Instrumenti Smrti Grad Palih Anđela.docx

INSTRUMENTI SMRTI GRAD PALIH ANĐELA Kasandra Kler Deo prvi Istrebiti anđele Ima bolesti koje hodaju u tami, i ima istrebljenih anđela koji lete umotani u zavesu nematerijalnosti i nekomunicirajuće prirode, koje mi ne možemo da vidimo, ali osećamo njihovu snagu i uplovljavamo pod njihov mač. Džeremi Tejlor, „A Funeral Sermon“ „Uzeću samo kafu, hvala“. Konobarica jer podigla nacrtane obrve. „Ne ţeliš ništa za jelo?“, upitala je. Njen ton je bio slabašan i razočaran. Sajmon Luis nije mogao da je krivi, verovatno se nadala boljem bakšišu od onog koji će da dobije za jednu šolju kafe. Ali nije bila njegova krivica što vampiri ne jedu. Ponekad je u restoranima naručivao hranu samo da bi izgledao normalno, ali utorkom kasno uveče, kad je Veselka bila skoro prazna, nije imalo smisla. „Samo kafu.“ Vidno razočarana, konobarica uze ukoričeni meni i ode da uzme kafu. Sajmon je sedeo u plastičnoj stolici i razgledao. Veselka, kafić na uglu Devete ulice i Druge Avenije, bilo je jedno od njegovih omiljenih mesta na Louer Ist Sajdu - stari komšiluk sa zavučenim restoranima sa crno-belim muralima, gde si mogao da sediš ceo dan dokle god naručuješ kafu na svakih pola sata. Takođe su sluţili i nešto što je pre bilo njegovo omiljeno vegetarijansko jelo Pjerođi i boršt - ali su ti dani sada bili iza njega. Bila je polovina oktobra i samo što su okačili tematske ukrase za Noć veštica - svetlucavi znak na kome je pisalo Trick or Treat“ i laţnu kartonsku figuri cu sa likom vampira zvanog Brojač Blicule. Nekada davno su Kleri i Sajmon ove ukrase smatrali smešnim, ali Brojač, sa laţnim zmijicama i crnim ogrt ačem, više nije Sajmonu delovao tako zabavno. Sajmon je pogledao kroz prozor. Bila je hladna noć i vetar je raznosio lišće kroz Drugu aveniju kao rukom bačene konfete. Video je devojku koja ide niz ulicu, devojku u uskom strukiranom

kaputu, duge crne kose koja je letela na vetru. Ljudi su se okretali za njom dok je hodala. Sajmon je pre gledao tako svake devojke , pitajući se gde idu i sa kim se nalaze. Ne sa momcima poput njega, to je znao. Sem ove. Zvonce na zadnjim vratima je zazvonilo, vrata s u se otvorila i Izabel Lajtvud je ušla. Nasmejala se kad je ugledala Sajmona i krenula ka njemu, skidajući kaput i ostavljajući ga na naslon stolice pre nego što je sela. Ispod kaputa je nosila ono što je Kleri nazivala klasičan Izabelin stil“: usku kratku haljiinu od somota, mreţaste čarape i čizme. Pri vrhu njene leve čizme bio je zaglavljen noţ i Sajmon je znao da jedini on moţe da ga vidi; ipak, svi u kafiću su gledali dok je sedala, zabacujući kosu unazad. Šta god da je nosila, Izabel je privlačila paţnju. Prelepa Izabel Lajtvud. Kad je Sajmon tek upoznao, mislio je da ona nema vremena za momka kao što je on. U principu, bio je u pravu. Izabel je volela momke koji se nisu sviĎali njenim roditeljima, a u njenom svetu to je značilo stanovnici Podzemlja - vile, vukodlaci i vampiri. Pomisao da su se njih dvoje zabavljali u poslednjih mesec dva ga je oduševljavala, iako je njihova veza bila ograničena na sastanke poput ovog. Pitao se da li da nije mogao da pomogne i da nije pretvoren u vampira, da ceo njegov ţivot nije okrenut naglavačke tad, da li bi se uopšte zabavljali? Stavila je pramen kose iza uva i nasmejala se prelepo.

Izgledaš lepo“.

Sajmon je bacio pogled na sebe na reflektujućem delu prozora. Izabelin uticaj je bio očigledan u promeni njegovog izgleda od kad su počeli da izlaze. Prisilila ga je da dukserice sa kapuljačama zameni koţnim jaknama, a patike firmiranim fensi čizmama. Koje su, uzgred, koštale trista dolara. I dalje je nosio majice karakteristične za njega, sa natpisima - na ovoj sad je bilo EGZISTENCIONALISTI RADE TO BESCILJNO - ali njegove farmerice nisu imale rupe na kolenima i spuštene dţepove. Pustio je i kosu tako da je sad padala na njegove oči, prekrivajući njegovo čelo, ali to je bilo nije bilo samo zbog Izabel. Kleri je napravila šalu na račun njegovog novog izgleda; ali, onda, Kleri je sve u vezi Sajmonovog ljubavnog ţivota smatrala smešnim. Nije mogla da veruje da ozbiljno izlazi sa Izabel. Naravno, nije mogla da veruje ni da je izlazio sa Majom Roberts, njihovom prijateljicom koja je vukodlak, takoĎe ozbiljna veza. I takoĎe nije mogla da veruje da Sajmon ni jednoj ni drugoj nije rekao za ovu drugu. Sajmon nije bio tačno siguran kako se sve to dogodilo. Maja je volela da svraća kod njega i da koristi njegov X-box nisu imali nijedan u napuštenoj policijskoj stanici, gde se krio taj čopor vukodlaka i ništa se nije dogaĎalo do trećeg četvrtog puta kad je došla i poljubila ga pre nego što je otišla. Bio je iznenaĎen i bilo mu je drago, ali je onda pozvao Kleri da je

pita da li mora da kaţe Izabel.

Utvrdi šta se dogaĎa izmeĎu tebe i Izabel“, rekla je,

pa joj onda reci“.

Ispalo je da je to bio loš savet. Prošao je već jedan mesec, a on još uvek nije bio siguran šta se dogaĎa izmeĎu njega i Izabel, tako da joj nije još ništa rekao. I što je vreme sve više prolazilo, tako je ideja o tome da joj kaţe to postajala sve luĎa. Tako da je uspeo da sve uskladi. Izabel i Maja se nisu druţile, a još reĎe viĎale jedna drugu. Naţalost, to je trebalo da se promeni. Klerina majka i njen dugogodišnji prijatelj Luk će se venčati za par nedelja, a i Izabel i Maja su pozvane na venčanje, dogaĎaj koji je Sajmon smatrao gorim nego da se naĎe u ćorsokaku u Njujorku sa ljutom grupom vampira. rekla je Izabel, trzajući ga iz njegovog sanjarenja. ti krv tamo“.

Pa“,

Zašto ovde, a ne kod Takija? Posluţili bi

Sajmon se trgao na jačinu njenog glasa. Izabel je bila jasna. Srećom, izgledalo je da ih niko ne sluša, pa čak ni konobarica koja se vratila donoseći Sajmonu kafu i buljeći u Izabel bez da je pita šta ţeli. SviĎa mi se ovde“, rekao je. Kleri i ja smo dolazili ovde dok je uzimala časove u Tišu. Imali su odličnu supu i blince to su ti kao palačinke punjene svim i svačim plus, otvoreno je celu noć“. Izabel ga je ignorisala. Gledala je i za njega. Šta je to?“ Sajmon je pratio njen pogled. Blicula“.

To je Brojač

Brojač

Blicula?“ Sajmon je slegao ramenima. ili brojač u Ulici Sezam

To je ukras za Noć veštica. To je za decu. Kao Brojač Čokula,

“. Primetio je njen bled pogled.

Znaš. Uči decu kako da broje“. Izabel je klimala glavom.

Postoji program na televiziji u kojem vampiri uče decu da broje?“ Imalo bi smisla da si videla“, reče Sajmon. reče Izabel i krete

Postoji mitološka pozadina iza svega toga“,

da drţi lekciju iz kodeksa o Sen olovcima. Neke legende kaţu da su vampiri opsednuti brojanjem, i da će, ako prospeš pirinač ispred njih, stati i krenuti da broje zrna. U tome nema istine, naravno, kao ni za luk. A vampiri nemaju vremena da uče decu. Vampiri su zastrašujući“. Pa, hvala ti“, kaza Sajmon. To je šala, Izabel. On je broj. On voli da broji. Znaš. 'Šta je Brojač pojeo danas, deco? Jedan čokoladni kolačić, dva čokoladna kolačića, tri čokoladna kolačića...'“ Odjednom je osetio nalet hladnog vazduha kad su se vrata kafića otvori la dok je neko ulazio. Izabel se savila i uzela svoj crni meki šal.

To nije stvarno“.

Šta bi ti ţelela? 'Šta će Brojač danas pojesti, deco? Jednog glupog farmera, dva glupa farmera, tri glupa farmera...'“ Ššš“. Izabel je prestala da zamotava šal o ko vra ta i nagla se napred, obavijajući ruku oko Sajmonovog zgloba. Njene krupne oči odjednom oţiveše na način koji se javlja samo kada ili lovi demone ili razmišlja o njima. pored vitrine sa

Pogledaj tamo“. Sajmon je pratio njen pogled. Dva čoveka su stajala

pecivima: reš pečeni kolačići, posluţavnici sa mafinima i krofne punjene kremom. Nijedan od njih nije izgledao zainteresovan za hranu, ipak. Oboje su bili niski i izuzetno mršavi, toliko da su njihove jagodice štrčale kao noţevi iz njihovog prebledelog lica. Imali su tanku sivu kosu i blede sive oči, i nosili su sive kapute duge do poda. Sad“, kaza Izabel.

Šta misliš da su oni?“

Sajmon je škiljio u njih. Pogledali su i oni u njega, njihove oči bez trepavice su izgledale kao rupe.

Izgledaju kao zli baštenski gnomi“.

Pripadaju vampirima“.

Oni izgledaju kao ljudi“, zašišta Izabel.

Pripadaju kao...?“

Ispustila je nestrpljiv zvuk. AnĎela mi, ti ne znaš ništa o svojoj vrsti, zar ne? Da li uopšte znaš kako su stvoreni vampiri?“ Pa... kada mama vampir i tata vampir toliko vole jedno drugo...“

Izabel je napravila grimasu.

Dobro, znaš da vampiri ne moraju da imaju seks da bi mogli da

se razmoţe, ali kladim se da ne znaš kako to funkcioniše“. Znam i to“, reče Sajmon. Ja sam vampir zato što sam pio malo Rafaelove krvi pre nego što sam umro. Piti krv plus smrt jednako je vampir“.

Ne baš“, rekla je Izabel.

Ti si vampir zato što si pio malo

Rafaelove krvi, a onda si ugriţ en od drugih vampira, a onda si umro. Moraš biti ugriţen u nekom trenutku tokom Preobraţaja“. Vampirska pljuvačka ima... odreĎena svojstva.

Zašto?“

Svojstva transformacije“.

Fuj“, kaza Sajmon. Fuj ili ne, isto ti doĎe. Ti si jedan od onih sa magičnom pljuvačkom. Vampiri drţe ljude oko sebe i hrane se njima kada im nestaje krvi kao hodajuće mašine za uţinu“. Izi je govorila sa gaĎenjem. Ti bi pomislio da će biti slabi zbog gubitka krvi sve vreme, ali vampirska pljuvačka ima lekovita svojstva. Povećava broj njihovih crvenih zrnaca, učini ih jačim i zdravijim i ţive duţe. Eto zašto nije protivzakonito da se vampiri hrane ljudima. To ih ne povredi, ne stvarno. Naravno da se svaki put desi da vampir odluči da ţeli više od uţine, da ţeli slugu i onda počne da hrani ujedene ljude malim količinama vampirske krvi, samo da bi ga zadrţao poslušnim, da ga zadrţi povezanim sa gospodarom. Oni veličaju svoje gospodare i vole da im sluţe. Sve što ţele je da budu blizu njih. Kao što si ti bio kada si se vratio u Dumont. Bio si dovučen do vampira čiju si krv pio“.

Rafael“, podseti se Sajmon, sumornog glasa.

Nisam

osećao goreću ţelju da budem sa njim tih dana, dozvoli da te podsetim“. Ne, to nestane kad postaneš potpuni vampir. To su jedino sluge koje veličaju svoje gospodare i ne mogu da ih ne poslušaju. Zar ne vidiš? Kad si ponovo otišao u Dumont, Rafaelov klan te je isušio i ti si umro, a onda postao vampir. Ali da te nisu isušili, da su ti dali još malo vampirske krvi, postao bi njihov sluga“. To je veoma zanimljivo“, kaza Sajmon. i da lje ne objašnjava zašto oni gledaju u nas“. Iza bel ih je opet pogledala.

Gledaju

u tebe. Moţda su njihovi gospodari umrli i sada traţe drugog vampira da ih posedu je. Mogao bi da imaš ljubimce“, isceri se ona. Ili“, reče Sajmon,

Ali to

su moţda ovde zbog krompir pirea“. Ljudske sluge ne jedu hranu. Ţive na mešavini vampirske i ţivotinjske krvi. To ih drţi na liniji izmeĎu ţivota i smrti. Oni nisu besmrtni, ali stare vrlo sporo“. Sajmon i pogleda ih.

Tuţno“, rekao je

N e izgledaju kao da zadrţavaju svoj stari izgled“. Izabel se uspravi. I na njihovom su putu ovamo. Pretpostavljam da ćemo saznati šta hoće“. Sluge se pomeriše kao da su na točkovima. Nije se činilo kao da prave korake dok su se pomerali napred bez ikakvog zvuka. Trebalo im je par sekundi da preĎu restoran; kad su se pribliţili Sajmonovom stolu, Izabel je izvadila svoj oštri svetlucavi noţ sa vrha čizme. Stajao je na stolu, svetleći pod florescentnim svetlima kafića. To je bilo tamno, teško srebro, sa urezanim krstovima sa obe strane. Većina oruţja kojim su se ubijali vampiri je ličilo na sportske krstove, pomislio je Sajmon; mora da su većina vampira bili hrišćani. Ko bi rekao da će tako manjinsku religiju učiniti povoljnom? To je dovoljno blizu“, rekla je Izabel, i dvoje Potčinjenih se zaustavilo pored stola, udaljeni od noţa duţinom njenih prstiju.

Recite zašto ste došli, vas dvoje“.

je progovorilo šištećim šapatom.

Senolovac“. Stvorenje

Nismo

znali da si i ti uključena u ovo.” Izabel delikatno podiţe obrvu. A šta bi to „ovo‟ bilo?“ Drugi Potčinjeni upre dugi sivi prst u Sajmona. Nokat na kraju prsta je bio poţuteo i oštar. Imamo nekih poslova sa Dnevnosvetlosnim.“ Ne, nemate“, rekao je Sajmon. Nema m predstavu ko ste. Nikad vas nisam pre video .“ Ja sam gospodin Volker“, reče prvo stvorenje.

Pored mene

je gospodin Arčer. Sluţimo najmoćnijeg vampira u Njujorku. VoĎu najvećeg klana na Menhetnu.”

Rafael Santjago“, kaza Izabel. klana. On je slob odan vampir.” G. Volker se

U tom slučaju, mora da znate da Sajmon nije deo nijednog

nasmeši. Moj gospodar se na da d a se situacija moţe promeniti.” Sajmon i Izabel razmeniše poglede preko stola. Ona upita. Rafael nije rekao da on sam ţeli da Sajmon ostane van

Zar vam

klana?“ Moţda je promenio mišljenje“, predloţio je Sajmon. Promenlji vog raspoloţenja.“

Znaš kakav je. Neraspoloţen.

Ne bih znala. Nisam ga videla od kad sam mu zapretila da ću ga ubiti svećnjakom. Dobro je to podneo. Nije ustuknuo.“

Fantastično“, rekao je Sajmon. Dva Potčinjena su buljila u njega. Njihove oči su bile blede, skoro bele, sive boje, ka o prljav sneg. Ako me Rafael ţeli u klanu, to je zato što nešto ţeli od mene. Vi mi moţete reći šta je to.“

Nas ne interesuju planovi našeg gospodara“, reče g. Arčer nadmenim tonom. Sajmon.

Onda od ta posla nema ništa“, kaza

Neću da idem.“

Ako nisi voljan da kreneš sa nama, nareĎeno nam je da iskoristimo silu da te odvedemo.“ Noţ se činio kao da jedva dodiruje Izabelinu ruku; ili u najmanju ruku, izgledalo je kao da se jedva pomerio, a ona ga je ipak drţala. Brzo ga je okretala. vašem mestu.“

Ne bih to uradila da sam na

G. Arčer je iskezio svoje zube na nju. Otkad su AnĎelova deca postala telohranitelji stanovnicima Podzemlja? Pomislio bih da ste iznad ove vrste posla, Izabel Lajtvud.“ Ja nisam njegov telohranitelj“, rekla je. Ja sam njegova devojka. Što mi daje za pravo da isprašim tvoju guzicu ako mu smetaš. Tako to funkcioniše.“

Devojka? Sajmon se trgnuo i iznenaĎeno je pogledao, ali je ona gledala u Potčinjene, sevajući očima. U jednu ruku, nije mislio da je Izabel sebe smatrala njegovom devojko m pre ovoga. U drugu ruku, bilo je simptomatično kako je čudan njegov ţivot postao da je to stvar koja ga je najviše iznenadila večeras, više nego činjenica da je upravo pozvan da poseti najmoćnijeg vampira u Njujorku. Moj gospodar“, rekao je g. Volker, tonom za koji je verovatno mislio da je umirujući, predlog za Dnevnosvetlosnog –

ima

„‟ Njegovo ime je Sajmon. Sajmon Luis.“ Da predloţi gospodinu Luisu. Mogu da vam obećam da će g. Luis to najbolje saznati ako voljno krene sa nama i posluša mog gospodara. Kunem se u čast mog gospodara da te niko neće povrediti, Dnevnosvetlosni, i da ako ne ţeliš da prihvatiš predlog moj gospodara, moći ćeš da odbiješ.“ Moj gospodar, moj gospodar. Gospodin Volker je rekao te reči sa mešavinom oboţavanja i strahopoštovanj a. Sajmon se malo zgrozio. Kako je odvratno biti toliko vezan za nekoga i da nemaš svoju volju. Izabel je mahala glavom; i otvarajući usne, ali ne puštajući ni glasa, rekla Sajmonu ne“. Verovatno je bila u pravu, pomislio je. Izabel je bila sjajan Senolovac. Ona je lovila demone i stanovnike Podzemlja koji krše zakon nestašne“ vampire, vešce koji se bave crnom magijom, vukodlake koji su pobegli i jedu ljude - otkad ima dvanaest godina i verovatno radi to bolje nego bilo koji drugi Senolovac njenih godi na, izuzimajući njenog brata Dţejsa.

A tu je bio i Sebastijan, pomislio je Sajmon, koji je bio bolji od oboje. Ali je on mrtav. Dobro onda“, kaza. Ići ću.“ Izabel prevrte očima.

Sajmone!“

Oba Potčinjena su spojila ruke, kao zlikovci u stripu. Sam gest nije bio toliko jeziv, stvarno; jezivo je bilo to što su to uradili na potpuno isti način i u isto vreme, kao da su lutke čiji se konci povlače u isto vreme.

Odlično“, rekao je g. Arčer. Izabel je zabola noţ u sto i nagnula

se napred dok je njena sjajna crna kosa dotačinjala staklo na stolu. ozbiljnim šapatom.

Sajmone“, rekla je

Ne budi glup. Nema potrebe da ideš sa njima. A Rafael je budala.“

Rafael je iskusan vampir“, rekao je Sajmon. moj - kako god da to zovu.“

Njegova krv me je načinila vampirom. On je

Gospodar, tvorac, začetnik postoji milion imena za ono što je on uradio“, rekla je Izabel odsutno. I moţda te je njegova krv načinila vampirom. Ali te nije načinila Dnevnosvetlosnim.“ Njene oči su našle njegove preko stola. Džejs te je načinio Dnevnosvetlosnim . Ali ona nikad te reči ne bi rekla naglas; bilo je samo par njih koji su znali istinu, celu priču o tome šta je Dţejs i šta je Sajmon zbog toga.

Ne moraš da radiš šta ti on kaţe.“

Naravno da ne moram“, rekao je Sajmon, spuštajući svoj glas. Ali ako odbijem da odem, da li stvarno misliš da će Rafael tek tako olako odustati? Neće. Nastaviće da idu za mnom.“ Bacio je pogled na Potčinjene; izgledalo je kao da se slaţu, iako je moţda samo umislio to. Pratiće me svuda. Dok sam napolju, u školi, kod Kleri...“ I šta onda? Kleri ne moţe da se izbori sa tim?“ Izabel je podigla ruke. pusti da idem sa tobom.“ Apsolutno ne“, prekunuo je g. Arčer. noći.“

Dobro. Makar me

Ovo se ne tiče Senolovaca. Ovo je posao Dece

Ja neću – „‟ Zakon nam daje pravo da poslujemo privatno.“ Gospodin Volker je pričao kruto. našom vrstom.“ Sajmon ih je pogledao. Izabel.“

Dajte nam trenutak, molim vas“, reče.

Sa

Moram da popričam sa

Nastupio je trenutak tišine. Oko njih ţivot kafića je nastavio. U kafić je nadolazilo sve više ljudi otkad se filmska projekcija u obliţnjem bioskopu završila, i konobarice su ţurile

raznoseći posluţavnike sa hranom za goste; parovi su se smejali i ćaskali; kuvari izdavali nareĎenja svakome iza šanka. Niko nije gledao u njih ili nagoveštavao da se bilo šta čudno dešava. Sajmon je navikao na glamur, ali nekad nije mogao da obuzda osećanja, kada je bio sa Izabel kao da je bio zarobljen iza nekog nevidljivog staklenog zida, odsečen od ostatka sveta i svojih dnevnih poslova. U redu“, rekao je g. Volker, povlačeći se. Ali moj gospodar ne voli da čeka.“ Povukli su se ka vratima, naizgled ne ometeni naletom ledenog vazduha kad god neko otvori vrata, i stajali su kao statue. Sajmon se okrenuo ka Izabel. Sve je u redu“, rekao je. Neće me povre diti. Ne mogu da me povrede. Rafael zna sve o...“ Sklonio je kosu sa čela, iako mu je bilo neprijatno. O ovome.“ Izabel se nagl a preko stola i vratila mu kosu na čelo; njen dodir je više bio hladan nego neţan. Mrštila se. Sajmon je već dovoljno puta pogl edao u Znak, u ogledalu, da bi dobro znao kako izgleda. Kao da je neko uzeo četkicu i naslikao prostu šaru na njegovom čelu, tačno izmeĎu njegovih očiju. Oblik se ponekada menjao, kao pokretne slike u oblacima, ali je uvek bio čist i crn i nekako je izgled ao opasno, kao upozorenje napisano na nekom drugom jeziku. Stvarno... deluje?“, prošaptala je.

Rafael misli da deluje“, rekao je Sajmon.

razloga da mislim da ne deluje.“ Uhvatio joj je zglob i sklonio ga od njenog lica. dobro, Izabel.“ Uzdahnula je.

Biću

Svaki deo mog iskustva kaţe da ovo nije dobra ideja.“

Sajmon je stegao njene prste.

Hajde. Ţeliš da znaš šta Rafael hoće, zar ne?“

Izabel je potapšala njegovu ruku i sela. pozovi.“

Reći ćeš mi sve o tome kad se vratiš. Odmah me

Hoću.“ Sajmon je stajao i zakopčavao svoju jaknu. u stvari.“ Pogledala je.

A ja nemam

I učini mi uslugu, hoćeš? Dve usluge,

Šta?“

Kleri je rekla da će trenirati u Institutu večeras. Ako naletiš na nju, nemoj da joj kaţeš gde sam otišao. Brinuće bez razloga.“ Zakolu tala je očima.

