КАПИТАЛД

ДРУШТВА

Појам. Оснивачки капитал је почетни капитал акционарскогдруштва. Тоје новчано изражена вриједност свих улога у акционарском друштву. Он се форми- ра 52

СУБЈЕКТИ спајањем свих улога и чини збир номиналних вриједности свих акција акционарског друштва.То је, дакле, основни капитал друштва подијељен на акције. Основни капитал је почетни минимални износ капитала који друштво мора да формира да би настало и постојало као правно лице и да га очува за читаво врије- ме свога постојања. Зато се основни капитал друштва не смије смањити, али се може неограничено увећавати. Основни капитал друштва је гаранција и заштита интереса повјерилаца друштва, као трећег фактора акцијског капитала. Од појма оснивачког капитала треба разликовати појам имовине акцио- нарског друштва. Појам имовине друштва има шире значење од појма оснивач- ког капитала, јер обухвата вриједност свих средстава и свих права акционарског друштва.У имовину друштва улази како оснивачки капитал, тако и све новостворене цвриједности у друштву у току његовог постојања и пословања То је укуп- ни капитал акционарског друштва, јер обухвата све што то друштво има Његова структура и дјелови треба да буду утврђени у складу са међународним рачуноводственим стандардима (чл.49 ЗПД), Вриједност оснивачког капитала и вриједност имовине акционарског друштва поклапају се само у моменту његовог оснивања и почетка вршења привредне дјелатности,. Уношењем или уплатом улога у друштву, акционар губи право својине над тим стварима, јер оне постају својина друштва, са којом оно управља и распола- же„ Основни капитал друштва повезује све акционаре у својеврсну својинску заједницу власника друштва То их чини равноправним члановима акционарског друштва и обезбјеђује им одговарајуђа права у друштву, Основни капитал акционарског друштва формира се уплатом и уношењем улога у друштво, Уплатом и уношењем улога у друштво, откупљују се акције, које изражавајуукупну вриједностосновног капитала друштваЈер се он дијели на акције. Зато вриједност свих акција друштва треба да буде једнака са вриједношћу његовог капитала,. То је чвсто правило акционарског капитала Из тог разлога се акције не могу издавати ни продавати испод њихове номиналне вриједности.. У истом смислу се акционарима не могу враћати њихови унесени улози у друшт- во. Минимални износ основног капитала акционарског друштва обично се утврђује законом, с тим што се он може увећавати статутом друштва или одлуком органа управљања друштвом,. Према црногорском закону о привредним друшт- вима {чл 17, ст 7), минимални износ оснивачког капитала акционарског друшт- ва износи 25,000 еура, За поједине врсте привредних друштава тај износ може да буде одређен у и већем износу, на примјер за банке, осигуравајућа друштва, берзе и неке фондове.

53

СУБЈЕКТИ Састав оснивачког капитала. Предмет улога у акционарско друштво може да буде: готови иовац, ствари, хартије од вриједности, права.. Неновчани улози {ствари и права) морају да буду исказани у новчаној вриједности, па се врши њихова новчана процјена, коју врши овлашћени процјењивач.То могу да буду фабрике, зграде, сировине, машине, земљиште и др„ Уношење улога у ства- рима и правима сматра се квалибикованим оснивањем акционарског друштва. Тоје ризично оснивање, због чега постоје посебна правила за то Ризичност ових улога је због процјене њихове вриједности, јер оно може да буде нереално, Не- реалност би била ако би се ствари и права прецијенили, јер би се тиме умањила реална вриједност капитала друштва, Збогтога би могли да буду оштећени други акционари и повјериоци друштва Управо збогтога процјену вриједности улога у стварима и правима врше овлашћени процјењивачи

54

Квалификовано осниваже акционарскогдруштва постоји и онда кад се не~ ким акционарима обезбјеђују посебне погодности, као и кад им се признају по- себне награде за оснивање друштва. Кад се ради о уношењу права у акционар- со друштво, то су права индустријске својине (патент, лиценца, фирма, знање, умијеће). Улози у стварима и правима предају се друштву у цјелини најкасније до дана уписа друштва у судски регистар,. Предмет улога у акционарско друштво могу да буду и потраживања која улагач има према неком свом дужнику, али само ако то нису личне тражбине, и ако се могу преносити, То морају да буду постојеће, а не будуће тражбине, Улог у акционарско друштво се може састојати и у одрицања од неког права према томе друштву, јер се тиме смањује пасива друштва У истом смислу се улог може састојати у компезацији неког потраживања према друштву. Улози у акционарско друштво не могу да буду у раду и пружању услуга томе друштву. Ово стога што се не може унапријед утврдити вриједност улога у раду и у пружању услуга, а није могуће ни извршење на тим улозима, у случају принудног намирења повјерилаца друштва. Упис акција је акт сваког појединца, којим он изјављује жељу и вољу да пос- тане члан акционарског друштва и да будеакционар, Акције морајуда будуу потпуности уплаћене прије њихове регистрације. Ово због тога што се врши дематеријализација акција њиховим регистровањем на рачуну акционара власника код Централне Депозитарне Агенције. 0 томе власник акција добија само извод из регистра, који му служи као доказ о власништву.. Друштво може да продаје своје акције и изнад њихове номиналне вријед- ности То је емисија изнад пари Њена појединачна (номинална) вриједност је мања од своте која се за њу плаћа, Номинални инос акције је мјерило учешћа појединца у дрштво. Акционар, међутим, мора више од тога да плати да би из~ вршио своју чланску обавезу,. До тога долази из повољних економских разлога у вријеме оснивања акционарсксг друштва. Постоје, вјероватно, изгледи, да ће се акције брзо пласирати и да ће то бити рентабилно, Тим путем друштво распола- же износом капитала који је већи од предвиђене основне главнице, а њега може корисно употријебити.. Зато су емисије изнад пари дозвољене, јер су корисне за друштво. Супротно емисији изиад пари је емисија испод паои.. Она се састоји у томе што акција номинално гласи на већи износ од онога који акционартреба да пла- ти; он, дакле, плаћа акцију испод њене номиналне бриједност Тиме се ствара несклад између фиксиране основне главнице капитала и њеног фактичког стања,, Због тога је забрањено емитовање акција испод пари, Опасност од тога ипак пос- тоји код уношења улога у стварима у друштво,, Вишак изнад вриједности акција изнад пари

55

СУБЈЕКТИ мора се у цјелини уплатити до момента уписа друштва у судски ре- гистар, Акционар који не уплати свој улог у предвиђени рок, дужан је да плати камату као облик накнаде штете друштву, Акционар може да буде искључен из друштва због закашњења са уплатом улога (кадуцирање акционараћ Интегритет оснивачког капнтала. Правило је да се мора одржати цјело- витост вриједности основног капитала акционарског друштва за читаво врије- ме №>еговог постојања, Тај износ капитала мора трајно да постоји у номиналној вриједности, која је утврђена законом и статутом друштва. Акције ниже номи~ налне вриједности су ништавне, а за насталу штету из такве емисије акција солидарно одговарају издаваоци акција. Опште правило о интегритету основног капитала акционарског друштва штити се на неколико начина,. Као прво, улози у стварима или у правима морају да буду строго процијењени.. Затим, емисиона вриједност акција не може да буде на износ мањи од утврђеног минималног износа основног капитала акционарс- ког друштва. Емисиона вриједност акција не може да буде на износ који је мањи од утврђеног минималног износа основног капитала акционарског друштва. За- брањено је издавање и продаја акција испод њихове номиналне вриједности („испод пари"), како не би дошло до ситуације да друштво располаже са мањим основним капиталом од номиналног износа који је утврђен уговором о осни- вању друштва и статутом друштва, Од тог правила постоји изузетак кад акцио- нари купују акције под повлашћеним условима. Акције се могу, међутим, изда- вати изнад њихове номиналне вриједности („изнад пари"), па се тиме увећава имовина друштва у оснивању изнад износа утврђеног основног капитала.. Биши номинални износ акција треба да гласи на новчану вриједност дјељиву са де- сет Друштво не може ослобидити акционара обавезе уплате и уношења улога у имовину друштва, нити може те обавезе одложити ни смањити, послије уписа акционара у акционарску књигу, Акционари немају право на повраћај улога уне- сеног у друштво, осим у случају да није уплаћен цио износ основног капитала, па се друштво не оснује. Акционарско друштво не може уписивати и откупљива- ти сопствене акције, јер би то могло да значи прикривено смањивање капитала друштва. Само изузетно акционарско друштво може да директно стиче сопстве- не акције, и то у сљедећим случајевима: ако је то неопходно да би се спријечила знатна штета за друштво; ако акције треба да се понуде за откуп тачно одређе- ним лицима (запосленима у друштву, повезаним друштвима, другим заинтере- сованим лицима); ако је стицање акција бесплатно; на основу правног следбе- ништва. Сопствене акције могу се стицати само ако је уплаћен њихов цјелокупни номинални или виши емисиони износ Акционарско друштво не може умањити свој основни капитал

56

СУБЈЕКТИ стицањем сопствених акција Акционар не може своје пот- раживање према друштву да пребије са својом обавезом на уплату акција,. По- себне накнаде, повраћаји и награде не могу се исплаћивати на терет основног капитала друштва. Акционарједужан да уплати уписанеакцијеу прописаном илиуговореном року, јер ако то не учини губи права из неуплаћених акција, а може одговарати и затрошак и ризик продајетакве акције. Акционару који не изврши своју обавезу уплате акције могу се одузети чланска права (кадуцирање), а може да буде и ис- кључен из друштва. Акционар који не унесе благовремено новчани улог дужан је

57

Први Дио

СУБЈЕКТИ

да плати камату за новчани улог, односно уговорну казну за неновчани улог, као и да надокнади сваку другу штету коју је тиме проузроковао, Повећање основног капитала Акционарско друштво има право да иовећа свој основни каиишал. Одлуку о томе доноси скупштина друштва. До повећања основног капитала долази кад је друштво просперитетно, јер му пословање добро иде, осваја нове производе и нова тржишта, проширује се доинвестирањем у своје капацитете. За то му је потребан нови капитал, који се може обезбиједити на неколико начина,. Друштво издаје новеакцијена основу нових улога.Тоје нова емисија акција. До тога може да дође само под условом да је номинална вриједност свих раније уписаних акција уплађена, Статутом друштва може се лредвидјети право прече куповине нових акција од стране постојећих акционара, и то сразмјерно номиналној вриједности својих постојећих акција. Нови акционари купују нове акције по емисионој вриједности која је изнад њихове номиналне вриједности,. Ово стога што се из емисионе вриједности акција покривају трошкови емисије, као и због тога што нови акционари постају сувласници над резервама друштва, а оне нису укључене у основни капитал друштва. Ово је за друштво повољније но да узима кредит, јер је кредит зајам који се враћа, и то са каматама,. Одлуку о новој емисији акција доноси скупштина друштва.. Статутом друшт- ва или одлуком скупштине може се овласити одбор директора да донесе одлуку о емисији акција. Друштво повећава основни капитал из средстава својих резерви. То је облик самофинансирања акционарског друштва,. Оно се чини тако што се расположиве резерве друштва и нераспоређена добит претварају у основни капи- тал друштва, Обично се законом одређује да се резерве и нераспоређена добит друштва могу претворити у основни капитал ако премашују десетину основног капитала или већи дио и ако је то статутом друштва предвиђено. Оваква пословна операција се може вршити само под условом да акционарско друштво нема губитака у пословању и да то није у супротности са намјеном средстава резер- ве„ Основни капитал друштва се повећава конверзијом потраживања повјерилаца друштва у трајни улог у друштво. Ово је могуће само под усло- вом да се са тим сагласе повјериоци друштва, као што су кредитори (банке), има- оци обвезница и др. Конверзијом се право потраживања према друштву претва- ра у чланско право у друшву. Прибављање капитала задуживањем. Акционарско друштво може да повећа свој основни капитал задуживањем код тређих лица. То може да буде узимањем 58

СУБЈЕКТИ кредита код банке или неке друге финансијске организације. Друга је могућност таког финансирања да друштво изда обвезнице, које оно емитује и продаје их заинтересованим лицима,. У оба ова случаја финансирања друштво се задужује, па нема издавања нових акција.

59

СУБЈЕКТИ у свим наведеним случајевима могућности повећања основног капитала друштва, одлуку о томе доноси његова скупштина, квалификованом већином гласова чланова У тој одлуци се мора навести износ основног капитала који се повећава, врсте и номинални износ акција, врсте улога, Након тога се врши из- мјена статута акционарског друштва и подноси се пријава за упис у судски регис- тар Заитересова лица уписују и уплаћују улоге у новцу, у стварима или правима, Та се уплата врши под истим условима као и приликом оснивања акционарског друштва. Смањење основног капитала Осноени капитал акционарског друштва може се смањити,, Одлуку о томе доноси скупштина друштва квалификованом већином својих чланова На осно- ву те одлуке врши се измјена статута друштва, врши се упис смањења капитала у судски регистар,. То се јавно објављује, ради упознавања трећих лица са том чињеницом. До смањења основног капитала акционарског друштва обично долази због потребе да се ослободе његова велика средства из основног капитала, јер јебила прецијењена потреба за толиким износом капитала. До тога долази и ако је друштво одлучило да смањи обим свога пословања, Смањење основног капи- тала друштва не може, међутим, да буде на ризик повјерилаца, Зато је оно дужно да претходно понуди додатне гаранције за своје обавезе сваком повјериоцу који то захтијева, а чија су потраживања правилно ваљана прије дана објављивања одлуке о смањењу капитала, Но, ни у којем случају, друштво не може смањити свој капитал испод износа минималног капитала, који је утврђен законом., Акционарско друштво може да смањи свој основни капитал на неколи- ко начина. То може да буде смањењем номиналне вриједности акиија (дено- минација). То је најједноставији начин смањења основног капитала друштва, а и најправичнији је начин, јер омогућава малим акционарима да могу да задр- же своје акције у пуном обиму, Друга је могућност смањења основног капитала друштва да се смањи број емитованих акиија. То се чини спајањем акција, При томе се смањењем основног капитала не смије повриједити начело равноправ- ности акционара,, Трећа је могућност смањења основног капитала друштва да се изврши повлачење одрећеног броја акиија. То се чини на лутријски начин, па се повучене акције амортизују. Правило је да се у том случају прво амортизују сопствене акције., Акционар чија је акција повучена и амортизована добива обе- штећење исплатом износа на који акција гласњ Тај акционар може да захтијева да му се изда ужитничка акпија. која му даје само чланска права. Њему то може да буде важно да би могао да учествује у раду скупштине друштва и да би могао да утиче на евентуално емитовање нове серије акција, у чему би он могао имати првенство откупа акција.

