Pis 1

VI[A TEHNI^KA [KOLA ZA INDUSTRIJSKI MENAD`MENT KRU[EVAC

SEMINARSKI RAD IZ:

PROIZVODNO INFORMACIONIH SISTEMA

TEMA:

OSOBINE SISTEMA

STUDENTI: NASTAVNIK:

1. Ze~evi} Milica 496/99 2. Veli~kovi} Jasna 494/99 Gavri} 3. Ristovi} Aleksandar 562/99

PREDMETNI

Mr Zorica

SADR@AJ str. Uvod ..................................................................................................... .3 1.0. Osobine sistema ................................................................................ 4 1.1. Funkcionalnost sistema ................................................................... 4 1.2. Dinami~nost sistema ....................................................................... 5 1.3. Otvorenost sistema .......................................................................... 5 1.4. Multidimenzionalnost sistema ........................................................ 6 1.5. Nedeterminisanost sistema ............................................................. 7 2.0. Zaklju~ak .......................................................................................... 8 Literatura

Proizvodni informacioni sistemi –3–

Uvod Sama re~ sistem je gr~kog porekla i ozna~ava celinu – objekat sastavljen od delova. To je relativan i fleksibilan pojam i uglavno se koristi da ozna~i neku celinu sa odred|enim svojstvima koje se izdvaja iz sredine (okru`enju ) u kojoj se nalazi. To izdvajanje sistema iz okru`enja zavisi od istra`iva~a i polja njegovog interesovanja. Tako, recimo, za direktora sistem interesovanja predstavlja preduze}e, za sociologa dru{tvo, za matemati~ara brojevi, za kardiologa srce i sl. Iz tog razloga mnogi nau~nici razli~ito defini{u pojam sistema. Recimo S. Marijanovi} ka`e: " Svaki skup ~injenica, odnosa, ideja, principa ili sli~nih skupova (komponenata ) povezanih u odre|enoj koncepciji predstavalja zaokru`enu, relativno nezavisnu celinu koju nazivamo sistem". On dalje navodi ~etri osnovne grupe sistema:  sistemi ideja  sistemi funkcija  materijalni sistemi  biolo{ki sistemi Iako sistem predstavlja izdvojeni deo iz okru`enja on je ustvari deo neke kompleksnije celine – sistema vi{eg reda. Na primer, za neku privrednu granu kao sistem, preivreda predstavlja njegovo okru`enje tj. sistem vi{eg rada. Svaki sistem mo`e se podeliti na delove koji prestavljaju njegove podsisteme, i delje ti podsistemi mogu predstavljati sistem ni`ih podsistema. Svaki deo odnosno elemenat sistema poseduje neke karakteristike sistema kojem priprada i povezan je sa barem jednim elementom sistema. Tako|e svaki od elemenata sistema ima svoju funkciju u okviru sistema koji nazivamo "parcijalnom funkcijom".

Proizvodni informacioni sistemi –4-

1.0. Osobine sistma Kao osobine koje karakteri{u jedan sistem mo`emo izdvojiti slede}e:     

Funkcionalnost Dinami~nost Otvorenost Multidimenzionalnost Nedeterminisanost

1.1. Funkcionalnost sistema Funkcionisanje sistema ostvaruje se pokretanjem njegovih osnovnih komponenata. Ono je odre|eno unutra{njim svojstima elemantima, ulogama – funkcijama koje imaju u sistemu i na~inom njihovog povezivanja. R. Stojanovi} ka`e: "Svaki dinami~ki sitem jeste istovremno spoj strukture i funkcije. To su dva dela iste celine". Osnova funkcionisanja nalazi se u promenama njegovih sastavnih delova. Preomene u jednom elementu, preko mre`e veza, prenose se na susedne elemente i tako se talas pomena prostire kroz sistem i time se ostvaruje njegovo funkcionisanje u celini. Brzina prostiranja promena kroz sistem je uslovljena brzinom promena u njegovim sastavnim delovima i efikasno{}u kanala veza koji povezuju elemente tog sistema. U toku svog funkcionisanja sistem se nalazi u procesu kretanja i transformacije. Menjaju se uloge i funkcije pojednih delova sistema, raskidaju se stare veze i uspostavljaju nove, neki delovi sistema se raspadaju ili se kombinuju nove i sl. Kompleksnost samog pojma sistema proizilazi iz slo`enosti karakteristika realnog sveta koji je veoma te`ak za izu~avanje. Definisanjem sistema, njegovih veza sa okru`enjem kao i veza u okviru sistema mi elimini{emo sve {to je nebitno a izdvajamo i uklju~ujemo u sistem sve ono {to je bitno za postavljeni zadatak. Na taj postupak sa`imanja otkrivamo pravu su{tinu problema.