Okej, dobro. Druga usluga?“

Sajmon se nagnuo i poljubio je u obraz. je.“

Probaj rusku supu pre nego što odeš. Fantastično

Gospodin Volker i g. Arčer nisu bili najpričljivije društvo. Vodili su Sajmona tiho niz ulice Louer Ist Sajda, drţeći par koraka ispred njega njihovim čudnim klizećim tempom. Postajalo je kasno, ali su ulice bile pune ljudi vraćajući se sa noćne smene, ţureći kući na večeru, pognutih glava sa podignutim kragnama zbog vetra. U Sant Marks Plejsu bili su poreĎani stolovi duţ celog izloga, prodavajući sve, od jeftinih čarapa preko crteţa Njujorka do dimnih predmeta od sandalovine punjenih tamjanom. Listovi su na trotoaru delovali kao isušene kosti. Vazduh je mirisao na izduvne gasove automobila i sandalovine, a ispod toga, miris ljudi koţa i krv. Sajmonu se stegao stomak. Trudio se da drţi dovoljno kesa ţivotinjske krvi u svojoj sobi - imao je mali friţider iza ormana, gde ga njegova majka ne bi videla - da ne bi ogladneo. Krv je bila odvratna. Mislio je da će se navići na to, moţda da počne i da je ţeli, ali iako je ubijala njegovu glad, tu nije bilo ničega u čemu je uţivao kao što je nekad uţivao u vegetarijanskim buritosima i sladoledu od kafe. Ostala je samo krv. Ali biti gladan je bilo još gore. Biti gladan značilo je da moţe da namiriše stvari koje nije ţeleo da miriše so na koţi; prezreo, sladak miris krvi koji dolazi iz koţe stranaca. To je učinilo da se oseća gladnim, krivim i pre svega, činilo se pogrešno. Stavio je ruke u dţepove i pokušao da diše na usta. Sk renuli su u Treću aveniju i pauzirali ispred restorana koji se zvao

CLOISTER CAFE“.

BAŠTA OTVORENA TOKOM CELE GODINE. Ţmirkao je dok je gledao u natpis. radimo ovde?“ Ovo mesto je izabrao naš gospodar za sastanak.“ Ton g. Volkera bio je blag.

Šta

Hah.“

Sajmon je bio zbunjen. Pomislio bi čovek da je Rafaelov stil više, znaš, organizovanje sastanka na vrhu neke oskrnavljene katedrale, ili dole u nekoj kripti punoj kostiju. Nikad mi nije delovao kao osoba koja voli da se sastaje u restoranima.“ Oba Pot činjena su buljila u njega.

Ima li problema, Dnevnosvetlosni?“ pitao je g. Arčer konačno.

Osetio se bezrazloţno iskritikovan.

Ne. Nema problema.“

Unutar restorana bilo je mračno, sa mermernim šankom duţ celog jednog zida. Niko od posluge im nije prišao dok su išli ka vratima sobe u dnu hodnika i kroz vrata u baštu. Mnogi

restorani u Njujorku su imali bašte; malo njih je bilo otvoreno u ovo doba godine. Ovaj je bio u dvorištu izmeĎu par zgrada. Na zidovima su bili murali oslikani uljem prikazujući italij anske bašte pune cveća. Drveće, njihovo lišće zlatne i crvenkaste boje, su nanizani na lancima sa belim svetlašcima, i zagrejane lampe postavljene izmeĎu stolova bacale su crvenkasto svetlo. Mala fontana je zapljuskivala muzički podijum u dvorištu Samo je jedan sto bio zauzet i to nije bio Rafael. Mršava ţena sa velikim šeširom sedela je za stolom blizu zida. Kako je Sajmon izgledao zbunjeno, podigla je ruku i mahnula im. Okrenuo se i pogledao iza; nije, naravno, bilo nikoga. Volker i Arčer su se ponovo sklonili; zamišljen, Sajmon ih je pratio dok su prelazili dvorište i stali par stopa udaljeni od mesta gde je ţena sedela. Volker se poklonio duboko. je.

Gospodaru“, rekao je. Ţena se nasmeja.

Volker“, rekla

I Arčer. Vrlo dobro. Hvala što ste mi doveli

Sajmona.“ Čekaj malo.“ Sajmon je prelazio pogledom sa ţene na Potčinjene.

Ti nisi Rafael.“

Blagi Boţe, ne.“ Ţena je skinula šešir. Nenormalna duţina njene sivkastoplave kose, svetlucave na boţićnim svetlima, je pala na njena ramena. Njeno lice je bilo glatko i belo i ovalno, prelepo; na kome su dominirale velike bledozelene oči. Nosila je duge crne rukavice, crnu svilenu bluzu i tamnosivu suknju i crni šal vezan oko vrata. Bilo je nemoguće odrediti njenu starost - ili bar koliko je godina imala kada je pretvorena u vampira.

Ja sam Kamil Belkort. Počastvovana da te upoznam.“

Ispruţila je ruku u crnoj rukavici.

Rečeno mi je da se nalazim sa Rafaelom Santjagom

ovde“, rekao je Sajmon, ne pruţajući ruku. Kamil Belkort se zasmejala.

Da li radiš za njega?“

Naravno da ne! Mislim da je on nekada radio za mene.“ I Sajmon se setio. Mislio sam da je vodeći vampir neko drugi, rekao je jednom Rafaelu, u Idrisu, ali to kao da je bilo pre ko zna koliko vremena. Kamil se još uvek nije vratila, odgovorio je Rafael. Ja sam voĎa klana umesto nje. voĎa vampira“, rekao je Sajmon.

Ti si

Klana sa Menhetna.“ Okrenuo se ka Potčinjenima.

Prevarili ste me. Rekli ste mi da se sastajem sa Rafaelom.“ Rekao sam da se sastaješ sa našim gospodarom“, rekao je g. Volker. Njegove oči su bile ogromne i prazne, toliko prazne da se Sajmon pitao da li su takve da ga obmane, ili su tako programirani da budu kao roboti i da rade i govore šta god im njihov gospodar kaţe i nesvesni odstupanja od rečenog.

I evo je.“

Uistinu.“ Kamil se zanosno nasmeja njenim slugama. Molim vas, ostavite nas, Volker, Arčer. Moram nasamo da porazgovaram sa Sajmonom.“ Postojalo je nešto u načinu na koji je to rekla oba imena, i reč nasamo“ kao da je ovo bilo nešto tajno. Potčinjeni se skloniše. Kako se g. Arčer okrenuo da odšeta, Sajmon je video znak na njegovom grlu, dubok prorez, toliko taman da izgleda kao naslikan, sa dve tamnije tačke unutar. Tamnije tačke su bile rupice, oivičene suvim, isušenim mesom. Sajmon oseti kako mu jeza ide niz kičmu. Molim te“, reče Kamil, i potapša mesto pored nje.

Sedi. Da li bi ţeleo malo vina?“

Sajmon je seo neudobno na ivicu teške metalne stolice.

Ja zapravo ne pijem.“

Naravno“, rekla je, sa odreĎenom simpatijom. Ti si praktično novajlija, nisi li? Ne brini previše. Vremenom ćeš navići samog sebe da konzumiraš vino i ostala pića. Neki od najstarijih naše vrste mogu da uzimaju ljudsku hranu, propraćeni bolešću, ništa ozbiljno.“ Propraćeni bolešću? Nije mu se svideo prizvuk toga. e da

Da li će ovo biti dugo?“, zahtevao j

zna, skrećući pogled ka telefonu koji mu je pokazao da je prošlo pola jedanaest. idem kući.“ Kamil uze gutljaj vina.

Moram da

Moraš? A zašto?“

Zato što me mama čeka . Okej, nije bilo razloga da ova ţena sazna to. rekao je .

Prekinula si moj sastanak“,

Baš sam se pitao zašto je to bitno.“

I dalje ţiviš sa majkom, zar ne?“ rekla je, spuštajući času. Prilično čudno, zar ne, moćan vampir kao ti odbija da napusti kuću, da se priključi klanu?“ Dakle, prekinula si moj sastanak da praviš šalu jer još uvek ţivim sa roditeljima. Da nisi to mogla i neko drugo veče kad eventualno nisam imao sastanak? To je većina večeri, u slučaju da te zanima.“ Ne rugam ti se, Sajmone.“ Prešla je jezikom po donjoj usni kao da proba vino koje je upravo popila.

Ţelim da znam zašto nisi postao deo Rafaelovog klana.“

Što je isto što i tvoj klan, zar ne? Imam snaţan osećaj da on nije ţeleo da ja budem deo tog klana“, rekao je Sajmon. rekao da će me ostaviti na miru ako ja ostavim njega na miru. Tako da sam ga ostavio na miru.“ Jesi li?“ Njene zelene oči su zasijale.

Lepo je

Nikada nisam ţeleo da budem vampir“, rekao je,

pitajući se zašto govori ove stvari sasvim nepoznatoj ţeni. Ţeleo sam normalan ţivot. Kada sam saznao da sam Dnevnosvetlosni, pomislio sam da bih moţda mogao da ga imam. Ili bar izmenjenu verziju jednog. Mogu da idem u školu, da ţivim kući, mogu da vidim svoju majku i sestru – „‟ Dokle god ne jedeš pred njima“, rekla je Kamil. Dokle god kriješ svoju potrebu za krvlju. Nikada se nisi hranio na nekome ko je po tpuno čovek, je li tako? Samo kesice. Ustajala krv. Ţivotinjska.“ Skupila je nos. Sajmon je pomislio na Dţejsa i odgurnuo tu misao daleko. Dţejs nije bio baš čovek.

Ne, nisam.“

Ali hoćeš. A kada budeš, nećeš to zaboraviti.“ Nagla se napred, a njena bled a kosa mu je okrzla ruku. Ne moţeš da kriješ pravog sebe zauvek.“ Koji tinejdţer ne laţe svojim roditeljima?“, upita Sajmon. U svakom slučaju, ne vidim zašto bi ti brinula o tome. U stvari, nisam siguran zašto sam još uvek ovde.“ Kamil se nagla napred. Kad je to uradila, njena crna bluza zjapila je otvorena. Da je Sajmon još uvek bio čovek, pocrveneo bi.

Hoćeš li me pustiti da vidim?“

Sajmon je zapravo mogao da oseti da su mu oči zalutale.

Da vidiš šta?“

Nasmejala se. Znak, smešni dečače. Kainov znak.“ Sajmon je otvorio usta, pa ih zatvorio. Kako zna? Vrlo malo ljudi zna za Znak koji mu je Kleri stavila na čelo u Idrisu. Rafael je rekao da je to stvar smrtne tajnosti i Sajmon je to tako i tretirao. Ali Kamiline oči su bile vrlo zelene i spremne, i iz nekog razloga je ţeleo da uradi ono šta je ona ţelela. Bilo je tu nešto u načinu na koji ga je pogledala, nešto u muzici njenog glasa. Podigao je ruku, stavljajući Znak na videlo. Njene oči se širom otvoriše, njene usne razdvojiše. Polako je prinela njene prste do svog grla, kao

da proverava nepostojeći puls. To je prokletstvo“, rekao je.

O“, rekla je. Kakav si srećnik, Sajmone. Kakva sreća.“ Ne blagoslov. Znaš to, jelda?“

Njene oči zasijaše. A Kain reče Gospodu: Moja kazna je veća nego što mogu da podnesem . Da li je to više nego što moţeš da podneseš, Sajmone?“ Sajmon se vratio u stolicu, puštajući kosu da padne na čeo.

Mogu da se nosim sa tim.“

Ali ne ţeliš.“ Uzela je svoju času vina, fiksirajući ga pogledom. Šta ako mogu da ti ponudim pomoć da ono što smatraš prokletstvom pretvoriš u prednost?“ Rekao bih da konačno dolaziš do razloga zašto si me dovela ovde, što je početak .

Slušam.“

Prepoznao si moje ime kad sam ga izgovorila“, rekla je Kamil. zar ne?“ Imala je a

Rafael me je pominjao pre,

kcenat, vrlo čudan, koji Sajmon nije mogao da odredi. Rekao je da si bila voĎa klana, a da ih on vodi samo dok si ti odsutna. Uskočio je za tebe kao kao potpredsednik ili tako nešto.“ Ah.“ Lagano je gricnula donju usnu. To, zapravo, nije potpuno tačno. Ţelela bih da ti kaţem istinu, Sajmone. Ţelela bih da ti ponudim nešto. Ali prvo moram da dobijem tvoju reč za nešto.“ A šta je to nešto?“

Da sve što se desi ovde večeras izmeĎu nas, ostane kao tajna. Niko ne sme da zna. Ne tvoja crvenokosa drugarica, Kleri. Niti iko od tvojih ţenskih prijateljica. Niko od Lajtvuda. Niko.“ Sajmon se naslonio.

A šta ako ne ţelim da obećam?“

Onda moţeš da odeš, ako ţeliš“, rekla je. Ali onda nikad nećeš saznati šta sam htela da ti kaţem. A to će biti gubitak zbog kog ćeš ţaliti.“

Radoznao sam“, rekao je Sajmon.

Ali nisam siguran da sam toliko radoznao.“

U njenim očima se videlo iznenaĎenje i zabava, i moţda, pomislio je Sajmon, moţda i malo poštovanja. Ništa što ću ti reći se ne tiče njih. Neće uticati ni na njihovu bezbednost ili njihovo zdravlje. Tajnost je zbog moje zaštite.“ Sajmon je pogledao sumnjivo. Da li je stvarno to mislila? Vampiri nisu bili kao vile, koje nisu mogle da laţu. Ali morao je da prizna da je bio radoznao. Dobro. Čuvaću tvoju tajnu ukoliko ne pomislim da nešto što si rekla moţe da dovede moje prijatelje u opasnost. Onda sve otpada.“ Njen osmeh je bio hladan, moglo se reći da ne voli kad joj se ne veruje.

Dobro onda“, rekla

je. Pretpostavljam da imam mali izbor kad mi je toliko potrebna tvoja pomoć.“ Nagla se napred, njena tanka ruka je uzela čašu vina. Do skoro sam vodila Menhetnski klan, srećno. Imali smo divne četvrti u jednoj staroj zgradi na Uper Ist Sajdu, ne taj pacovski hotel u kome Santjago sad drţi moje ljude. Santjago – Rafael, kak o ga ti zoveš – bio je moja desna ruka. Moj najodaniji prijatelj – ili sam bar tako mislila. Jedne noći, saznala sam da ubija ljude, dovodeći ih do tog starog hotela, u Španski harlem, i pije njihovu krv iz zabave. Ostavljajući njihove kosti u kontejneru ispred. Praveći besmisleni rizik, kršeći Mirovni zakon.“ Uzela je gutljaj vina. Kada sam otišla da se suočim sa njim, shvatila sam da je rekao ostatku klana da sam ja ubica, ona koja krši zakon. Sve je to bila nameštaljka. Nameravao je da me ubije, da pove ća moć. Pobegla sam, samo sa Volkerom i Arčerom, da bih ostala bezbedna.“ Znači, on je sve ovo vreme tvrdio da vodi klan samo dok se ti ne vratiš?“ Napravila je grimasu. Santjago je prvoklasni laţov. On ţeli da se ja vratim, to je sigurno – da bi mogao d a me ubije i preuzme klan pod svoje za ozbiljno.“ Sajmon nije bio siguran šta ona ţeli da čuje. Nije navuknut na odrasle ţene koje gledaju u njega velikim očima ispunjenim suzama, prosipajući mu ţivotne priče. Ţao mi je“, rekao je na kraju. Slegla je ramenima; izuzetno slezanje ramenima nateralo ga je da pomisli da je njen akcenat bio moţda francuski. To je prošlost“, rekla je. Ja sam se krila u Londonu sve vreme, traţeći saveznike, kupujući vreme. A onda sam čula za tebe.“

Podigla je ruku.

Ne mogu ti

reći kako; zakleta sam na tajnost. Ali u trenutku kad jesam, shvatila sam da si ti ono što sam čekala.“ Nagla se napred i dotakla mu ruku. Rafael te se plaši, Sajmone, kao što i treba. Ti si jedan od njegovih, vampir, ali ne moţeš biti ubijen ili povreĎen; ne moţe da te takne, a da ne oseti Boţji gnev.” Tišina. Sajmon je mogao da čuje meko zujanje lampiona, vodu kako udara o kamenu fontanu u centru dvorišta, zujanje i buku grada. Kada je progovorio, glas mu je bio mekan. to.“

Rekla si

Šta je to bilo, Sajmone?“ Reč. Gnev – „‟ Reč mu je zapalila i nagrizala usta, kao što je uvek i radila. Da. Bog.“ Povukla je svoju ruku, ali su joj oči još uvek bile tople. Postoji mnogo tajni o našoj vrsti, toliko stvari mogu da ti kaţem, da ti pokaţem. Naučićeš da nisi proklet.“ GospoĎo – „‟ Kamil. Moraš me zvati Kamil.“ I dalje ne razumem šta hoćeš od mene.“ Stvarno?“ Klimnula je glavom, a njena prelepa kosa je letela oko njenog lica. Ţelim da mi se pridruţiš, Sajmone. Da mi se pridruţiš u borbi protiv Santjaga. Ušetaćemo zajedno u njegov pacovski hotel; trenutak kada njegovi sledbenici vide da si sa mnom, ostaviće ga i doći k meni. U suštini, mislim da su mi odani ako ne računamo njihov strah od njega. Kada nas vide, taj strah će nestati, i preći će na našu stranu. Čovek ne moţe da se odupre višoj sili.“ Ne znam“, rekao je Sajmon. U Bibliji, Jakob se borio sa anĎelom i pobedio je.“ Kamil ga je pogledala podignutih obrva. Sajmon je slegnuo ramenima.

Jevrejska škola.“

'I Jakob nazva mesto Peniel: jer se susreo s

Bogom lice u lice'. Vidiš, nisi ti jedini koji zna Sveto pismo.“ Njen podozriv pogled je nestao i ona se nasmejala. Moţda nisi shvatio, Dnevnosvetlosni, ali dokle god moţeš da podneseš taj Znak, ti si osvetnička ruka raja. Niko ne moţe da ti se suprotstavi. Posebno ne vampir.“ Da li me se plašiš?“ upitao je Sajmon. Umalo mu je bilo ţao zbog toga. Njene zelene oči su potamnele.

Ja se plašim tebe?“ Onda se

smirila, njeno lice se opustilo, njen izraz lica je posvetleo. Naravno da ne“, rekla je. Ti si pam etan čovek. UbeĎena sam da ćeš videti mudrost u mom predlogu i da ćeš mi se pridruţiti.“

A šta je tačno tvoj predlog? Mislim, razumem deo gde se suočavamo sa Rafaelom, ali šta posle toga? Zapravo, ja ne mrzim Rafaela i nije mi zapelo da ga se otarasim da bih ga se otarasio. Ostavio me je na miru. To je sve što sam ţeleo.“ Drţala je ruke uz telo. Nosila je srberni prsten sa plavim kamenom na njenom levom srednjem prstu, preko rukavice. misliš

Ti

da je to ono što ţeliš, Sajmone. Misliš da ti Rafael čini uslugu ostavljajući te na miru, kako si mi predstavio. U stvarnosti, on te proterava. Ti sada misliš da ti nisu potrebni ostali tvoje vrste. Zadovoljan si prijateljima koje imaš – ljudima i Senolovcima. Zadovoljan si što kriješ flaše pune krvi u tvojoj sobi i laţeš majku o tome šta si.“ Kako znaš – „‟ Nastavila je, ignorišući ga. Ali šta će biti za deset godina, kada budeš imao dvadeset šest godina? Za dvadeset godina? Trideset? Da li stvarno misl iš da niko neće primetiti da oni stare i menjaju se, a ti ne?“ Sajmon nije

ništa rekao. Nije ţeleo da prizna da nije razmišljao za toliko unapred. Da nije

ţeleo da razmišlja za toliko unapred. Rafael te je naučio da su drugi vampiri otrovni po tebe. Ali ne mora da bude tako. Večnost je dug period da bi ga proveo sam, bez ostalih tvoje vrste. Ostalih koji razumeju. Sprijateljio si se sa Senolovcima, ali ti nikad nećeš moći da budeš jedan od njih. Uvek ćeš biti neko drugi i stranac. Sa nama bi mogao negde d

a pripadaš.“ Kako se nagla napred, svetlo se reflektovalo o njen prsten i zaslepelo Sajmona. Imamo hiljade godina znanja i učenja i sve to bismo mogli da podelimo sa tobom, Sajmone. Mogao bi da naučiš kako da čuvaš svoju tajnu; kako da jedeš i piješ, kako da izgovaraš ime Boţije. Rafael je okrutno krio ove stvari od tebe, čak te i naveo da poveruješ da to ne postoji. A postoji. I ja mogu da ti pomognem.“ Ako ja prvo pomognem tebi“, rekao je Sajmon. Nasmejala se, a njeni zubi su bili beli i oštri. Pomoći ćemo jedno drugom.“ Sajmon se ponovo naslonio. Gvozdena stolica je bila teška i neudobna i odjednom se osetio umorno. Pogledao je u svoje ruke i mogao je da vidi da su mu vene pocrnele i izgledale su kao mreţa na njegovom zglobu. Trebala mu je krv. I mora o je da priča sa Kleri. Trebalo mu je vremena da razmisli.

Šokirala sam te“, rekla je.

Znam. To je velika stvar, da se tako lako u nju uskoči. Bila bih srećna da ti dam koliko god hoćeš vremena da razmisliš o ovome, i o meni. Ali nemamo mnogo vremena, Sajmone. Dokle god sam u ovom gradu, preti mi opasnost od Rafaela i njegovih pristalica.“ Pristalica?“ Uprkos svemu, Sajmon se nasmejao.

Kamil je izgledala zbunjeno.

Da?“

Pa to je... pristalica . To je kao da si ih nazvala zločincima ili ljubimcima.“ Gle dala je u njega bledo. Sajmon je uzdahnuo. Izvini. Verovatno nisi gledala toliko loših filmova kao ja.“ Kamil se blago namršti i tanka linija se pojavila izmeĎu njenih obrva. biti pomalo čudan. Moţda je to samo zato što ja ne znam pu no vampira tvojih godina. Ali to bi bilo dobro za mene, osećam. Da budem okruţena nekim... toliko mladim.“ Nova krv“, rekao je Sajmon. Na to se nasmejala. predlog? Da počnemo da radimo zajedno?“

Jesi li spreman? Da prihvatiš moj

Sajmon je pogledao u nebo. Linije svetla su pretila da počiste zvezde. cenim tvoju ponudu. Stvarno.“ Sranje

Rečeno mi je da ćeš

Vidi“, rekao je,

, pomislio je. Mora da je postojao način da ovo kaţe, a da ne zvuči kao da odbija pratilju za maturu. Stvarno sam polaskan što si pitala, ali... Kamil je, kao i Rafael, uvek pričala hladno, formalno, kao da je bila u bajci. Moţda je trebalo da pokuša tako nešto. Rekao je:

Treba mi vremena da donesem odluku. Siguran sam da razumeš.“

Nasmešila se delikatno, pokazujući samo vrhove svojih očnjaka. Pet dana“, rekla je. I ni minut više.“ Ispruţila je ruku da se pozdravi sa njim. Nešto je zablistalo na njenom dlanu. To je bilo parčence stakla koje je moţda moglo da sadrţi uzorak parfema, samo što se ispostavilo da je zapravo bilo puno bla ta. Prljavština sa groblja“, objasnila je. Razbij ovo i ja ću znati da me dozivaš. Ne budeš li me kontaktirao u roku od pet dana, poslaću Volkera po tvoj odgovor.“ Sajmon uze parčence i ubaci ga u svoj dţep.