60

Први дио УПРАВЉАЊЕ АКЦИОНАРСКИА/1 ДРУШТВОМ Појам и претпоставке корпоративног управљања У акционарском друштву, као друштву капитала, одвојено је власништво над друштвом од управљања пословима друштва, Власништво над друштвом припада акционарима, као улагачима капитала, које је симболизовано акцијом као исправом стварносправног карактера, Управљање пословима друштва врши управа друштва, која је овлашћена да доноси светекуће одлуке у друштву,. Суштина је, дакле, орган управљања акционарским друштвом у доношењу одлу~ ка и у контроли над тим од стране заинтересованих субјеката у друштву, Управо због раздвојености власништва над друштвом и улрављања друштвом, законо- давства настоје да створе механизме контроле над управом друштва Ту контро- лу врше власници капитала, који путем својих контролних функција у друштву штите своје власничке интересе и своја власничка права,. Управљање акционарским друштвом (и другим привредним друштвима) или корпоративно управљање, јесте сложени поступак и сложено стање уп- рављачких структура, Оно се састоји од система органа управљања и надзора над тим управљањем, У том се систему доносе различите одлуке, у којима треба да се води рачуна о интересима свих укључених субјеката у акционарском друш- тву. То су; интереси акционара, интереси повјерилаца друштва, интереси управе друштва, интереси запослених у друштву, интереси друштва као правног лица, шири друштвени или државни интереси, 1. Интереси акционара. Акционари су основали акционарско друшт- во или су му касније приступили куповином акција ради остварења добити или профита, То је њихов примарни циљ. Они су уношењем свога улога у друштво преузели и ризик његовог пословања, Интереси свих акционара не морају да ^ идентични, јер могу да буду слојевити и различити за већинске и за мањин- скеакционаре,. А унутар групације већинских акционара могу,такође, да постоје пазлике у интересима.. Могу, наиме, да постоје акционари-предузетници који су заинтересовани за дугорочно пословање друштва и инвестирање добити у ње- гов развој; акционари-штедише који су заинтересовани за краткорочно распола- гање оствареном добити и диоби профита друштва. Интереси повјерилаца друштва. Интереси повјерилаца акционарског друштва (као и сваког другог привредног субјека) штите се, првенствено уговор- ним правом, јер је друштво дужно да извршава своје уговорне обавезе (рас1а 5ип1: зеп/ап^а), Управо ради тога им је потребна и компанијска заштита,. Та се за- штита остварује на више начина, али само у односу на неповредивост капитала друштва, она се обезбјеђује на следеће начине: не може се смањивати основни капитал друштва, које не послује са губицима без обезбјеђења интереса повје- рилаца; заштићени су интереси 61

повјерилаца у случају статусне промјене друшт- ва; није дозвољена исплата дивиденде акционарима на терет основног капитала друштва. Посебна пажња заштите интереса повјерилаца чини се у случају стечаја над акционарским друштвом, Тада се распуштају сви органи друштва, а повјери- оци одлучују у којем ће се правцу водити стечајни поступак: у правцу реоргани- зације и санације дужника или у правцу његовог банкротства и престанка пос- тојања као правног и привредног субјекта,. Интереси управе друштва. Управа акционарског друштва, као друшт- ва капитала, је одвојена од власништва над друштвом, па њени интереси могу да буду другачији од интереса акционара и интереса запослених у друштву, Уп- рава акционарског друштва је одговорна за привредно стање друштва, а то је претпоставка остварења интереса других субјеката у друштву Могуће је да уп- рава форсира инвестирање у развитак друштва, оцјењујући да је то цјелисход- није за све заинтересоване структуре друштва. То јој се не може оспоравати, јер је њена обавеза да поштује законитострада друштва, али да је самостална у оцје- ни цјелисходности својих одлука. Интереси акционареко друштва. Акционарско друштво, као правно лице, може имати и своје посебне интересе, јер је оно дио ширег друштвеног амбијента Привредно друштво (компанија, корпорација) није само прости збир појединаца и њихових улога, јер се у њему спајају интереси свих заинтересова- них страна. То се изражава и кроз најширу економску и социјалну одговорност привредног друштва као правног лица, Интереси државе, Интереси државе су шири друштвени интереси со- цијалног и економског карактера и садржаја: запосленост, доприноси и порези, стабилност друштва, укупни развој и просперитет друштвене заједнице. Системи управљања акционарским друштвом Постоје два основна система организације и структуре органа управљања акционарским друштвима. То су монистички или англоамерички систем и дуа-

62

листички или њемачки систем.. Постоји, међутим, и трећи, мјешовити, назовимо га европски систем тога управљања,. Мони.стички или једнодомни систем управљања акционарским друштвом састоји се од једног управног одбора (борда директора), унутар којег постоје из- вршни директори и неизвршни чланови управног одбора.. Чланове управног одбора бира скупштина акционара Извршни чланови одбора директора воде лословање друштва, а неизвршни остварују надзор над радом извршних члано- ва одбора. Монистички систем је настао и развио се у англоамеричком праву,, у том систему предсједник управног одбора друштва најчешће је и предсједник друштва и његов извршни директор. Дуалистнчки или дводомни систем управљања акционарским друштвом састоји се од посебне управе и посебног надзорног одбора. Управа води посло- ведруштва, а надзорни одбор надзире њен рад. Чланове надзорног одбора бира скупштина акционара, а иадзорни одбор бира чланове управе. Дуалистички сис- тем управљања акционарским друштвом настао је и развио се у њемачком пра~ ву, у условима социјалне демократије Мјешовити систем управљања акционарским друштвима допушта могућ- ност избора између монистичког и дуалистичког система унутрашњег уређења управљањатимдруштвом.Тозначида може постојати и једностепени (једнодом- ни) и двостепени (дводомни) систем управљања привредним друштвима.. Таква могућностје предвиђена у лраву Европске уније, према Уредби о статуту Европ- ске компаније (зоаеЕаз Еигореп) из 2001 .године (чл. 38), Органи управљања акционарским друштвом Акционарским друштвом управљају његови власници, као чланови друшт- ва, јер се управљање заснива на власничком принципу То је управљање„по ка- питалу" а не„по главама" запослених у друштву.. Право својине је, дакле, одлу- чујући чинилац за статуирање органа акционарског друштва, Власници акцио- нарског друштва имају право да учествују у управљању друштвом сразмјерно својим акцијама Они имају право да то чине било директно и нелосредно, било преко представника власника у органима друштва. Према црногорском Закону о привредним друштвима (чл,34) обавезни ор- гани акционарског друштва су: скупштина акционара као орган власника; одбор директора као орган управљања и руковођења; извршни директор; секретар друштва. Сваки орган акционарског друштва има свој законом и статутом друштва одређен дјелокруг рада и одлучивања. Генерално посматрано, дјелокруг њихо- вог рада и одлучивања, дакле, је овај,.Скупштина је заједнички орган свих акцио- нара, у којем 63

они остварују своја управљачка права, на основу својих акција Она одлучује о основним статусним питањима и дјелатности акционарског друштва. Одбору директора припрада право управљања и руковођења друштвом., Извр- шни директор извршава одлуке одбора директора. Секретар руководи админис- трацијом друштва

64

СКУПШТИНА АКЦИОНАРСКОГ ДРУШТВА Појам и врсте скупштине. Скупштина је највиши орган акционарског тва, али није и најважнији орган.То је орган власника капитала, који је уло- ^ен у акционарско друштво. Она се не бира, није јој одређено вријеме трајања мандата и не може се распустити Према томе, сви акционари имају право да буду чланови скупштине, али они не морају да учествују у њеном раду Јер, ак- ционар или група акционара могу да одреде свог представника који ће их засту- пати у раду скупштине друштва. Затим, постоје тзв. безгласне акције, које не дају право гласа њеном власнику,. Постоји неколико врста скупштина акционарског друштва. То су: оснивач- ка (конститутивна) скупштина, редовна скупштина и ванредна скупштина. Осни- вачка гкупштина се одржава ради конституисања акционарског друштва, којесе оснивасукцесивно. Редовна скупштина се одржава у правилу, једном годишње {„годишњз скупштина"), на крају пословне године, ради разматрања резултата пословања у претходној години и усвајања завршног рачуна предузећа, подјеле дббити, утврђивања пословне политике за наредну годину и др. Ванредна_шш= п,тина акционарског друштва одржава се у случају нарочите потребе да се доне- се одређена одлука која је неопходна за предузеће, функционисање и дјелокруг рада скупштине акционарског друшт- ва утврђује се законом и статутом друштва., Дјелокруг рада скупштине који је утврђен законом не може се мијењати статутом друштва, јер је та одредба им- перативне природе. Статутом друштва се може, међутим, лроширити дјелокруг рада скупштине друштва, али не залажењем у надлежност управе друштва. Дјелокруг рада скупштине акционарског друштва је њено искључиво пра- во да одлучује о следећим питањима: 1) У нормативној сфери: доноси статут друштва и врши измјене и допуне статута акционарског друштва 2) У персонал- ној сфери: бира чланове одбора директора и одобрава именовање ревизора; разрјешава чланове одбора директора и ревизора; утврђује надокнаду за чла- нове одбора директора 3) У имовинској сфери: усваја годишње финансијске ис~ казе и извјештаје о пословању друштва; доноси одлуку о располагању имови- ном друштва веће вриједности (куповина, продаја, закуп, замјена, стицање и др); доноси одлуку о расподјели профита; повећава или смањује капитал друштва утврђен статутом друштва, замјењује акције једне класе акцијама друге; одобра- ва процјену неновчаних улога; доноси одлуку о издавањуобвезница или других замјењивих хартија од вриједности 4) У сфери статусних односа: Доноси одлу- ку о добровољној ликвидацији друштва; реструктуирању друштва; о подношење предлога за покретање стечајног поступка (чл. 35, ЗПД). Право сазивања скупштине има одбор директора и акционари чије ак- ције представљају најмање једну десетину акционарског капитала. Изузетно надлежни 65

привредни суд има право да донесе одлуку о сазивању скупштине ак- ционара, ако скупштина није сазвана у року од три мјесеца од завршетка пос- ловне године, Предлог за доношење такве одлуке могу да поднесу акционари и повјериоци, у складу са законом.

66

Одржаваше скупштине, Акционар остварује право гласа у скупштини било непосредно личним присуством у том органу, било преко свог пуномођ- ника.. Пуномоћник не може да буде члан управе друштва, извршног одбора дц- ректора, као ни члан надзорног одбора,. Пуномоћје се издаје у писаној форми, с тим што оно важи за једну скупштину, али и за поновну скупштину.. Одсутни акци- онар може да гласа и писмено, на начин утврђен статутом друштва. На сједници скупштине саставља се списак присутних и заступаних акционара и њиховних пуномоћника, уз назначење номиналне вриједности и класе акција, као и броја гласова који им на основу тих акција припадају. Списак учесника даје се на увид присутним акционарима и њиховим заступницима прије гласања. На основу тог списка утврђује се кворум присутних акционара,. Све док скупштина не одобри списак акционара не може се прећи на дневни ред рада скупштине, Кворум скупштине, Сви акционари имају право учешћа у раду скупштине друштва. Обавезни кворум скупштине акционара чине акционари који посједују најмању половину од укупног броја акција са правом гласа. Они могу да гласају лично или преко свога пуномоћника или путем гласачких листића Одлуке се до- носе већином гласова присутних или заступаних акционара, осим у случајевима кадјезаконом предвиђена нека друга већина. Извјесни број акциона можеда за- кључи између себе уговор о томе како ће да гласају по основу својих акција, на одређени начин и о одређеним питањима, Тај споразум обавезује само акциона- ре који су га потписали Споразум о гласању може се закључити за једну сједни- цу скупштине или за одређено вријеме од најдуже пет година Гласањем и доно- шењем одређених одлука изражава се„јединствена воља акционарског друшт- ва", али само у оквиру његове надлежности Редовна скупштина, Сваки акционар има право да учествује у раду скуп- штине, право гласа на скупштини, право расправљања и предлагања, Право гла- са сразмјерно је броју и роду (класи) акција акционара То значи да сви акциона- ри немају исти број гласова, уколико немају исти број акција. У случају да су два или више лица сувласници једне или више акција, они своје право гласа оства- РУЈУ преко заједничког пуномоћника, с тим што одговарају солидарно за обавезе које терете акционаре. Право гласа може да буде искључено, трајно или привремено, Трајно ис- кључење права гласа акционара постоји кад су његове акције без права гласа. Привремено искључење права гласа акционара постоји у случајевима супрот- ности интереса друштва и акционара, као и у случају кад би акционар могао да буде пристрасан приликом одлучивања о неком питању у скупштини друштва,. Скупштина одлучује само о питањима која су утврђена дневним редом за- сиједања. Засиједањем руководи предсједавајући скупштине. Стварни утицај не- ког акционара 67

у доношењу одлука зависи од броја и карактера његових акцмја. Акционар са великим бројем акција има велики број гласова, То је „контролни пакет акиија". Скупштина може пуноважно одлучивати ако су присутни или су пред- стављени акционари који имају више од половине укупног броја гласова Скуп-

68

цјТина одлучује већином гласова присутних акционара, ако ваконом или стату- тоМ није друкчије одређено. За пуноважност одлуке којим се акционарима нала- ■ Додатне обавезе, односно ако им се смањују права која су утврђена законом СТатутом друштва, потребна је сагласност акционара на које се та одлука одно& си. Скупштина, у правилу, одлучује јавним гласањем Од тог правила постоји неколико изузетака у којима скупштина одлучује тајним глсањем.. То су следећи случајеви: именовање, разрјешење и одговорност чланова органа акционарског друштеа. Ванредна скупштина. Ванредна скупштина акционарског друштва од- ржава се у случају нарочите потребе да се донесе одређена одлука, која је не- опходна за акционарско друштво, Као ванредна скупштина сматра се свака скуп- штина, осим редовне годишње скупштине.. Предлог за сазивање ванредне скупштине акционарског друштва могу да поднесу акционари, који посједују више од једне десетине гласачких права.. Тај предлог може да стави и одбор директора акционарског друштва.. Изузетно, и надлежни привредни суд може да донесе одлуку о сазивању ванредне скупшти- не друштва, Дјелокруг ванредне скупштине акционара обухвата расправу и одлучи- вање о: измјени дјелатности друштва; измјене акционарског капитала друштва; промјена ревизора друштва; промјена члана одбора директора. Ванредна скуп- штина друштва се заказује и у случају озбиљних губитака друштва; у случају да- вања одобрења да друштво купи сопствене акције, Затим, скупштина се сазива ради давања одобрења за реорганизацију друштва, спајање, добровољну лик- видацију, подношење предлога за покретање стечајног поступка друштва (чл. 40 ЗПД). Ништавост одлука скупштине акционара Због одлука скупштине акционара могу да поднесу тужбу привредном суду акционари, чланови одбора директора, извршни директор, До тога може доћи ако је био повријеђен начин одлучивања скупштине, као и ако је донесена незаконита или нестатутарна одлука друштва. Заштита мањине акционара Акционарско друштво обично има велики број акционара, што је случај нарочито са отвореним друштвима, која се оснивају сукцесивно. Ту се одлуке до- носе гласањем већине присутних акционара. Да мањина не би била оштећена у својим правима постоји могућност њихове заштите. Мањински акционари могу да траже заштиту својих интереса ако су они угрожени понашање већине акцио- нара, као и кадје 69

понашање већине акционара противнозакону и статуту друшт- ва, односно ако је противно интересима друштва као правног лица. Закон пред- виђа следеће облике заштите мањине акционара: право мањине акционара да

70

буду лредстављени у органима друштва; право мањине да тражи заштиту својих права ангажовањем ревизора и увидом у пословне књиге, извјештаје акционар- ског друштва; право на обавјештавање, тј. право мањине да буде обавијештена с пословању друштва и његових органа; право сазивања скупштине. Мањина акционара има право да тражи и судску заштиту својих права, до чега ће доћи ако нису задовољни предузимањем наведених мјера заштите својих права. Акционарскетужбе Право на судску заштиту, мањина акционара може да остварује тужбом код колективну тужбу и деривативну тужбу. надлежног суда.. Они могу да подигну три врсте тужби: индивидуалну тужбу, Индивидуалну тужбу може да подигне сваки акционар, ако је повријеђе- но неко његово акционарско право или ако је претрпио штету због неке одлуке органа друштва Колективну тужбу покреће, такође, неки акционар, ради признања неког његовог права. Одлука суда по тој тужби дјелује колективно према свим акцио- нарима истог рода акција. Деривативна тужба се подиже за рачун акционарског друштва. Њу могу да поднесу поједини акционари, а могли би и повјериоци друштва, као и поједи- ни чланови управе друштва До подизања ове тужбе може доћи кад се утврди да је дошло до неправилности у управљању или пословању друштва. У том случају друштво има право да тужи суду одговорно лице, Уколико оно то не учини, акци- онар има право да у своје име, а за рачун друштва, тужи лице у друштву, које је одговорно за писаном року„ Остварена накнада штете по деривативној тужби припада друштву, што значи да одлука суда има опште дејство. неправилности у управљању или пословању друштва, Претходно јетај акционар требао да у писаном облику захтијева од друштва да онотужи од говорно лице, а друштво је тај захтјев одбило или није поступило по њему у лроУПРАВА АКЦИОНАРСКОГ ДРУШТВА Одбор директора Одбор директора је обавезни орган сваког акционарског друштва. Њега бира скупштина акционара друштва.. Одбор директора је колективно тијело којим руководи његов предсједник, Број чланова одбора директора утврђјује се

71

статутом друштва, с тим што их мора бити најмање три, а тај број мора да буде непаран.. Одбор је важан орган акционарског друштва, јер он одлучује о свим питањима управљања друштвом, којима не одлучује скупштина друштва,. То је стручни орган који управља пословањем друштва. Од тог зависи успјех у посло- вању друштва, па јето најодговорнији орган акционарског друштва..