Proizvodni informacioni sistemi –5-

1.2. Dinami~nost sitema Nagli porast nau~no tehni~kih znanja daleko je prema{io sva dotada{nja znanja koje je ~ovek stvorio od svog nastanka. Prisutna je njena i dalja tendencija ubrzanog rasta {to ima za poseledicu sve ve}u dinamiku i kompleksnost u oblastima dru{tvenog `ivota i rada. Ova dinami~nost i kompleksnost prati i razvoj sistema. Brze promene u kojima funkcioni{u sistemi zahtevaju dinami~ke analize i uo~avanje povezanosti i interakcija izme|u svih elemenata. Dinami~nost kao osobina jednog sistema se mo`e prestaviti kao karakteristika koja prati korak s vremenom i njime je uslovljena. Kod dinami~kih sistema prezlaz sistema iz jednog u drugo stanje se ne de{eva trenutno, ve} kao rezultat nekog procesa koji se realizuje u toku nekog vremena. U su{tini svi realani sistemi su i dinami~ki. Me|utim, ako je vreme prelaska sistema iz jednog stanja u drugo vrlo malo, onda takve sisteme mo`emo smatrati stati~kim. Tako na primer, stonu lampu mo`emo smatrati za stati~ki sistem, jer je vreme prelaska iz stanja "uga{eno" u stanje "upaljeno" zanemarljivo malo u odnosu na vreme u kome se nalazi u stanju "upaljena" ili "uga{ena".

1.3. Otvorenost sistema Funkcionisanje bilo kog sistema odvija se u okviru neke sredine koja se naziva okru`enje. To okru`enje ~ine svi elementi koji ne pripradaju sistemu, ali su na dore|eni na~in povezani s njim odgovaraju}im vezama. Uz pomo} ovih veza se ostvaruje interakcija izme|u sistema i okru`enja. Elementi sistema koji su povezani sa elementima iz okru`enja ~ine grani~ne elemente sistema. Te veze sa okru`enjem ( slika br. 1 ) mogu biti dovodno ulazne ( X ) peko kojih okru`enje deluje na sistem ulaznim veli~inama, i odvodno-izlazne ( Y ) preko kojih sistem deluje na okru`enje izlaznim veli~inama. To me|usobno delovanje okru`enja na sistem i sistema na okru`enje mo`e da ima materijalni, energetski i inforamcioni karakter.

X

S

Slika br. 1 Op{ti prikaz sistema

Y

Proizovdni informacioni sistemi –6-

U principu, veze izme|u elemenata u okviru jednog sistema moraju biti ja~e nego izme|u sistema i okru`enja. Ta izra`ajnija povezanost elemenata u okviru tog sistema ~ini taj skup celinu po kojoj je prepoznatljiva u okviru nekog ve}eg sistema. Otvorenost sistema kao njena karakteristika podrazumeva uspostavljanje zna~ajne me|usobne razmene materija, informacija i energije izme|u sistema i okoline. Ta otvorneost sistema se mo`e objasniti kroz primer ~ovekovog organizma. On iz okru`enja crpi hranu i energiju koji predstavljaju uslov za njegov opstanak, a isto tako svojim radom uti~e na okolinu i menja je. I organizacione sisteme karakteri{e otvorenost i to u onolikoj meri koliko to doprinosi ostvarivanju njihovih ciljeva. Njihov opstanak je uslovljen tom interakcijom, zato ~im po~ne da gubi na toj razmeri sa okru`enjem on mora da se zatvori. Biolo{ki sistemi imaju ugra|en mehanizam samoregulacije koji reguli{e razmenu sa okru`enjem u skladu sa potrebama sistema. Primer za to je razmena toplote sa spolja{nom sredinom koja se vr{i preko otvaranja i zatvaranja pora na ko`i. Na taj na~in organizam reguli{e da se temperatura tela zadr`i u dozovoljenim granicama jer u suprotnom ugro`ava opstanak sistema. Da li je neki sistem otvoren ili zatvorne zavisi od toga koji je deo okoline uklju~en kao i od okoline koja okru`uje taj sistem.

