Pro Polis

PROPOLIS Propolis (pcelinji lepak) je zajednicko ime za smesu smolastih supstanci koje pcela skuplja sa cvetova razlicitih biljaka. To je smolasta materija dobijena delovanjem sekretornih zlezda bogatih fermentima. Ona je specificnog izgleda, jedinstvenog nagorkog ukusa, karakteristicnog i aromaticnog mirisa. Intezivnim proucavanjem utvrdjeno je da je to prirodni baktericid, anestetik, antioksidant, antiseptik, antibiotik, da deluje protiv vecine virusa ukljucujuci i virus gripa. i da je odlican u borbi protiv gljivica i parazita. Pcele sakupljaju biljni materijal za proizvodnju propolisa kada se pojavi ostecenje (pukotina, otvor) na kosnici, ali i pojava "uljeza" ih podstice na proizvodnju propolisa. Tako je utvrdeno da je propolis smolasta materija koju pcele sakupljaju iz biljnog materijala i posebnim nacinom prerade stvaraju supstancu karakteristicnog izgleda, boje i mirisa. Sastav i boja propolisa zavise od biljnih vrsta sa kojih pcele prikupljaju materijal i od godisnjeg doba. Sastavljen je od 50% smole, 30% voska, 10% etarskih ulja, 5% cvetnog praha i 5% drugih supstanci. Flavonoidi u najvecoj meri uticu na dejstvo propolisa. Laboratorijskim ispitivanjima je dokazano antiinflamatorno (protivupalno), antimikrobno, antivirusno, imunostimulativno... delovanje. Sama rec propolis dolazi od grcke reci: pro(pre) i polis (grad) i to ime je verovatno doslo zbog toga sto pcele koriste ovu smolu da suze ulaz u kosnice. Do skora se propolis u kosnici uzimao kao smetnja jer se, kada je topao, jako lepi za prste a kada je hladan puca kod otvaranja kosnice i vadenja okvira sto dodatno uznemirava pcele. U pogledu hemijskog sastava propolis je vrlo kompleksna materija i zbog toga postoje velike razlike u uzorcima. Sastav nekog reprezantivnog uzorka izgledao bi ovako: voskovi 30%; smole i balzami 55%; etericna ulja 10% i oko 10% polena. U propolisu ima dosta flavonskih komponenti ciji je hemijski sastav veoma komplikovan. Boja propolisa varira od zelenkaste do braonkastocrvene. I pored toga sto je na obicnoj temperaturi mek a na visoj lepljiv, propolis postaje cvrst i lomljjiv kada se ohladi. Hladan propolis se moze mlevenjem pretvoriti u prah. On je jedan od onih mudrih lekova prirode koji ubija sve sto je smetnja zdravom organizmu. Istovremeno cuva zdravo tkivo i leci obolelo. Cist propolis sam je po sebi vec balzam: to je smola

sa razlicitim etarskim uljima i drugim bioloski aktivnim komponentama. Ukus mu je trpak i ostar, pece na jeziku, a miris karakteristican, varira od vrste do vrste, ali uvek je prijatan. Od svih pcelinjih eliksira, propolis je najizdrzljiviji i najstabilniji. Bioloska svojstva propolisa su raznovrsna. Nauka je potvrdila da propolis ubija mikroorganizme, viruse, gljivice, smanjujuci njihovu zivotnu sposobnost. Deluje lokalno anesteticki, zaustavlja svrab i deluje umirujuce; dovoljno je namazati grudi pre spavanja propolisom alkoholaturom pa ce se umiriti kasalj i obezbediti dubok san. Propolisne masti su odlicne za rane koje tesko zarastaju, kao i za mnoga kozna oboljenja: opadanje kose u vidu pecata, upalu koze nastalu spoljnim nadrazajem, za gljivicna oboljenja koze i vlasista, piodermiju, ekcem, seboreju, epidermofitiju (gljivicna oboljenja koze i noktiju)... Propolis ima svojstvo da koci nenormalno razmnozavanje celija (citostaticko delovanje) i leci dobrocudne tumore. Poznata su regenerativna, epitelizirajuca i dermatoplasticka svojstva ovog balzama. On brzo obnavlja pozledena tkiva i ubrzava njihovo zarastanje. NJegovo delovanje protiv mikroba, krvarenje, opekotine i protivupalno dejstvo izuzetno je efikasno kod svih vrsta rana, cireva, opekotina i dr. Zapazeno je delovanje propolisa kao sredstva za pojacavanje znojenja i diurezu. U nauci je poznata i kao antioksidans, antivitaminozno i antitoksicko sredstvo. U slucaju teskih dijareja, gde su mnogi drugi lekovi zakazali, propolis se pojavljuje kao mocno i vrlo efikasno sredstvo, koje nema negativnih propratnih efekata. Kao vrhunski aktivni biostimulator, propolis doprinosi poboljsanju opsteg stanja organizma, povecanju telesne tezine i normalizaciji. Interesantno je ukazati na to da su Stradivarius i mnogi drugi italijanski majstori za izradu violina iz Kremone koristili propolis kao glavni sastojak svojih lakova. Propolis se koristi i u obliku alkoholidnih tinktura, za lecenje usnih oboljenja, desni i raznih oboljenja usta. Propolis sluzi pcelama vec hiljadama godina kao dezinfekciona materija (poliraju sace i oblazu zidove kosnice). Za covekov organizam je koristan zbog toga sto deluje kao antibiotik na bakterije narocito za lecenje opekotina, posekotina i raznih rana na kozi, pomaze i kod zubobolje, upale desni, neprijatnog zadaha, hemoroida, upale mokracnih kanala, svraba, gastritisa. UPOTREBA Vodeni ekstrakt propolisa. Sirov propolis se pretvori u fini prah dubokim zamrzavanjem i mlevenjem u mlinu za kafu. Jedna kafena

kasicica tog praha se uvece pomesa sa 250 ml ciste vode. Sledeceg jutra, pacijent moze da popije tecnost (u malim gutljajima) a propolis da proguta pre dorucka ako je potrebno. Sirov propolis: (3-5 grama dnevno, izmedu obroka) pre gutanja, pacijent treba da sise i zvace propolis najmanje 15-30 minuta. Ekstrakt propolisa sa puterom dobro izmesati u odnosu 1:8 propolis pretvoren u prah i puter (u vidu zelea). Zagrejati smesu na slaboj vatri (plamen svece i slicno) ili u vodenom kupatilu, dok se smesa veoma dobro ne homogenizuje, ostaviti da se ohladi i onda staviti u frizider, uzimati 2-6 kasicica dnevno, prema stanju pacijenta, izmedu obroka.