72

Чланови одбора могу се бирати из реда акционара и запослених у друш- ка0 и из реда лица изван друштва.. Статутом акционарског друштва може се предвидјети да акционари друштва који имају мањински удио у друштву могу имати члана управног одбора, Материјални правни услови за избор чланова одбора директора уређују се законом и статутом друштва,. Они се односе на стручност тог лица, године ње- говог живота, да ли то може да буде правно лице са својим представником у од~ бору. колико представника акционара има у одбору, да ли акционари - чланови одбора директора треба да положе тзв„ гаранцијске акције и др. Статутом друшт- ва одређују се и тзв„ негативни услови, који се односе на забрану избора одређе- нихлица за члана одбора,. За члана одбора директора не може да буде изабрано лице које је осуђено за кривично дјело против привреде и службене дужности за која су наступиле правне посљедице осуде, док те посљедице трају,. Постоји још једно ограничеже за избор члана одбора директора, а он се односи на деакуму- лацију функција у друштву„ У Чланови одбора директора бирају се на вријеме које је одређено оснивач- ким актом или статутом* Обично то може да буде најдуже на пет година, с тим што исто лице може да буде поновно изабраноза члана одбора Чланови одбора ди- ректора могу се, међутим, разријешити и прије истека мандата, под условима и у поступку који су предвиђени законом или статутом привредног друштва,. Скуп- штина акционарског друштва може да опозове члана одбора директора, под условимаутврђенимстатутомдруштва Члан одбора директора којије неосновано опозван има право на накнаду штете, у складу са уговором Одбор директора бира предсједника из реда својих чланова. Он сазива сједнице одбора и руководим његовим радом Статутом друштва треба уредити питања која су важна за рад одбора директора, као што су: начин сазивања сјед- ница одбора, кворум, начин гласања и др. Одбор директора одлучује ако је при- сутна већина његових чланоеа Одлука се доноси већином гласова присутних чланова, ако статутомдруштва ниједрукчије одређено Члануодбора директора може да буде ускраћено право гласа у одбору директора уколико се одлучује о питањима у којем постоји супротност његових интереса и интереса акционарс- когдруштва (клаузула конфликтности интереса) Одбор директора управља и води послове друштва. Он врши надзор над текућим пословањем, које је повјерено извршном директору, и другим лицима одговорним за пословодство (чланови менаџмента). Одбор директора је искључиво надлежан за вршење законом одређе- них послова у друштву, па се тога не може одрећи, нити то може делегирати на неко друго лице Његов је, дакле, искључиви и непреносиви дјелокруг рада: уп- рављање друштвом и давање смјерница за вођење послова друштва; утврђи- вање организације друштва, 73

организације рачуноводства и финансијске контро- ле; именовање и разрјешавање одговорних лица чланова менаџмента и супер- визије над тим лицима, посебно у погледу примјене закона, статута и других про- писа (законитост рада). Извршни директор Извршног директора именује одбор директора, а тај орган има и право да резрешава извршног директора, ако се испуне законски услови за то,. Директор је стручно лице, које као орган привредног друштва професионално води пословање привредног друштва. Директор се поставља, било на основу јавног конкурса, било без конкурса. Статутом привредног друштва утврђују се услови који су потребни за именовање директора,. Ти услови могу да буду позитивни и негативни Позитивни услови се односе на школску спрему и радно искуство лица које се именује за директора акционарског друштва. Негативни услови се односе на сметње које спречавају да неко лице буде именовано за директора друштва. Ти услови утврђени су законом, за директора друштва не може да буде именовано лице осуђено правоснажном судском одлуком за кривично дјело против привреде и против службене дужности. Забрана именовања траје све доктрају правне посљедице пресуде. Дјелокруг директора може се груписати у четири цјелине, које чине функције директора акционарског друштва, Дирекшор руковори процесом оааа и пословоња акционарско! друшшва Он организује и води пословање друштва; координира рад најодговорнијих руководилаца лривредног друштва, Директор прима раднике на рад и распоређује их на радна мјеста; дисциплински је старјешина радника, па има право да изриче одговарајућедисциплинске мјерезбогповреде раднедужности радника,. Дирекшор извршава оалуке скупштине и одбора директора привредног друштва, Директор је дужан да извршава налоге одбора директора и да спроводи његове одлуке у вези са: пословањем друштва, заступањем интереса друштва, управљање имовином друштва, закључивањем уговора, отварање рачуна у банкама, запошљавањем лица у друштву, издавање радних налога и упутстава запосленима у друштву и др. Дирекшор је законски засшупник акиионарскоЈ арушСива Он реализује пословну способност друштва, закључује лривредне уговоре у оквирима дјелатности привредног друштва и својих овлашћења у том друштву,. Он обавља друге правне радње у правним односима са трећим лицима. Уговор је правно ваљан чим га закључи директор друштеа. Директор представља привредно друштво пред трећим лицима, потписује фирму друштва,. 74

Дирекшор је лично одЈоворан за законитосш оааа акционарско! друшшва, Сви акти и одлуке органа привредног друштва морају да буду у складу са законом (начело законитости) и општим актима привредног друштва (начело статутарности). Он има право и дужност да обустави од извршења сваки акт органа привредног друштва за који је оцијењен да је противан закону или другом општем акту тог привредног друштва (поаво вета). Та се забрана не односи на појединачне акте који су донесени у судском или у управном постулку, 0 ^иховој законитости води рачуна државни орган који их је донио, 0 јеР ављеном акту директор обавјештава орган који је донио тај акт. Уколико тај орган не измијени незаконити акт директор ће покренути поступак за оцјену №егове законитости. Одговорност чпанова управе друштва Директор привредног друштва за свој рад је одговоран скупштини, која гаје именовала на тудужност. Он одговара и државним органима за законитост рада привредног друштва. Одговорност чланова управе привредног друштва може да буде: правно- политичка, материјална и казнена одговорност Прдвно-политичка одговорност јесте одговорност за цјелисходност рада,. Санкцијате одговорности можеда буде: разрјешење од дужности, опозив, остав- ка директора привредног друштва. Штеријална одговооност јесте одговорност због причињене штете при- вредном друштву. Чланови управе дужни су да привредном друштву накнаде штету ако су поступали супротно закону, у следећим случајевима: ако су врати- ли улоге акционарима; ако су платили камате или дивиденде акционарима; ако су уписивали, стицали, узимали у залог или повлачили сопствене акције друштва или другог друштва; ако су и давали акције прије укупног плаћања номиналног или вишег емисионог износа; подијелили имовину друштва; извршили плаћање кад настанеплатежна неспособностдруштва или његова презадуженост; издали акције код условног повећања капитала у супротности са одређеном намјеном или прије укупног плаћања њихове противвриједности. Чланови управе одговарају неограничено солидарно за штету коју проуз- рокују својом одлуком привредном друштву, повјериоцима и власницима, ако је та одлука донесена грубом непажњом или са намјером да се проузрокује штета Не сноси ту одговорност члан управе који је издвојио своје мишљење,. Скупштина друштва може да покрене поступак пред надлежним судом про- тив чланова управе који су донијели одлуку којом се наноси штета привредном друштву Тај поступак могу да покрену чланови и акционари који представљају најмање 75

десетину основног капитала друштва, као и повјериоци друштва чија потраживања износе најмање десетину основног капитала, ако скупштина не покрене тај поступак на њихов захтјев у року од тридесет дана од дана подно- шења тог захтјева,. Они то могу да учине у хитним случајевима и одмах, као и у случају кад чланови управе имају већину гласова у скупштини. Сва ова прави- ла примјењују се и на акционаре, чланове и повјериоце повезаних привредних друштава,, Казнена одговорност чланова управе привредног друштва може да буде кривична одговорност за кривична дјела прописана у закону; одговорност за привредне преступе, предвиђена у законима; прекршајна одговорност, пред- виђена у законима.

76

Реструктуирање акционарског друштва Појам и правни режим реструктуирања Трансформација је промјена облика акционарског друштва у неко друго привредно друштво, Трансформа- ција се врши без ликвидације акционарског друштва. То, међутим, не смије да буде на штету повјерилаца тога друштва, па се могу доводити у питање њихо- 1 ва стечена права,. Зато је новоиастало привредно друштво универзални правнц следник трансформисаног акционарског друштва, Трансформација акционарског друштва у друштво са ограниченом одговорношћу- Одлуку о трансформацији доноси скупштина акционара акццонарског друштва, а врши се на начин предвиђен статутом тога друштва, Новонастало друштво са ограниченом одговорношћу је правни следник реструктуи- раног акционарског друштва. Имовина трансформисаног акционарског друштва постаје имовина друштва са ограниченом одговорношћу Све акције акционарс- ког друштва се повлаче, а њихови бивши власници стичу удјеле у новом друшт- ву, сразмјерно вриједности својих акција Слиједи упис друштва са ограниченом одговоности у судски регистар, Трансформација акционарског друштва у ортачко друштво. Транс- формација акционарскогдруштва врши се на основу одлуке скупштине акциона- ра друштва, али и сагласношћу чланова друштва да ступају у новонастало ортач- ко друштво, То је потребно због неограничене одговорности чланова ортачког друштва за његове обавезе у правном промету. Све се акције повлаче. Закључујс се нови уговор о оснивању ортачког друштва Тим се уговором утврђују удјели ранијих акционара у ортачко друштво, Имовина бившег акционарског друштоа постаје имовина ортачког друштва Ортачко друштво се уписује у судски регис- тар Трансформација акционарског друштва у ортачко друштво је у интересу повјерилаца, јер они добијају одговорности за обавезе и друштва и његових чла- нова, Трансформација акционарског друштва у командитно друштво. И ова сетрансформација врши на основу одлуке скупштине акционара акционарс- ког друштва, Зато је потребна и посебна сагласност акционара, који постају комплементари, Командитно друштво постаје универзални правни следник реструктуираног акционарског друштва, јер преузима све његове обавезе, Имовина трансформисаног акционарског друштва постаје имовина командитног друшт- ва„ Чланови командитног друштва закључују уговор са тим друштвом, на оснопу кога они постају комплементари и лично одговорна лица. Друштво се уписује у судски регистар, И ова трансформација је у интересу повјерилаца, јер добијају комплементаре као лично одговорне чланове друштва,

Престанак акцпонарског друштва Акционарско друштво може да престане на један од следећих начина: ликвидација друштва.^течај друштва, статусна промјена друштва (спајаје, при- пајанзв, подјела), трансформација друштва.

79

Глава трећа ДРУШТВО СА ОГРАНИЧЕНОМ ОДГОВОРНОШЋУ Појам друштва са ограниченом одговорношћу Друштво са ограниченом одговорношћу јесте друштво које има утврђену главницу капитала и које обавља регистровану привредну дјелатност, а чији чла- нови не одговарају за обавезе друштва према трећим лицима, али сносе ризик за пословање друштва до висине свог улога. Друштво са ограниченом одговорношћу има следеће основне правне карактеристике, Друштво има своју Јлавницу капишада (оснивачки капитал) који се формира из уплате улога чланова друштва (оснивачи), Основни капитал друштва је подјељен на удјеле, али се они не могу изражавати у акцијама, То је суштинска разлика између друштва са ограниченом одговорношћу и акцио- нарског друштва, с обзиром да су она оба друштва капитала, Друштво има своју имовину, која је одвојена од имовине љегових чланова. Оно обавља профиШну дјелашносш^дакпе, дјелатност којом се стиче доходак и остварује добит, Чла- нови друшшва не одТоварају за обавезе друштва, али сносе ризик за његово пословање, до висине својих улога; фирма друштва (скраћ, Д.О.О.) је реална, јер треба да изражава предмет пословања друштва, али може да буде и персонална, тј да садржи име власника друштва Друшшво има својсШво правноТлица, има своју имовину, самостално је и самостално одговара за обавезе према трећим лицима, Јер, чланови друштва не одговарају за обавезе друштва, нити друштво одговара за обавезе својих чланова. Друштво са ограниченом одговорношћу има неке особине и друштва ка- питала и друштва лица.. Елементи друштва капитала у друштву са ограниченом одговорношћу су нарочито, у томе што друштво самостално одговара за своје обавезе, јер чланови друштва не одговарају за то. По томе је друштво са ограни- ченом одговорношћу слично акционарском друштву и зато је сврстано у друшт- ва капитала Оно се, међутим, разликује од акционарског друштва, нарочито, по томе што оно не издаје акције својим члановима, па умјесто акција постоје удјели чланова друштва. Управо због тога отежан је и пренос удјела у друштву са огра- ниченом одговорношћу, за разлику од акција које су као хартије од вриједнос- ти негоцијабилне (преносиве). Мањи број чланова друштва и његов мањи капи- тал чине, дакле, ово привредно друштво затворенијим обликом друштва. Оно се може основати само симултано, јер нема праео објављивања јавног позива за УплатУ удјела, Због мањег броја чланова и мањег износа капитала, код друшт- 8а са ограниченом одговорношћу постоји могућност мијешања имовина и про- бијање вела правне личности друштва Елементи друштва лица у друштву са ог- раниченом одговорношћу су у строгој међусобној повезаности његових члано- ва (шипШ регзопае), због чега је и отежан преносудјела удруштву на трећа лица, тј\ на лица изван тог друштва.

м ив друштво са ограниченом одговорношћу" није сасвим адекватан са " ом правног лоложаја тог друштва. Друштво са ограниченом одговорно- С9ДРЖ пвара за своје оДавезе неограничено цјелокулном својом имовином, као шћуодг ^ привредно друштво Чланови друштва не одговарају за обавезе И Сжггва нити друштво одговара за њихове обавезе. Јер, потпуно су раздвоје- ДР^ лшлне друштва као правног лица и имовина његових чланова, па обавезе Н6 ИМтрп нису обавезе његових чланова, нити су обавезе чланова обавезе друшт- ДРУао правног лица,. Зато је наслов овог друштва непотпун, јер би требао да гла- си’Идруштво са ограниченом одговорношћу чланова': С *" Друштво са ограниченом одговорношћу (чланова) јесте повољан облик »ппх/живања капитала за мања и средња привредна друштва, са мањим основ- ним капиталом и са мањим бројем чланова друштва. Због тога се друштва са огпаниченом одговорношћу не могу оснивати у банкарству и у осигурању, јер је тим дјелатностима потребна велика концентрација капитала. Из разлога што су друштва са ограниченом одговорношћу мања привредна друштва, то се она сматрају обликом тзв..„породичних предузећа". Оснивање друштва Друштво са ограниченом одговорношћу могу да оснују два или више фи- зичких или правних лица,. Број чланова друштва са ограниченом одговорношћу је ограничен. Оно може имати највише 30 чланова. Уколико друштво са ограниченом одговорно- шћу оснива само једно лице, то је једноперсонално - моноперсонално - јед- ночлано друштво. Оснивачи друштва могу да буду како домаћа, тако и иностра- на правна и физичка лица,. Уколико се број чланова друштва сведе на само једно лице, тај члан је дужан да то пријави суду ради уписа у регистар и објављивања, Ако то не учини одговараће солидарно и неограничено за обавезе друштва. Основни акт друштва са ограниченом одговорношћу јесте уговор о осни- вању, а ако га оснива једно лице то је одлука о оснивању друштва,. Уговор о оснивању друштва са ограниченом одговорношћу има следећу садржину: (1) одредбе о статусним обиљежијима друштва (фирма, сједиште и дјелатност друштва; (2) подаци о оснивачу друштва (фирма или имена, сједиш- те и адреса, матични број оснивача); (3) права, обавезе и одговорности оснивача према предузећу и предузећа према оснивачима; (4) оснивачки улози и оснивач- ки капитал (износи, начин и вријеме уплате: (5) број чланова друштва и поступак одлучивања у случају једнаке подјеле гласова; услови и начин утврђивања и рас- поређивање добити и сношење ризика; (6) именовање директора и заступника друштва; (7) заштита животне средине (екологија). Уговор о оснивању друштва са ограниченом одговорношћу може да садржи и друге одредбе,То могу да буду одредбе о следећим питањима: о 81

неновчаним улозима и њиховој вриједности, о споредним чинидбама које терете чланове друштва и висини уговорне казне која се плаћа у случају неиспуњења или неуредног испуњења споредне чинид- бе; о овлашћењу скупштине друштва на прописивање допунских уплата; искљу-