A ako je odgovor ne?“

Onda ću biti razočarana. Ali ćemo podeliti prijatelje.“ Odgurala je čašu vina. Sajmone.“

DoviĎenja,

Ustao je. Stolica je škripala dok je pomerao, preglasno. Pomislio je da je trebalo da kaţe nešto drugo, ali nije imao ideju šta. U trenutku, ipak, činio se odbačenim. Odlučio je da je bolje da izgleda kao jedan od onih čudnih modernih vampira sa lošim manirima nego da rizikuje da bude u centru paţnje. Otišao je bez i reči više. U povratku kroz restoran, prošao je pored Volkera i Arčera koji su stajali pored velikih drvenih vrata ; njihova leĎa su bila pogrbljena ispod dugih sivih kaputa. Osetio je njihovo zveranje u njega dok je hodao pored njih i mahnuo im – nešto izmeĎu prijateljskog 'ćao' i slanja poljupca. Arčer zaškrguta zubima – poluljudskim zubima – i proĎe pored njega ka bašti, sa Volterom za petama. Sajmon je gledao kako zauzimaju svoja mesta na stolicama preko puta Kamil; nije pogledala dok su sedali, ali su se svetla koja su osvetljavala baštu odjednom ugasila – ne jedno po jedno, nego sva u isto vreme – ostavljajući Saj mona da zuri mrak, kao da je neko odjednom ugasio zvezde. Dok su konobari primetili i poţurili napolje da reše problem, puštajući svetlo u baštu ponovo, Kamil i njeni Potčinjeni su nestali. Sajmon je otključao vrata svoje kuće –

jedne od mnogih u dugom la ncu identičnih kuća od cigle koje su bile svuda u Bruklinu – i pogurao da ih tiho otvori, ali su se jako čula. Rekao je svojoj majci da je išao da veţba sa Erikom i ostalima iz benda za ţurku u subotu. Bilo je puta kada mu je jednostavno poverovala i to j e bilo to; Elejn Luis je oduvek bila opušten roditelj, nije terala decu da leţu u krevet rano ili da dolaze kući rano kad sutradan idu u školu. Sajmon je navikao da ostaje do kasno sa Kleri i ulazio je bez da ikoga probudi jer je imao ključ i lezao u kreve t u dva ujutru i njegova majka je to ponašanje tolerisala bez mnogo komentara. Ali stvari su sada bile drugačije. Bio je u Idrisu, domu Senolovaca, gotovo dve nedelje. Nestao je bez ikakvog izvinjenja ili objašnjenja. Veštac Magnus Bejn je tu nastupio i iskoristio čin zaborava na Sajmonovoj majci tako da ona sada uopšte nije bila svesna da je on bio toliko dugo odsutan. Ili bar, nije pravila Sajmonu probleme. Ipak, njeno ponašanje se promenilo. Bila je sumnjiva, šunjala se, uvek ga posmatrala, i insistirala da bude kući u odreĎeno vreme. Poslednji put kad se vratio kasno bilo je posle sastanka sa Majom; Elejn je sedela u hodniku, na stolici okrenuta prema vratima, prekrštenih ruku i bila je vidno iznervirana. Te noći, mogao je da čuje njeno disanje pre nego što je video. Sada je samo mogao da čuje blagi zvuk televizora iz dnevne sobe. Mora da ga je čekala i gledala ko zna koliko epizoda onih bolničkih drama koje je toliko volela. Sajmon je zatvorio vrata za sobom i probao da skupi svu svoju energiju u laganje. Bilo je dovoljno teško da ne jede oko svoje porodice. Srećom, njegova majka je išla rano na posao i kasno se vraćala, a Rebeka, koja je išla na koledţ u Nju Dţersiju i dolazila kući samo da opere stvari, nije bila kući često da bi primetila bilo šta čudno. Obično bi njegova majka već otišla na posao kad bi on ustao, a doručak i ručak koji je ona voljno napravila stajao bi na kuhinjskom šporetu. Bacio bi to u Ďubre na putu za školu. Za večeru je bilo malo teţe. Kada je bila tu, morao je da mrca hranu po tanjiru i pretvarajući se da nije gladan ili da hoće da ode u svoju sobu da jede da bi mogao da uči. Jednom ili dvaput je progutao hranu samo da je zadovolji i proveo je sate u kupatilu znojeći se i povraćajući dok konačno nije sve izašlo iz njega. Mrzeo je što mora da je laţe. Uvek mu je bilo malo ţao Kleri, sa tim njenim nategnutim odnosom sa Dţoslin, najviše zaštitnički nastrojenim roditeljem kojeg je ikad upoznao. Sad je bilo obrnuto. Otkad je Valentin umro, Dţoslinina briga o Kleri je došla do tačke praktično normalnog roditelja. U meĎuvremenu, kad god je Sajmon bio kući, mogao je da oseti teţinu uhoĎenja njegove majke, kao optuţbu za gde god da je otišao. Podiţući ramena, ostavio je svoju poštarsku torbu pored vrata i uputio se ka dnevnoj sobi da se suoči sa muzikom. TV je bio uključen, vesti su treštale. Lokalni voditelj je pričao o zanimljivoj priči – beba je naĎena napuštena u nekoj uličici iza bolnice. Sajmon je bio iznenaĎen; njegova majka je mrzela vesti. Nalazila ih je depresivnim. Pogledao je

u kauč i njegovo iznenaĎenje je splasnulo. Njegova majka je spavala, njene naočare su bile na stolu pored nje, polu prazna čaša na podu. Sajmon je mogao da namiriše odavde – verovatno viski. Nešto mu se steglo u stomaku. Njegova majka je retko kad pila. Sajmon je otišao u spavaću sobu njegove majke i vratio se sa kariranim ćebetom. Njegova majka je i dalje spavala, dišući sporo. Elejn Luis je bila sitna ţena i pomalo je svojom graĎom podsećala na ptičicu. Imala je gomilu crne tršave kose, prošarane sedim koje je odbijala da prefarba. Preko dana je radila sa ekološki neprofitnom organizacijom, i većina njene odeće je imala ţivotinje. Sada je nosila haljinu sa kragnicom sa delfinima i talasima i bedţ koji je nekada bila ţiva riba, a sada je utopljena u smolu . Njeno lakirano oko je izgledalo kao da optuţuje Sajmona dok joj je prebacivao ćebe preko ramena. Pomerila se, zgrčila, okrećući glavu od njega. gde si?“

Sajmone“, prošaputala je.

Sajmone,

Sajmon pusti ćebe i ustade. Moţda je trebalo da je probudi, da vidi da je dobro. Ali onda bi ona postavljala pitanja na koja on ne bi ţeleo da odgovori, a taj povreĎeni pogled na njenom licu ne bi mogao da podnese. Okrenuo se i otišao u svoju sobu. Bacio se na krevet i zgrabio telefon sa natkazne i krenuo da okrene K leri pre nego što je i razmislio o tome. Zastao je na trenutak, slušajući zvuk zvonjenja. Nije mogao da joj kaţe za Kamil; obećao je da će drţati njen predlog u tajnosti, i iako Sajmon nije osećao kao da duguje Kamil mnogo, ako je nešto naučio u proteklih nekoliko meseci, to je da je verovanje i davanje obećanja natprirodnim bićima loša ideja. Ipak, ţeleo je da čuje Klerin glas, kao i uvek kada je imao teţak dan. Uvek je bilo rasprava o njegovom ljubavnom ţivotu; koje su je nenormalno zabaljale. Okrećući s e po krevetu, stavio je jastuk na glavu i okrenuo Klerin broj.

2 Padanje Pa, kako ti je bilo sa Izabel sinoć?“ Kleri, sa telefonom pored uva, vešto je manevrisala sa jedne grede na drugu. Grede su bile postavljene na dvadeset metara visokoj krovnoj gredi na tavanu, gde se nalazila soba za veţbanje. Hodanje po gredama je imalo za svrhu da nauči da odrţi ravnoteţu. Kleri ih je mrzela. Njen strah od visine je učinio stvar još gorom, uprkos savitljivoj traci oko njenog struka koja je sprečavala da lupi glavom o pod ako padne. Jesi li joj rekao za Maju?“ Sajmon je ispustio slabašan, nehajan zvuk za koji je Kleri znala da znači ne. Mogla je da čuje muziku u pozadini; mogla je da ga zamisli kako leţi na krevetu, stereo polako svira dok pričaju. Zvučao je umorno, toliko umorno da ovaj bledi ton kojim je govorio nije označavao njegovo

raspoloţenje. Pitala ga je par puta tokom ovog razgovora da li je dobro, ali je on rekao da jeste. Frknula je.

Igraš se vatrom, Sajmone. Nadam se da znaš to.“

Ne znam. Je l' stvarno misliš da je to toliki problem?“ Sajmon je zvučao tuţno. imao nijedan razgovor sa Izabel – ili Majom –

Nisam

isključivo o izlascima.“ Dozvoli da ti kaţem nešto o devojkama.“ Kleri je sela na dasku, puštajući da joj se noge klate. Prozori na tavanu su bili napola otvoreni i hladan noćni vazduh je ušao, hladeć i njenu znojavu koţu. Oduvek je mislila da Senolovci treniraju u njihovoj uskoj, koţnoj opremi, ali se ispostavilo da je to bilo za naprednije treninge koji su uključivali oruţje. Za ovu vrstu treninga koju je ona imala – veţbe su trebale da povećaju njenu savitljivost, brzinu i osećaj za ravnoteţu – nosila je pocepane farmerke i svetlu majicu bez rukava. Iako niste vodili takav razgovor, svejedno će biti ljute ako saznaju da izlaziš sa nekim koga znaju, a još uvek im to nisi rekao. To je pravilo izlaţenja.“ Pa, kako ja mogu to da znam?“ Svi znaju to pravilo.“ Mislio sam da bi ti trebalo da budeš na mojoj strani.“ Ja jesam na tvojoj strani!“ Pa zašto onda nisi malo više saosećajnija?“ Kleri je prebacila telefon na drugo uvo i pogledala u senke ispod nj e. Gde je bio Dţejs? Otišao je da donese drugi konopac i rekao je da će se vratiti za nekoliko minuta. Naravno, ako je uhvati kako priča telefonom, verovatno će je ubiti. On je retko kad bio na njenim treninzima – obično je to bila Mariz, Kadir ili neko od

ostalih članova Konklave u Njujorku koji su uskakali za zamenu prethodnog voĎe Instituta, Hodţa – ali dok je to bio on, bio je veoma ozbiljan.

Zato što“, rekla

je, tvoji problemi nisu pravi problemi. Ti izlaziš sa dve prelepe devojke u isto vreme. Razmi sli. To je kao... problemi rok zvezde ili tako nešto.“ Imati takav problem je verovatno nešto najbliţe rok zvezdi što sam ja ikad mogao da budem.“ Niko ti nije rekao da svoj bend nazoveš 'Perverzna modrica', prijatelju moj.“ Zapravo, sada smo 'Milenijumske dlačice'“, branio se Sajmon. Vidi, samo shvati ovo pre venčanja. Ako obe misle da idu sa tobom i na venčanju saznaju da izlaziš i sa jednom i sa drugom, ubiće te.“ Ustala je. A onda će venčanje moje mame biti uništeno i ona će da te ubije. Tako da ćeš dvaput biti mrtav. Pa, tri puta, tehnički...“ Nijednoj nisam rekao da ću da idem sa njima!“ Sajmon se uspaničio. Da, ali će one to da očekuju. Zato devojke imaju dečka. Da bi imale koga da vode na dosadne stvari.“ Kleri se pomerila do kraja daske, gledajući u kamen -runom osvetljenu prostoriju. Bila je to još jedna soba za trening, krug obeleţen na podu, izgledalo je kao meta. U svakom slučaju, ja sad moram da skočim sa ove daske i verovatno se povredim do svoje strašne smrti. Pričaćemo sutra.“ Imam probu benda u dva, sećaš se? Vidimo se tamo.“ Vidimo se.“ Prekinula je i zaglavila telefon u svoj grudnjak; svetla odeća za trening nije imala nikakve dţepove, šta je drugo mogla da uradi? Pa, je l' planiraš da ostaneš gore celu noć?“ Dţejs je stao u cent ar mete i pogledao u nju. Nosio je odeću za borbu, ne odeću za trening kao Kleri, a njegova kosa se isticala u odnosu na crno. Potamnela je krajem leta i više je bila tamnozlatna nego svetla, što mu je, Kleri pomisli, stajalo još bolje. Načinilo ju je nenormalno srećnom što ga je sada znala dovoljno dugo da primeti male promene u njegovom izgledu. Mislila sam da ćeš se popeti gore“, odgovorila mu je.

Promena plana?“

Duga priča.“ Isceri se u nju.

Pa? Hoćeš li da veţbaš okrete?“

Kleri uzdahnu. Veţbanje okreta je uključivalo bacanje sa daske u prazan prostor i korišćenje savitljivog kanapa da je drţi dok se odguruje od zidova i izluĎuje sebe iznova i iznova, učeći da se okreće, udara i puzi, a da ne brine o tvrdom podu i modricama. Videla je kako Dţejs to radi i on je izgledao kao anĎeo koji pada dok to radi, dok leti kroz vazduh, okrećući se sa predivnom, baletskom gracioznošću. Ona se, ipak, čim se pribliţi podu skupljala kao buba, a činjenica da je znala da neće da udari u pod to nije činila ništa drugačijim. Počela je da se pita da li uopšte i ima veze što je roĎena kao Senolovac; moţda je bilo previše kasno za nju da postane jedan, tj. jedan potpuno funcionalan. Ili je dar koji su Dţejs i ona dobili nekako stvari načinio nejednako rasporeĎenim, tako da je on dobio sve fizičke prednosti, a ona je dobila – pa, ne mnogo. Hajde, Kleri“, rekao je Dţejs. Skoči.“ Zatvorila je oči i skočila. Na trenutak se osećala kao da stoji sama, slobodno. A onda je gravitacija uzela svoje i ona se sručila na pod. Instin ktivno je povukla ruke i noge, zatvarajući oči. Kanap se nategnuo i ona se vratila, pa opet pala. Kako se njena brzina smanjila, otvorila je oči i videla je da visi na pet metara od Dţejsa. Kezio se. Divno“, rekao je.

Ljupka kao pahuljica koja pada.“

Je l' sam vrištala?“, pitala je, radoznala. Klimnuo je glavom. ubijao.“

Znaš, na putu do dole.“

Hvala Bogu niko nije kući, inače bi pomislili da sam te iznova i iznova

Ha. Ne moţeš čak ni da me dohvatiš.“ Šutnula je u prazno dok je lenjo lebdela u vazduhu. Dţejsove oči zasijaše.

Hoćeš da se kladiš?“

Kleri je znala taj pogled.

Ne“, brzo je rekla.

Šta god da planiraš da uradiš –

„‟ Ali je on to već uradio. Kad se Dţejs kretao brzo, njegovi pojedinačni pokreti su bili gotovo nevidljivi. Videla je njegovu ruku kako ide do kaiša, a onda je nešto zasvetlelo u vazduhu. Čula je zvuk sečenja kanapa iznad njene glave. Odvezana, pala je slobodno, previše iznenaĎena da bi vrišta la – direktno u Dţejsove ruke. Njena teţina ga je preturila na leĎa i sada su leţali zajedno na tapaciranom podu. Kleri je bila na njemu. Nasmejao joj se. E sad“, rekao je, to je bilo mnogo bolje. Uopšte nisi vrištala.“

Nisam stigla.“ Nije mogla da doĎe do daha, ali ne samo zbog iznenadnog pada. Biti ispruţena po Dţejsu, osećajući njegovo telo ispod svog, učinilo je da joj se ruke tresu, a njeno srce kuca brţe. Mislila je da će njena reakcija na njega – njihove reakcije jedno na drugo – izbledeti vremen om, ali se to nije desilo. Ustvari, postajalo je gore što je više vremena provodila sa njim – ili bolje, pretpostavljala je, zavisi kako gledaš na to. Gledao je u nju svojim tamnozlatnim očima; pitala se da li se njihova boja promenila otkad je imao susre t sa Razijelom, AnĎelom, na obali jezera Lin u Idrisu. Iako svi znaju da je Valentin dozvao AnĎela i da je AnĎeo izlečio Dţejsa od povreda koje mu je Valentin naneo, niko sem Kleri i Dţejsa nije znao da je Valentin uradio mnogo više nego samo povredio svog usvojenog sina. Probo je Dţejsa u srce kao deo dozivajuće ceremonije – ubo ga i drţao dok je umirao. Klerina ţelja je bila da Razijel vrati Dţejsa iz mrtvih. Ta grozota je i dalje šokirala Kleri, a i Dţejsa, pretpostavljala je.

Pribliţio je svoju glavu njenoj i sklonio joj kosu sa lica. Šalim se“, rekao je. Nisi toliko loša. Uspećeš. Trebalo je da vidiš Aleka kad je prvi put skakao. Mislim da je čak i glavu udario.” Naravno“, rekla je Kleri.

Ali je verovatno imao jedanaest godina.“ Pogledala ga je.

Pretpostavljam da si ti uvek bio fantastičan u ovome.“ Ja sam roĎen fantastičan.“ Prešao je vrhovima prstiju po njenom obrazu, neţno ali ipak dovoljno da se Kleri najeţi. Nije rekla ništa; on se šalio, ali je to u stvari bilo tačno. Dţejs je roĎen da bude ovo što jeste. Nasmejala se.

Koliko dugo moţeš da ostaneš večeras?“

Jesmo li završili trening?“

Ţelim da mislim da je deo večeri u kome veţbamo gotov. Iako ima par stvari koje bih ţeleo da veţbamo...“ Krenuo je da je povuče dole, ali su se u tom trenutku otvorila vrata i Izabel je ušla, lupajući visokim štiklama po drvenom podu. Pogledom je uhvatila Dţejsa i Kleri kako leţe na podu i podigla je obrve.

Maţenje i ljubljenje, vidim. Mislila sam da veţbate.“

Niko nije rekao da treba da uĎeš bez kucanja, Iz.“ Dţejs se nije pomerio, samo je okrenuo glavu ka Izabel gledajući je sa dozom iznerviranosti. Kleri je, ipak, ustala, ispravljajući svoju izguţvanu odeću. Ovo je soba za trening. Javno mesto.“ Izabel je skidala jednu od svojih crvenih somotskih rukav

ica.

Upravo sam kupila ove u Trešu i Vojdevilu. Na rasprodaji. Zar vam se ne sviĎaju? Zar

ne biste ţeleli jedan par?“ Mrdala je prstima u njihovom pravcu.

Ne znam“, rekao je Dţejs.

Mislim da se neće slagati sa mojim odelom.“ Izabel je napravila facu. Je l' si čuo za mrtvog Senolovca kog su našli u Bruklinu? Telo je celo bilo unakaţeno tako da još uvek ne znaju ko je. Pretpostavljam da je mama tamo otišla.“ Aha“, rekao je Dţejs, sedajući. Nisi mi to rekao“, rekla je Kleri. konopac?“ Klimnuo je glavom.

Je l' ti je zato trebalo toliko vremena da doneseš

Izvini. Nisam hteo da te uplašim.“

Hteo je da kaţe“, rekla je Izabel, Ugrizla se za usnu.

Sastanak Klave. Natrčao sam na nju dok sam izlazio.“

da nije ţeleo da upropasti romantično raspoloţenje.“

Samo se nadam da nije niko koga znamo.“

Ne mislim da bi mogao. Telo je bačeno u napuštenu fabriku – i bilo je tamo nekoliko dana. Da je to bio neko koga znamo, primetili bismo da je nestao.“ Dţejs je stavio kosu iza ušiju. Gledao je u Izabel pomalo nestrplj ivo, pomisli Kleri, kao da se naljutio što je ovo rekla. Poţelela je da joj je rekao ranije, iako bi to upropastilo raspoloţenje. Dosta onoga što je uradio, što su svi oni uradili, znala je Kleri, dovelo ih u direktni kontakt sa smrću. Svi Lajtvudovi su, na svoje načine, još uvek tugovali zbog gubitka najmlaĎeg sina, Maksa, koji je umro jer je jednostavno bio na pogrešnom mestu u pogrešno vreme. Bilo je čudno. Dţejs je prihvatio njenu odluku da napusti srednju školu i da uzima treninge bez pogovora, ali je izbegavao raspravu o opasnosti Senolovačkog ţivota sa njom. Idem da se obučem“, najavila je i krenula ka vratima koja su vodila ka maloj svlačionici“ namenjenoj sobi za treninge. Bila je vrlo obična: izbledeli drveni zidovi, ogledalo, tuš i čiviluci za odeću. Peškiri su bili spakovani na drvenu klupu pored vrata. Kleri se brzo istuširala i obukla njenu svakodnevnu odeću – hulahopke, čizme, teksas suknju i novi roze dţemper. Gledajući se u ogledalu, videla je da ima rupu na hulahopkama, a njena mokra i ko vrdţava kosa je bila neuredno zamršena. Nikad nije izgledala savršeno uklopljeno kao Izabel, ali Dţejsu izgleda nije smetalo. Dok se ona vratila u sobu za treninge, Izabel i Dţejs su ostavili temu mrtvog Senolovca iza i prešli na nešto što je Dţejs nalazio još gore – Izabelin sastanak sa Sajmonom.

Ne mogu da verujem da te je odveo u neki običan restoran.“ Dţejs je sada stajao i sklanjao patosnice i opremu za trening dok je Izabel bila naslonjena na zid i igrala se svojim novim rukavicama.

Pretpostavljam

da je njegova ideja za sastanak sa tobom da te natera da gledaš kako on igra World of Warcraft sa njegovim štreberskim drugovima.“

Ja “, Kleri je istakla, sam jedna od njegovih štreberskih drugova, hvala.“ Dţejs joj se nasmejao.

To nije bio baš restoran. Više kao kafić. Sa roze supom koju me je

naterao da probam“, rekla je Izabel zamišljeno.

Bio je baš sladak.“

Kleri se osetila krivom što joj nije rekla – ili Dţejsu – za Maju.

Rekao je da ste se zabavili.“

Izabel zatrepta ka njoj. Bilo je nečeg čudnog u Izabelinoj reakciji, kao da je krila nešto, ali je to nestalo i pre nego što je Kleri bila sigurna da je videla bilo šta.

Pričala si sa njim?“

Aha, zvao me je pre par minuta. Samo da se javi.“ Kleri je slegla ramenima. je Izabel, glasa odjednom hladnog i odbojnog.

Vidim“, rekla

Pa, kao što sam rekla, veoma je sladak. Ali

moţda malo previše sladak. To zna da bude dosadno.“ Stavila je rukavice u dţepove. svakom slučaju, to nije ništa bitno. To je samo igranje za sad.“ Klerina krivica je nest

U

ala. Jeste li vi ikada pričali o, znaš, izlascima?“ Izabel je izgledala uţasnuto. Naravno da ne.“ Onda je zevnula i protegla se. krevet. Vidimo se kasnije, golupčići.“ Otišla je ostavljajući blagi oblačić parfema od jasmina za sobom. Dţejs

Okej, idem u

je pogledao u Kleri. Počeo je da otpakovava svoju opremu, koju je vrteo oko zgloba i nazad, praveći štit od odeće. Pretpostavljam da moraš da ideš kući?“ Klimnula je glavom nevoljno. Moljenje majke da je pusti da trenira za Senolovca je bilo dovoljno du go i naporno, na prvom mestu zbog neugodnih komentara. Dţoslin je sve objasnila rekavši da je provela ceo svoj ţivot pokušavajući da Kleri zadrţi što dalje od Senolovačkog sveta u kojem je videla opasnost – ne samo nasilje, rekla je, nego i otuĎenost i okr utnost. Pre samo godinu dana, Klerina odluka da trenita za Senolovca bi značila da nikad više neće progovoriti sa majkom. Kleri joj je rekla da je činjenica da su ta pravila mnogo drugačija otkad je Dţoslin bila devojka, a iako ovo nije bio ekstremno jak a rgument, trebalo joj je nešto da se odbrani.

Nadam se da ovo nije samo zbog Dţejsa“, rekla

je Dţoslin konačno. Znam kako je kada si zaljubljen u nekoga. Ţeliš da budeš gde su i oni i da radiš šta i oni, ali Kleri – „‟ Ja nisam ti“, rekla joj Kleri, trudeći da suzbije ljutnju. svi Senolovci Krug, a Dţejs nije Valentin.“

Nisu

Nisam spomenula Valentina.“ To je ono što misliš“, rekla je Kleri. nije kao on.“ Pa, nadam se“, rekla je Dţoslin blago.

Moţda je Valentin odgajio Dţejsa, ali Dţejs uopšte

Zbog

svih nas.“ Na kraju je pristala, ali sa odreĎenim pravilima: Kleri nije mogla da ţivi u Institutu, već sa njenom majkom kod Luka; Dţoslin je dobijala nedeljne izveštaje od Mariz da se uveri da je Kleri i učila nešto, a ne - pretpostavljala je Kleri – samo očijukala sa Dţejsom po ceo dan, ili zbog čega god da je bila zabrinuta. I Kleri nije smela da provede celu noć u Institutu – nikada. Nema spavanja tamo gde tvoj dečko ţivi“, rekla je Dţoslin oštro. što je to Institut. Ne.“

Ne zanima me

Dečko. To je i dalje bio šok, čuti tu reč. Toliko dugo se činilo potpuno nemoguće da će Dţejs biti njen dečko, da će njih dvoje biti bilo šta sem brata i sestre i bilo je vrlo teško i uţasno suočiti se sa tim. Da se nikada više ne vide, kako su odlučili, bilo je bolje, a to bi bilo kao umiranje. A onda, nekim čudom, bili su slobodni . Sad je već prošlo šest nedelja, ali Kleri se još uvek nije zasitila te reči. kući“, rekla je.