1.4. Multidimenzionalnost sistema Kao rezultat funkcionisanja jednog sistema javljaju se promene i kretanja. Da bi smo mogli da uti~emo na sistem i njime upravljamo, moramo na odgovaraju}i na~in da sagledamo {ta se u njemu de{ava i da merimo i pratimo te promene. To merenje i pra}enje promena u sistemu se vr{i preko odgovaraju}ih karakteristi~nih veli~ina koje nazivamo promenljive ili varijable. Tako, na primer kod pra}enja stanja nivoa reka ili jezera slu`i visina vodostaja kao promenljiva; za promene zdravstvenog stanja ~oveka javlja se temperatura tela, gornji i donji krvni pritisak i sl.; kao pokazatelj razvijenosti privrede javlja se dohodak po glavi stanovnika itd. Broj tih pokazatelja ili parametra koji slu`e za pra}enje stanja sistema zavisi od slo`enosti konkretnog sistema i cilja izu~avanja. De{ava se ~esto i da jedan manje slo`en sistem ima veliki broj promenljivih ali se iz njega izdvajaju samo one koje su karakteristi~ne sa stanovi{ta cilja istr`ivanja. Recimo, za sanitarnog inspektora zna~ajnije su promenljive koje ukazuju na koncentraciju bakterija i {tetnih hemijskih otpadaka u reci nego nivo vodostaja. Svaki parametar mo`e da ima vrednost iz odre|enog skupa vrednosti koji se kre}e izme|u nekog minimuma i maksimuma. Recimo, temperatura tela mo`e da uzme vrednosti izme|u 36 0C – 42 0C. Grani~ne vrednosti promenljivih odre|uju i granice prostora stanja sistema. U tom prostoru sistem mo`e da dobije bilo koju ta~ku koja }e karakterisati njegovo stanje.

Proizvodni informacioni sistemi -7–

1.5. Nedetirminisanost sistema U odnosu na uzajamna dejstva koja se de{avaju u sistemu, sistemi se dele na:  deterministi~ke  nedetrministi~ke ( stohasti~ke ) Kod deterministi~kih sistema veze izme|u elemenata i doga|aja su strogo odre|eni – determinisani. Zna~i da je kod ovakvih sistema struktura i na~in rada u potpunosti poznat, tako da uvek mo`emo za neki ulaz ili upravlja~ku akciju unapred odrediti njegovo budu}e stanje. Kao primer za to mo`emo navesti elektronsku lampu kod koje dovo|enjem prekida~a u odre|ereni polo`aj prevodi sistem iz stanja "upaljeno" u stnje "uga{ena lampa" i obrnuto. Kod stohasti~kih sistema nije mogu}e ta~no predvideti posledice nekog ulaza ili akcije. Svaka upravlja~ka akcija ili ulaz u sistem kao i mnogobrojne promene stanja mogu imati za posledicu prelaz sistema ne u jedno predvi|eno stanje, ve} u jedno iz skupa mogu}ih stanja. Nedeterminisanost kao osobina ovih sistema se ozna~ava kao pojava koja karakteri{e procese ~ija se realizacija ne ostvaruje prema utvr|enom planu. Ono {to je karakteristi~no za ovu osobinu jeste slu~ajnost jer nepoznajemo dovoljno strukturu tog sistema ni na~in funkcionisanja da bi smo predvideli njihovo pona{anje. U stohasti~ke sisteme spada, na primer ~ovekov mozak, ~ovek i drugi biolo{ki organizmi, organizacioni sistemi, prirodne nepogode i sl.

Proizvodni informacioni sistemi –8-

2.0. Z a k lj u ~ a k Porast nau~no-tehni~kih znanja za poslednjih 30-tak godina, daleko je pre{ao sva dosada{nja znanja koja je ~ovek stvorio od svog nastanka. Ta tedencija sve ubrzanijeg rasta dovodi do sve ve}e dinamike i slo`enosti u svim oblastima dru{tvenog `ivota i rada. Ovaj dinamizam i kompleksnost prati i razvoj organizacionih sistema. Brze promene u kojima funkcioni{u, zahtevaju sve br`e reagovanja od strane poslovnih ljude, sve slo`enije i dublje analize kako bi mogli predvideti budu}e doga|aje i preduzeti upravlja~ke akcije radi ostvarivanja osnovih ciljeva organizacije. I ~ovek kao jedinka u tom sistemu mora da prona|e povezanosti i interakcije kako izme|u elemenata u okviru sistema tako i sitema sa okru`enjem, da bi opstao.

LITERATURA

1.

2.

Prof. dr V. Bulat, Prof. dr M. ^upi}, Mr Z. Gavri}, Prof. dr \. Nadrljanski, Prof. dr M. Radoj~i}, Mr S. Ran|i}, Mr S. [ljivi}, MENAD`MENT INFORMACIONI SISTEM, Vi{a tehni~ka {kola za industrijski menad`ment, ICIM, Kru{evac, 1998.god. Dr Bo{ko \uri|i}, Dr Dragan ]osi}, Mr Miomir Todorovi}, UVOD U INFORMACIONE SISTEME, Vi{a poslovna {kola, Beograd, 2000.god.