82

чење преноса удјела и подјеле у случају правног следбеништва и наслеђа; о пор лачењу улога; о ограничењу права заступника. Све елементе садржине уговоп.' о оснивањУ друштва са ограниченом одговорношћу мора да садржи и одлука п оснивању једночланог - једноперсоналног друштва. Друштво се сматра основаним кад се упише у судски регистар, У судски ре- гистар уписују се подаци о друштву као правном лицу које су садржани у акту п оснивању друштва, У тај регистар се уписује и податак ако је друштво спало на 1РЛНПГ ипдца Ј ГЈ

,УЈ

Статут друштаа Друштво са ограниченом одговорношћу има статут, који је његов основни општи акт, а којим се уређују организација друштва и унутрашњи односи у друш. Статут друштва са ограниченом одговорношћу доноси скупштина друшт- ва, ако се она формира, односно управна ако је утврђено да она преузима фун- кциЈе скупштине, из разлога што се ради о мањем друштву са малим бројем члаСтатут друштва с ограниченом одговорношђу садржи одредбе о: фирма и СЈедиште друштва; дјелатност друштва; износ основног капитала, врста и висина улога сваког члана н начин уписа и уплате улога; диоба добити и начин сно- шења ризика и покрића губитака; избор, опозив и дјелокру органа друштва; за- ступање; начин промјене облика друштва; поступак измјене статута. Главница капитала друштва Појам. Основни капитал друштва са ограниченом одговорношћу јесте ње- гов почетни капитал, који се формира уписивањем и уношењем улога члано- ва друштва, Зато је основни капитал збир улога чланова друштва, па је његова вриједностједнака укупној вриједности улога израженој у новцу, Основни капи- тал друштва мора да буде изражен у новцу. Номинални (минимални) износ ос- новног капитала друштва утврђен је црногорским законом у најмањем износу од свега 1 еуро, Одређивање тако симболичног износа минималног оснивачког ка- питала, отворена је могућност једноставног и масовног оснивања ових привред- них друштава, Тиме се ствара могућност заинтересованим лицима да покушају да организују свој„бизнис и да тако провјере своје предузетничке спссобнос- ти. Тако мали оснивачки улог може, међутим, да заведе осниваче друштва и пре- узимање обавеза које не могу да покрију средствима друштва, Тиме би угрозили правну сигурност трећих лица као ловјерилаца друштва, Иначе, основни капи- тал се одређује уговором о осниеању и статутом друштва, Улози друштва морају оити у цјелини уписани до пријаве уписа у судски регистар, 83

Имовину друштва чини како основни капитал, као њен почетни износ,тако и све оно што друштво стекне својим пословањем, Зато основни капитал и имо- вина друштва нису идентични, јер је имовина друштва шира по свом обиму.

84

Упози. Основни капитал друштва настаје из улога чшиовалшшхва- Улози ппуштва са ограниченом одговорношћу морају да буду у цјелини уписа- ЧЛаН°ппиЈавеуписа у регистар предузећа Оснивачи друштва су дужни да уплате нИ^° половину новчаног дијела основног капитала до уписа друштва у судс- Н3^егистар ДРУГУ половину оснивачког капитала оснивачи друштва уплаћују у КоКУОДДв^је године оддана регистрације друштва Р Улози у друштво могу да буду у новцу, стварима и правима, Улози не могу л,|Пу V оаду и пружању услуга, јер се не може унапријед утврдити њихов нов~ да јГизнос а није могуће ни извршење у случају потребе намирења потражи- повјерилаца друштва, Улози у стварима морају да буду процијењени од стране овлашћених процјењивача, јер они морају да буду изражени у новцу, искључења члана друштва, У друштву са ограниченом одговорношћу води се књига чланова друштва. у ту књигу се уносе подаци о сваком члану друштва, о основном улогу и његовој С Уколико односи са уношењем улога у друштво стварају додатну обавезу \/пагачу која може да буде у виду плаћања затезне камате (за новчане улоге), уго- ворне казне (за неновчане улоге), накнаде друге штете, а могуће је да дође и до уллати, о измјени свих тих података. Нико не може да буде ослобођен обавезе уношења улога у имовину друшт- ва осим у случају примјене правила смањења основног капитала, Та се обавеза несмије смањити, ни одложити. Забрањено је пребијање обавеза уношења уло- га у имовину друштва са потраживањем према друштву, Повећање и сгдањење основног капитала. Основна главница капитала може да буде повећана.То се чини измјеном уговора о оснивању друштеа, а на основу одлуке скупштине или другог одговарајућег органа управљања друшт-. ва Чланови друштва имају право веђе уплате, односно уношење нових улога, сразмјерно новим удјелима Смањење главнице капитала друштва може да буде смањењем номиналне вриједности и повлачењем улога Основни капитал и из- нос основног улога не смију се, међутим, смањити испод законом прописаног ми- нимумз, Друштво може да повећа свој основни капитал ако је номинална вријед- ност свих раније уписаних улога у цјелини уплађена, осим у случајевима спајања друштва и повећања основног капитала новчаним улогом Повећање основног капитала друштва уписује се у судски регистар, Повећање основног капитала друштва може да се изврши стицањем новог капитала одтрећих лица, као и претварањем резерви и нераспоређене добити у капитал друштва. Друштво, међутим, нема право да огласи јавни позив за уплату удјела, Због повећања капитала уплатом улога од стране нових чланова друштва оно може да дође

до промјене свог чланског састава Тиме се може пореметити власничка структура капитала друштва. Зато је законом предвиђено да чланови друштва имају право прече куповине удјела (чл, 75, ст, 1 ЗПД). Основна главница капитала друштва може да буде смање_на, До тога може доћи на основу измјене уговора о оснивању друштва, а на основу одлуке скупш вз

ПрВИДИО тине или другог одговарајућег органа управљања Смањење главнице капитала биће најчешће из економских разлога, кад друштво смањује своју активност, Обавезе чланова друштва Обавеза чланова друштва утврђују се законом и уговором о оснивањ« друштва

ј

Чланови друштва са ограниченом одговорношћу имају следеће обавезе- Обавеза уплате оснивачког улога; обавеза допунске уплате; обавеза испуњења додатних чинидби; обавеза лојалног понашања,. Обавеза уилаше оснивачко!улоја То је основна и најважнија обавеза члана друштва, на основу које стиче и задржава својство члана друштва, Извр- шењем те обавезе формира се главница капитала друштва. Обавеза допунске уилаше. Скупштина друштва са ограниченом одго- ворношћу може да утврди обавезу допунских уплата за чланове друштва, као и висину тих уплата. Она не увећава улог и удио члана, као ни основни капи- тал друштва. Допунска уплата утврђује се сразмјерно улозима. Члан друштва не може обавезу допунске уплате пребити са својим потраживањем према друш- тву.. Обавеза допунске уплате постоји ако је то установљено уговором о осни- вању друштва и ако је скупштина друштва донијела одлуку о тој уплати, Обаве- за допунске уплате обично се предвиђа ради покривања губитака у пословању друштва, као и ради проширења пословања друштва. Допунска уплата може се вратити члановима друштва ако она не служи за покриће основног капитала у случају губитка у пословању. Враћени износи допунске уплате сматрају се као и да нису биле уплаћене. Обавеза испуњења друЈих чинидби. Уговором о оснивању друштва са ограниченом одговорношћу, као и неким другим уговором друштва, може се предвидјети обавеза извршеша неке друге чинидбе. То могу да буду, на примјер, следеће обавезе: обавеза члана друштва да води послове друштва; обавеза да продаје одређену робу друштву или да купује одређену робу од друштва; обаве- за п ружања одређених услуга друштву; обавеза додјеле кредита друштву; обаве- : за уступања лиценце друштву, Обавеза лојалноЈ понашања чланова друшшва (клаузула конкуренције). Закон предвиђа клаузулу конкуренције. Она се састоји у томе што члан друштва са ограниченом одговорношћу, члан управе, надзорног одбора и извр- шног одбора директора тог друштва не могу конкурисати свом друштву, Они не могу имати то својство, нити могу бити запослени, односно прокурити, у било ком другом друштву исте или сродне дјелатности или дјелатности која би могла да буде конкурентна, нити могу бити предузетници који обављају такву дјелат- ност. Оснивачким актом,

односно статутом друштва, може се утврдити да ова за- брана траје и лослије губитка неког од наведених својстава, али не дуже од двије године. *

СУБЈЕКТИ Посљедице кршења забране конкуренције могу да буду различите. То може да буде: престанак радног или другог уговорног односа; искључење члана из друштва; брисање конкурентске дјелатности из судског регистра; захтјев за накнаду штете. Умјесто накнаде штете, друштво може од свог члана да тражи сле- еће* да друштву препусти послове које је учинио за свој рачун; да пренесе на пруштво користи из послова које је закључио за туђи рачун као послова учиње- них за рачун друштва; да уступи друштву права из послова закључених за туђи рачун као послова закључених за рачун друштва. Обавеза лојалног понашања према друштву (клаузула конкуренције) обух- вата обавезу вођења рачуна о интересима друштва, као и о интересима осталих чланова друштва. Закон ради тога регулише питање сукоба интереса у вођењу послова друштва (клаузула конфликтности интереса). Према тој клаузули, члан друштва са ограниченом одговорношћу може да закључи са друштвом уговор о кредиту, о кауцији, о гаранцији, о авалу и јемству само по одобрењу осталих чла- нова друштва, односно управи друштва. Заинтересовани члан друштва не може гласати приликом одлучивања у том одобрењу. Имовинска права члана друштва Право на удио, На основу улога у друштво сваки члан друштва стиче ■право на удио у друштво, и то сразумјерно вриједности свог улога.. То је основно право члана друштва, једнако као што је право акционара право на акцију; кроз удио се изражава чланско право члана друштва, као што се кроз акцију изражава чланско право акционара.. Удјели, међутим, не могу да буду изражени у акција- ма. Сваки члан друштва са ограниченом одговорношђу може да има само један удио, с тим што један удио може имати више гласова. Један удио може да буде у сувласништу два или више лица.. Удио изражава скуп права и обавеза које члан друштва стиче за унијети улогудруштво.Удиојеу својини члана друштва и чини саставни дио његове лич- не имовине. Удјели су дјељиви, за разлику од акција.. Они се могу подијелити у случају наслеђивања, правног следбеништва члана друштва, као и преноса Уго- вором о оснивању друштва може се искључити диоба удјела, осим у случају пре- носа удјела међу члановима друштва. Друштво са ограниченом одговорношћу може члану друштва као доказ за удио издати потврду о удјелу Та лотврда гласи на име и нема својство хартије од вриједности. Право иреноса удјела, Члан друштва има право да располаже својим удјелом, (чл 74, ЗПД). Располагање је како међусобно у друштву, тако и према трећим лицима,. Право преноса удјела на треће лице изван друштва је доста ог- раничено и условљено. Ово 85

стога што су односи међу члановима друштва у знат- ној мјери односи (тШки регзопае), јер се заснивају на узајамном повјерењу, па чланови друштва имају право да конктролишу на кога се преноси неки удио и

86

• Пр ви дјло

^

ко ће бити нови члан друштва, Члан друштва има право преноса свог удјела цп треће лице, али уз сагласност осталих чланова Остали чланови друштва имају право прече куповине удјела који жели да отуђи неки од њих. У унутрашњем међусобном промету удјела постоји њихов слободни промет на друге чланове друштва,. При томе, ако члан друштва са ограниченом одговорношћу при пре- носу удјела уз свој удио стекне још један удио или више удјела сви ти удјели се спајају у један удио, Преносом удјела на друго лице наступају одређене правне посљедице, У том случају за обавезе друштва из чланског односа друштва са ограниченом од- говорношћу солидарно одговарају преносилац и стицалац удјела Пренос удје- ла повлачи измјену уговора о оснивању друштва са ограниченом одговорношћу. Удио се преноси уговором, који мора да буде у писменој форми, Стицалац удјела обавезан је да пријави друштву с ограниченом одговорношћу промјену власни- ка и вријеме промјене ради уписа у књигу чланова друштва Пренос удјела ништа не мијења у имовини друштва са ограниченом одго- ворношћу, Тиме се само мијења обим имовине преносиоца удјела и стицаоца удјела у друштву, Стицалац права на удио ступа у правни положај члана друштна који је извршио пренос свог удјела, 3. Право на учешће у добити {дивиденда). Из права на удио произилази и основно имовинско право члана друштва на учешће у диоби добити друштва. Добит се утврђује годишњим обрачуном (биланс), па члан друштва има право на учешће у њеној диоби, након подмирења пореза и извршења других обавеза друштва Добит се дијели међу члановима друштва сразмјерно њиховим удјели- ма, ако уговором о оснивању друштва није друкчије уређено, Чланска права члана друштва Члан друштва са ограниченом одговорношћу има одређена чланска пра- ва, То су: право управљања друштвом учешћем у органима управљања; право гласа у органима друштва; право на обавјештавање у друштву; право побијања одлука друштва за које сматра да су противне његовим интересима и интере- сима друштва као правног лица, Чланови друштва сразмјерно својим удјелима учествују у управљању лредузећем. Управљање друштвом Једини обавезни орган друштва са ограниченом одговорношћу је изврш- ни директор, У друштву са ограничеиом одговорношћу формира се и скупштина, само ако је то предвиђено уговором о оснивању друштва, Сви чланови друштва су равноправни, тако да нису надређени један другоме.

87

Скупштина је дакле факултативни орган власника друштва, ЧлановиСУБЈЕКТИ друштва могу сами уредити односе у управљању друштвом, То могу да уреде уговором и статутом друштва тако да то чине непосредно својим договором, На тај начин они могу да гласају сагласно својим удјелима у друштву (чл 73, ст, 1 ЗПД), Скупштина се формира само ако је то предвиђено уговором о оснивању

88

СУБЈЕКТИ а. Скупштину саз^ва директор, односно орган који је одређен уговором ^^снивању друштва. У одређеним случајевима скупштину могу да сазову и 0 °нови друштва.. Скупштина одлучује већином гласова присутних чланова Сваки члан друштва има право гласа сразмјерно свом удјелу,. Извршни дирекшор. Директор је обавезни орган друштва. Њега именују анови друштва. Директор друштва са ограниченом одговорношћу врши ЧЛ функције као и директор акционарског друштва (руководи процесом ^ада друштва, извршава одлуке о управљању друштвом, представља и заступа друштво, стара се о законитости рада друштва), Одбор дирекшора је факултативни орган друштва са ограниченом одговорношћу.. Чланове одбора бира скупштина друштва, ако се она формира, из реда чланова друштва или изван друштва,. Престанак друштва Друштво са ограниченом одговорношћу може да престане на исти начин као и друга привредна друштва: ликвидацијом, стечајем, статусном промјеном (спајање, припајање, подјела) Постоје, међутим, и неки специфични случајеви престанка друштва.То произилази из персоналне повезаности чланова друштва, па у случају смрти некога од њих друштво престаје да постоји, укол ико је то предвиђен0 оснивачким актом друштва. Уколико то није тако предвиђено, друштво наставља са радом и након смрти свога члана.