Moram da idem

Skoro je jedanaest, a moja majka šizi ako ostanem ovde duţe od deset.“

Dobro.“ Dţejs je skinuo svoju odeću za treninge, ili bar pola, i ostavio je na klupu. Obukao je tanku majicu preko. Kleri je mogla da vidi njegove znake kroz nju, kao mastilo kroz mokar papir. Ispratiću te.” Bilo je tiho u Institutu dok su prolazili. Senolovci iz drugih gradova nisu bili tu. Robert, Izabelin i Alekov otac, bio je u Idrisu i pomagao da se sastavi novo Veće, a sada kada su Hodţ i Maks otišli zauvek, a Alek provodio više vremena sa Magnusom, Kleri se osećala kao da su preostali ukućani bili kao gosti u uglavnom praznom hotelu. Poţelela je da su ostali članovi Konklave dolazili malo češće, ali je pretpostavljala da Lajtvudovima daju vremena. Vremena da se sete Maksa i da ga zaborave. Pa, jesi li se čuo sa Alekom i Magnusom u skorije vreme?“, pitala je. provode?“ Tako izgleda.“ Dţejs je izvadio telefon iz dţepa i pokazao joj. dosadne fotografije. Poslao mi je mnogo slika sa porukom Želeo bih da si ovde , samo ne misli to stvarno.“

Je l' se dobro

Alek ne prestaje da mi šalje

Pa, ne moţeš da ga kriviš. To je trebalo da bude romantično putovanje.“ Listala je slike u Dţejsovom telefonu i smejala se. Alek i Magnus su stajali ispred Ajfelove kule; Alek je bio obučen u farmerke kao i obično, a Magnus je obukao mornarski dţemper na pruge, koţne pantalone i ludu beretku. U Boboli bašti, Alek je opet nosio farmerke, a Magnus je nosio nenormalno veliki venecijanski ogrtač i gondolijerski šešir. Izgledao je kao Fantom iz opere. Ispred muzeja u Pradu, nosio je šljašteću matadorsku jaknu i čizme sa platformom, dok je Alek mirno hranio golubove u pozadini. Uzimam ti to pre nego šti stigneš do Indije“, rekao je Dţejs, uzimajući joj telefon. u sariju. Neke stvari nikad ne zaboraviš.“

Magnus

Kleri se smejala. Već su stigli do lifta koji je otvorio svoja razvaljena vrata čim je Dţejs pritisnuo dugme. Ušla je unutra i Dţejs je pratio. Čim je lift krenuo nadole – Kleri je mislila da se nikad

neće naviknuti na lupanje srca kad lift krene – Dţejs joj se pribliţio i privio je uza se. Stavila je svoje ruke na njegove grudi i osetila njegove jake mišiće pod majicom i otkucaje njegovog srca ispod. Na prigušenom svetlu, njegove oči zasijaše.

Ţao mi je što ne mogu da ostanem“, prošaputala je.

da ti bude ţao.“ Bilo je nečega u njegovom glasu što je iznenadilo. postaneš kao ja. Ne krivim je zbog toga.“

Nemoj

Dţoslin ne ţeli da

Dţejse“, rekla je, pomalo zbunjena zbog gorčine u njegovom glasu,

jesi li dobro?“

Umesto odgovora, poljubio je, gurajući je od njega. Njegovo telo je pritisnulo njeno uza zid, a metal sa ogledala joj je dotačinjao leĎa, njegove ruke su klizile ispod njenog dţempera ka njenom struku. Oduvek je volela kako je drţao. Paţljivo, ali ne previše neţno, ne toliko neţno da se osećala kao da je on kontroliše. Nijedno od njih nije moglo da kontroliše osećanja, i nj oj se to sviĎalo, sviĎalo joj se kako je njegovo srce ubrzano kucalo u njenoj blizini, sviĎalo joj se kako je šaputao dok mu je ona uzvraćala poljubac. Lift se zaustavio i vrata su se otvorila. Iza, mogla je da vidi prazan hodnik crkve, blago osvetljen sv etlom sveća. Pribila se uz Dţejsa i bilo joj je drago što je bilo malo svetla u liftu, pa nije mogla da vidi svoje zajapureno lice u ogledalu. Moţda mogu da ostanem“, prošaputala je.

Samo još malo.“

Nije ništa rekao. Mogla je da oseti njegovu napetost, kao i njenu. Ali bilo je to više od same ţudnje.

Dţejse“, rekla je. Onda je pustio, odjednom, i zakoračio nazad. Njegovi obrazi su bili

zajapureni, njegove oči grozničave. Ne“, rekao je. razlog da me ne voli. Već misli da sam otelotvorenje svog oca –

Ne ţelim da dam tvojoj majci još jedan

„‟ Prestao je, pre nego što je Kleri stigla da kaţe da Valentin nije njegov otac. Dţejs je obično pazio da Valentina Morgensterna tako i oslovljava, nikad nije rekao moj otac – kada je uopšte i pominjao Valentina. Obično se nisu pribliţavali toj temi i Kleri nikada nije priznala Dţejsu da je njena majka zabrinuta da je on potajno bio kao Valentin, znajući da bi ga to povredilo. Kleri se uglavnom trudila da njih dvoj

e drţi odvojeno. Prošao je pored nje pre nego što je mogla da kaţe bilo šta i vrata lifta su se otvorila.

Volim te, Kleri“, rekao je ne gledajući je. Gledao je u unutrašnjost crkve, u redove

upaljenih sveća, njihova svetlost se oslikavala u njegovim očima. „‟ Zastao je.

Više nego što sam –

Boţe. Više nego što smem. Znaš to, zar ne?“

Zakoračila je iz lifta i okrenula se ka njemu. Bilo je hiljadu stvari koje je ţelela da mu kaţe, ali je već nije gledao, pritiskajući dugme koje bi vratilo lift i odvelo ga do spratova u Institutu. Ţelela je nešto da kaţe, da negoduje, ali se lift već kretao, vrata zatvarala. Zatvorila su se uz jedno klik i gledala je u njih nekoliko trenutaka; AnĎeo je bio naslikan, raširenih krila, sklopljenih očiju. AnĎeo je bio svuda nas likan. Njen glas je odzvanjao tiho u praznoj prostoriji dok je pričala.

I ja tebe volim“, rekla je.

3 Sve se vraća sedmostruko Znaš li šta je kul?“, rekao je Erik, spuštajući svoje palice. To je stvar koja će nas stvarno progurati do vrha.“

Imati vampira u našem bendu.

Kirk, utišavajući mikrofon, je zakolutao očima. Erik je uvek pričao o proguravanju benda na vrh, a ništa od toga se nije nikad desilo. Najbolje što su ikad uradili je bila svirka u fabrici pletenih dţempera i samo je četvoro ljudi došlo na to. A jedna od njih je bila Sajmonova majka. Ne kapiram kako će nas to dovesti do vrha ako nikome ne smemo da kaţemo da je on vampir.“ Šteta“, rekao je Sajmon. Sedeo je na jednom od zvučnika, pored Kleri koja se dopisivala sa nekim, verovatno Dţejsom.

Niko ti neće verovati jer vidiš –

ja sam ovde. Dnevnosvetlosni.“ Podigao je ruke da pokaţe da ga sunce, koje je probijalo kroz rupe na krovu u Erikovoj garaţi gde su trenutno veţbali, ne moţe povrediti. To nekako utiče na naš kredibilitet“, rekao je Met, sklanjajući njegovu svetlocrvenu kosu sa očiju i upirući prstom u Sajmona.

Moţda bi mogao da nosiš

laţne očnjake.“ Nisu mu potrebni laţni očnjaci“, rekla je Kleri ljutito, spuštajući svoj telefon. očnjake. Video si ih.“

Ima prave

To je bilo tačno. Sajmon je morao da izbaci očnjake kada je saopštavao vesti bendu. Isprva, mislili su da je zadobio povre du glave ili nervni slom. Prihvatili su to kad je iskezio očnjake na njih. Erik je čak priznao da nije bio preterano iznenaĎen.

Oduvek sam znao da postoje vampiri,

čoveče“, rekao je. Zato što, znaš kako ima ljudi koji, kao, uvek izgledaju isto, čak i ka d su, ono, sto godina stari? Kao Dejvid Bouvi? To je zato što su vampiri.“ Sajmon nije ţeleo da im kaţe da su Izabel i Kleri Senolovci. To nije bilo na njemu da im kaţe. TakoĎe nisu znali ni da je Maja vukodlak. Samo su mislili da su Maja i Izabel dve sek si devojke koje su neobjašnjivo odlučile da izlaze sa Sajmonom. Shvatili su to kao nešto što je Kirk nazivao seksi vampirska magija“. Sajmona nije bilo briga kako to nazivaju dokle god to nisu rekli ni jednoj ni drugoj. Već duţe vreme je uspevao da ih uspešno pozove na probne svirke, tako da se nikad nisu pojavljivale na istom mestu u isto vreme. Moţda bi mogao da pokaţeš očnjake na sceni?“, predloţio je Erik. čoveče. Prestraši ih sve u publici.“

Ono, kao, samo jednom,

Da je to uradio, voĎa vampirskog klana u Njujorku bi vas sve poubijao“, rekla je Kleri. Pokazala je glavom u Sajmonovom pravcu.

Znate to, jelda?“

Ne mogu da verujem da si im rekao da si

vampir“, dodala je, utišavajući glas da bi samo Sajmon mogao da je čuje. slučaju d a nisi primetio.“ Oni su moji prijatelji“, negodovao je Sajmon.

Oni su idioti, u

Oni su tvoji prijatelji i oni su idioti.“

Ţelim da ljudi o kojima brinem znaju istinu o meni.“ Stvarno?“, rekla je Kleri, ne baš neţno. Pa, kad ćeš onda da kaţeš svojoj majci?“ Pre nego što je Sajmon stigao da odgovori, čulo se gadno lupanje o vrata garaţe i trenutak kasnije su se vrata podigla puštajući nešto jesenjeg sunca da uĎe. Sajmon je ţmirkao. Bilo je to više refleksno, stvarno, još otkad je bio čovek. Nije mu trebalo više od seku nde da se prilagodi na mrak ili svetlost.

Neki dečko je stajao na vratima garaţe. Drţao je parče papira u rukama. Pogledao je u papir, a onda u bend. Hej“, rekao je.

Je l' ovde mogu da naĎem bend 'Opasna mrlja'?“

Sad smo 'Dihotomni lemur'“, rekao je Erik i zakoračio napred.

Ko ţeli da zna?“

Ja sam Kajl“, rekao je dečko, provlačeći se ispod garaţnih vrata. Ispravljajući se, zabacio je braon kosu koja mu je padala po očima i dao papirić Eriku.

Video sam da traţite pevača.“

Opa“, rekao je Met. Taj f lajer smo izbacili pre, kao, godinu dana. Potpuno sam zaboravio na to.“ Aha“, rekao je Erik. Radili smo malo drugačije stvari tada. Sada uglavnom ugasimo vokalni deo. Imaš li iskustva?“ Kajl – koji je bio vrlo visok, primetio je Sajmon, ali ne i mršav – je slegnuo ramenima. Ne baš. Ali su mi rekli da znam da pevam.“ Imao je sporu dikciju, više surfersku nego juţnjačku. Članovi su nesigurno gledali jedni u druge. Erik mu šapnu na uvo. Moţeš li da nam daš sekundu, čoveče?“ “Naravno.” Kajl se provukao iz garaţe, zatvarajući vrata za sobom. Sajmon je mogao da ga čuje kako zviţdi ispred. Zvučalo je kao melodija iz Zone sumraka . I nije baš bilo u tonalitetu. Ne'am pojma“, rekao je Erik. Nisam siguran da moţemo da primimo nekoga novog sad. Jer, ono, mislim, ne moţemo da mu kaţemo za ovu stvar sa vampirom, tako?“ Ne“, rekao je Sajmon.

Ne moţete.“

Dobro onda.“ Met je slegnuo ramenima. lično, Kirk.“

Šteta. Treba nam pevač. Kirk ga je ispušio. Ništa

Jebi se“, rekao je Kirk.

Nisam toliko loš, jebote.“

Da, jesi“, rekao je Met.

Ispušio si veliku, dlakavu –

„‟ Kleri ga je prekinula, diţući svoj glas.

Trebalo bi da ga poslušate.“

Sajmon je zurio u nju.

Zašto?“

Zato što je mnogo zgodan“, rekla je Kleri iznenadivši Sajmona. Nije bio zadivljen Kajlovim izgledo m, ali ipak, moţda nije on taj koji treba da priča o izgledu drugih muškaraca. bendu treba malo seksipila.“ Hvala“, rekao je Sajmon.

A vašem

U ime svih nas, mnogo ti hvala.“

Kleri je ispustila nestrpljiv zvuk.

Da, da, vi svi dobro izgledate. Posebno ti, Sajmone.“

Potapšala ga je po ruci. Ali je Kajl seksi kao 'vauuu'. Samo kaţem. Moje objektivno mišljenje kao osobe ţenskog pola je da treba da ubacite Kajla u svoj bend i udvostručićete broj ţenskih fanova.“ Što će značiti da ćemo imati dva ţenska fana, a ne jednog“, rekao je Kirk. Kojeg jednog?“ Met je izgledao radoznalo. Erikovu prijateljicu roĎaku. Kako se beše zove? Ona što se loţi na Sajmona. Uvek dolazi na sve naše svirke i svima priča da je njegova devojka.“ Sajmon se trgnuo.

Ona ima trinaest

godina.“ To je tvoja seksi vampirska magija, brate“, rekao je Met. O, Boţe“, rekla je Kleri.

Ţenske ne mogu da ti odole.“

Nema takve stvari kao što je seksi vampirska magija.“ Uperila je

prst u Erika. I nemoj da si rek'o da Seksi Vampirska Magija zvuči kao dobar naziv za ime benda ili ću te – „‟ Vrata garaţe su se podigla. Ej, ljudi?“ Bio je to Kajl ponovo. Slušajte, ako ne ţelite da me čujete, okej je. Moţda ste promenili stil ili tako nešto. Samo recite i ja odlazim.“ Erik je nagnuo glavu u stranu .

Ulazi i hajde da te čujemo.“

Kajl je ušao u garaţu. Sajmon je gledao u njega, pitajući se šta je lepo na njemu videla. Bio je visok, širokih ramena i mršav, visokih jagodica, sa dugom tamnom kosom koja mu je padala na čelo i duţ vrata u loknama i imao je braon koţu koja još uvek nije izgubila svoju letnju boju. Njegove duge, debele trepavice na braonkasto-

zelenim očima su učinile da izgleda kao lepa rok zvezda. Nosio je usku zelenu majicu i farmerke, i obe ruke su mu bile prekrivene tetovaţama, ne znakovima, već običnim tetovaţama. Izgledale su kao tekst izvijen po njegovoj ruci koji nestaje ispod rukava njegove majice. Dobro , morao je da prizna Sajmon. Nije ružan. Znaš“, rekao je Kirk konačno, prekidajući tišinu. Kajl je zat reptao i okrenuo se ka Eriku.

Vidim. Prilično je seksi.“

Pa, je l' hoćete da pevam ili ne?“

Erik je uključio mikrofon koji je drţao u ruci i predao mu. *** Znaš, bio je prilično dobar“, rekla je Kleri. ubacivanju

Izvoli“, rekao je.

Probaj.“

Malo sam se šalila kad sam pričala o

Kajla u bend, ali on stvarno moţe da peva.“ Hodali su Kent avenijom, ka Lukovoj kući. Nebo je potamnelo iz bledoplave u tamnosivu pred sumrak, a oblaci su bili iznad Ist Rivera. Kleri je prelazila rukom u rukavici preko gvozdene ograde koja ih je razdvajala od ispucalog betonskog nasipa. To kaţeš samo zato što misliš da je zgodan“, rekao je Sajmon. Uzdahnula je. Ne toliko zgodan. Ne, kao, najzgodniji dečko koga sam ikad videla.“ Što je, razmislio je Sajmon, verovatno bio Dţejs, samo što je ona bila dovoljno dobra da to ne kaţe. Ali sam pomislila da je dobra ideja da bude sa vama u bendu, iskreno. Ako Erik i ostali ne mogu da mu kaţu da si vampir, ne mogu ni nikome drugom. Nadam se da će to staviti tačku na tu kretensku ideju.“ Bili su blizu Lukove kuće ; Sajmon je mogao da je vidi preko ulice, prozori su svetleli. Kleri je stala kod rupe u ogradi.

Je l' se sećaš kad smo ubili gomilu Raum demona ovde?“

Ti i Dţejs ste ubili neke od tih demona. Ja sam umalo riknuo.“ Sajmon se sećao, ali njegov um nije bi o usmeren ka tome; razmišljao je o Kamil dok je sedela prekoputa njega u dvorištu govoreći mu: Sprijateljio si se sa Senolovcima, ali ti nikad nećeš moći da budeš jedan od njih . Uvek ćeš biti neko drugi i stranac. Pogledao je ka Kleri, pitajući se šta bi o na rekla da joj je rekao za svoj sastanak sa vampirom i njenim predlogom. Pretpostavio je da bi verovatno bila

prestravljena. Činjenica da nije mogao biti povreĎen je još uvek nije sprečavala da brine o njemu. Sad ne bi bio preplašen“, rekla je blago, kao da mu je čitala misli. Znak.“ Okrenula se ka njemu, i dalje se naginjući ka ogradi. te pitao nešto?“ Odmahnuo je glavom. Zabacio je kosu unazad.

Sada imaš

Je l' neko nekad primetio to ili

Moja kosa ga pokriva, uglavnom, a i dosta je izbledeo, vidiš?“

Kleri mu se pribliţila i dotakla njegovo čelo i vijugavi Znak. Njene oči su bile tuţne, kao što su bile tog dana u Alikanteu za vreme Sporazuma, kada je najstariju kletvu stavila na njegovu koţu.

Da li boli?“

Ne, ne.“ I Kain reče Gospodu: Moja kazna je veća nego što mogu da podnesem Znaš da te ne krivim, zar ne? Spasila si mi ţivot.“

.

Znam.“ Njene oči su sijale. Sklonila je ruku sa njegovog lica i obrisala lice. plakanje.“

Sranje. Mrzim

Pa, bolje da se navikneš na to“, rekao je, a kad se izbečila u njega, blago je dodao. sam na venčanje. To je kad, sledeće nedelje? Svi plaču na venčanjima.“ Ona frknu.

Mislio

Kako su tvoja mama i Luk?“ Katastrofalno. U svakom slučaju – „‟ Potapšala ga je po ramenu.

Moram da idem. Vidimo se sutra?“

Klimnuo je. Naravno. Sutra.“ Gledao je dok je prelazila ulicu i pela se uz stepenice Lukove kuće. Sutra . Pitao se koliko dugo je prošlo otkad Kleri nije viĎao svaki dan. Pitao je kako je to kad odeš i istraţuješ zemlju, kao što je rekla Kamil. Kao što je Rafael rekao. Kr vni brat tvoj viče sa zemlje. Nije bio Kain, koji je ubio svog brata, ali je kletva verovala da jeste. Bilo je čudno, doduše, čekati da izgubiš sve, ne znajući da li će se to desiti ili ne. Vrata su se zatvorila za Kleri. Sajmon je krenuo ka Kentu, ka stanici Ge u ulici Lorimer. Bio je skoro potpuni mrak, nebo je bilo crno-

sivo. Sajmon je čuo kako gume škripe na putu iza, ali se nije okretao. Kola su išla prebrzo ulicama sve vreme, bez obzira na pukotine i rupe. Sve dok plavi kombi nije stao pored njega i on se okrenuo da pogleda. Vozač kombija je izvadio ključeve iz brave, gaseći motor, i otvorio vrata. Bio je to čovek – visok čovek, obučen u sivi kombinezon i patike, i kapuljače toliko navučene da mu je bilo zaklonjeno više od pola lica. Skliznuo je sa v ozačevog sedišta i Sajmon je video da je drţao dugački svetlucavi noţ. Kasnije bi Sajmon mislio da je trebalo da beţi. On je bio vampir, brţi od bilo kog čoveka. Mogao je da nadtrči bilo koga. Trebalo je da beţi, ali je bio previše iznenaĎen; I dalje je s tajao dok se čovek kretao ka njemu sa noţem u ruci. Čovek je rekao nešto tihim, prigušenim glasom, nešto na jeziku koji Sajmon nije razumeo. Sajmon je zakoračio unazad.

Vidi“, rekao je, gurajući ruku u dţep.

Uzmi moj novčanik –

„‟ Čovek se bacio na Sajmona, ciljajući noţem na njegovo srce. Sajmon je zurio i nije mogao da veruje. Sve se dešavalo vrlo sporo, kao da je vreme usporeno. Video je vrh noţa uperen u njegove grudi, guleći koţu njegove jakne – a onda je skrenuo kao da je neko zgrabio njegovog napa dača i udario ga. Čovek je zavrištao kad je poleteo u vazduh kao lutka povučena koncima. Čovek je nastavio da vrišti, bacajući se nekontrolisano, dok se njegova majica cepala kao da je kidana nevidljivom rukom. Sajmon je gledao, uţasnut. Ogromne rane su se pojavljivale na čovekovim grudima. Njegova glava je poletela unazad, a krv prštala iz njegovih usta. Prestao je da vrišti – i pao, kao da se nevidljiva ruka otvorila i pustila ga. Pao je na zemlju i raspao se kao čaša kad se razbije u milion delića i delići se rasuju po podu. Sajmon je pao na kolena. Noţ koji je trebalo da ga ubije je stajao pored njega i mogao je da ga dohvati. To je bilo sve što je ostalo od njegovog napadača, sačuvana gomila svetlećih kristala koja je već krenula da se rastura pod vetrom. Uhvatio je jedan paţljivo. Bila je to so. Pogledao je u svoje ruke. Tresle su se. Znao je šta se dogodilo, i zašto. I Gospod reče: Ko god krene da povredi Kaina, osveta će biti prenešena na njega sedmostruko. Evo kako je to sedmostruko izgledalo. Jedva je stigao do kuće pre nego što se spustio i izbljuvao krv na ulicu. Kad je Sajmon otvorio vrata, znao je da će biti izvikan. Mislio je da je njegova majka dosad zaspala, ali nije. Bila je budna i sedela na fotelji okrenutoj ka ulaznim vratima, svog telefona na stolu pored i odmah je videla krv na njegovoj jakni. Na njegovo iznenaĎenje, nije vrištala, ali je njena ruka poletela ka ustima. Nije ovo moja krv“, rekao je brzo.

Sajmone.“

Bio sam kod Erika i Metu je krenula krv iz nosa –

„‟ Ne ţelim da slušam to.“ Taj oštar ton retko je koristila; to ga je podsetilo na onih poslednjih nekoliko meseci dok je njegov otac bio bolestan, sa slabošću kao noţem u njenom glasu. ţelim da slušam još laţi.“ Sajmon je spustio ključeve na natkaznu pored vrata. ama –

Ne

M

„‟ Sve što govoriš ovih dana su laţi. Umorna sam više od toga.“ To nije tačno“, rekao je, ali se osećao bolesno i znao je da jeste. trenutno dešava u mom ţivotu.“

Samo... dosta stvari se

Znam.“ Njegova majka je ustala; oduvek je bila mršava ţena, sada je bila kost i koţa, njena tamna kosa, iste boje kao i njegova, je bila više prošarana sedima nego što je bila prošli put.

PoĎi sa mnom, mladiću. Odmah.“ Zbunjen, Sajmon je pratio u malu o svetljenu kuhinju. Njegova majka je stala i pokazala ka šanku. ovo?“

Moţeš li da mi objasniš

Sajmonova usta se osušiše. Svuda po šanku su bile poreĎane, kao igračke vojnika, flaše krvi koje su bile u njegovom friţideru iza ormana. Jedna je bila polupuna, ostale su bile potpuno pune, crvena tečnost u njima se sjajila kao optuţba. TakoĎe je našla prazne kesice krvi koje je oprao i spakovao u torbu pre nego što ih je bacio u Ďubre. Bile su raširene po šanku, kao groteskna dekoracija. Isprva sam mislila da je ovo u flašama vino“, Elejni Luis je glas podrhtavao. našla kesice. Pa sam onda otvorila jednu od flaša. To je krv. Zar ne?“ Sajmon nije ništa rekao. Kao da je ostao bez glasa.

Onda sam

Čudno si se ponašao u poslednje vreme“,

nastavila je njegova majka. Stalno si napolju, ne jedeš, jedva da spavaš, druţiš se sa osobama koje nikad nisam upoznala, nikad čula za njih. Misliš da ne mogu da provalim kad me laţeš? Mogu, Sajmone. Prvo sam mislila da se drogiraš.“ Sajmon je progovorio.

Brljala si mi po sobi?“

Njegova majka se zajapurila.

Morala sam! Mislila sam –

mislila sam da ću naći drogu tamo, mogla sam da ti pomognem, da te ubacim u program za rehabilitaciju, ali ovo?“ Besno je pokazala na flaše. se dešava, Sajmone? Je l' si se pridruţio nekoj sekti?“ Sajmon je odmahnuo glavom. Onda mi reci“, rekla je dok su joj usne podrhtavale. naĎem je bolesno i odvratno. Sajmone, molim te –

Ne znam šta ni da mislim o ovome. Šta

Jer jedino objašnjenje koje mogu da

„‟ Ja sam vampir“, rekao je Sajmon. Nije imao pojma kako je to rekao, ili zašto. Ali eto ga. Reči su visile izmeĎu njih kao otrovni gas. Njegova majka je skliznula u stolicu. rekao?“, rekla je boreći se za vazduh. dva meseca. Izvini što ti nisam rekao pre. Nisam znao kako.“ Elejna je bila bela kao kreč.