89

Прв И ДИО

СУБЈЕКТИ

Глава четврта ЈЕДНОЧЛАНО ДРУШТВО КАПИТАЛА Појам једночланог друштва Једночлано друштво (унилерсонално, унилатерално, инокосно друштво} јесте облик друштва капитала као акционарског друштва или друштва са огра- ниченом одговорношћу. Оно настаје оснивашем од стране једног јединог лмцл или стицањем свих акција акционарског друштва од стране једног акционара. Оно може постојати само у та два облика привредних друштава, Оно не може да постоји као друштво лица, јер код тих друштава морају да постоје најмаше два члана друштва, Једноперсонално друштво капитала је регуларан облик привредног ор- ганизовања, јер су раздвојене имовина друштва и остала оснивачева имовина. Тиме су раздвојене и одговорности за обавезе друштва,. Једночлано друштво капитала има својство правног лица, па је то погодан обликудруживања за његовог оснивача ијединог члана, јер ограничава свој ри- зик пословања, Ту, међутим, постоји пробл ем могућег мијешања имовине д руигг- ва и остале личне имовине његовог власника. То је у теорији и у судској пракги познато под називом „пробијање правне личности" привредног друштва. Тадз, међутим, слиједи потпуна неограничена одговорност власника друштва за своје обавезе, и то цјелокупном својом имовином, ма гдје се она налазила, Једноперсонално друштво није посебни облик привредногдруштва, већ је то подобликакционарског друштва или друштва са ограниченом одговорношћу, које има одређене специфичности у односу на уобичајени облик тих друштава, Оснивање једноперсоналног друштва Једночлано друштво капитала настаје ако је основано од стране само једног лица, или ако све акције или удјеле накнадно стекне само једно лице, Оснивачки акт једночланог - једноперсоналног друштва јесте одлука о оснивању, Садржај одлуке о оснивању једноперсоналног друштва једнака је садржају уговора о оснивању акционарског друштва и уговора о оснивању друштва са ограниченом одговорношћу Једноперсонално акционарско друштво може се оснивати само симултано, тј\ без упућивања јавног позива за упис и уплату акција, јер је за сукцесивно оснивање акционарског друштва потребно да постоје најмање два оснивача, Једноперсонално акционарско друштво има статут, а једноперсоналпо друштво са ограниченом одговорношћу га нема. 90

СУБЈЕКТИ Лице којејевећ ортаку ортачком друштву, или комплементарукомандитном друштву, односноуколико је већ предузетник, неможе основати једноперсонално акционарско друштво. Ово стога што је правни принцип да физичко лице може да буде субјект само једног друштва неограничене одговорнсоти, У случају да се

91

СУБЈЕКТИ инак деси, лица која докажу свој лравни интерес (нарочито повјериоци) могу Т а траже престанактог друштва,. Суд тада може да остави друштву шестомјесечни ^окда му, евентуално, приступе други акционари. Једноперсонално друштво се сматра основаним кад се региструје код надлежног суда.Тим чином оно стиче својство правноглица. Уколикојеакционарскодруштвооснованоодстраневећегбројаакционара, па након оснивања један од њих откупи све акције, настаје једноперсонално акционарско друштво У том случају тај једини акционар је дужан да новонастало стање пријави надлежном суду ради уписа у регистар и објављивања.. Ако то не учини једини акционар, одговараће неограничено солидарно за обавезе друцЈТва које су предузете за то вријеме.. То значи да се неограничена солидарна одговорност неће односити на све обавезе друштва, већ само на обавезе преузете у периоду од настанка једноперсоналног друштва до момента његовог пријављивања и регистрације,. У акционарском друштву и друштву са ограниченом одговорношћу раздвојени су „својина над друштвом" и „својина друштва". Сеојина код акционарских друштава изражена је у акцијама Једноперсонално акционарско друштво не може откупити сопствене акције, не може да повлачи акције, нити их може узимати у залогу,, Оно може, међутим, да стиче сопствене акције бесплатно и на основу правног следбеништва,. То исто важи за једноперсонално друштво са ограниченом одговорношћу, јер ни оно не може стицати сопствени удио, нити га може ловлачити Све то из разлога заштите интереса повјерилаца, да би се спријечило њихово изигравање Управљање друштвом ОрЈан управљања једноперсоналног друштва је власник, који врши фун- кцију скупштине и директора друштва,. Одлуком о оснивању једноперсоналног друштва може се одредити друкчије. Одлуке се доносе као одлуке скупштине обавезно у писаном облику и упи- сују се у књигу одлука,.Та се књига води ажурно и уредно,. Одговорност за обавезе друштва. Једночлано привредно друштво одговара за своје обавезе према трећим лицима као и свако друго друштво капитала,. Мора се, међутим, нагласити да је то питање овдје проширено и од нарочитог је значаја, Суштина тога питања је, дакле у томе што код једночланог друштва може да дође до тзв. „мијешања имовине" друштва са осталом власниковом имовином. {О томе ће бити говора у поглављу „Одговорност за обавезе").

В9

СУБЈЕКТИ Уколико се у једноперсоналном друштву повећа основни капитал улагањем капитала нових акционара, или уколико се дио акција постојећег јединог акционара прода новим акционарима, друштво се трансформише од једноперсоналног друштва у уобичајени облик друштва капитала са више чланова То се уписује у судски регистар и објављује се.

В9

Глава пета

,Првидио

ОРТАЧКО ДРУШТВО Термин Ортачко друштво добило је име по турској ријечи„ортак" која значи„за- једничар" или„друг" у каквом послу, „компањон" Према црногорском Трговац' ком законику из 1910.. године, овај обликтрговачког друштва се називао„друшТ- во јавно - под заједничким именом" (чл.. 22), У књигу друштва уписују се и уго- вори закључени између власника као јединог члана друштва, и самог друштва као привредног субјекта. Оно се у другим земљама најчешће назива„јавно трго' вачко друштво", јер се имена његових чланова (ортака) јавно објављују у фирмц друштва. Зато се у француском праву назива„друштво са колективним именом'' Следеће су суштиншке основне карактеристике ортачког друштва, Ортач- ко друштво је први организациони облик трговачких друштава у Старој Цриој Гори; оно је било регулисано у Општем имовинском законику (1888) под орц- гиналним називом„имаоничко друштво" Његов савремени правни положај ре- гулисан је доста оскудно у Закону о привредним друштвима, Међутим, значај- на допуна те регулативе извршена је у Закону о облигационим односима (2008) који садржи одредбе о Уговору о ортаклуку (чл. 716-739).. Одредбе тих закона су међусобно доста подударне Појам ортачког друштва Ортачко друштво је друштво које се оснива уговором два или више физич- ких лица, која одговарају неограничено солидарно за обавезе друштва, а које обавља одређену привредну дјелатност под заједничком фирмом. Ортачко друштво је типично друштво лица; малог је обима и са малим бројем чланова. Друштво настаје уговором; оснивачи друштва могу да буду само физичка лица којих мора да буде најмање два; друштво послује под за- једничком фирмом, јер она садржи имена ортака друштва (друштво „т(:1пси регБопае"); члановн ДРШ1ра,рдго.вара[у_неограничено и солидарно за обаве- 21^ДШШШ|а; друштво има своју имовину и самостално је,. Имовина друштва је одвојена од имовине његових чланова; она је власништво друштва, 7о су, дакле, двије раздвојене и различите имовине. Друштво самостално иступа у правном промету, закључује уговоре у своје име и за свој рачун. Друштво самостално од: говара за своје обавезе, а не одговара за обавезе својих чланова. Међутим, чла- нрвидвУШЈва |емч.е за обавезе друштва које оно не можеда изврши, јер су они дужници за обавезе друштва, и то сви заједно и солидарно Према томе, друшт- во примарно одговара за своје обавезе, а и сви његови чланови одговарају ако друштво не може да подмири

90

своје дугове. Одговорност чланова друштва (ор- така) је супсидијарна у односу на друштво, а солидарна у односу на повјериоце друштва (солидарно јемство),

91

СУБЈЕКТИ Неограничена одговорност чланова друштва за његове обавезе и отежа- нос удјела у друштву значе за њих велики ризик, па је то и лимитирајући НИ за опредјењење неког лица за оснивање и за чланство у овај облик при- друштва, С друге стране, ортачко друштво је погодно за оснивање и за вРеА ;ер Су ортаци, у принципу, равноправни у управљању друштвом и у ЧЛћрњу његових послова, у пословодству и заступништву друштва, Због строге 8 оворности чланова за обавезе друштва, међу њима треба да постоји велико °^а'амно повјерење (друштводпШЈШ регзопае"), Зато ортачко друштво никад не може имати већи број чланова Црногорски Закон о привредним друштвима не признаје правни субјек- ивитет ортачког друштва, па оно нема својство правног лица. Ортачко друштво Тма међутим, пуни економски субјективитет, јер има своју имовину, врши прав- ни промет средстава, стиче права и обавезе, самостално одговара за своје оба- езе према трећим лицима; оно има процесну способност, укључујући и стечај- ну страначку способност, Будући, дакле, да ово друштво по закону нема својство правног лица, а има сва обиљежја субјекта права (фирма, имовина, организација и дрФ то оно има фактичке све садржаје правног лица Оснивање друштва Ортачко друштво могу да оснују најмање два домаћа или страна физич- ка лица.. Максимални број његових чланова закон није одредио, али то може да сеутврди уговором о оснивању друштва, али с обзиром да је то друштвоЈпШДи регзопае", обично је број чланова ограничен. Друштво не може да постоји са мање од два члана,. Зато ако се број чланова друштва сведе на само једнога, оно престаје да постоји, уколико се у року од шест мјесеци не региструје још један члан, Постоје три ограничења у погледу права неког лица да буде оснивач и члан ортачког друштва. Прво ограничење: Физичко лице може да буде члан са неограниченом солидарном одговорношћу само у једном друштву Друго огра- ничење: Ортачко друштво не може да буде члан другог ортачког друштва, као ни командитног друштва у својству комплементара. Треће ограничење. физичко лице које је ортак у ортачком друштву не може основати једноперсонално акци- онарско друштво. Ова ограничења су предвиђена због солидарне неограничене одговорности чланова ортачког друштва за његове обавезе. Уговор о оснивању ортачког друштва је његов оснивачки акт и највиши општи акт друштва, јер оно не доноси статут. Уговор о оснивању закључује се у писаном облику између чланова друштва, као оснивача. Уговор је конститутивни акт друштва, јер се на основу њега оснива нови правни субјекат. Уговор о осни- вању ортачког друштва има и шири значај од оснивачког акта, јер је то и основ- ни општи акт друштва, с 92

СУБЈЕКТИ обзиром да друштво не доноси статут. Уговор о осниЈ вању ортачког друштва треба да садржи следеће одредбе: (1) статусна обиљежја друштва (фирма, сједиште, дјелатност); (2) подаци о оснивачу друштва (имена, адресе, матични број); (3) оснивачки улози; (4) права, обавезе и одговорности ос-

93

' Пр8И ДИО

СУБЈЕКТИ

нивача према друштву и друштва према оснивачима; (5) добит {услови и начиц утврђивања и распоређивања, сношење ризика); (б) заступање друштва; (7) екологија (заштита животне средине). Ортачко друштво се оснива симултано, јер су оснивачи дужни да своје оба- везе изврше одједном, Оснивачки капитал и имовина друштва Закон није одредио минимални - номинални износ оснивачког капитала друштва, јер његови чланови одговарају 1р$о Јиге неограничено и солидарноза обавезе друштва. Тај капитал свакако постоји, јер се друштво не може регистро- вати уколико није приложило потврду о уплати улог сваког члана друштва Зато номинални износ оснивачког капитала утврђују оснивачи уговором о оснивању друштва.. Оснивачки капитал друштва, се формира из улога чланова друштва Пред- мет улагања могу да буду: новац, ствари, права, рад и услуге, Неновчани улози се морају процијенити од стране овлашћених процјењивача и морају да буду ис~ казани у новцу, Уговором о оснивању ортачког друштва одређује се вриједност појединих улога, а ако то није одређено, чланови друштва улажу једнаке улоге. Чланови друштва су дужни да у потпуности изврше преузету обавезу уношења улога у друштво. Унесени улози постају својина друштва, јер они чине саставни дио имовине предузећа. Само изузетно се може предвидјети уговором о осни- вању друштва да улагач преноси на друштво само право коришћење улога, а да задржава право својине на тој ствари. До тога може доћи најчешће кад се улог неког оснивача састоји у одређеној непокретној ствари (на примјер: фабрика, погон, земљиште, трговачки објекат и дрф Улози су, у принципу, једнаки, али се ортаци могу и друкчије споразумјети. Улози у стварима преносе се у власништво друштва и на потпуно располагања, .?. али је могуће да то буде само за употребу друштва. Претпоставља се да је ствар унесена у власништво друштва, ако уговором није друкчије одређено.. Члан ор- тачког друштва није дужан да повисује свој улог, нити да га допуни, у случају да је улог смањен без његове кривице. Ортачко друштво има, дакле, своју имовину, која је одвојена од имовине чланова друштва У њу улазе како оснивачки улози, тако и све што друштво стек- не својим пословањем. Зато је појам имовине друштва ширег значења од пој- ма основни капитал друштва. Будући да је имовина друштва одвојена од имови- не његових чланова, то члан ортачког друштва не може свој улог да ловуче из друштва, нити га отуђити, ни оптеретити без сагласности осталих чланова друшт- ва. Члан друштва може да повуче свој улог само у случају престанка друштва или свог чланског односа

94

у друштву, Члан друштва не може да смањи свој удио у друштво ако му то не одобре СУБЈЕКТИ остали чланови друштва, Члан ортачког друштва је дужан да свој новчани улог у друштво уплати илм унесе неновчани улог у предвиђеном року. Уколико то не учини дужан је да пла-

95

СУБЈЕКТИ камату за вријеме тр^ања задоцњења, као и да надокнади причињену штету због тог задоцњења, Члан ортачког друштва није обавезан да свој улог повећа изнад уговоре- ног износа, нити да га допуни, у случају смањења без његове кривице Обавезе чланова друштва пбавеза уношења улот, Основна је обавеза члана ортачког друштва да изврши своју уговорну обавезу и да уплати новчани улог, односно да унесе не- новчани улог у друштво, Обавеза лојалног понашања у друштву, Чланова ортачког друштва не МОГу конкурисати свом друштву својим чланством или руководећим положајем, својим приватним предузетништвом у неком другом друштву које има исту и сличну дјелатност или које је конкурентно друштву чији су чланови, Њима је та- кође, забрањено да неовлаштено улазе у одређене послове са својим друштвом, радИ Се о уговору о кредиту, кауцији, авалу и јемству,. Такав посао члан друшт- ва може да предузме само уз сагласност осталих чланова друштва. Члан ортач- ког друштва који прекрши обавезу лојалног понашања у друштву може да буде обавезан да друштву надокнади штету до које је због тога дошло, Он се, међу- тим, може ослободити те одговорности ако послове које је преузео за свој рачун призна као да су закључени за рачун друштва, обавеза савјесно! посшупања Члан ортачког друштва је дужан да савјесно и поштено извршава своје обавезе у друштву. Уколико је одређен за пословођу друштва или за заступника друштва, он своју дужност треба да из- вршава савјесно и поштено Будући да је то друштво интуиту персонае, он је ду- жан да се понаша као ћопиз раГегСатШаз (добар старјешина куће). Уколико члан друштва причини неку штету друштву својим несавјесним понашањем, он је ду- жан да је надокнади,. Насупрот томе, члан ортачког друштва има право да тражи од друштва накнаду трошкова које је имао у обављању послова друштва, ако су они били неопходни за предузеће. Права чланова друштва 1. Право иа удио Vаобиши арушшва,. Скуп права члана ортачког друштва чини удио у друштво, који се састоји од удјела у капиталу друштва и од удјела у чланским правима, Удио се одређује уговором о оснивању друштва, а његова ви- сина се утврђује сразмјерно висини уложених средстава, тј. имовини друштва, Члан ортачког друштва има право располагања својим уд1шШ1 у Друшт- во, које може да буде интерно међу члановима истог друштва и екстерно према трећим

96

СУБЈЕКТИ лицима. Интерно располагање удјелом у друштву је, у принципу, слобод- но. Интерно располагање удјелом врши се преносом удјела са једног члана на другог члана друштва. Ту не долази до уласка трећег лица у друштво, већ се врши само промјена уговорне стране..

97

|РР*В’— Екстерно располагање удјелом врши се продајом трећем лицу, То је донекле отежано и СУБЈЕКТИ ограничено, јер је потребно заштити интересе чланова друштва с обзиром на њихово међусобно узајамно повјерење, Заштита интереса чланова ортачког друштва се овдје остварује на два начина: путем права прече куповине и путем сагласности на пренос удјела на треће лице, Члан ортачког друштва који је ријешио да отуђи свој удио у друштву дужан је да о томе обавијести остале чланове друштва Остали чланови ортачког друштва имају право прече купо- вине, у складу са уговором о оснивању друштва, Уколико чланови друштва неће да купе понуђени удио у друштву, власник тог удјела има право да га прода не- ком трећем лицу, али уз сагласност осталих чланова друштва,. Давање сагласнос- ти чланова друштва на пренос удјела трећем лицу потребна је и у случају да се врши поклањање удјела трећем лицу, замјена удјела за промјену члана друштва, као и у случају залагања удјела у друштву, Право учешћа у диоби добити друштва остварује се на крају сваке послов- не године, на основу биланса друштва, Билансом се, наиме, утврђује годишњи до- битак и губитак друштва, па се према томе одређује удио сваког ортака у томе, У ортачком друштву се води рачун главнице за сваког члана; он обухвата активу и пасиву друштва, па се према томе врши диоба добити друштва, Чланови друштва слободно располажу својим учешћем у добити, па имају право његовог преноса натрећа лица. Притометреба имати у видуда постојећи чланови ортач- ког друштва имају право прече купње понуђеног удјела, Право на информисање, Сваки члан ортачког друштва има право да уредно, тачно и благовремено буде обавијештен о питања која су значајна на пословање друштва, Јер, чланови друштва одговарају неограничено и солидар- но цјелокупном својом имовином за обавезе друштва, па су животно заинтере- совани да оно успјешно послује и остварује своје привредне функције, Зато се сваки члан друштва може у свако доба упознати са пословима друштва и има право увида у пословне књиге и друга документа друштва, У истом смислу лос- тоји обавеза члана друштва који је овлашћен да врши пословодну функцију у друштву осталим члановима друштва подноси извјештаје о пословању друшт- ва и да им, на њихов захтјев, поднесе обрачун. Уговором о оснивању друштва не могу се искључити ни ограничити остваривање права информисања чланова друштва о пословању друштва, нити обавеза обавјештавања чланова друштва о пословању друштва и подношење обрачуна, Право управљања друштвом. Чланови ортачког друштва управљају друштвом.,То је непреносиво право члана друштва. У доношење одлука чланови друштва су равноправни, јер сваки од њих има један глас ако уговором о оснивању друштва није друкчије одређено. Чла- нови ортачког друштва одлучују једногласно, ако уговором о оснивању друип- ва није предвиђено већинско одлучивање. При томе члан ортачког друштва на кога се одлука односи не учествује у одлучивању (на примјер: ако се одлучује о повреди забране конкуренције; ако се одлучује о искључењу члана друштва из друштва; ако се одлучује о одузимању права на пословодство), У случају већинс-

98

СУБЈЕКТИ г одлучивања, већина*се одређује лрема броју чланова друштва („одлучивање ПО главама"). Право управљања друштвом обухвата и право члана друштва на посло- водствоудруштву и на заступање друштва„Те функције врши дирекшордруштва, било да је то неки члан друштва, било да је за то именовано неко друго лице,. Пословодство Пословодну функцију у друштву врши директор, којије његов орган„ Фун- кцију директора може да врши један члан (појединачно пословодство) или више чланова ортачког друштва (колективно пословодство) Пословодство обухвата овлашћења сваког другог директора привредног друштва Зато се обично пок- лапају послводство и заступство. Пословодство даје овлашћење за обављање правних послова и других радњи који се редовно врше при обављању дјелатнос- ти ортачког друштва*То су послови везани за унутрашњу организацију и процес рада у друштву„ За обављање тих овлашћења дуректору ортачког друштва није потребна сагласност осталих чланова друштва. Међутим, за обављање правних лослова и других радњи који прелазе редовна овлашћења потребна је саглас- ност свих чланова друштва. Уговором о оснивању друштва може се, међутим, предвидјети већинско одлучивање, У том случају сваки члан друштва има право да оспори доношење одлуке са којом се не слаже, нарочито ако би она могла да доведе до настанка штете за друштво (поаво ветађ Члан ортачког друштва који дјелује противно стављеној забрани излаже се ризику обавезе накнаде штете друштву„ Колективно пословодство постоји кад право на пословодство имају сви чланови ортачког друштва или више њих. У колективном пословодству сваки члан пословодства има право да поступа самостално. Остали чланови друштва, који су овлашћени на пословодство имају право да уложе протест, али се ни тада од посла не мора одустати ако постоји опасност од његовог одлагања, Уговором о оснивању ортачког друштва може се предвидјети да чланови друштва овлашћени за пословодство могу поступати само заједно,. У том случају је потребна сагласност свих чланова друштва овлашћених за пословодство за сваки посао.. Ни тада, међутим, та сагласност није потребна ако постоји опасност ододлагања.. Право на пословодство је лично чланско право и непреносиво је, јер је везано за одређеног члана или чланове друштва„ Зато члан ортачког друштва може пренијети право на пословодство на неко треће лице само уз сагласност свих чланова друштва„Тај пренос је могућ и уколико је то предвиђено уговором о оснивању друштва, При томе, уколико је дозвољен пренос пословодства, члан ортачког друштва одговара само за избор лица на које је пренио пословодство, али не и за његов рад„ Уговором о оснивању друштва може се предвидјети да је члан друштва који је овлашћен за пословодство обавезан да уважава упутства друштва који су

99

Први дпо овлашћени за псловодство, Уколико он сматра да та упутства нису цјелисходна обавијестиће даваоце упутства ради доношења одлуке, Није, међутим, дужан да то чини ако постоји опасност од одлагања извршења посла којим се приговара или се оспорава, Право пословодства може се отказати и можеда буде одузето^Отказиваже пословодства може да учини члан ортачког друштва који је добио то право јер одустаје од њега., Он то може да учини у отказаном року који је утврђен уговором о оснивању друштва, Право на пословодство може да буде одузето у случају да његов носилац теже повриједи своју дужност, као и у случају да се покаже неспособним да врши функцију пословодства,. Одузимање права нз пословодство врше чланови ортачког друштва, а све у складу са уговороги о оснивању тог друштва, Ваступство Послводство и заступство се обично поклапају у ортачком друштву, За- ступнички послови односе се на пословне односе друштва са трећим лицима. Тим путем се закључују привредни уговори, стичу се права и преузимају се оба- везе у правном промету средстава друштва, Ортачко друштво обично заступа члан друштва коме је ловјерено посло* водство, али се уговором о оснивању друштва могу овластити и друга лица да заступају друштво, Заступање друштва може да буде појединачно и колектив- но„ Појединачно заступање се предпоставља, а колективно се предвиђа угово* ром, Појединачно заступање друштва може да врши један или више чланова. Кад друштво заступа више чланова, они дјелују самостално, Уговором о оснивању друштва може се, међутим, одредити колективно заступање у којем је потребна сагласност свих заступника за одређени правни посао, Заступници дјелују у име и за рачун друштва. Зато се сматра да су све изјаве, позиви, рекламације учиње- ни једном од чланова друштва овлашћених за колективно заступање учињени нелосредно друштву као правном лицу, Заступник ортачког друштва има, дакле, сва овлашћења у правном проме- ту као и заступници других врста привредних друштава Он се улисује у судски регистар, ради правне сигурности трећих лица у правном промету са ортачким друштвом, У судски регистар се нарочито уписује да ли је и који је ортак искљу- чен из права на заступање друштва, као и да ли постоји заједничко наступање ло прокури, Право на заступање ортачког друштва обухвата све правне послове у оквиру регистрованог предмета пословања друштва; оно обухвата и право вршења свих судских и вансудских послова друштва, Заступник се може одрећи права на заступање у складу са уговором о оснивању ортачког друштва, То право може да буде и одузето члану ортачког друштва у случају да он теже повриједи своју обавезу заступања или ако се покаже неспособним да заступа друштво. Свето у складу са уговором о оснивању

100

тамког друштва Заступање друштва може се повјерити прокуристи, о чему одлучуЈУ сви члаиови ДРУштва Одговорност ва обавезе друштва Ортачко друштво располаже својом имовином и само одговара за своје обавезе које је преузело у правном промету са трећим лицима, То је примарна одговорност ортачког друштва према својим повјериоцима Међутим, за те оба- везе одговарају као солидарни дужници и сви чланови ортачког друштва, и то како садашњи, тако и ново приступјели чланови друштва Сви они одговарају неограничено за све обавезе тог друштва и према свим повјериоцима друшт- ва Зато је то општа одговорност која се односи и на уговорне и на ван уговор- Не обавезе. Правни основ те одговорности јесте закон, а не уговор о оснивању друштва. Закон о привредним друштвима садржи изричиту императивну норму отоме, јер прописује да за обавезе ортачког друштва солидарно одговара сваки члан друштва својом имовином, без могућности супротног уговарања, То је не~ посредна солидарна одговорност чланова ортачког друштва за обавезе друшт- ва. На другој страни личне обавезе ортака не обавезују ортачко друштво., Неограничена одговорност ортака за обавезе друштва јесте прОШамиРа" иа гппипарност, Постоји, наиме, редосљед позивања на извршења обавеза пре- ма повјериоцима ортачког друштва,, Повјериоци најприје захтијевају да ортачко друштво, као дужник, изврши своју обавезу, па тек након неуспјелог намирења својих потраживања могу да траже да то учине ортаци, као солидарни дужници.. Члан друштва који је извршио обавезу солидарног дужника има право рег- реса према друштву и према осталим члановима друштва, Он стиче повјериоче- ва потраживања према друштву, са свим споредним правима и гаранцијама ис- пуњења (суброгација), Регресирање члана друштва врши се сразмјерно удјелу у друштву, 1/Јступање члана друштва из друштва Сваки члан ортачког друштва има право да иступи из друштва, у отказном року, било добровољно било отказом од стране других чланова друштва. Уко- лико је ортачко друштво основано на неодређено вријеме члан друштва може да откаже чланство у друштву, са отказним роком који не може да буде краћи од шестмјесеци, Уколико ортачко друштво остане само са једним чланом, то се мора прија- вити регистарском суду. Ортачко друштво се тада може трансформисати у акци- онарско друштво или у друштво са ограниченом одговорношћу, Уколико то не учини оно ће престати да постоји као правни субјекат Изласком члана ортачког друштва из друштва врши се регулисање њихо- вих међусобних имовинско-правних односа, Полазно је правило да сваки члан друштва учествује у оствареним добицима и губицима друштва, који су настали из оних послова који у тренутку његовог изласка из друштва нисујош били окон101

ЈПрВИДИО Чани, а које приводе крају остали ортаци, Томе члану друштва ће се исплатити његов удио у имовини друштва према стварној вриједности тога удјела. Такође му се враћају све ствари које је унио у друштво само на употребу. Уколико је д0. шло до губитака у пословању друштва који превазилазе вриједност појединих улога, сваки члан ће морати да надокнади мањак који на њега отпада,. Право на стварима које остају у друштву убудуће припада осталим члано- вима друштва, Регулисање имовинско-правних односа у друштву подразумије- ва обавезу осталих чланова ортачког друштва да свог бившег члана ослободе даљње одговорности за обавезе друштва. Престанак ортачког друштва Ортачко друштво може да престане лостојати као и свако друго привред- но друштво: статусно промјеном (спајање, припајање, подјела), ликвидацијом, стечајем. Постоје, међутим, и неки посебни случајеви престанка ортачког друштва, који произилазе из његовог персоналног карактера (друштво„тШ1ш регзопа") До престанка ортачког друштва може да дође иступом члана друштва из друшт- ва, Сваки члан ортачког друштва може, наиме, да у предвиђеном отказном року откаже своје чланство у друштву. Члан ортачког друштва може да буде и искљу- чен из друштва на основу одлуке суда по тужби осталих чланова друштва, Уго- вором о оснивању ортачког друштва може се, међутим, предвидјети да друштпа неће престати због искључења неког његовог члана из друштва. Ортачко друшт- .V во престаје и смрћу неког ортака,. Уговором о оснивањудруштва може се, такође, предвидјети да у том случају неће бити престанка друштва, већ ће се члански ^ однос са насљедником преминулог члана друштва Поред тога, ортачко друшт- : во престаје и истеком времена на које је закључен уговор о оснивању друштва, као и након завршетка обављеног посла ради којег је друштво основано (чл 9 ЗПД), ■ '

102

Глава шеста КОМАНДИТНО ДРУШТВО Појам командитног друштва Командитно друштво је друштво које се оснива уговором два или више лица РаАи обављања привредне дјелатности под заједничком фирмом, а које има двије врсте чланова: комплементаре и командитове. Комплементари од- говарају неограничено солидарно за обавезе друштва, а командитори не одго- варају за те обавезе, већ сносе само ризик пословања друштва до износа угово- реног улога у друштво. Комплементар може да буде само физичко лице, управо због тога што он одговара неограничено солидарно за обавезе друштва, исто као и члан ортачког друштва,. Зато комплементари имају статус чланова ортачког друштва. Командитор може да буде физичко и правно лице, јер он не одговара за обавезе ■ друштва. Због тога што ово друштво има двије врсте чланова, оно се назива и „мјешовито друштво",. Командитно друштво има неколико посебних правних карактеристика: Оно је друштво лииа због доминантног положаја комплементара у друштву; друштво настаје уговором, који је његов оснивачки акт; друштво

има_двиј°

^лтргорије чланова (комплементаре и командиторе), који различито одговарају за обавезе друштва и чији је положај у друштву различит Командитно друштво има своју имовину и самостално је у вршењу послова правног промета. Фирма друштва је лична, јер садржи имена комплементара, па се командитори називају и.дајни ортаци" Друштво обавља профитну дјелатност ради стицања добити. За оснивање друштва не тражи се минимални основни капитал, јер компементари одговарају солидарно за обавезе друштва. Командитна друштва су, у правилу, мања друштва, са мањим бројем чланова и са мањим капиталом друштва, па се она не могу оснивати у банкарству и осигурању, јер је тамо потребна већа концентрација капитала. Црногорски Закон о привредним друштвима не признаје командитном друштву правни субјективитет, оно нема својство правног лица Оно, мећутим, има економски субјективитет, јер има своју имовину, врши правни промет, стиче права и обавезе, одговара за своје обавезе; оно има процесну способност, укљу- чујући и ону стечајну. Тиме је оно, фактички, субјекат права.. Због мјешовитог састава својих члаиова командитно друштво је погодан облик удруживања лица улагача капитала из сфере јавних личности (политика, спорт, наука и дрф са статусом командитора, с обзиром да се њихова имена не објављују, па остају„тајна" за ширу јавност. Као друштво лица, командитно друштво је слично ортачком друштву. Међутим њима је разлика само у томе што код ортачког друштва сви његови чланови - ортаци одговарају за све обавезе друштва цјелокупном својом 93

'.. •

^«

имовином, дочим је код командитног друштва то друкчије регулисано Комплементари одговарају неограничено цјелокупном својом имовином за све обавезе друштва, исто као и ортаци ортачког друштва. Командитори, међути^ сносе само ризик пословања друштва до износа својих улога, а не одговара^ осталом својом имовином за обавезе друштва. Постоје и друге разлике између комплементара и командитора,. Комадитори нису везани клаузулан забране конкуренције, јер они нису у тој мјери везани за друштво, као што су то комплементари као лично одговорни чланови друштва. Командитори немају право да врше функцију пословодства, али ни обавезе по том основу. Оснивате командитног друштва Командитно друштво се оснива уговором, који се закључује између комп- лементара и командитора, а који мора да буде у писаној форми. Уговор као ос- нивачки акт је конститутивни акт командитног друштва,. Уговор о оснивању ко~ мандитног друштва је и једини општи акт овог друштва, јер оно не доноси статут друштва. Уговор о оснивању командитног друштва треба да садржи одредбе о сле- дећем: (1) статусна обиљежја друштва (фирма, сједиште, дјелатност); (2) податке о оснивачима друштва (име, адреса, матични број); (3) оснивачки улог; (4) права, обавезе и одговорност оснивача према друштву и друштва према оснивачима); (5) добит друштва (услови и начин утврђивања и распоређивања и сношење ри- зика); (6) заступање друштва; (7) заштита животне средине. Командитно друштво сматра се основаним регистрацијом код надлежног привредног суда. У регистар се уписују подаци о комплементарима и командито- рима са означењем њихових улога Име или фирма командитора се не објављује („тајни ортаци"), Оснивачки кагштал друштва Закон није прописао минимални оснивачки капитал командитног друшт- ва, Тај капитал, међутим, постоји, јер се друштво не би могло регистровати без исправе којом се доказује да је уплаћен минимални износ калитала. Закон није прописао оснивачки минимални износ капитала, јер постоји неограничена со- лидарна одговорност комплементара за обавезе друштва према трећим лицима. Тиме су повјериоци друштва довољно заштићени, Основни капитал друштва формира се из улога, И комплементари и коман- дитори морају да унесу улоге, а улози могу да буду у новцу, стварима и прави- ма, али не могу да буду у раду и у пружању услуга друштву. Улози комплемен- тара могу међутим, да буду само у раду и у пружању услуга друштву, Ово стога што они одговарају неограничено солидарно за обавезе друштва, па се узима да својим личним ангажовањем и способностима могу да допринесу увећању и од- ржању имовине