Ja sam vampir“, rekao je Sajmon.

Šta si

Vampir sam već

Vampiri ne postoje, Sajmone.“

Da“, rekao je. Postoje. Vidi, ja nisam ţeleo da budem vampir. Bio sam napadnut. Nisam imao izbora. Vrlo rado bih to promenio kad bih mogao.“ Pomislio je na obećanje koje je tako davno dao Kleri, ono o otkrivanju svojim roditeljima šta je. To je izgledalo kao smešno poreĎenje tada, ali sada ne. Ti misliš da si vampir“, rekla je njegova majka tiho. Ja stvarno pijem krv“, rekao je Sajmon.

Ti misliš da piješ krv.“

Ţivotinjsku krv.“

Ali ti si vegetarijanac.“ Njegova majka je bila na ivici suza.

Bio sam. Sada više nisam. Ne

mogu da budem. Krv je ono na čemu preţivljavam.“ Sajmonu se steglo grlo. povredio neku osobu. Nikada nisam pio nečiju krv. Ja sam i dalje ista osoba. Ja sam i dalje ja.“ Njegova majka se trudila da se smiri. jesu li i oni vampiri?“

Tvoji novi prijatelji –

Nikada nisam

Sajmon je pomislio na Izabel, Maju, Dţejsa. Nije mogao da ubaci i Senolovce i vukodlake u priču, bilo bi previše. Ne. Ali – zna ju da sam jedan od njih.“ Je l' su – je l' su ti oni prodavali drogu? Naterali te da uzmeš nešto? Nešto od čega imaš halucinacije?“ Izgledalo je kao da je jedva čula njegov odgovor.

Ne. Mama, ovo je istina.“

Nije istina“, prošaputala je. Ti misliš da je istina. O Boţe, Sajmone. Tako mi je ţao. Trebalo je da primetim. Naći ćemo ti pomoć. Naći ćemo nekog. Doktora. Koliko god treba – „‟ Ne mogu da idem kod doktora, mama.“ Da, moţeš. Moraš da budeš smešten negde. Bolnica, moţda – „‟ Ispruţio je zglob ka njoj.

Pipni mi puls“, rekao je. Pogledala ga je zbunjeno.

Šta?“

Moj puls“, rekao je. Pipni. Ako ga ima, okej. Ići ću u bolnicu sa tobom. Ako ne, moraćeš da mi veruješ.“ Obrisala je suze i polako krenula da ga uhvati za zglob. Posle toliko dugo vremena brige za Sajmonovog oca dok je bio bolestan, znala je kako da oseti puls kao i bilo koja sestra. Pritisla je prst na unutrašnjost njegovog zgloba i čekala. Gledao je dok se njeno lice menja, iz bede i uznemirenosti do zbunjenosti, pa onda do ljutnje. Ustala je, puštajući mu ruku, sklanjajući se od njega. Njene oči su bile ogromne i crne na njenom belom licu. Šta si ti?“ Sajmonu odjednom nije bilo dobro.

Rekao sam ti. Ja sam vampir.“

Ti nisi moj sin. Ti nisi Sajmon.“ Tresla se. Koje ţivo biće nema puls? Kakvo si ti čudovište? Šta si uradio sa mojim detetom?“ Ja sam Sajmon –

„‟ Zakoračio je ka svojoj majci. Zavrištala je. Nikada je nije čuo da tako vrišti i nikada više nije ni ţeleo. Bio je to uţasan zvuk.

Skloni se od mene.“ Glas joj je pukao.

Ne prilazi mi.“

Počela je da šapuće. Barukh ata Adonai sho‟me‟a t‟fila…” Moli se , shvatio je Sajmon. Toliko je bila prestravljena da se molila da ode, da bude proteran. A što je bilo najgore, mogao je to da oseti. Ime Gospodovo mu je steglo stomak i osušilo grlo. Bila je u pravu što se moli, pomislio je, za njegovu bolesnu dušu. Bio je proklet. Nije pripadao nigde u svetu . Koje živo biće nema puls? Mama“, prošaputao je.

Mama, prestani.“

Pogledala ga je širom otvorenih očiju, njene usne su se još uvek pomerale. Mama, nema razloga da budeš uzrujana.“ Čuo je svoj glas kao u daljini, mekan i umirujući, glas nekog stranca. Drţao je oči fiksirane za majku dok je govorio, ukrštajući njen pogled s njegovim, kao kad mačka uhvati miša. Ništ a se nije desilo. Zaspala si na fotelji u dnevnoj sobi. Imala si košmar da sam ja došao kući i rekao ti da sam vampir. Ali to je ludost. To se nikad ne bi dogodilo.“ Prestala je da se moli. Trepnula je. Ja sanjam“, ponovila je. Loš san“, rekao je Sajmon . Stao je ispred nje i stavio ruku na njeno rame. Nije je odgurnula. Njena glava je padala, kao kod umornog deteta. Samo san. Nikada ništa nisi našla u mojoj sobi Ništa se nije desilo. Samo si spavala, to je sve.“ Uhvatio je za ruku. Pustila ga je da je odvede do dnevne sobe gde je spustio u fotelju. Nasmejala se kad je pokrio i zatvorila svoje oči. Otišao je u kuhinju i brzo, sistematski pobacao flaše i posude od krvi u Ďubre. Privezao je na vrhu i odneo u sobu gde je zamenio svoju krvavu jaknu za novu, i brzo ubacio nešto stvari u krutu torbu. Ugasio je svetlo i otišao, zatvarajući vrata za sobom. Njegova majka je već spavala dok je on prolazio kroz dnevnu sobu. Lagano je pomazio po glavi. Neću biti tu par dana“, prošaputao je. Ali nemoj da brineš. Nećeš očekivati da se vratim. Misliš da sam na putovanju sa školom. Nema potrebe da zoveš. Sve je u redu.“ Sklonio je ruku. Na slabom svetlu, njegova majka je izgledala i starije i mlaĎe nego što je navikao. Bila je mala kao dete, sklupčana ispod ćebeta, al i je bilo linija na njenom licu koje nisu bile tu pre. Mama“, prošaputao je. Dotakao joj je ruku, i ona je pomeri. Ne ţeleći da je probudi, povukao je ruku i otišao do vrata ne praveći nikakav zvuk zgrabeći ključeve dok je izlazio. Bilo je tiho u Insti tutu. Bilo je uvek tiho ovih dana. Dţejs se ostavljao prozor otvoren celu noć, pa je mogao da čuje automobile kako prolaze, i ponekad kola hitne pomoći i trubanje u Jork Aveniji. Mogao je da čuje stvari koje Zemljani nisu mogli i ti zvukovi su dolazili u toku noći u njegove snove –

nalet vazduha od vampirskih motora, lepršanje krilatih Prokletnika, daleko zavijanje vukodlaka u noći kad je mesec bio pun. Sad je bio na polovini, proizvodeći dovoljno svetla da bi on mogao da čita dok se širio po krevetu. Sreb rna kutija njegovog oca je bila otvorena ispred njega i pokazivala šta je unutra. Jedna od stela njegovog oca je bila unutra, srebrni noţ sa inicajalima S. V. H . na dršci i – ono što je Dţejsa najviše interesovalo – hrpa pisama. Poslednjih šest nedelja uzimao je po jedno ili dva pisma svako veče, pokušavajući da sazna nešto više o čoveku koji mu je bio biološki otac. Slike su počele polako da se pojavljuju, sa paţljivog mladog čoveka sa nepokretnim roditeljima koji su bili predati Valentinu i Krugu zato što se činilo da mogu da mu ponude šansu da se razlikuje u svetu. Sačuvao je prepiske sa Amatis čak i posle njhovog razvoda, nešto što ona nije pomenula pre. U tim pismima, njegovo nezadovoljstvo Valentinom i bolešću Kruga je bilo jasno, i retko kad je spominjao Dţejsovu majku – Selin. Imalo je smisla – Amatis nije ţelela da sluša o svojoj zameni, a ipak Dţejs nije mogao da ne mrzi malo svog oca zbog toga. Ako nije brinuo o Dţejsovoj majci, zašto je oţenio? Ako je toliko mrzeo Krug, zašto ga nije napustio? Valentin je bio lud čovek, ali je bar stajao iza svojih izbora. A onda, naravno, Dţejs se osećao još gore što je Valentina prihvatao više nego pravog oca. Kakvom ga to osobom čini? Kucanje na vratima ga je trglo iz samoosuĎivanja; ustao je i otišao da otvori, očekujući da je to Izabel koja ili ţeli da traţi nešto ili da se ţali na nešto. Ali to nije bila Izabel. Bila je to Kleri. Nije bila obučena kako je obično bila. Imala je kratki crni top i labavo vezanu belu košulju preko njega, tako da se top vidi i kratku suknju, dovoljno kratku da se vide njene obline. Kosa joj je bila skupljena u dve pletenice, a lokne su padale na njena ramena. Nasmejala se kad ga je videla, podiţući obrve. Bile su bakarne, kao i trepavice koje su uokvirivale njene zelene oči.

Zar nećeš da me pustiš da uĎem?“

Pogledao je gore i niz hodnik. Nikoga nije bilo, hvala Bogu. Uhvatio je Kleri za ruku, povukao je unutra i zatvorio je vrata. Naslanjajući se na njih, rekao je:

Šta radiš ovde? Je l' sve u redu?“

Sve je u redu.“ Skinula je cipele i sela na ivicu kreveta. Njena suknja se podigla dok se naslanjala na ruke, pokazujući još više oblina. Dţejsova koncentracija je izmicala. Nedostajao si mi. A mama i Luk spavaju. Neće primetiti da nisam kući.“

Ne bi trebalo da budeš ovde.“ Reči su izašle kroz stenjanje. Mrzeo je što ih je izgovorio, ali je znao da moraju biti izgovorene, iako nije znao zbog čega. I nadao se nikad neće ni saznati.

Pa, ako hoćeš da idem, otići ću.“ Ustala je. Njene oči su bile

svetlucajuće zelene. Pribliţila mu se. Ali sam došla čak dovde. Mogao bi barem da me poljubiš pre nego što odem.“ Uhvatio je i privukao sebi i poljubio je. Bilo je stvari koje si morao da uradiš, iako su bile loša ideja. Savila se u njegovim rukama kao svila. Prošao je rukama kroz njenu kosu, rasplitajući joj kosu dok nije pala na njena ramena baš onako kako je voleo. Setio se da je ţeleo da uradi ovo još kad je vid eo prvi put, ali nije. Ona je bila Zemljanka, on stranac, nije bilo smisla da je ţeli. A onda je poljubio po prvi put u bašti i to ga je umalo načinilo ludim. Sišli su niz stepenice i bili ometeni Sajmonom i nikada nije nekoga hteo da ubije koliko je tad hteo da ubije Sajmona, iako je, zdravog razuma, znao da Sajmon nije uradio ništa loše. Ali ono što je on osećao nije imalo veze sa zdravim razumom i umislio je da ga je ona ostavila zbog Sajmona; postalo mu je muka i bio je uplašen tom mišlju kao što ga nijedan demon nije uplašio. A onda im je Valentin rekao da su brat i sestra, a onda je Dţejs shvatio da ima gorih stvari, mnogo gorih stvari, nego da misli da ga je Kleri ostavila zbog nekoga drugog – a to je bilo saznanje da je voli na sasvim pogrešan način; da je nešto što se činilo najčistijom i najbesprekornijom stvari u njegovom ţivotu sada bilo oskrnavljivanje. Sećao se da je njegov otac pričao da kad anĎeli padnu, padnu u muke, jer oni su jednom videli Boga, a sad to više nikad neće uraditi. I pomislio je da zna kako se osećaju. To nije učinilo da je manje ţeli; samo se pretvorilo u mučenje. Ponekad je senka tog mučenja padala na njegova sećanja čak i kada je ljubio, kao što je bilo sad, i terala ga da je privuče još bliţe sebi. Ispustila je zvuk iznenaĎenja ali nije protestovala, čak ni kada je podigao i odneo do kreveta. Zajedno su se ispruţili na njega, guţvajući pisma, a Dţejs je gurao kutiju da bi napravio mesta za njih. Njegovo srce je udaralo po unutrašnjosti rebra. Nikada nisu bili u krevetu ov ako, ne stvarno. Bila je ta noć u Idrisu, ali su se jedva dotakli. Dţoslin je pazila da nijedno od njih ne provede noć gde ono drugo ţivi. Nije puno brinula zbog njega, sumnjao je Dţejs, i nije mogao da je krivi. Sumnjao je da bi voleo sebe da je u njenom poziciji. Volim te“, prošaputala je Kleri. Skinula mu je majicu, a njeni prsti su prelazili preko oţiljaka na njegovim leĎima i preko zvezdastog oblika na njegovom ramenu koja je bila replika njenog, znaka anĎela čiju su krv oboje delili. ikada izgubim.“

Ne ţelim da te

Njegova ruka je krenula da odveţe njenu košulju. Njegova druga ruka, oslonjena na dušek, dotakla je hladan metal noţa; mora da se prosuo na krevet sa ostalim stvarima iz kutije. se nikad neće desiti.“ Pogledala ga je blistavih očiju.

To

Kako moţeš da budeš tako siguran?“

Njegova ruka je skliznula na noţ. Mesečina koja je ulazila kroz prozor, spuštala se niz oštricu noţa i on ga je podigao. Siguran sam“, rekao je i krenuo noţem nadole. Noţ se zari u njeno meso kao u papir, a njena usta se otvoriše u obliku slova O i krv krete da kulja niz njenu belu majicu; pomislio je, Blagi Bože, ne opet. BuĎenje iz noćne more je bilo kao lomljenje staklenog prozora. Slomljeni parčići su izgledali kao da su spremni da iseckaju Dţejsa na komade kad se oslobodio i ustao, teško dišući. Skotrljao se niz krevet, instinktivno ţeleći da pobegne i udari o kameni pod rukama i kolenima. Hladan vazduh je ušao kroz prozor, terajući ga da drhti, ali ipak otklanjajući sve utiske sna. Zurio je u svoje ruke. Bile su čiste, nije bilo krvi. Krevet je bio u neredu, prekrivač i posteljina su bili skupljeni u loptu od okretanja i šutiranja, ali je kutija sa stvarima njegovog oca i dalje bila na natkazni, gde ju je i ostavio pre nego što je zaspao. Prvih nekoliko puta dok je imao noćne more, samo bi se probudio i povraćao. Sada je bio paţljiv i nije jeo satima pre spavanja, ali je njegovo telo imalo zamenu tako što se gušio, imao mučnine i temperaturu. Gušenje je nastupilo i on se sklupčao, dahtajući i teško dišući dok nije p restalo. Kad se završilo, pritisnuo je čelo na hladan kameni pod. Znoj se hladio na njegovom telu, majica pripijala uz njega, i pitao se, ne bezveze, da li ga ovi snovi mogu ubiti. Sve je pokušao da ih zaustavi – pilule za spavanje i napici, rune za spava nje i rune za mir i zaceljivanje. Ništa nije palilo. Snovi su kao otrov ušli u njegov um i ništa nije mogao da uradi da ih izbaci. Čak i dok je bio budan, bilo mu je teško da gleda u Kleri. Uvek je bila sposobna da vidi kroz njega onako kako niko drugi ni je mogao, i mogao je samo da zamisli šta bi mislila kad bi saznala šta on sanja. Otkotrljao se na svoju stranu i zurio u kutiju na natkazni; mesečina se oslikavala na njoj. I pomislio je na Valentina. Valentin, koji je mučio i zatvorio jedinu ţenu koju je voleo, koji je naučio svog sina – oba svoja sina – da voleti nešto znači uništiti ga zauvek. Njegov um je mahnitao dok je ponavljao reči u sebi, iznova i iznova. To je postalo kao molitva za njega, i kao bilo koja molitva, reči su počele da gube pojedinačno značenje. Ja nisam kao Valentin. Ne želim da budem kao on. Neću biti kao on. Neću. Video je Sebastijana –

Dţonatana, zapravo – svog takozvanog brata kako se kezi kroz srebrnobelu kosu, njegove crne oči su sijale nemilosrdnom razdraganošću. I video je svoj noţ kako leti ka Dţonatanu i zariva se, a Dţonatanovo telo pada u reku i nastavlja da teče; njegova krv pomešana sa korovom i travom na obali reke. Ja nisam kao Valentin. Nije mu bilo ţao dok je ubijao Dţonatana. Da je imao šansu, opet bi to uradi o. Ne želim da budem kao on. Sigurno nije bilo normalno da ubiješ nekoga – da ubiješ svojeg usvojenog brata – i da ništa ne osećaš povodom toga. Neću biti kao on. Ali njegov otac ga je naučio da je ubijanje bez milosti vrlina, i moţda nikad nećeš zaboraviti ono čemu su te roditelji naučili. Nema veze koliko jako to ţeleo. Neću biti kao on. Moţda se ljudi nikada ne mogu stvarno promeniti. Neću. 4 Umetnost osam udova OVDE JE SADRŢANA ČEŢNJA VELIKIH SRCA I PLEMENITOST KULE NEBESKE. PLIMA, ČAROBNA REČ KOJOM KRILATA ČUDA POČINJU, DOBIJENA MUDROST KOJA NIKAD NE UMIRE. Reči su bile ugravirane na vratima bruklinske biblioteke u Grand Armi Plazi. Sajmon je sedeo na stepeništu, gledajući u fasadu. Natpisi su se presijavali na kamenu sa izbledelom pozlatom, a svaka reč bi zasvetlela kad bi došla u kontakt sa svetlima automobila. Biblioteka je oduve k bila jedno od njegovih omiljenih mesta dok je bio dete. Dečiji ulaz je bio izdvojen sa strane i tamo se nalazio sa Kleri svake subote godinama. Odabrali bi gomilu knjiga i odlazili u botaničku baštu pored gde su mogli da čitaju satima, ispruţeni na travi , dok je saobraćaj dosadno trubio u daljini. Kako je završio ovde večeras, nije bio siguran. Otišao je od kuće što je brţe mogao, samo da bi shvatio da nema gde da ode. Nije se usudio da ode kod Kleri – bila bi uţasnuta kad bi čula šta je uradio i ţelela bi da ga natera da se vrati i da popravi to. Erik i ostali ne bi razumeli. Dţejs ga nije voleo, a nije ni mogao da uĎe u Institut. To je bila crkva, a Senolovci su tu ţiveli baš da stvorenja poput njega ne bi mogla da uĎu. Zapravo, shvatio je koga je mogao

da pozove, ali je ta misao bila dovoljno neprijatna da mu je trebalo dosta da zajebe hrabrost da bi to uradio. Čuo je motor pre nego što ga je video, glasno krčanje motora kako preseca zvukove saobraćaja u Grand Armi Plazi. Motor se zaneo na raskrsnici i popeo se na trotoar, onda se vratio i krenuo uz stepenice. Sajmon se pomerio da bi motor stao pored njega. I Rafael siĎe s motora. Motor je tiho otišao. Vampirski motori su radili na demonski pogon i radili su ono što njihov vlasnik ţeli, kao kućni ljub imci. Sajmon ih je smatrao uvrnutim. Ţeleo si da me vidiš, Dnevnosvetlosni?“ Rafael, elegantan kao i uvek u crnoj jakni i skupim farmerkama, naterao je svoj motor da stane ispred vrata biblioteke.

Ovo bolje da je dobro“,

dodao je. Nisam došao za dţabe čak do Bruklina. Rafael Santjago ne pripada jednom ovako ofucanom kraju.“ Okej. Sad počinješ da pričaš o sebi u trećem licu. To uopšte nije znak narcisoidne megalomanije ili tako nečega.“ Rafael je slegao ramenima. u sat.

Moţeš da mi kaţeš šta si hteo ili ću otići. Na tebi je.“ Pogledao je

Imaš trideset sekundi.”

Rekao sam majci da sam vampir.“ Rafaelove obrve se podigoše. Bile su vrlo tanke i vrlo tamne. U manje bitnim trenucima, Sajmon se pitao da li ih crta.

I šta se desilo?“

Nazvala me je čudovištem i pokušala je da se moli.“ Osetio je ukus stare krvi kako navire uz njegovo grlo. I onda?“ I onda nisam siguran šta se desilo. Počeo sam da joj pričam onim vrlo čudnim, mirnim glasom i rekao sam joj da se ništa nije desilo i da je sve bio samo san.“ I ona ti je poverovala.“ I ona mi je poverovala“, rekao je Sajmon. Naravno da jeste“, rekao je Rafael. Zato što si vampir. To je moć koju imamo. Rečitost. Fascinacija. Moć ubeĎivanja, rekao bih. Zemljane moţeš da ubediš u šta god hoćeš, samo ako naučiš da tu sposobnost koristiš kako treba.“

Ali ne ţelim da je koristim na njoj. Ona mi je majka. Je l' postoji način da nekako povratim to – da nekako popravim?“ Da popraviš, pa da te ponovo zamrzi? Da misli da si čudovište? To je vrlo stara definicija popravljanja stvari.“ Ne zanima me“, rekao je Sajmon. Ne“, rekao je Rafael zabavljeno. toliko.“

Je l' postoji način?“ Ne postoji. Znao bi sve ovo da nisi omrzeo svoju vrstu

Tako je. Pravi se kao da sam te odbacio. Nije da si pokušao da me ubiješ ili tako nešto.“ Rafael slegnu ramenima. To je bila politika. Ništa lično.“ Naslonio se i prekrstio ruke na grudima. Nosio je crne rukavice za motor. Sajmon je morao da prizna da izgleda prilično kul. Molim te reci mi da me nisi dovukao čak ovde da bi mi rekao izuzetno dosadnu priču o tvojoj sestri.“ Mojoj majci“, ispravio ga je Sajmon. Rafael pomeri ruku nehajno. Kako god. Neka ţenska osoba u tvom ţivotu te je odbacila. To neće biti poslednji put, to mogu da ti kaţem. Zašto me zamaraš time?“ Ţeleo sam da znam mogu li da ostanem u Dumontu“, rekao je Sajmon, izgovarajući reči brzo da ne bi zastao u pola. Jedva da je mogao da veruje da ga to pita. Njegova seć anja na vampirski hotel su bila puna krvi i terora i bola. Ali to je bilo mesto, jedino mesto gde moţe da ostane, a da ga niko ne traţi, a i tako ne bi morao da ide kući. On je bio vampir. Bilo je glupo da se plaši hotela punog ostalih vampira. Rafaelove oči zasijaše.

Nemam gde drugde da odem.“

Aha“, rekao je, sa blagim trijumfom u glasu koji Sajmon nije

preterano voleo. Sad ţeliš nešto od mene.“ Pretpostavljam. Iako je jezivo što si uzbuĎen zbog toga, Rafaele.“ Rafael je nastavio. Ako hoćeš da ostaneš u Dumontu, nećeš me oslovljavati kao Rafaela, nego kao Gospodaru, Gospodine ili Veliki voĎo.“

Sajmon se sabrao. Rafael je počeo.

A šta je sa Kamil?“ Kako to misliš?“

Uvek si mi govorio da ti nisi stvarno voĎa vampira“, rekao je Sajmon učtivo. Ond a, u Idrisu, rekao si mi da postoji neko ko se zove Kamil. Rekao si da ona još uvek nije došla u Njujork. Ali ja pretpostavljam, ona će biti gospodar, tako?“ Rafaelov pogled je potamneo. Dnevnosvetlosni.“

Mislim da mi se ne sviĎa tok ovog razgovora,

Imam pravo da znam neke stvari.“ Ne“, rekao je Rafael. Nemaš. Došao si kod mene i pitao me da li moţeš da ostaneš kod mene u hotelu jer nemaš gde drugde da odeš. Ne zato što si ţeleo da budeš sa ostalom Decom noći. Izbegavaš nas.“ Što, kao što sam već istakao, ima veze sa onim vremenom kad si probao da me ubiješ.“ Dumont nije svratište za nevoljne vampire“, nastavio je Rafael. hodaš po suncu, sviraš u tom tvom glupom bendu –

Ţiviš meĎu ljudima,

da, nemoj da misliš da ne znam za to. Svakim danom sve vi še ne prihvataš ono što jesi. A dokle god je tako, nisi dobrodošao u Dumontu.“ Sajmon je pomislio na Kamil i setio se njenih reči: U trenutku kada njegovi sledbenici vide da si sa mnom, ostaviće ga i doći k meni. U suštini, mislim da su mi odani ako ne računamo njihov strah od njega. Kada nas vide, taj strah će nestati, i preći će na našu stranu. Znaš“, rekao je, imao sam druge ponude.“ Rafael ga je pogledao kao da je poludeo.