100

друштва, На тај начин командитори наступају као даваоци капи- тала, а комплементари као улагачи радних и пословних услуга, јер они воде пос- лове друштва и заступају га. ^

^пог V стварима и правима процјењује се од стране овлашћеног лроцјењи-

т ппоцјена није, међутим, потребна ако је вриједносттих ствари мала. Ко- еаЧа’ гмо лпуштво се оснива симултано, јер се уноси у друштво цио уговорени МаНДИгвог улога до регистрације друштва, ако уговором о оснивању друштва ИЗН0С икчије одређено,. Сваки члан је дужан да уплати новчани улог, односно да НИЈер неновчани улог у друштво, тј, да унесе у друштво уговорени улог Уколико УН6С учини против њега се може поднијети тужба надлежном суду.Тужбу могу да Т0Нмрсу командитно друштво, као и повјериоци друштва, Тиме се жели заштити- П°ДЈнтеоеси повјерилаца друштва, Члан друштва се не може ослободити обавезе ™ рања улога, ни дјелимично ни у цјелини; њему се не може одложити плаћање Евентуални споразум о томе нема правног значаја, па не производи прав- но°дјеЈство пРема повјериоцима чија су потраживања настала до уписа тог споразума у регистар, Имовина друштва је шири појам од појма основни капитал друштва, јер обухвата и све вриједности које друштво оствари својим пословањем. Друштво одговара за обавезе својом имовином, а комплементари само супсидијарно јем- чеза обавезе друштва својом имовином („јемац - платац'),. Управљање командитншм друштвом Командитним друштвом управљају само комплементари. Може се, међу- тим, уговором о оснивању друштва предвидјети да се управљање друштвом повјери само једном или неколицини комплементара.. То би се могло повјери- ти и неком лицу изван друштва Командитор не може управљати друштвом нити може водити послове друштва, Пословодство ш заступство Комплементари воде послове друштва, и затупају га у правном промету, дочим командитори немају то право. Вођење послова подразумијева вршење овлашћења директора привредног друштеа. Командитор се не може противи- ' ти вођењу послова друштва од стране комплементара. Они то могу само ако су у питању послови изван дјелатности друштва Командитор не може заступати друштво, осим по добијеном пуномоћју или прокури, Сматра се да је извршена тежа повреда прописа због непосредног учест- вовања командитора у управљању или руковођењу командитним друштвом, као и због истицања, имена командитора у називу друштва (чл. 4, сп 3, ЗПД), Обавезе чланова командитног друштва

101

1. Обавеза уилаше и уношењо улоГа у друшшво Основна је обавеза чла- нова командитног друштва да уплате новчани улог и да унесу у друштво ненов- чани улог. Као што је већ речено, командитори се не могу ослободити те обавезе, јер су они даваоци капитала. Дочим, комплементари не морају уносити улог, јер

102

* се њихово учешће у капиталу друштва може састојати од личног рада и даваша услуга. 2. Обавезд забране конкуренције. Забрањено је комплементарима конкуришу друштву чији су члан. Та сезабрана може предвидјети уговором оос- нивању командитног друштва и за командиторе. Права чланова командитног друштва 1* Право на добит. Основно је право чланова командитног друштва да учествују у диоби добити друштва,. Добит друштва се утврђује годишњим обра- чуном (биланс), који се саставља на крају године. Тим актом се утврђује добит или губитак друштва, као и учешће сваког члана друштва у раслодјели добити или сношењу губитка. Раслодјела добити и сношење губитка међу члановима ко- мандитног друштва врши се у складу с уговором о оснивању друштва. Добит ко- мандитора приписује се његовом удјелу до износа његовог уговореног улога. Командитор учествује и у сношењу губитка до износа свог уговореног улога. Ко- мандитор не може да тражи исплату добити ако је његов удио смањен због гу- битка. Уколико је, пак, командитор већ примио добит, он није дужан да је врати. 2. Праворасполашња удјелом. Удјели чланова командитногдруштва могу се преносити у цјелини или дјелимично, То може да буде унутрашњи пренос или промет удјела између чланова друштва и екстерни промет удјела према трећим лицима изван командитног друштва Интерни промет удјела између чланова командитног друштва потпуно је слободан,. Он се може ограничити само уговором о оснивању друштва, Насупрот томе, екстерни промет удјела је ограничен и условљен, Ограничење тог проме- та се састоји у томе што је за то потребна сагласност свих чланова друштва, тј. и компементара и командитора с већинским удјелом, Друго ограничење промета удјела састоји се у томе што комплементари и командитори имају право пречс куповине у случају продаје удјела,. 2- Право комансштооа на инФоомисање. Сваки командитор има право да буде информисан о стању средстава и пословања друштва Он има право уви- да у пословне књиге и документацију друштва, као и право да тражи препис го- дишњег обрачуна Командитори то своје право могу да остварују и путем суда, уколико није било омогућено да га користе редовним путем. Одговорности за обавезе друштва Као што је истакнуто, комплементари, као лично одговорни ортаци, одго- варају за обавезе друштва неограничено солидарно. Друштво има своју имови- ну и самостално одговара за своје обавезе. То је примарна одговорност друштва за сопствене обавезе, Уколико друштво не може да изврши своје обавезе пре- ма повјериоцима, тада за те обавезе одговарају комплементари неограничено солидарно,. То је супсидијарна одговорност комплементара према повјериоци- ма у односу на друштво као правно лице, а солидарна је одговорност у међу- собним односима чланова друштва према повјериоцима друштва, Командитори

103

се само ризик за лословање друштва, а не одговарају за његове обавезе пре- СН° овјериоцима,. Постоје, међутим, случајеви када ће и командитори одговара- ^за обавезе друштва,. Командитор одговара као и комплементар (неограниче- ТИ солидарно) ако је његово име уз његову сагласност унесено у фирму друшт- Н° Затим, командитор одговара за обавезе друштва неограничено солидарно В3* лико је као прокуриста или пуномоћник закључио уговор с трећим савјес- ним лицем без назнаке да иступа као заступник, за обавезе које су проистекле из тогуговора. Нови члан командитног друштва, који је приступио друштву послије н,еговог оснивања, одговара за све обавезе друштва према трећим лицима као и сви остали командитори, Командитно друштво не одговара за личне обавезе командитора и комп- лементара, јер су раздвојене имовине друштва и његових чланова Престанак друштва 0 престанку командитног друштва одлучују само комплентарњ Оно пре- ааје у случајевима предвиђеним и за друга привредна друштва: ликвидација, аечај, статусна промјена (спајање, припајање, подјела), Друштво престаје и смрћу неког комплементара,. Оно, међутим, не престаје смрћу или стечајем ко- мандитора, а командитор не може предлагати ни ликвидацију друштва.

Пргш дио

Глава седма ОРГАНИЗАЦИОНЕ ДРУШТВА

ЈЕДИНИЦЕ

ПРИВРЕДНИХ

,-ш Организационе јединице домаВих привреднмх друштава Организационе јединице привредног друштва су његови саставни дјелови (фабрике, погони, складишта, робне куће, филијале, продавнице и др). Њихов0 постојање и организациона структура утврђјују се статутом привредног друшт- ва. Организациона јединица привредиог друштва нема својство правног лица, па нема ни обиљежја правног субјекта. Она, наиме, нема своју посебну фирму, већ послује под именом привредног друштва чији је она дио; она, међутим, може имати свој назив или„дућански знак". Дио правног лица нема своју имовину ни дјелатност, већ обавља дјелатност свога привредног друштва а користи његову имовину; нема своје сједиште, иако је могуће да се налази на територији која је различита од сједишта привредног друштва; нема својих органа; његове послов- ' не књиге су књиге привредног друштва; нема својих општих аката; не може да врши статусне промјене, јер је то искључиво право привредног друштва; нису субјект ликвидационог ни стечајног поступка, али је могуће да се према том дије- лу друштва отвори тзв секундарни стечај у иностранству. ■ Општим актом привредног друштва може се утврдити да његова органи- зациона јединица има одређена овлашћења у правном промету са трећим лм- цима, Тим се актом може, такође, предвидјети да дио привредног друштва врши посебни обрачун резултата пословања и да има посебни подрачун, у складу са законом. У том смислу, организациона јединица привредног друштаа је субјекат пореског система у склопу територијалне друштвено-политичке заједнице (опш- тина) у којој има сједиште и врши пословање Овлашћења организационе јединице привредног друштва у правном про- мету .уписује се у судски регистар, да би трећа лица била са тим упозната Та је- диница иступа у правном промету род фирмом свога привредногдруштва, у њс~ гово име и за његов рачуњ Зато за тако преузете обавезе одговара привредно друштво, а у случају његовог стечаја и та је јединица тиме обухваћена. Дјелови страних друштава Страна трговачка (привредна) друштеа имају право да оснивају своје орга- низационе јединице у нашој земљи То су дјелови страних друштава која су осно- вана и регистрована у иностранству, али обављају своја привредну дјелатносту нашој земљи, Дјелови старних друштава немају својство правног лица, Само изу- Ј. зетно, дио страног друштва за осигурање може да у нашој земљи оснује органи- зациону јединицу са својством правног лица (афилација страног друштва), Дио страног друштва мора да своју дјелатност обавља према нима, ради чега свој статус и сеоју дјелатност усаглашава са тим законима, Да би

нашим

\;|1р 'Т|Ш 104

зако-

-—■—' ~ГГ7Тио”стоано7друштва се мора регистровати у наш Централни сеТо и оС!®ар 'них субјеката. Регистраци]а обухвата нарочито следеђе: адре- регистар привРВД ^ * друштва1 његову дјелатност, назив и правни облик са, сЈедиШТ®Дтва подаци о лицима која су овлашћена да заступају друштво у одстраног даУшт0амПл°ДаиЧма, бцлансе стагва и успјеха страног друштва. Нарочита је носима са тр а да достави за регистрацију обавјештење о ликвидацији обавеза сгрвн «РУ Дв„ тора, 0 отварању стечајног поступка или о другим друштва.оименовању^ ^ 0 престанку обавЉања привредне ДЈе"атдости дијела страног друштва (чл. 80, ЗПД.

105

Глава осма

ПОВЕЗАНА ПРИВРЕДНА ДРУШТВА лостизања одређених економских циљева То је статусно повезивање привред- них друштава, које се врши на основу уговора,. Тај уговор може да се састоји од сшашусних и облиЈационо правнихелеменаша, Тим путем се стварају веће или велике организационе цјелине, у виду матичног привредног друштва, (контролно доминантно, управљачко, кровно, привредно друштво - мајка) и зависног прцвредног друштва (лривредно друштво - ћерка, привредно друштво - унука, подређено лривредно друштво), На тај начин се путем капитал ~ односа стварају ве- лика сложена привредна друштва, са великом концентрацијом капитала и сло- женом организацијом система субјекта лривређивања. Сва повезана привредна друштва су правна лица и правно су самостална. Повезивањем се, наиме, не оснива нови правни субјект, већ свако привредно друштво задржава свој пуни правни субјективитет Повезана привредна друиљ ва задржавају своја имовинска права, јер свако од њих има своју имовину, само- стално одговара за своје обавезе, субјекатје стечајног поступка, има свој матич- ни број, свој жиро-рачун Повезивањем привредних друштава преносе се, међу- тим, одређена управљачка права са зависног привредног друштва на матично привредно друштво,. Тим путем се остварује доминација матичног друштва над зависним друштвом, која се реализује учешћем представника матичног привред- ног друштва у органима управљања зависног привредног друштва, У матичном привредном друштву остварују се одређене заједничке функ- ције повезаних привредних друштава Матично друштво води јединствену пос- ловну политику, финансијску, инвестициону, развојну и кадровску политику за сва повезана привредна друштва,. Тим путем се остварује рационализација м ефикасност управљања, контрола и доминација на тржишту, а постижу се и од- ређене фискалне предности. То су основни циљеви и разлози повезивања у веће групације привредних друштава, Групација привредних друштава настаје улагањем капитала једног друшт- ва у друго друштво. Тиме се стиче учешће матичног друштва у капиталу завис- ног друштва,, Најчешће је то у износу преко 51% основног капитала зависног друштва, али може и у мањем износу На основу тог учешћа стиче се право уп- рављања зависним друштвом и право учешћа у расподјели добити из његовог пословања, Начин стварања групације привредних друштава може да буде оснивањем зависног друштва улагањем оснивачевог капитала Зависно од тога колико је ос- нивачког 106

капитала уложено у то друштво, оснивач можеда буде његов искључи- ви или претежни власник Матично привредно друштво може и да купи акције или удјеле у неком постојећем друштву, а може да купи и цијело друштво,

107

Поред капиталских облика повезивања привредних друштава постоје и уговорни облици повезивања: конзорцијум, франшизинг, заједница лри- ДРУ1"них друштава, пословна унија, пословни систем, пул и др,. ВР за све облике повезаних привредних друштава карактеристично је да се не може стицати монополски положај, јер то груписање не може да буде ^еоТНО прописима о монополима. Уколико до тога ипак дође, Антимонопол- ска комисија има право да забрани рад такве организације, након проведеног поступка о томе Матично и зависно друштво ђ^тмимп пруштво је оно које у другом привредном друштву има већинс- о или значајно учешће капитала,, То је и оно привредно друштво које на осно- ву уговора закњученог с другим привредним друштвом има право да именује већину или најмање четвртину чланова управе тог другог привредног друштва, односно ако има већину или најмање четвртину гласова у скупштини привред- ног друштва, Зависно друштво је друштво у којем друго друштво има велики удјел или удјела с правом гласа То је друштво под контролом другог привред- ногдруштва, Установљење матичног привредног друштва путем капитала може да буде између привредног друштва са већинским учешћем капитала и привредног друштва с значајним учешћем капитала,. Учешће капитала матичног привредног друштеа у капиталу зависног при- вредног друштва може да буде непосредно или посредно. Непосредно учешће капитала постоји кад матично привредно друштво„А" посједује акције или удје- ле у зависном привредном друштву„Б". Посредно учешће капитала постоји кад привредно друштво „А" посједује акције или удјеле у привредном друштву„Б", а привредно друштво „Б" у привредном друштву „Ц, а привредно друштво„Ц у привредно друштво„Д“, итд. Матично привредно друштво овдје може да буде у било којем облику привредног друштва,. Зависно друштво може да буде само у облику друштва капитала, тј„ акционарског друштва или друштва са ограниче- ном одговорношћу. Друштва с узајамним учешћем Привредна друштва са узајамним учешћем у капиталујетакође начин по- везивања привредних друштава, То су повезана привредна друштва код којих свако привредно друштво има учешће у капиталу у другом привредном друшт- ву, Практично, то изгледа овако: привредно друштво„А" има учешће у капиталу привредног друштва „Б", а привредно друштво„Б" има учешће у капиталу при- вредног друштва„А"

108

Повезивање привредног друштва с узајамним учешћем у капиталу може да буде у два облика: Први облик, једнако учешће привредног друштва у капита-

109

•/^^рви-диоттл

;

'

—

ЛУ-Други облик, учешће привредног друштва са већим учешћем капитала једнор пРИередног друштва. Уколико су међусобна учешћа у капиталу повезаних привредних друцЈТ. ава релативно иста, тада је свако укључено привредно друштво обавезно смањи своје учешће у основном капиталу другог привредног друштва, Привред, н° ДРУштво је дужно да обавијести друго привредно друштво да је стекло више учешћа у основном капиталу другог привредног друштва,, Веће учешће једног привредног друштва у капиталу другог привредног друштва постоји ако то привредно друштво посједује акције или удјеле који чине више од 10% основног капитала другог привредног друштва. Холдинг Холдинг је (енгл, ,До ћо!с!" - „држати") је форма акционарског повезивања постојећих правних форми привредних друштава. Холдинг привредно друштво може да буде у форми сваког другог облика привредног друштва, Холдинг је, дакле, друштво капитала које нма учешће у капиталу или у гла- сачким правима код других привредних друштава, уколико контролише најмање једно привредно друштво,. Акционарски ходинг јестетипични облик уппдичг ор- : ■ ганизације, Његове су следеће карактеристике: а) холдинг организација је влас- ник акција других друштава из свога састава; б) пакет акција које држи холдинг : организација треба да омогућава контролу пословања других друштава из свога ; састава; в) сва привредна друштва у саставу холдинга имају статус правног лица, са пуном пословном самосталношћу Уошвљачки холдинг је надређено акционарско друштво, која има право управљања друштвима у свом саставу, Та холдинг организација не мора да има- ти својинска права у лојединим друштвима из свог састава и не мора обављати непосредно неку привреднудјелатност, Холдинг као матично привредно друштво које, држи акције или удјеле за- висних привредних друштава, Оно првенствено обавља дјелатност управљања. ? стицања учешћа капитала у другим привредним друштвима путем акција, удјела или замјенљивих обвезница, као и дјелатност располагања тим хартијама, То је чисти холдинг, који обавља финансијску дјелатност холдинг привредног друшт- г ва. Уколико холдинг привредно друштво обавља непосредно неку привредну дјелатност (трговина, индустрија и др,), то је мјешовити холдинг, Заштата пнтереса субјеката повезаних друштава