Ponude čega?“

Samo... ponude“, rekao je Sajmon tiho. Uţasan si u pregovorima, Sajmone Luisu. Predlaţem ti da ne pokušavaš opet.“

Dobro“, rekao je

Sajmon.

Došao sam ovde da ti kaţem nešto, ali sad shvatam da neću.“

Pretpostavljam da ćeš baciti i poklon za roĎendan koji si mi kupio“, rekao je Rafael. To je sve vrlo tragično.“ Pozvao je svoj motor, prebacio nogu preko i motor se upalio. Crvene varnice su izlazile iz auspuha. Ako mi budeš opet smetao, Dnevnosvetlosni, bolje da imaš dobar razlog. Ili ti neću oprostiti.“ Sa tim rečima, on se stušti niz stepenice i ode. Sajmon ispruţi glavu da bi gledao Rafaela, kao anĎela po kome je nazvan, kako odlazi u nebo praćen varnicama. Kleri je sedela sa blo kom za crtanje na kolenima i zamišljeno grickala kraj olovke. Crtala je Dţejsa ko zna koliko puta – pretpostavljala je da je to njena verzija devojke koja piše o svom momku u svom dnevniku – ali nikad nije mogla da ga nacrta potpuno identično. S jedne stra ne, nikad nije mogla da ga natera da stoji mirno, kako je i sad mislila, dok spava bi bilo savršeno – ali i dalje nije izgledao kako je ţelela. Jednostavno, nije izgledao onako kako stvarno izgleda. Bacila je blok na ćebe uz uzdah ogorčenja i podigla kolena, gledajući u njega. Nije očekivala da zaspi. Otišli su do Central Parka da ručaju i provozaju se dok je vreme još lepo. Uradili su nešto od toga. Izbačeno Ďubre iz Takija je bilo razbacano pored ćebeta. Dţejs nije jeo puno, birao je po kutiji punoj rez anaca sa susamom pre nego što je bacio i ispruţio se na ćebetu gledajući u nebo. Kleri je sedela i gledala u njega, u način na koji se oblaci preslikavaju u njegovim očima, linije mišića na njegovim rukama dok su bile prekrštene iza njegove glave, savršena koţa otkrivena izmeĎu majice i kaiša na njegovim farmericama. Ţelela je da ustane i stavi svoju ruku na njegov mišićavi stomak; ali je umesto toga skidala pogled i gledala crteţe u bloku. Kada se okrenula, sa olovkom u ruci, njegove oči su bile zatvorene i njegovo disanje meko i ravnomerno. Sada je imala već tri crteţa, ali nijedan nije bio ni blizu crteţa koji bi nju zadovoljavao. Dok ga je sada gledala, pitala se zašto, zaboga, nije mogla da ga nacrta. Svetlo je bilo savršeno, blago bronzano oktobarsko svetlo koje je bacalo sjaj bleĎeg zlata na njegovu već zlatnu kosu i koţu. Zatvoreni kapci su bili prošarani zlatnom tamnijom od njegove kose. Jedna ruka mu je bila opušteno naslonjena na grudima, druga otvorena. Lice mu je bilo opušteno i ranjivo dok je spavao, mekanije i bilo je manje oštrih crta lica nego dok je bio budan. Moţda je to bio problem. Tako retko je bio opušten i ranjiv

da je bilo teško zamisliti linije njegovog lica dok je takav. Činilo se... nepoznato, neobično. I baš u tom trenutku se pomerio. Počeo je da dahće u snu,a zatim su mu se oči počele pomerati ispod kapaka. Ruka mu se zgrčila, prilepljena uz njegove grudi, i ustao je, toliko iznenadno da je umalo udario Kleri. Njegove oči se otvoriše. Na trenutak je delovao ošamućeno; a onda je počeo da bledi. Dţejse?“ Kleri nije mogla da sakrije iznenaĎenost. Gledao je pravo u nju; trenutak kasnije je povukao na sebe bez one njegove uobičajene neţnosti; povukao ju je u svoje krilo i poljubio je ţestoko, prelazeći joj rukama po kosi. Mogla je da čuje lupanje njegovog srca uz njeno i osetila je kako joj obrazi crvene. Bili su u javnom parku, pomislila je, a ljudi su verovatno buljili. Uh“, rekao je, povlačeći se, a usne su mu se razvlačile u osmeh. očekivala.“

Izvini. Verovatno nisi to

Bilo je to prijatno iznenaĎenje.“ Glas joj je zvučao nisko i stegnuto. Tebe.“ Vrteo je njenu loknu oko svog prsta.

Šta si sanjao?“

Uvek sanjam tebe.“

Još uvek kod njega u krilu, svojih nogu prepletenih sa njegovim, Kleri reče: Zato što sam mislila da imaš noćnu moru.“

O, stvarno?

Podiţe glavu da pogleda u nju. Ponekad sanjam da si otišla“, rekao je. Ponekad se pitam kada ćeš shvatiti koliko mnogo mogućnosti imaš i koliko više zasluţuješ i kada ćeš me ostaviti.“ Vrhovima prstiju mu je dotakla lice, blago prelazeći preko njegovih jagodica, pa sve do ugla njegovih usana. Dţejs nikada nikome nije govorio takve stvari sem njoj. Alek i Izabel su znali, jer su ţiveli sa njim i voleli ga, da su ga ispod tog njegovog zaštitničkog oklopa i arogancije i dalje lomila sećanja i rane iz detinjstva. Ali ona je bila jedina kojoj je to rekao naglas. Klimnu glavom i kosa joj istog trenutka pade na čelo, ali ona je odmah skloni nestrpljivo.

Ţelela bih

da mogu da kaţem stvari kao što ti kaţeš“, rekla je. Sve što kaţeš, svaka reč koju izabereš – tako je savršeno. Uvek kaţeš pravi citat ili pravu reč da bi me uverio da me voliš. Ako ja ne mogu da te ubedim da te nikad neću napustiti – „‟ Uhvatio je za ruku.

Samo reci ponovo.“

Nikada te neću ostaviti“, rekla je. Bez obzira na to šta se desi, šta god ja uradio?“ Nikada neću odustati od tebe“, rekla je. na rečima.

Nikada. Ono što osećam prema tebi...“ Zapela je

To je najbitnija stvar koju sam ikada osetila u svom ţivotu.“

Sranje, pomislila je. To je zvučalo potpuno glupo. Ali Dţejs izgleda nije mislio tako; nasmejao se čeţnjivo i rekao, L’amor che move il sole e l’altre stele. ”* “Je l‟ to latinski?” “Italijanski”, rekao je. “Dante.” Prešla je prstima preko njegovih usana i on je zadrhtao. je, vrlo tiho. To znači“, rekao je,

Pa, ja ne pričam italijanski“, rekla

da je ljubav najmoćnija sila na svetu. Ljubav moţe da uradi bilo šta.“

Izvukla je ruku iz njegove, svesna da će je gledati poluotvorenih očiju. Sastavila je ruke iza njegovog vrata, nagla se napred i dotakla usnama njegove – ovog puta nije bio poljubac, samo dodir njegovih i njenih usana. To je bilo dovoljno; osetila je kako se njegov puls ubrzava, i on se nagnuo pokušavajući da je poljubi, ali je ona okrenula glavu dok je njena kosa bila izmeĎu nj ih kao zavesa koja bi ih sakrila od očiju svih ostalih iz parka. Ako si umoran, moţemo da odemo do Instituta“, rekla je polušapatom. spavali u istom krevetu još od –

Odmori se. Nismo

još od Idrisa.“ Njihovi pogledi su se zaledili i znala je da se pris eća iste stvari kao i ona. Slabo svetlo ulazi kroz prozor u Amatisinoj maloj sobi, očajanje u njegovom glasu. Samo želim da ležim pored tebe i da se probudim uz tebe, samo jednom, samo jednom u mom životu . Celu tu noć dok su leţali jedno pored

drugog samo su im se ruke dotačinjale. Mnogo puta su se dotakli od tad, ali nikada nisu proveli noć zajedno. Znao je da mu ona nudi mnogo više od odmora u jednoj od neiskorišćenih soba u Institutu. Bila je sigurna da je mogao to da vidi u njenim očima – iako ni ona s ama nije bila tačno sigurna koliko je nudila. Ali nije bilo vaţno. Dţejs nikada ne bi traţio nešto što ona ne bi ţelela da mu da. Ţelim.“ Toplinu koju je videla u njegovim očima, hrapav glas govorio joj je da ne laţe.

Ali

– ne moţemo.“ Uhvatio joj je r uku i spustio je. Drţali su se za ruke da bi napravili barijeru izmeĎu. Klerine oči se raširiše.

Zašto ne?“

Duboko je udahnuo Ovde smo došli da treniramo i trebalo bi to da radimo. Ako provedemo sve vreme koje treba da provedemo trenirajući tako što izlazimo, prestaće da me puštaju da treniram s tobom.“ Zar oni ne treba da unajme nekog drugog da me trenira sve vreme?“ Da“, rekao je ustajući i povlačeći je sa njim, izlaziš sa instruktorima, izlazićeš i sa njim.“ *Ljubav koja pomera sunce i zvezde.

i ja sam zabrinut da ako budeš navikla da

Ne budi seksista. Mogu da mi naĎu ţenskog instruktora.“ U tom slučaju, imaš moju dozvolu da izlaziš sa njom dokle god ja gledam.“ Divno.“ Kleri se nasmeja, savijajući se da podigne ćebe koje su doneli. da ne dovedu muškog instruktora i da on ne bude zgodniji od tebe.“ Dţejs podiţe obrve.

Samo si zabrinut

Zgodniji od mene?“

To bi moglo da se desi“, rekla je Kleri.

Znaš, teoretski.“

Teoretski, zemlja bi sad mogla da se raspukne na pola, ostavljajući mene na jednoj, a tebe na drugoj strani, zauvek i tragično rastavljene, ali ni oko toga nisam zabrinut. Neke stvari“,

rekao je Dţejs, sa svojim uobičajenim vijugavim osmehom, bismo se oko njih raspravljali.“

su samo previše besmislene da

Ispruţio je ruku; ona je uhvatila i zajedno su prešli poljanu, krećući se prema redu drveća na istočnoj poljani za koji su izgleda samo Senolovci znali. Kleri je sumnjala da je nevidljivo, s obzirom da su ona i Dţejs stalno tamo trenirali i niko ih nikada nije prekinuo sem Izabel i Mariz. Central Park je u jesen bio mešavina boja. Drveće koje je okruţivalo poljanu imalo je najsvetlije boje i zeleni listovi su bili prošarani zlatnom, crvenom, riĎom i cigl a bojom. Bio je predivan dan za romantičnu šetnju kroz park i poljubac na jednom od kamenih mostova. Ali to se neće dogoditi. Očigledno, dokle god se Dţejs pitao, park je bio izdvojen deo Instituta namenjen za treninge i bili su tu da provedu Kleri kroz razne treninge tipa: orijentacija u prostoru, beg, izbegavanje udaraca i ubijanje stvari golim rukama. Obično, bila bi uzbuĎenja da nauči kako da ubije bilo šta golim rukama. Ali još uvek je bio nečega što je uznemiravalo u vezi Dţejsa. Nije mogla da se otrgne od osećanja da nešto nije u redu. Da je postojala runa, pomislila je, koja je mogla da ga natera da joj kaţe kako se stvarno oseća. Ali nikad ne bi napravila takvu runu, podsetila je samu sebe brzo. Bilo bi nemoralno da koristi svoju moć da pokuša da kontroliše nekoga drugog. A i, otkad je stvorila vezujuću runu u Idrisu, njena moć je značajno opala. Više nije osećala potrebu da crta stare rune niti je više imala vizije novih runa. Mariz joj je rekla da će probati da naĎu specijalistu za rune da joj bude mentor kada bude usavršila fizički deo, ali se ništa od toga nije još uvek desilo. Ne da je bilo briga, ne stvarno. Morala je da prizna da nije bila sigurna da li bi joj bilo krivo da njena moć sasvim nestane. Biće situacija kada ćeš morati da se boriš sa demonom, a nećeš imati oruţje.“ Dţejs je pričao i prolazio ispod reda drveća sa nisko spuštenim granama i listovima čije boje su se menjale od zelene do predivne zlatne. U tom slučaju, ne smeš da paničiš. Prvo, moraš da zapamtiš da sve moţe da bude o ruţje. Grana, puna ruka novčića – moţeš nekoga ozbiljno da povrediš sa njima – cipela, bilo šta. I drugo, imaj na umu da si i ti oruţje. Teoretski, kada završiš sa treninzima, trebalo bi da moţeš da razbiješ zid ili da ubiješ losa samo jednim udarcem.“ Nikada ne bih ubila losa“, rekla je Kleri.

Oni su ugroţeni.“

Dţejs se blago nasmeja i zamahnu ka njoj. Došli su do čestara, malo, sreĎeno mesto u centru izmeĎu drveća. Rune su bile ugravirane u koru drveća, čineći mesto Senolovačkim. Postoji stari način za borbu nazvan Muaju Tai“, rekao je.

Je l' si čula za njega?“

Klimnula je glavom. Sunce je bilo jako i bilo joj je previše vrućina u koţnim pantalonama i perjanoj jakni. Dţejs je skinuo jaknu i okrenuo se ka njoj, savijajući svoje klavirske prste. Njegove oči su bile jarko zlatne na jesenjem svetlu. Rune za brzinu, okretnost i snagu su se pele kao šara od njegovih zglobova preko nabreklih bicepsa i nestajale ispod rukava njegove majice. Pitala se zašto je stavljao rune na sebe; nije da je ona neprijat elj sa kojim treba da se suoči. Čuo sam da je novi instruktor koji stiţe sledeće nedelje, kralj Muaju Taija“, rekao je. samba, letveija, tomoa, krav mage, dţiju dţice i još jedne stvari koje ne mogu da se setim, ali

I

uključuje ubijanje ljude mali ubodima ili tako nešto. Ono što sam hteo da kaţem je, on ili ona nisu naviknuti da rade sa nekim tvojih godina ko je neiskusan kao što si ti, pa ako te mi naučimo par osnovnih stvari, nadam se da će moţda ţeleti da ti pokaţu nešto malo.“ Krenuo je napred i uhvatio je oko struka.

Sad se okreni i suoči se sa mnom.“

Kleri uradi kako joj je rečeno. Suočiti se jedno sa drugim ovako, njena brada je sezala do vrha njegove brade. Polako je spustila svoje ruke na njegove bicepse. Muaju Tai se i drugim rečima naziva 'umetnost osam udova'. To je zato što ne koristiš samo pesnice i stopala da udaraš metu, nego i kolena i laktove. Prvo ţeliš da pribliţiš suparnika, onda ga lupiš i pesnicom i kolenom i laktom i stopalom dok on ili ona ne padne.“ I to deluje na demone?“ Kleri podiţe obrve. Na manje.“ Dţejs joj se pribliţi.

Dobro. Ispruţi ruku i uhvati moj vrat otpozadi.“

Onako kako joj je on rekao, bilo je nemoguće da to uradi, a da se ne penje na prste. Ne po prvi put, Kleri zaţali što je toliko niska. Sad podigni drugu ruku i uradi istu stvar tako da tvoje ruke budu spojene na mom vratu.“ To je i uradila. Njegov vrat je bio topao od sunca, a njegova meka kosa je golicala po prstima. Tela su im bila pritisnuta jedno uz drugo; osetila je prsten koji je nosio na lancu oko vrata kako je uguran izmeĎu njih dvoje kao kamen izmeĎu dlanova. U pravoj borbi, taj potez bi uradila mnogo brţe“, rekao je. Osim ako nije umišljala, njegov glas je bio pomalo nespreman. Sad ti to oslanjanje na mene daje snagu. Iskoristićeš tu snagu da se odgurneš i dodaćeš udarac kolenom – „‟

Vidi, vidi“, izgovorio je hladan, zabavljen glas. grla? Kako lako smrtnička ljubav bledi.“

Samo šest nedelja, a već se hvatate za

Puštivši se od Dţejsa, Kleri se okrenu, iako je već znala ko je to. Kraljica Sili sa vilinskog dvora je stajala u senci dva drveta. Da Kleri nije znala da je tu, pitala se da li bi je videla, čak i sa runom. Kraljica je nosila odoru zelenu kao trava, a njena kosa koja je padala preko ramena, imala je boju padajućeg lišća. Bila je prelepa i uţasna kao i ovo doba godine. Kleri joj nikada nije verovala. Šta radiš ovde?“ Upitao je Dţejs, suţenih očiju.

Ovo je Senolovačko mesto.“

I imam zanimljive novosti za Senolovce.“ Kako je Kraljica zakoračila napred, sunce proĎe kroz drveće i njen okrugao venčić od zlatnih bobica, koji je nosila oko glave, zasija. Kleri se ponekad pitala da li je Kraljica planirala te dramatične ulaske, a ako jeste, kako. se još jedna smrt. “

Dogodila

Kakva smrt?“

Još jedan od vas. Mrtav Senolovac.“ Bilo je odreĎenog zadovoljstva u načinu na koji je to Kraljica rekla. Telo je naĎeno u zoru pored Ouk Bridţa. Kao što znate, park je moj posed. Ljudska ubistva nisu moja briga, ali smrt nije ljudskog porekla. Telo je doneto u dvor na obdukciju kod mojih lekara. Proglasili su mrtvog smrtnika, jednog od vas.“ Kleri je brzo pogledala u Dţejsa setivši se vesti o mrtvom Senolovcu dva dana pre. Izgleda da je i Dţejs mislio na istu stvar čim je prebledeo.

Gde je telo?“ pitao je.

Da li si zabrinut za moju gostoprimljivost? On čeka u mom dvoru i uveravam te da mu odajemo počast koju bismo odali ţivom Senolovcu. Sada kad jedan od mojih ima mesto u Veću pored tebe i tvojih, teško da moţeš da posumnjaš u našu dobru volju.“ Kao i uvek, dobra volja i moja Dama uvek idu zajedno.“ Sarkazam u Dţejsovom glasu je bio jasan, ali se Kraljica samo nasmejala. SviĎao joj se Dţejs, Kleri je uvek mislila, na način na koji su vile volele lepe stvari zato što su lepe. Nije mislila da je Kraljica voli, a osećanje je bilo obostrano. nama

A zašto ti prenosiš ovu poruku

umesto Mariz? Običaj ukazuje – „‟ Oh, običaj.“ Kraljica nehajno mahnu rukom.

Bili ste ovde. Činilo se korisnim.“

Dţejs je još jednom pogleda i izvadi svoj telefon. Pokazao je Kleri da ostane gde je bila i on se pomerio. Mogla je da čuje kako kaţe Mariz?“ kad mu se ona javila, a onda je njegov glas postao ugušen uzvicima sa terena u blizini. Sa osećanjem hladnog straha, pogledala je ponovo u Kraljicu. Nije videla Gospu sa Silin -dvora još od svoje poslednje noći u Idrisu, a tad Kleri nije baš bila pristojna prema njoj. Sumnjala je da je Kraljica to zaboravila i oprostila. Da li bi stvarno odbio uslugu od Kraljice Sili dvora? Čula sam da je Meliorn u Veću“, rekla je Kleri.

Mora da ti je drago zbog toga.“

Uistinu.“ Kraljica je gledala u nju sa zabavom.

Prilično sam oduševljena.“

Pa“, rekla je Kleri.

Nema ljutnje, onda?“

Kraljičin osmeh postade leden po uglovima usana, kao mraz po obodu ribnjaka. Pretpostavljam da misliš na moju ponudu, koju si tako nekulturno odbila“, rekla je. što znaš, moj cilj je postignut; gubitak, verujem da se većina slaţe, je tvoj.“

Kao

Nisam ţelela da trgujem sa tobom.“ Kleri je pokušala da zadrţi oštrinu svog glasa i nije uspela. Ljudi ne mogu stalno da rade ono što ti ţeliš, znaš.“ Ne drţi mi lekcije, dete.“ Kraljičine oči pratile su Dţejsa, hodao na ivici drveća sa telefonom u ruci. Prelep je“, rekla je. privlači njemu?“

Mogu da vidim da ga voliš. Ali da li si se ikada zapitala šta te

Kleri nije ništa rekla na to; činilo se da nema šta da se kaţe. Krv raja vas vezuje“, rekla je Kraljica.

Krv priziva krv, ispod koţe.

Ali ljubav i krv nisu isto.“ Zagonetke“, rekla je Kleri ljutito. Vezan je za tebe“, rekla je Kraljica.

Da li uopšte misliš nešto kad pričaš tako?“ Ali da li te voli?“

Kleri je osetila kako joj ruke podrhtavaju. Ţarko je ţelela da na Kraljici oproba neke od pokreta koje je naučila, ali je znala koliko bi to bilo nemudro od nje.

Da, voli me.“

A da li te ţeli? Jer ljubav i ţelja nisu jedno isto.“ To nije tvoja stvar“, rekla je Kleri kratko, ali je mogla da vidi da su Kraljičine oči uperene u nju oš tro kao igle. Ţeliš ga kao što nikoga do sad nisi ţelela. Ali da li on oseća isto?“ Kraljičin mekani glas je bio neumoljiv. Mogao bi da ima šta god ili koga god poţeli. Da li se ikada pitaš zašto je izabrao baš tebe? Da li se ikada zapitaš da li je zaţalio? Da li se promenio prema tebi?“ Kleri je osetila kako joj se suze skupljaju u očima. Ne, nije.“ Ali je pomislila na njegovo lice u liftu one noći i kako joj je rekao da ide kući kad je ponudila da ostane još malo. Rekla si da ne ţeliš da napraviš dogovor sa mnom jer ne postoji ništa što sam mogla da ti dam. Rekla si da ne postoji ništa na svetu što ţeliš.“ Kraljičine oči zablistaše. svoj ţivot bez njega, da li osećaš isto?“

Kad zamišljaš

Zašto mi ovo radiš? , htela je Kleri da zavrišti, ali nije ništa rekla kad je Kraljica prošla pored nje, smejući se i govoreći: što se vrati. Ne ide ti u prilog da te vidi kako plačeš.“

Obriši suze pre nego

Kleri brzo obrisa svoje oči šakom i okrete se; Dţejs je hodao ka njima, mršteći se. Mariz je na putu ka dvoru“, rekao je.

Gde je Kraljica otišla?“

Kleri ga je pogledala, iznenaĎena. Evo je ovde“, počela je i okrenula se, a onda prekinula. Dţejs je bio u pravu. Kraljica je otišla; ostala je samo gomila lišća na Klerinim nogama kao dokaz da je tu stajala. Sajmon, čija je jakna bila skupljena ispod njegove glave, je leţao na leĎima, gledajući u krov Erikove garaţe sa osećanjem sumorne smrtnosti. Njegova vreća sa stvarima je bila pored njegovih nogu, njegov telefon na njegovom uvetu. U ovom trenutku, Klerin poznati glas sa drugog kraja ţice je bio jedina stvar koja ga je drţala da se potpuno ne raspadne. Sajmone, tako mi je ţao.“ Mogao je da kaţe da je bila negde u gradu. Glasan zvuk saobraćaja se čuo iza nje, nadjačavajući njen glas.

Jesi li stvarno

u Erikovoj garaţi? Je l' on zna da si tu?“ Ne“, rekao je Sajmon. Niko nije kući trenutno, a ja imam ključ od garaţe. Delovalo je kao jedino mesto na koje sam mogao da odem. Gde si ti, uopšte?“ U gradu.“ Bruklincima, Menhetn je uvek bio 'grad'. Nijedan drugi grad nije postojao. Veţbala sam sa Dţejsom, ali je onda morao da ode u Institut zbog nekog Klavinog posla. Idem sad kod Luka.“ Auto u pozadini je glasno zasvirao. Vidi, hoćeš da spavaš kod nas? Moţeš da spavaš na Lukovom kauču.“ Sajmon je oklev ao. Imao je lepe uspomene vezane za Lukovu kuću. Sve godine koliko je znao Kleri, Luk je ţiveo u istoj kući, u bloku punom pacova, iznad knjiţare. Kleri je imala ključ i ona i Sajmon su proveli dosta vremena tamo, čitajući knjige koje su davnice ispod ili gledajući stare filmove na TV -u. Ipak, sad su stvari bile drugačije.

pozajmili“ iz pro

Moţda bi moja majka mogla da popriča sa tvojom majkom“, rekla je Kleri, zabrinuta zbog njegovog ćutanja.

Da je natera da razume.“

Da je natera da razume da sam vampir? Kleri, mislim da ona to već razume, na neki čudan način. To ne znači da će to da prihvati ili da bude okej sa tim.“ Pa, ne moţeš stalno da je teraš da zaboravi, Sajmone“, rekla je Kleri. deluje.“

To neće zauvek da

Zašto ne?“ Znao je da je bio tvrdoglav, ali leţanje na tvrdom podu, okruţen mirisom benzina i zvukom pletenja paukove mreţe, osećajući se usamljeno kao nikad pre; tvrdoglav se činilo veoma veoma nebitnim u ovom trenutku. Zato što je onda ceo tvoj odnos sa njom laţ. Nikad ne moţeš da odeš kući – „‟ Pa šta?“ Sajmon je grubo prekinuo. Begunac i lutalica ćeš biti. “

To je deo prokletstva, zar ne?

Ne obraćajući paţnju na saobraćaj i buku u pozadini, mogao je da čuje Klerin dubok uzdah. Misliš da treba i to da joj kaţem?“ rekao je. Kako si stavila Kainov znak na mene? Kako sam praktično hodajuće prokletstvo? Misliš li da će ona ţeleti to u svojoj kući?“ Zvukovi u pozadini su se utišali; Kleri mora da je ušla u hodnik. Mogao je da čuje kako se suzdrţava da ne zaplače kad je rekla:

Sajmone, tako mi je ţao. Znaš da mi je ţao –

„‟ Nisi ti kriva.“ Odjednom se osetio smrtno umornim. Tako je, prestravi rođenu majku, a onda nateraj najbolju drugaricu da plače. Zastavicu za odličan dan, Sajmone . Vidi, očigledno ne bi trebalo da budem oko ljudi trenutno. Samo ću ostati ovde i suočiti se sa Erikom kad doĎe kući.“ Napravila je šmrčući smeh -krozplač zvuk.

Šta, Erik se računa u ljude?“

Vratiću se na to kasnije“, rekao je, ustručavajući se.

Pozvaću te sutra, vaţi?“

Videćeš me sutra. Obećao si da ćeš da doĎeš da vidiš da li mi ona haljina lepo stoji, sećaš se?“ Vau“, rekao je. Znam“, rekla je.

Mora da te mnogo volim.“ Volim i ja tebe.“

Sajmon je prekinuo i ponovo legao, drţeći telefon na grudima. Bilo je zabavno , pomislio je. Sada je mogao da kaţe Volim te“ Kleri, kad se godinama ustručavao da kaţe te reči i nije mogao da ih prevali preko usta. Sada kad više nije mislio na taj način, bilo je lako. Ponekad se pitao šta bi se desilo da nikada nije bilo Dţejsa Vej landa. Da Kleri nikada nije saznala da pripada Senolovcima. Ali odgurnuo je tu misao – besmisleno, nema potrebe da

razmišlja o tome. Ne moţeš da promeniš prošlost. Moţeš jedino da ideš napred. Ne da je on imao pojma šta napred podrazumeva. Nije mogao zauvek da ostane kod Erika u garaţi. Čak i u ovom stanju, morao je da prizna da je to bilo jadno mesto da ostane tu. Nije mu bilo hladno – više nije mogao da oseća hladnoću ili vrućinu – ali pod je bio tvrd i imao je problema sa spavanjem. Poţeleo je da moţe da ugasi svoja čula. Jaki zvuci saobraćaja su sprečavali da se odmori, kao i neprijatan miris goriva. Ali to je bila dosadna briga u poreĎenju sa onim što treba da uradi sledeće. Bacio je većinu svojih zaliha krvlju, a ostatak ostavio u svom rancu; imao je dovoljno za narednih nekoliko dana, ali će onda biti u problemu. Erik, gde god da je, pustio bi Sajmona da ostane kod njega kući ako ţeli, ali onda bi Erikovi roditelji verovatno pozvali Sajmonovu majku. A pošto je ona mislila da je on na putovanju sa školom, to mu ne bi donelo ništa dobro. Dani , pomislio je. Toliko vremena je imao. Pre nego što ostane bez krvi, pre nego što njegova majka počne da se pita gde je i pre nego što pozove školu traţeći ga. Pre nego što počne da se seća. On je sada vampir. Trebalo bi da ima celu večnost. Ali jedino što je imao bili su dani. Bio je tako paţljiv. Probao je ima ono što je on smatrao normalnim ţivotom – škola, prijatelji, svoja kuća, svoja soba. Bio je usiljen, ali to je ţivot. Ostale opcije su se činile toliko sumor no i usamljeno da se nije mučio da razmišlja o njima. A ipak Kamilin glas mu je odzvanjao u glavi. Ali šta će biti za deset godina, kada budeš imao dvadeset šest godina? Za dvadeset godina? Trideset? Da li stvarno misliš da niko neće primetiti da oni stare i menjaju se, a ti ne? Situacija koju je stvorio je toliko bila slična njegovom starom ţivotu da ne bi mogla da bude konstantna, pomislio je sad, sa čeţnjom u grudima. Nikada nije ni mogla. Predao se senkama i sećanjima. Ponovo je razmislio o Kamil i njenoj ponudi. Sada je bolje zvučala nego pre. Ponuda o zajednici, iako zajednica nije bila ono što je on ţeleo. Imao je još samo tri dana pre nego što doĎe da čuje njegov odgovor. A šta će joj reći kada doĎe? Mislio je da zna, ali sada nije bio tako siguran. Zvuk mlevenja prekinuo je njegovo sanjarenje. Vrata garaţe su se podizala, svetlo je razbijalo tamu unutra. Sajmon je seo, a celo telo mu se uzbunilo. Eriče?“ M

m. Ja sam. Kajl.“ Kajl?“ rekao je Sajmon bledo, pre nego što se setio – dečko za kojeg su se dogovorili da peva u njihovoj grupi. Sajmon je umalo ponovo pao na zemlju. pa ako si se nadao veţbanju...“

Aha. Da. Niko od ostalih nije ovde,

Okej je. Nisam zbog toga došao.“ Kajl je zakoračio u garaţu, ţmirkajući u mraku sa rukama u zadnjim dţepovima.

Ti si, kako se zove ono, basista, tako?“

Sajmon je stao na noge, sklanjajući prašinu od poda sa svojih farmerki. Kajl je pogledao okolo i zbunjeno podigao obrve. mislim. Svuda sam ih traţio.

Ja sam Sajmon.“

Ostavio sam svoje ključeve ovde juče,

E, evo su.“ Zavukao se ispod bubnja i izašao sekundu kasnije, pobednički drţeći ključeve u rukama. Izgledao je otprilike isto kao i prošlog dana. Imao je plavu majicu ispod koţne jakne i zlatni krst oko vrata. Njegova tamna kosa je bila neurednija nego ik ad. Pa“, rekao je Kajl, naslanjajući se na jedan od zvučnika. podu?“

Ti si kao šta, spavao ovde? Na

Sajmon klimnu glavom. Izbačen sam iz kuće.“ To nije bilo potpuno tačno, ali bilo je to jedino što je mogao da kaţe. Kajl klimnu glavom saosećajno.

Keva je našla zalihe trave, a? To je jebeno.“

Ne. Ne... zalihe trave.“ Sajmon slegnu ramenima. načinu ţivota.“

Imali smo različita mišljenja o mom

Šta, saznala je za tvoje obe devojke?“ Kajl se smejao. Lepo je izgledao, morao je da prizna Sajmon, ali ne kao Dţejs koji je izgled a znao koliko je dobro izgledao; Kajl je izgledao kao neko ko verovatno nije češljao kosu nedeljama. Bilo je otvorene druţeljubivosti koja je bila privlačna. Da, rekao mi je Kirk za to. Blago tebi, čoveče.“ Sajmon je odmahnuo

glavom.

Nije to.“

Jedan trenutak tišine izmeĎu njih. A onda: Ja... ni ja ne ţivim kući“, rekao je Kajl. spuštajući glavu. Glas mu je bio dubok. svoj na s vome, ali... Razumem te.“

Otišao sam pre par godina.“ Obgrlio se rukama, Otad nisam pričao sa roditeljima. Mislim, sad sam

Tvoje tetovaţe“, rekao je Sajmon, blago dotačinjući njegove ruke.

Šta znače?“

Kajl ispravi ruke. Shaantih shaantih shaantih”, rekao je. mir.”

To su mantre iz Upanišade. Staroindijski. Mole se za

Normalno bi Sajmon pomislio da je raĎenje tetovaţe na staroindijskom pretenciozno. Ali sada, nije tako mislio. Kajl ga je gledao.

Shalom“, rekao je.

Šta?“

Znači 'mir'“, rekao je Sajmon. Kajl ga

Na jevrejskom. Samo sam pomislio da reči zvuče slično.“

je dugo gledao. Izgleda da je razmišljao. Konačno je rekao:

Ovo će zvučati malo čudno –

„‟ O, ne znam. Moja definicija čudnog je postala poprilično promenljiva u poslednjih nekoliko meseci.“ – ja imam stan. U Alfabet Sitiju. I moj cimer se baš iselio. Ima samo dve spavaće sobe, pa bi mogao da upadneš umesto njega. Ima krevet i sve to.“ Sajmon je oklevao. U jednu ruku, Kajla uopšte nije znao, a ţiveti sa potpunim strancem je izgledalo kao debilna ideja na kvadrat. Moţda se ispostavi da je Kajl serijski ubica, iako ima mirovne tetovaţe. U drugu ruku, Kajla uopšte nije znao, tako da niko nije mogao da doĎe da ga traţi. A kakve veze ima i ako se ispostavi da je Kajl serijski ubica? , pomislio je. Bilo bi gore po Kajla nego po njega, kao što je bilo

i po onog sinoć. Znaš“, rekao je, mislim da ću prihvatiti ponudu, ako je u redu.“ Kajl klimnu glavom.

Moj kombi je napolju ako ţeliš da se voziš do grada sa mnom.“

Sajmon uze svoju torbu i stavi je na leĎa. Ubaci svoj telefon u dţep i raširi ruke, pokazujući da je spreman.

Idemo.“

5 Pakao zove pakao Kajlov stan je bio prijatno iznenaĊenje. Sajmon je oĉekivao neki prljavi, zapušteni dupleks u nekoj oronuloj i zapuštenoj zgradi u Aveniji D, sa oguljenim zidovima i krevetom napravljenim od sunĊera i gajbi piva. U stvari, to je bio stan za dve osobe sa ma lim prostorom koji je liĉio na dnevnu sobu, dosta polica sa knjigama i dosta slika poznatih surfera po zidovima. Doduše, Kajl je izgleda imao saksije sa marihuanom na stepenicama u sluĉaju poţara, ali nisi mogao baš sve da traţiš. Sajmonova soba je bukval no bila jedna prazna kutija. Ko god da je tu ţiveo pre, nije ostavio ništa sem kinesku prostirku koja je imala ulogu dušeka. Goli zidovi, goli pod i jedan prozor sa kog je Sajmon mogao da vidi neonski natpis kineskog restorana prekoputa ulice.

Je l' ti se

sviĊa?“ upita Kajl, lebdeći na vratima, oĉiju otvorenih i prijateljskih.

Super je“, odgovorio

je Sajmon iskreno. Taĉno ono što mi je trebalo.“ Najskuplja stvar u celom stanu je bio ledtelevizor u dnevnoj sobi. Bacili su se na kauĉ i gledali neke loše emisije dok je sunce zalazilo. Kajl je bio kul, odluĉio je Sajmon. Nije zadirkivao, nije zabadao nos, nije postavljao pitanja. Izgleda da ništa nije ţeleo za uzvrat osim da Sajmon daje novac za kupovinu u supermarketu. Bio je samo druţeljubiv. Sajmon se pitao da li je zaboravio kakvi su obiĉni ljudi. Pošto je Kajl otišao u na posao u popodnevnu smenu, Sajmon je otišao u svoju sobu, ispruţio se na dušek i slušao kako automobili prolaze kroz Aveniju B. Uhodile su ga misli o licu njegove majke kad je otišao: naĉin na koji ga je gledala sa strahom i gaĊenjem, kao da je bio lopov u njenoj kući. Iako nije morao da diše, pri samoj pomisli na to, stezalo da je u grudima. Ali sada... Kada je bio mali, oduvek je voleo putovanja. Kada je bio na nekom novom mestu, to je znaĉilo da je iza sebe ostavio sve svoje probleme. Ĉak i ovde, dok ga samo reka deli od Bruklina, sećanja su ga izjedala kao kiselina – napadaĉeva smrt, reakcija njegove majke kada joj je rekao šta je –

ĉineći se dalekim i zamagljenim. Moţda je to bila tajna. Nastaviti dalje. Kao ajkula. Otići negde gde te niko neće pronaći. Begunac i lutalica ćeš biti na zemlji. Ali toga je jedino bilo ako nemaš nikoga o kome brineš i koga ne moţeš da ostaviš. Spavao je zgrĉen celu noć. Njegova potreba je bila da spava danju, izuzimajući njegove dnevnosvetlosne moći, i borio se da iskljuĉi neumor i snove pre nego što se kasno probudio kad je sunce već krenulo da ulazi kroz prozor. Nakon što je obukao ĉistu odeću iz ranca, izašao je iz sobe da bi našao Kajla u kuhinji kako prţi slaninu i jaja u teflonskom tiganju. Ej, cimeru“, pozdravio ga je Kajl veselo.

Hoćeš doruĉak?“

Pogled na doruĉak je izazvao u Sajmonu nejasnu muĉninu. je na hoklicu ĉiji su nogari bili nejednake visine. Kajl j e gurnuo okrnjenu šolju preko stola Sajmonu. Iako je već podne.“

Ne, hvala. Ali uzeću kafu.“ Seo

Doruĉak je najbitniji obrok u toku dana, brate.

Sajmon je stavio ruke oko šolje, osetivši vruće kapanje na njegovu hladnu koţu. Hteo je da zapoĉne razgovor – ne onaj u kome priĉaju zašto tako malo jede. kako zaraĊuješ za ţivot?“

Pa, nisam te nijednom juĉe pitao –

Kajl je izvadio parĉence slanine iz tiganja i pojeo ga. Sajmon je primetio da zlatna ogrlica oko njegovog vrata ima šaru lišća na sebi i reĉi Beasti Bellicosi . Beasti, znao je Sajmo n, bila je reĉ koja je imala neke veze za svecima; mora da je Kajl bio katolik. poštar –

Pa, ja sam

ali idem biciklom“, rekao je ţvaćući. To je strava. Vozim se po gradu, viĊam sve, priĉam sa svakim. Mnogo bolje nego srednja škola.“ Izbaĉen si?“ Imao sam maturski ispit. Više volim školu ţivota.“ Sajmon bi pomislio da Kajl zvuĉi smešno da nije bilo ĉinjenice da je

školu ţivota“ rekao kao i sve ostalo –

potpuno ozbiljno. Šta je sa tobom? Imaš neke planove?“ O, ma znaš. Lutam zemljom, uzrokujem smrti i razaranje nedužnih ljudi. Možda popijem malo krvi. Živim zauvek ali se ne zabavljam. Uobičajeno. Malo se zahuktavam sad.“ Misliš, ne ţeliš da budeš muziĉar?“ pitao je Kajl. Na Sajmonovo olakšanje, njegov telefon je zazvonio pre nego što je stigao da od govori na to. Izvadio ga je iz dţepa i pogledao u ekran. Bila je to Maja.

Ej“, pozdravio ju je.

Šta ima?“

Je l' ćeš da budeš kod Kleri ovog popodneva dok bude isprobavala onu haljinu?“, pitala je dok joj je glas šuštao zbog lošeg signala. Verovatno je zvala iz Kineske ĉetvrti gde signal nije baš bio odliĉan. praviš društvo.“

Rekla mi je da te je naterala da joj

Šta? A, da. Da. Biću tamo.“ Kleri je zahtevala da Sajmon ide sa njom na probu haljine za deverušu da bi posle mogli da kupuju stripove i da bi mogla da se oseća, kako je rekla, kao -top

manje tip

devojka“. Pa, onda ću i ja ići. Moram da dostavim Luku poruku ĉopora i pored toga, osećam kao da te nisam videla sto godina.“ Znam. Stvarno mi je ţao – „‟ Okej je“, rekla je blago. Ali moraćeš da mi kaţeš šta ćeš eventualno da nosiš jer se u suprotnom nećemo slagati.“ Prekinula je, ostavljajući Sajmona da bulji u telefon. Kleri je bila u pravu. Venĉanje je bilo kritiĉan dan, a on je bio potpuno nespreman za bitku. Jedna od tvojih devojaka?“ pitao je Kajl radoznalo. njih? Zato što je baš slatka.“

Je l' ona crvenokosa ţenska jedna od

Ne. To je bila Kleri; ona je moja najbolja drugarica.“ Sajmon je stavio telefon u dţep. I ona ima deĉka. Kao, stvarno, stvarno, stvarno ima deĉka. Nuklearna bomba od momka. Veruj mi.“

Kajl se nasmejao.

Samo sam pitao.“ Ostavio je tiganj sa slaninom, ovog puta prazan, u

sudoperu. Pa, te tvoje dve devojke. Kakve su?“ One su vrlo, vrlo... drugaĉije.“ Na neki naĉin, Sajmon je mislio, one su bile potpuno drugaĉije. Maja je bila smirena i sa obe noge na zemlji; Izabel je ţivela na visokoj lestvici uzbuĊenja. Maja je bila bledo svetlo u tami; Izabel goruća zvezda koja se okreće u praznini. Mislim, obe su super. Prelepe, i pametne...“ I ne znaju jedna za drugu?“ Kajl se nasmejao sa druge strane stola.

Ono, uopšte?“

Sajmon je našao sebe kako objašnjava – kako su kad se vratio iz Idrisa (iako nije spomenuo ime mesta), obe poĉele da ga zovu ţeleći da malo vise sa njim. A pošto su mu se obe sviĊale, on je otišao. A onda su nek ako stvari poĉele da teku romantiĉno i sa jednom i sa drugom, ali nikada nije bilo šanse da ijednoj objasni da se viĊao sa još nekim. I tako je to nekako išlo, i evo ga sad, ne ţeli da povredi nijednu od njih, ali ni ne zna šta da radi. prosipajući ostatak njegove kafe u sudoperu, prestaneš da se zezaš. Samo kaţem.“

Pa, ako mene pitaš“, rekao je Kajl,

trebalo bi da izabereš jednu od njih dve i

Pošto je bio okrenut leĊima Sajmonu, nije mogao da mu vidi lice i na trenutak je pomislio da je Kajl ustvari lju t. Njegov glas je bio neobiĉno ozbiljan. Ali kad se Kajl okrenuo, njegov izraz je bio otvoren i prijateljski kao i obiĉno. Sajmon je odluĉio da je verovatno umislio.

Znam“, rekao je.

U

pravu si.“ Pogledao je ka sobi. Vidi, je l' si siguran da je u redu da ostanem ovde? Mogu da odem kad god...“ U redu je. Moţeš da ostaneš koliko god hoćeš.“ Kajl je otvorio fioku i brljao dok nije našao ono što je traţio – kljuĉeve na gumenom privesku. Evo za tebe. Potpuno si dobrodošao ovde, okej? Moram da idem na posa o, ali moţeš da blejiš ako hoćeš. Da igraš Halo ili tako nešto. Hoćeš biti ovde kad se vratim?“ Sajmon slegnu ramenima.

Verovatno ne. Moram da stignem na probu haljine u tri.“

Kul“, rekao je Kajl stavljajući poštarsku torbu na rame i krete ka vratima. naĊu nešto crveno. To je totalno tvoja boja.“ *** Pa“, rekla je Kleri dok je izlazila iz kabine.

Nateraj ih da ti

Šta misliš?“

Uĉinila je ekperimentalni okret. Sajmon, koji je sedeo na jednoj od neudobnih belih stolica u Kerin Brajdal Šopu, pomerio se i rekao:

Izgledaš lepo.“

Izgledala je više nego lepo. Kleri je bila jedina deveruša svoje majke tako da je mogla da izabere koju god haljinu je ţelela. Izabrala je jednostavnu svilenu haljinu bakarne boje sa uskom trakom koja je naglašavala njenu malu konstr ukciju. Jedini nakit je bio prsten Morgentsternovih koji je nosila na lancu oko vrata; sasvim obiĉan lanac koji je pratio linije njenog vrata i kostiju. Pre samo nekoliko meseci bi i samo gledanje u Kleri u haljini za venĉanje u Sajmonu izazvalo gomilu os ećanja; mraĉno oĉajanje (da ga ona nikada neće voleti) i velika oĉekivanja (ili bi ga moţda i volela da je ikad skupio hrabrosti da joj kaţe šta oseća). Sada je bio samo malo zamišljen. Lepo?“ upitala je Kleri.

To je sve? Pih.“ Okrenula se ka Maji.

Šta

ti misliš?“ Maja je odustala od neudobne stolice i sela na pod, leĊa naslonjenih na zid koje je bilo dekorisan krunicama i dugim providnim velovima. Imala je Sajmonov tablet na kolenima i izgledalo je kao da je bar poloviĉno udubljena u igranje GTA. Nemoj mene da pitaš“, rekla je. haljine. Nosila bih farmerke na venĉanje kad bih mogla.“

Ja mrzim

To je bilo taĉno. Sajmon je retko kad viĊao Maju u neĉemu što nisu farmerice i majice. U tom smislu, bila je potpuno drugaĉija od Izabel, koja je nosila haljine i cipele na štiklu ĉak i u najneprikladnijim trenucima. (Ipak otkad je video njeno obaveštenje o Vemon demonu na štikli, bio je manje zainteresovan za to.) Zvono na vratima prodavnice se ĉulo i Dţoslin je ušla praćena Lukom. Oboje su drţali kartonske šolje kafe i Dţoslin je gledala u Luka, crvenih obraza i sjajnih oĉiju. Sajmon se setio kako je Kleri rekla da su njih dvoje zaljubljeni jedno u drugo kao mala deca. Kleri je mislila da je to odvratno. On to nije nalazio odvratnim, iako je to verovatno zato št o nisu njegovi roditelji. Oboje su izgledali tako srećno i on je pomislio da je to ustvari lepo. Dţoslinine oĉi se širom otvoriše kad je ugledala Kleri. Dušo, izgledaš prelepo!“ Da, moraš to da kaţeš. Majka si mi“, rekla je Kleri ipak se smejući. da je to crna kafa?“ Aha. Smatraj to kao ţao

Ej, je l' ima neke šanse

-nam-ješto -smozakasnili poklon“, rekao je Luk dodajući joj ĉašu.

Zadrţali smo se. Pripreme za venĉanje i

to.“ Okrenuo se ka Sajmonu i Maji. Ćao, ljudi.“ Maja je spustila glavu. Luk je bio voĊa lokalnog ĉopora, ĉiji je Maja bila ĉlan. Iako ju je odvikao od oslovljavanja sa gospodaru“ i

gospodine“, ona je i dalje pokazivala poštovanje u njegovom prisustvu.

Donela sam ti poruku ĉopora“, rekla je spuštajući konzolu. Ajronvorksu –

Imaju pitanja o ţurci u

„‟ Kako su Maja i Luk krenuli da priĉaju o zabavi koju je prireĊivao ĉopor vukodlaka u ĉast venĉanja alfe ĉopora, vlasnica prodavnice, visoka ţena koja je sedela i ĉitala magazine za stolom dok su tinejdţeri priĉali, shvatila je da su ljudi koji će zapravo da plate haljine stigli i poţurila je da ih doĉeka. Upravo mi je stigla Vaša haljina i izgleda predivno“, rekla je, hvatajući Klerinu majku za ruku i odvlaĉeći je na drugi kraj prodavnice. za

Hajde, idemo da je probate.“ Kako je Luk krenuo

njima, uperila je preteći prst u njega.

Ti ostaješ ovde.“

Luk, koji je gledao kako njegova verenica nestaje u redovima visećih vrata ukrašenih sa zvonĉićima, izgledao je razoĉarano. pre ceremonije“, podsetila ga je Kleri. na probu.“

Zemljani misle da ne smeš da vidiš mladu u venĉanici Loša sreća. Verovatno misli da je ĉudno što si došao

Ali Dţoslin je ţelela da ĉuje moje mišljenje – „‟ Luk je prekinuo i klimnuo glavom. se na stolicu i jauknuo kad ga je jedna od vijugavih iglica ubola u leĊa.

Ah, dobro. Zemljanski prodavci su tako ĉudni.“ Bacio

Auć.“

A Senolovaĉka venĉanja?“ zahtevala je Maja radoznalo. Imaju“, rekao je Luk polako, ukljuĉuju situaciju kad

Je l' imaju oni svoje prodavce?“

ali ovo nije klasiĉno senolovaĉko venĉanje. Ona posebno ne

jedno od uĉesnika nije Senolovac.“ Stvarno?“, Maja je izgledala šokirano.