110

У повезаним привредним друштвима може да дође до сукоба интереса матичног привредног друштва и зависних привредних друштааа. Зато се мора обезбиједити заштита интереса појединих субјеката у том систему инкорпора- ције привредног друштва, Та заштита мора да обухвати и интересе мањинских акционара, као и интересе повјериоца,. }■

111

у акционарском друштву с јаеним уписом акција статус матичног привред- штва по основу учешћа капитала може се стећи само ако то привредно нот ,РУо ви јавну ПОНуду за откуп акција Понуда за куповину акција и обавје- друштв ^ 0 намјери куповине објављује се. Значи, преузимање контроле ШТе№гепривредног друштва над акционарским друштвом с јавним уписом акција ^Дже се извршити само под условом да акције будућег зависног друштва коти- М°' на берзи, Акционари зависног друштва су заштићени тим што могу да иступе ^ поуштва продајом својих акција, ако им не одговара прибављање већинског И3 значајног учешћа у њиховом друштву. Ради тога је извршено јавно обавје- штавање о куповини акција. Прибављено значајно и већинско учешће капитала уписује ее у регистар и објављује Уколико матично друштво доведе зависно друштво у положај да изврши за себе штетан правни посао или да на своју штету нешто учини или пропусти да учини, надокнадиће зависном друштву штету која му је проузрокована по том основу. Права повјерилаца зависног друштва могу да се штите на два начина,. П^во, установљена је неограничена солидарна одговорност матичног привред- ног друштва за обавезе зависног привредног друштва,. Друго- повјериоци завис- ног акционарског друштва под непосредним управљањем матичног привред- ног друштва могу захтијевати од матичног друштва обезбјеђење својих потра- живања, која су настала прије објављивања обавјештења и јавне понуде за купо- вину акција ради стицања већинског учешћа капитала. Конзорцијум Конзорцијум је облик пословног повезивања привредних друштава ради задовољавања неког заједничког интереса. Чланови конзорцијума су конзорти, Конзорцијум се оснива уговором, којим се уређују међусобни односи конзората. Зависно од врсте конзорцијума предметуговора је најчешће удруживање сред- става. Као уговорна пословна творевина конзорцијум није привредно друштво и нема својство правног лица, Зато се у правним односима са трећим лицима повјерава једном од конзората да врши заступање конзорцијума,, Постоји више врста конзорцијума, најчешћи су: Кредитни конзорцијум за кредитирање привредних субјеката; ефектни конзорцијум за продају хартија од вриједности; инвестициони конзорцијум за заједничко извођење великих радо- ва; продајни конзорцијум за извршење веће поруџбине роба; набавни конзор- цијум за заједничку набавку роба; оснивачки конзорцијум, за оснивање нових привредних друштава.

112

Глава ПРЕДУЗЕТНИК

девета

Појам ш правки положај предузетника Према законској дефиницији, предузетник је физичко лице које обавлта привредну дјелатност ради стицања добити Термин предузетник није сасвим погодан за означавање привредног субјекта, јер се у правном промету има у виду имовина, а не субјекат који њоме располаже (напримјер, у случају сте- чаја), Термин„предузетник" је настао у нашој ранијој регулативи, кад су сви при- вредни субјекти означавани збирним појмом „предузећа", Сада је то другачије, јер се сви облици власничког удруживања и колективног привређивања озна- чавају заједничким појмом„привредна друштва" Предузетник врши привредну дјелатност средствима у приватној својини, тј,. својим сопственим средствима; бави се предузетништвом у своје име и за свој рачуњ Имовина, којом предузет- ник обавља своју привредну дјелатност је организована у засебну цјелину, раз- двојену од остале његове имовине Једино у случају одговорности за обавезе те се имовине мијешају у јединстеену цјелину, Из наведених разлога било би прикладније да се овај облик индивидуал- ног професионалног привређивања означи термином„предузеће", јер се ради о обављању предузетништва, Тако би се добио логични основни систем привред- них субјеката: привредна друштва, предузећа и радње,, Закон о привредним друштвима непотпуно регулише материју правног положаја предузетника, јер садржи само једну одредбу отоме (чл. 5).. Основнесу следеће карактеристике предузетника као правног и привредног субјекта, Пре- дузетник може да буде само Физичко лиие. Он може да обавља све дјелатности. осим оних за које је законом изричито прописано да се могу обављати у форми привредног друштва,. Предузетник обавља дјелатност у циљу стииања добити У том циљу самосталну дјелатност, ради стицања добити, могу да обављају и дру- га лица различитих слободних професија: адвокати, архитекте, љекари, рачунс- вође, умјетничке и научне дјелатности. Предузетник обавља дјелатност тоајно, као своје основно или допунско занимање. Зато то није оно лице које само спо- радично иступа на тржишта (нпр. пољопривредни произвођач, занатлија).. Предузетник се региструје у одговарајућу регистарску књигу. Тиме се врши контрола испуњености услова за обављање предузетничке дјелатности, изврша- вања пореских обавеза, поштовања радно-правних, здравствених и других про- писа, Предузетник, у принципу, лично обавља. послове, али може и да ангажује друга лица и да са њима заснује радни однос,, Предузетник може да буде индивидуални предузетник и колективни пре- дузетник. Но, како год он био организован, предузетник нема својство правног лица. Уколико 113

појединци, као привредници, желе да њихова организација има својство правног лица, они је могу организовати у неки од облика привредног друштва,. Предузетник мора имати средства за обављање своје дјелатности. Закон онеусловљава ни износом ни вриједношћу средстава. јер поедузетник одговаЉдппкупнпм својрм имовином за преузете обавезе (лична одговорностТ Уп^^богто^предузетник не може да буде оснивач ни члан другогорганизаци- оног облика привређивања у ком се тражи солидарна неограничена одговор- ностСјавни ортак, комплементар), нити може да буде„предузетник" на више мјес- та рјредузетник је и свако друго физичко лице које обавља дјелатност слобод- не професије уређену посебним законома, ако је тим прописима тако уређено Индивидуални пољопривредник није, међутим, предузетник, јер се бави произ- водњом за солствене потребе. Он би, међутим, могао да стекне статус предузет- ника, уколико би се регистровао као робни произвођач за тржиште. Педузетник има фирму (која је лична, јер садржи његово име), има регис- тровану привредну дјелатност, сједиште, региструје се, води пословне књиге, субјектје колективног уговора о раду.. Као привредни субјект, предузетник је са- мосталан, али правне послове може да закључује само у границама своје регист- роване дјелатности. Као самостални привредни субјект предузетник сноси и ри- зиксвог пословања, па неограничено одговара за обавезе преузете у правном промету. Предузетник има свој жиро рачун, подлијеже истом пореском режиму, као и привредно друштво. На тржишту предузетник иступа као самостални привредни субјект, па се на њега односе сва правила која важе и за остале привредне субјекте о посло- вању, у складу са законом, добрим пословним обичајима и пословним моралом, Опште карактеристике предузетника Предузетник се бави привредном дјелатношћу, коју могу да чине произ- водња и промет робе и вршење услуга на тржишту,. Он то чини у своје име и за свој рачун, али је могуће да то чини и за туђи рачун. Предузетник се бави при- вредном дјелатношћу трајно, у виду занимања ради стицања добитк Својство предузетника стиче се ако се испуне одређени услови: Први ус- лов се односи на личност То лице треба да је пунољетно, да је пословно способ- но, да није осуђивано за одређена кривична дјела или привредне преступе, да га не обавезује„клаузула конкуренције". Други услов се односи на дјелатност То могуда буду само дјелатности које се сматрају трговачкимЛдећи услов се одно- си на добијање дозволе за вршење предузетничке дјелатности, Без дозволе се предузетник не може уписати у регистар. Оснивачки акти и дјелатност предузетника

114

Оснивачки акт статуса предузетника је изјава у писаном облику,. Тај се акт подноси надлежном органу ради регистрације дјелатности предузетника. Прија- ва за регистрацију садржи: (1) име, адреса, матични број и фирма предузетника; (2) дјелатност предузетника; (3) заштита животне средине; (4) друга питања која су прописана законом.

115

Први дио Предузетник региструје свој назив или фирму и обавља дјелатност сд" бодно (нормативни систем или систем пријаве), Предузетничка радива : Радња је организациона форма за вршење мањих дјелатности физички* лица, То је организација коју оснива физичко лице, ради самосталног обављанп привредне дјелатности.. Радња може да буде основана у следећим облицима: тп говачка радња, радионица, канцеларија, биро, сервис, агенција, студио, пансион апотека, ординзција и сл. Радња може да се оснује као индивидуална и као пп, тачка радња, 1 Једно лице може да оснује само једну радњу, али оно може да своју дјелаг- ност обавља у више пословних простора на територији исте или више општина За оснивање радње треба да се испуне следећи услови: да оснивач има општу здравствену способност; да има минимално основно образовање, а за одређе- не дјелатности образовање виших степена школске спреме; да је пословно спо- собно; да му правоснажном судском одлуком није забрањено вршење одређене дјелатности, док трају праене посљедице изречене мјере; да има простор, олре- му и кадрове који су потребни за вршење одређене дјелатности За добијање дозволе за упис радње у регистар подноси се пријава над- лежном општинском органу управе за послове привреде, Уз пријаву се прилажу докази о испуњењу услова за оснивање радње Уколико се више лица лојављу!у као оснивачи радње, сви они потписују пријаву за оснивање, а уз пријаву прила- жу уговор којим се уређују њихови међусобни односњ Радња се оснива на неодређено или на одређено вријеме. Претпоставља се Аа Је Радња основана на неодређено вријеме, ако у пријави није друкчије од- ређено Надлежни општински орган је дужан да упише радњу у регистар и да ос- нивачу изда рјешење о том упису,, Радња има фирму, која је персонална, јер садржи име оснивача, ознаку ње- говог пребивалишта и дјелатност којом се радња бави, Радња нема својство правног лица.. Она чини имовинску масу, која је саставни дио цјелокупне имовине оснивача. Зато оснивач одговара цјелокупном својом имовином за обавезе које проистекну из обављања дјелатности радње. Зато радња, за сада, није субјект стечајног поступка, Радња може да лрестане са радом привремено и трајно. О привременом

116

затварању радње оснивач је дужан да обавијести надлежни орган општинске упраее„ ' Одговорност предузетника

за

обавезе

и

престанак

дјелатности

Предузетник, као самостални привредник, одговара неограничено цјело- купном својом имовином за обааезе преузете у правном промету према трећим лицима,. Он за те обавезе одговара својом јединственом имовином, било да је

117

а V његовом предузећу, као одвојена цјелина, било да је то остала оИа п0Ц]Арц имовина. Сви дјелови његове имовине, ма гдје се они налазили, №еГова № помијешаним и подобним за намирење потраживања повјесматраЈУсеправ

Ј

РИЛаЦдт жели да ограничи своју одговорност за обављање привредне дјелатсвоје обавезе према повјериоцима, он може да оснује једночлано Н°СТИТво капитала, које има своју сопствену имовину и својство правног лица. друштв ^ ■ ни-чене одговорности за обавезе, предузетникова имовина * буДе стављена под стечај. Закон о инсолеентности привредних друшт- м°же Д у ^ сврстава предузетнике међу стечајне дужнике, што значи 383 шлимају пасивну стечајну способност, До тога може да дође ако предузет°постане инсолвенат, па не може да извршава своје новчане обавезе према НИК|рпмоиима Ни овај закон за сада нема, међутим, потпунијих одредби о сте~ П°нпм поступку над имовином предузетника, па ту постоји више дилема, које па ојешава сама судска пракса,. Суштина је проблема у томе што је преду- ник физмчко лице, а наше стечајно лраво не предвиђа могућност тзв. грађан- г стечаја, а то је стечај над имовином физичких лица,. У општем извршном пос- тупку постоје заштитне клаузуле социјалног карактера, према којима се одређе- ни дио дужникове имовине изузима од принудног извршења, ради одржања жи- вотнеегзистенције њега и његове породице., И стечајни поступакје врста посеб- ног извршног поступка, и то генералног извршења над цјелокупном имовином стечајног дужника, Зато је проблем одмјеравања шта од дужникове имовине да буде стављено у стечајну масу, а шта и колико да се изузме од извршења и оста- ви дужнику за личну употребу њега и његове породице. Предузетник, као при- вредни субјект, може да се санира у току стечајног поступка.. То се може учини- тиувођењем мјера пичне упоаве над његовом имовином,. У ту сврху се саставља план личне управе, који одобрава стечајни суд (чл. 2, ст, 2, ЗОИ) Ни овај дио мате- рије стечајног поступка није довољно правно уређен, па се то мора процјењива ти према одредбама закона које се односе на стечај привредних друштава, Суш- ■ тина је личне управе предузетника у томе што он задржава право да управља својим предузећем у стечају, али под надзором стечајног суда, Ортачка радња Ортачку радњу могу да оснују два или више физичких лица као колектив- ни предузетници. Она се оснива уговором о ортаклуку, који је уговор грађанс- ког права {чл, 716-739,300} У фирму ортачке радње уноси се ознака„ортачка" и имена свих или само неких ортака,

118

Основне су следеће карактеристике ортачке радње, а тиме и њене разлике од ортачког друштва. Ортачка радња је заједница лица и добара а нема с.в.01Ш& правног лииа, Уговором о оснивању ортачке радње уређују се права и об.а,везе ортака у управљању и вођењу послова радње, у застулању те организације, До бит ортачке радње распоређује се на ортаке на начин који је утврђен уговором о бснивању или одлуком свих ортака, Овдје не важи правило да се добитдијели на

119

О, ™ « ДЈеЛ0Ве' 0 аве3е °РТаЧКе радње оснива1'и одговарају солидаЕШ Г сУ те о6авезе настале привредним уговором,, У ортачком друштву,’^ђ^^'|! Р марно оно одговара за своје обавезе, па тек ако то није изводљиво, за те об-Г’ зе супсидидиЈарно одговарају чланови тога друштва У случају смрти и иступ к’ неког лица из ортачке радље, она наставља да постоји са преосталим оснивт^ ма, Ортачко друштво, међутим, престаје да постоји акоједан од ортака иступ'м друштва или умре, осим ако је уговором о оснивању друкчије предвиђе. 10 Престанак обављаља дјелатности предузетника ол|авомбакпање

"Редузетника престаје у следеђим случајевим*

ности истеко Р аНУ Да П0СТ°ЈепРиР°Дни и други услови за обављање дје^ ком погло Вре д6На За КОЈе Је о6ављање дјелатности регистровано; губчт ком пословне способности; смрћу предузетника; ако не обавља дјелатност лчи шењаТ ЈписТ6 НеПреКИДН0; забРано“ обављања /џелатности; поништењем р! Тча1еви” сч с Ре™СТар; У ДРУГИМ слУчаЈовима прописаним законом Ти „друг,оала ако !е? Д аК0 оба8ља АЈеватност у вријеме привременог престани рада, ако је кажњаван за обављање нерегистроване дјелатности више путл- ткл уде осуђен правоснажном пресудом за казну затвора дужу од шест мјесеци- зк-п мУЈе одлуком суда части изречена мјера забране самосталног обављања дјелат ности због теже повреде добрих пословних обичаја и кодекса професионалнв етике, ДЈелатност предузетника престаје и завршетком стечајнот поступ|'ш његовом имовином,, Ј поступка над

120

121