Nisam to znala.“

Jedan deo senolovaĉkog venĉanja ukljuĉuje stavljanje trajnih runa na tela uĉesnika“, rekao je Luk. Glas mu je bio smiren, ali su oĉi bile tuţne. Rune ljubavi i saradnje. Ali naravno, oni koji nisu Senolovci ne mogu da podnesu AnĊelove rune, pa ćemo Dţoslin i ja razmenjivati prstenje.“ To je bezveze“, objavila je Maja. Na to, Luk se nasmejao. Ne stvarno. Venĉanje je sve što smo Dţoslin i ja uvek ţeleli i ne zan imaju me toliko sitnice. Pored toga, stvari se menjaju. Novi ĉlanovi Veća su uradili dosta stvari kojima su krenuli napred u ubeĊivanju Klave da toleriše ovu vrstu –

Kleri!“ Bila je to Dţoslin koja je zvala sa drugog kraja prodavnice. sekundu?“ Stiţem!“ odgovorila je Kleri, ispijajući do kraja kafu.

Je l' moţeš da doĊeš na

A

ou. Izgleda kao uzbuna oko haljine.“ Pa, srećno s tim.“ Maja je ustala i bacila tablet u Sajmonovo krilo pre nego što se sagla i poljubila ga u obraz.

Moram da idem. Nalazim se sa prijateljima u Lovĉevom mesecu.“

Prijatno je mirisala na vanilu. Ispod toga, kao i uvek, Sajmon je mogao da namiriše slan miris krvi pomešan sa oštrim kiselkastim mirisom karakteristiĉnim za vukodlake. Svaki stanovnik Podzemlja je mirisao drugaĉije – vi le su mirisale na spareno cveće, vešci na spaljene šibice, a ostali vampiri na metal. Kleri ga je jednom pitala kako Senolovci mirišu.

Sunce“, rekao je.

Vidimo se kasnije, srce.“ Maja se ispravila, razbarušila Sajmonovu kosu i otišla. Kako su se vrata zatvorila za njom, Kleri ga je besno gledala. Moraš da središ svoj ljubavni ţivot do sledeće subote“, rekla je. Ako im ti ne kaţeš, ja ću.“ Luk je izgledao zbunjeno.

Šta da kaţe kome?“

Mislim stvarno, Sajmone.

Kleri je okrenula glavu ka Sajmonu. Na tankom ledu si, Luise.“ Sa time, otišla je drţeći svilenu suknju dok je išla. Sajmonu je bilo zabavno što je video da ispod njih nosi zelene patike.

Oĉigledno“, rekao je Luk,

Sajmon ga je pogledao. Luk podiţe obrve.

se ovde dešava nešto o ĉemu ja nemam pojma.“

Nešto za šta ja mislim da je moto mog ţivota.“

Je l' se nešto desilo?“

Sajmon se dvoumio. Nije mogao Luku da kaţe za svoj ljubavni ţivot – Luk i Maja su bili u istom ĉoporu, a ĉopori vukodlaka su bili odaniji nego uliĉne bande. To bi Luka stavilo u nezgodnu situaciju. TakoĊe je bilo taĉno da je Luk bio izvor. Kako je bio voĊa menhetnskog ĉopora vukodlaka, imao je pristup svim informacijama i bio je dobro upućen u politiku Podzemlja. za vampiricu Kamil?“ Luk je ispustio tih zviţduk.

Jesi li ĉuo

Ja

sam ĉuo ko je ona. IznenaĊen sam što si ti ĉuo.“ Pa, ona je voĊa njujorškog vampirskog klana. Znam ponešto o njima“, reĉe Sajmon pomalo uštogljeno.

Nisam shvatio da znaš. Mislio sam da ţeliš da ţiviš kao ĉovek dokle god moţeš.“

Nije bilo osuĊivanja u Lukovom glasu, samo radoznalost. E sad, ona je već postavila Rafaela kad sam ja bio uzeo ĉopor od prethodnog voĊe. Mislim da niko ne zna gde je taĉno otišla. Ali ona je nešto kao legenda. Nenormalno star vampir, koliko sam ja razumeo. Opštepoznato okrutna i uporna. Mogla bi da ubija vile za pare.“ Jesi li je ikada video?“ Luk odmahnu glavom.

Mislim da nisam, ne. Ĉemu tolika radoznalost?“

Rafael je pomenuo“, rekao je Sajmon. Luk nabra ĉelo.

Video si Rafaela skoro?“

Pre nego što je Sajmon stigao da odgovori, zvonce se ponovo ĉulo i na Sajmonovo iznenaĊenje, Dţejs je ušao. Kleri nije spomenula da dolazi. U stvari, shvatio je, Kleri u poslednje vreme nije mnogo spominjala Dţejsa. Dţejs je pogledao u Luka, pa u Sajmona. Izgledalo je kao da je bio pomalo iznenaĊen što vidi Sajmona i Luka ovde, iako je bilo teško za reći. Iako je Sajmon mislio da je Dţejs prevazišao pravljenje grimasa kad je bio sam sa Kleri, njegova reakcija na ljude oko sebe je bila vrsta besne blede face. Izgleda kao“, rekao je Sajmon jednom Izabel, da misli o neĉemu dubokom i sa velikim znaĉenjem, ali ako ga pitaš šta je, cepiće te po faci.“

Onda nemoj da ga pitaš“, rekla je Izabel, kao da je mislila da je Sajmon smešan. rekao da vas dvoje morate da budete prijatelji.“

Niko nije

Je l' Kleri ovde?“ pitao je Dţejs zatvarajući vrata za sobom. Izgledao je umorno. Imao je podoĉnjake i izgleda da se nije muĉio da obuĉe jaknu iako je napolju jesenji vetar brisao sve pred sobom. Iako hladnoća nije puno uticala na Sajmona, gledanje u Dţejsa k oji je samo u farmericama i tankoj majici uĉinilo je da oseća hladnoću. ovde sa nama.“

Pomaţe Dţoslin“, objasnio je Luk.

Ali moţeš da saĉekaš

Dţejs je napeto gledao oko sebe u zidove pune velova, ukrasa, tijara i bisernih ogrlica. je... tako belo.“ Naravno da je belo“, rekao je Sajmon.

To je venĉanje.“

Belo kod Senolovaca je boja za sahrane, boja smrti“, objasnio je Luk. Dţejse, to je boja venĉanja. Mlade nose belo da simbolizuju ĉistotu.“

Ali kod Zemljana,

Mislio sam da je Dţoslin rekla da njena haljina nije bela“, rekao je Sajmon. Dţejs,

Sve

Pa“, rekao je

nema od ta posla ništa.“

Luk je gucnuo svoju kafu. Pre nego što je stigao da kaţe – ili uradi – bilo šta, Kleri se vratila. Njena kosa je sada bila podignuta, ukrašena svetlucavim šnalama, a par lokni je ispadalo. Ne znam“, rekla je dok im se pribliţavala. sredila mi frizuru, ali nisam baš sigurna za šljokice –

Kerin me je uhvatila i

Prekinula je kad je videla Dţejsa. Bilo je jasno iz njenog izraza lica da ga ni ona nije oĉekivala. Njene us ne se razdvojiše od iznenaĊenja, ali nije ništa rekla. Dţejs je gledao u nju, i po prvi put, Sajmon je mogao da proĉita Dţejsov izraz lica kao knjigu. Izgledalo je kao da je sve nestalo na svetu sem njega i Kleri i gledao je u nju sa nezadrţivom poţudom i nestprljenjem što je uĉinilo da se Sajmon oseća ĉudno, kao da je ušetao u intimni trenutak. Dţejs proĉisti grlo. Izgledaš prelepo.“ Dţejse.“ Kleri je izgledala zbunjenije nego bilo ko. rekao da ne moţeš da doĊeš zbog

Je l' sve u redu? Mislila sam da si

sastanka Konklave.“ Tako je“, rekao je Luk.

Ĉuo sam za mrtvog Senolovca u parku. Ima li nekih novosti?“

Dţejs je odmahnuo glavom i dalje gledajući u Kleri. Ne. Nije ĉlan njujorške Konklave, ali još uvek nije identifikovan. Nijedno telo nije. Tiha braća ih sad posmatraju.“ To je dobro. Tiha braća će shvatiti ko su“, rekao je Luk. Dţejs nije ništa rekao. Još uvek je gledao u Kleri i to je bio najĉudniji pogled, pomislio je Sajmon – pogled kojim bi gledao nekoga koga voliš, ali nikada nikada ne bi mogao da imaš. Pomislio je kako se Dţejs tako osećao pre, ali sada? Dţejse?“ rekla je Kleri i krenula ka njemu. Skrenuo je pogled. pozajmio u parku“, rekao je.

Ona jakna koju sam ti juĉe

Je l' još uvek kod tebe?“

Još zbunjenija, Kleri je pokazala na mesto gde su stajale sve stvari i savršena obiĉna braon pilotska jakna je bila okaĉena na jednoj od stolica. posle –

Tamo je. Htela sam da ti je donesem

„‟ Pa“, rekao je Dţejs uzimajući je i brzo uvlaĉeći ruke u rukave, kao da je odjednom u ţurbi, sad ne moraš.“ Dţejse“, rekao je Luk onim mirnim tonom, Moţeš da kreneš sa nama.“ Ne“, rekao je Dţejs, zakopĉavajući jaknu. Trening?“ upita Kleri.

posle ćemo da odemo na veĉeru u Park Sloup.

Imam trening popodne. Bolje da poţurim.“

Ali veţbali smo juĉe.“

Neki od nas treniraju svaki dan, Kleri.“ Nije izgledao ljuto, ali bilo je neke oštrine u njegovom glasu i Kleri se zacrvene. Vidimo se kasnije“, dodao je bez da je pogledao i praktiĉno je otrĉao do vrata. Kad su se zatvorila, Kleri je podigla ruke i krenula da ljuto ĉupa šnale iz kose. Delimiĉno je padala na njena ramena dok ih je skidala.

Kleri“, rekao je Luk polako. Ustao je.

Šta to radiš?“

Moja kosa.“ Išĉupala je poslednju šnalu, jako. Oĉi su joj sijale i Sajmonu se ĉinilo da je terala sebe da ne zaplaĉe. Ne ţelim ovako da je nosim. Izgleda glupo.“ Ne, ne izgleda.“ Luk je uzeo šnale od nje i spustio ih na mali beli stoĉić. ĉine ljude nervoznim, okej? Ne mora ništa da znaĉi.“

Vidi, venĉanja

Da“, Kleri je pokušala da se nasmeje. Umalo je uspela, ali Sajmonu se ĉinilo da nije verovala Luku. Teško da je mogao da je krivi. Pošto je video pogled na Dţejsovom licu, ni on nije mogao da mu veruje. U daljini, Peta avenija je sjajila kao zvezda u por eĊenju sa plavim sumrakom. Sajmon je išao pored Kleri, a Dţoslin i Luk par koraka ispred njih. Kleri je svukla svoju haljinu i sada je bila u farmericama i imala je debeli beli šal oko vrata. S vremena na vreme bi uhvatila i okretala lanac oko svog vrata, nervozan gest i Sajmon se pitao da li je svesna šta radi. Kad su izašli iz prodavnice, pitao je da li zna šta nije u redu sa Dţejsom, ali ona mu nije odgovorila. Slegnula je ramenima i pitala ga šta se sa njim dešava, da li je priĉao sa svojom majkom i da li mu je smetalo što je ostao kod Erika. Kad joj je rekao da je sad kod Kajla, bila je iznenaĊena. ti ga jedva znaš“, rekla je.

Ali

Mogao bi da bude serijski ubica.“

I ja sam to mislio. Proverio sam stan, ali ako ima zamrzivaĉ pun ruku, još uvek ga ni sam video. Ustvari, izgleda priliĉno fino.“ I kakav je stan?” Nije loš za Alfabet Siti. Trebalo bi da doĊeš kasnije.” Ne veĉeras”, rekla je Kleri pomalo odsutno. Opet je okretala prsten.

Moţda sutra?”

Ide da vidi Džejsa? , pomislio je Sajmon, ali nije p itao. Ako nije ţelela da priĉa o tome, nije hteo da je prisiljava. Evo nas.” Otvorio joj je vrata restorana i topao miris suvlakija ih je lupio. Našli su mesto ispred velikog led televizora koji je prekrivao zid. Seli su, i Dţoslin i Luk su poĉeli da ćaskaju o venĉanju. Lukov ĉopor, kako se ĉinilo, je bio uvreĊen što nije pozvan na ceremoniju – iako

je spisak bio suţen – i insistirali su da odrţe svoju ceremoniju u renoviranoj fabrici u Kvinsu. Kleri je slušala i ništa nije govorila; konobarica je došla, dajući im jelovnik toliko oštrih ivica da su mogli da ga koriste kao oruţje. Sajmon je svoj spustio na sto i gledao kroz prozor. Teretana je bila preko puta i mogao je da vidi ljude kroz prozor kako trĉe na trakama, diţu tegove sa slušalicama na ušima. Svo to trčanje i ne pomeranje , pomislio je. Priča mog života. Pokušao je da skrene svoje misli sa mraĉnih mesta, i umalo je uspeo. Ovo je bila najpoznatija scena u njegovom ţivotu, pomislio je – mesto u uglu restorana, on i Kleri, i njena porodica. Luk je oduvek bio porodica, ĉak i pre nego što je trebalo da oţeni Klerinu majku. Kleri se osećala kao kod kuće. Pokušao je da se nasmeje, samo da bi shvatio da ga je Klerina majka upravo nešto pitala i da je on nije ĉuo. Svi su zurili u njega sa oĉekivanjem.

Izvini“, rekao je.

Nisam –

šta si rekla?“ Dţoslin se stprljivo nasmeja. Kleri mi je rekla da imate novog ĉlana benda?“ Sajmon je znao da je samo bila kulturna. Pa, kulturna onako kako su ti roditelji kulturni kad se pretvaraju da su ozbiljno shvatili tvoj h obi. Ipak, došla je par puta na njihove koncerte, samo da im pomogne da popune prostor. Brinula je o njemu; uvek je brinula. U veoma mraĉnim, odgurnutim delovima uma, Sajmon je sumnjao da je ona uvek znala šta je on osećao prema Kleri, i pitao se da li je ţelela da njena ćerka napravi drugaĉiji izbor, da to bude nešto što je mogla da kontroliše. Znao je da ona nije u potpunosti volela Dţejsa. To je bilo jasno ĉak i kada kaţe njegovo ime. Aha“, rekao je. Kajl. On je ono, ĉudan lik, ali je super fin.“ Pozvan da priĉa o Kajlovoj ĉudnoći, Sajmon im je rekao za Kajlov stan – paţljiv da ne kaţe da je to sad i njegov stan – njegovom velikom poštarskom poslu i njegovom praistorijskom pikapu.

I uzgaja te ĉudne biljke na terasi“,

dodao je. Ne travu – proverio sam . Imaju neko srebrnasto lišće – „‟ Luk se namršti, ali pre nego što je mogao da kaţe bilo šta, konobarica je stigla, noseći veliki srebrni posluţavnik sa kafom. Bila je mlada, blede kose vezane u dve pletenice. Dok se naginjala da dospe Sajmonu kafu, jedna

od njih okrznula mu je ruku. Mogao je da namiriše znoj na njoj, a ispod toga, krv. Ljudsku krv, najslaĊi miris. Osetio je poznato grĉenje u stomaku. Hladnoća se raširi po njemu. Bio je gladan, a jedino što je imao, bilo je kod Kajla u stanu i to je bila k rv sobne temperature koja je već poĉela da se zgrušava – gadan prizor, ĉak i za vampira. Nikada se nisi hranio na čoveku, zar ne? Ali hoćeš. A kada budeš, nećeš to zaboraviti. Zatvorio je oĉi. Kada ih je ponovo otvorio, konobarica je otišla, a Kleri je r adoznalo gledala u njega. Je l' sve u redu?“ Jeste.“ Obavio je ruke oko šolje sa kafom. Tresle su se. Ispred njih, na televiziji su i dalje bile veĉernje vesti. Ah“, rekla je Kleri, gledajući u ekran. Je l' slušaš ti ovo?“ Sajmon je pratio njen pogled . Voditelj vesti je nosio ono što voditelji vesti obiĉno nose kad priĉaju o neĉemu posebno ĉudnom.

Niko se nije pojavio da bi identifikovao deĉaka naĊenog u uliĉici iza Bet Izrael

bolnice pre par dana“, govorio je. Deĉak je plav, teţak oko trinaest kilog rama, i bio je potpuno zdrav. NaĊen je vezan u deĉijem sedištu iza kontejnera u uliĉici“, voditelj je nastavio. Najuznemirujuće, rukom napisana poruka bila je zaglavljena u sedištu i molila je bolnicu da se brine o detetu jer, kako poruka kaţe, majka 'nema snage da to uradi sama'. Policija kaţe da je detetova majka najverovatnije bila mentalno obolela i tvrde da imaju 'obećavajuće tragove'. Svi koji imaju informacije o detetu neka pozovu Krajm Stopers u – „‟ To je strašno“, rekla je Kleri okrećući se. Ne mogu da razumem kako ljudi samo ostave svoje bebe kao da su Ċubre – „‟ Dţoslin“, rekao je Luk oštrog glasa izmešanog sa zabrinutošću. Sajmon je gledao u Klerinu majku. Bila je bela kao papir i izgledala je kao da će da povrati. Odgurnula je tanjir zgaĊen o, ustala od stola i poţurila do kupatila. Trenutak kasnije, Luk je ostavio svoj tanjir i otišao za njom. sranje.“ Kleri je stavila ruku preko usta. glupa.“ Sajmon je bio pomalo zbunjen. K

O,

Ne mogu da verujem da sam to rekla. Tako sam

Šta se dešava?“

leri je skliznula u svojoj stolici. Mislila je na Sebastijana“, rekla je. Mog brata. Pretpostavljam da ga se sećaš.“

Mislim Dţonatana.

Bila je sarkastiĉna. Niko od njih nije mogao da zaboravi Sebastijana, ĉije je pravo ime bilo Dţonatan, koji je ubio Ho dţa i Maksa i umalo uspeo da pomogne Valentinu da pobedi u ratu koji bi doveo do nestanka svih Senolovaca. Dţonatan, koji je imao goruće crne oĉi i osmeh kao ţilet. Dţonatan, ĉija je krv imala ukus kiseline kad ga je Sajmon jedanput ugrizao. Ne da je zaţa lio. Ali tvoja majka ga nije napustila“, rekao je Sajmon. znala da nešto ozbiljno nije u redu sa njim.“

Nastavila je da ga odgaja iako je

Ipak, mrzela ga je“, rekla je Kleri. Mislim da nikad nije prešla preko toga. Zamisli da mrziš svoju bebu. Svake godine je vadila kutiju sa njegovim stvarima i plakala nad njom na njegov roĊendan. Mislim da je plakala nad sinom kojeg je mogla da ima – znaš, da Valentin nije uradio ono što je uradio.“ A ti bi imala brata“, rekao je Sajmon.

Ono, pravog brata. Ne psihotiĉnog ubicu.“

Kleri odgurnu svoj tanjir pokušavajući da zadrţi suze. kad si gladan ali ne moţeš da se nateraš da jedeš?“

Muka mi je sad“, rekla je.

Sajmon je pogledao u svetlokosu konobaricu, koja se naginjala preko šanka.

Znaš ono

Aha“, rekao je.

Znam.“ Luk se vratio do stola, ali samo da bi rekao Sajmonu i Kleri da će da odvede Dţoslin kući. Ostavio je nešto novca koji su iskoristili da plate veĉeru pre nego što su izašli iz restorana i otišli do Galaksi Komiksa u Sedmoj aveniji. Nijedno od njih nij e moglo dovoljno da se koncentriše da bi uţivali, pa su se razišli uz obećanje da će se videti sledećeg dana. Sajmon se vozio kroz grad sa kapuljaĉom na glavi i slušalicama od ajpoda u ušima. Muzika je oduvek bila njegov naĉin da iskljuĉi sve oko sebe. Do k je stigao do Druge avenije i krenuo ka Hjustonu, blaga kiša je poĉela da pada i njegov stomak je sve više i više krĉao. Presekao je do Prve ulice, koja je uglavnom bila pusta, tamna linija izmeĊu svetala Prve avenije i Avenije A. Pošto je imao ajpod, nije ĉuo da dolaze ka njemu sve dok mu nisu bili za petama. Prvi znak da nešto nije u redu je bila duga senka koja je padala duţ trotoara, preklapajući njegovu. Druga senka mu se prikljuĉila, samo sa druge strane. Okrenuo se –

I video dva ĉoveka iza sebe. Oboje su bili obuĉeni kao napadaĉ koji ga je napao prethodnu noć – sivi kombinezoni, sive kapuljaĉe na licima. Bili su mu dovoljno blizu da ga dotaknu. Sajmon se povukao unazad, snagom koja ga je iznenadila. Pošto je njegova vampirska snaga bila nova, još uvek je imala moć da ga iznenadi. A onda, trenutak kasnije, našao je sebe da stoji na stepeništu, par koraka od napadaĉa, bio je toliko zaĉuĊen što stoji tu da se zaledio. Napadaĉi su krenuli na njega. Priĉali su na istom ĉudnom jeziku kao i prvi – koji, Sajmon je poĉeo da sumnja, uopšte nije bio napadaĉ. Napadaĉi, koliko je on znao, nisu radili u grupama, i bilo je ĉudno što je prvi napadaĉ imao prijatelje kriminalce koji su odluĉili da se osvete zbog njihovog druga. Nešto drugo se ovde oĉigledno dogaĊalo . Došli su do njega, zarobljavajući ga na stepeništu. Sajmon je izvadio slušalice iz ušiju i brzo podigao ruke. Vidi“, rekao je. ostavite na miru.“

Ne znam o ĉemu se ovde radi, ali stvarno ţelite da me

Napadaĉi su ga samo pogledali. Ili je bar on mislio da su gledali u njega. Ispod senki od njihovih kapuljaĉa, bilo je nemoguće videti im lica.

Imam osećaj da vas je neko poslao“, rekao je.

Ali to je samoubilaĉka misija. Ozbiljno. Ne znam ĉime vas i koliko plaćaju, ali to nije dovoljno.“ Jedan se nasmeja. Drugi je zavukao ruku u dţep i izvukao nešto. Nešto što je zasvetlelo pod uliĉnim svetlima. Pištolj. O, ĉoveĉe“, rekao je Sajmon. Vi stvarno, stvarno ne ţelite to da uradite. Ne šalim se.“ Zakoraĉio je unazad, na jedan stepenik više. Moţda ako bude na dovoljnoj visini, moţe da ih preskoĉi ili proĊe pored njih. Sve samo da ih ne pusti da ga napadnu. Nije mislio da moţe da se suoĉi sa onim šta je to znaĉilo. Ne ponovo. Ĉovek podiţe pištolj. Ĉu se klik kad je povukao okidaĉ. Sajmon se ugrize za usnu. U toj panici, njegovi oĉnjaci se izbaciše. Bol je prošao kroz njega dok su se zarivali u njegovu koţu.

Nemoj –

„‟ Taman predmet je pao sa neba. Isprva, Sajmon je mislio da je nešto sluĉajno palo sa jednog od prozora – deo sa klime, ili neko previše lenj da iznese Ċubre napolje. Ali je padajuća stvar, video je, bila osoba –

koja je padala sa pravcem, smislom i gracioznošću. Osoba je sletela na napadaĉa, zakucavajući ga za pod. Pištolj je izleteo iz ruke, i on je zavrištao, slabim, visokim glasom. Drugi nap adaĉ je ĉuĉnuo i uzeo pištolj. Pre nego što je Sajmon stigao da reaguje, ĉovek je podigao pištolj i povukao okidaĉ. Varnica izaĊe iz pištolja. I pištolj se raspao. Raspao se, a i napadaĉ se raspao zajedno sa njim, toliko brzo da nije stigao ni da zavrišti. Ţeleo je brzu smrt za Sajmona, a dobio je zauzvrat još brţu za sebe. Raspao se kao staklo, kao boje u kaleidoskopu. Bila je to meka eksplozija – zvuk pomerenog vazduha – a onda ništa sem meke gomilice soli, koja je pala na pod kao kiša. Sajmonova vizij a je isparila i skliznuo je na stepenice. Bio je svestan glasnog zujanja u svojim ušima, a onda ga je neko grubo zgrabio za zglobove i protresao ga, jako.

Sajmone. Sajmone!“

Pogledao je naviše. Osoba koja ga je drţala i tresla bio je Dţejs. Drugi deĉko je bio naoruţan , ali je još uvek nosio svoje farmerice i jaknu koju je uzeo od Kleri. Bio je prestravljen, njegova odeća i lice bili su prošarani prljavštinom i prašinom. Njegova kosa je bila mokra od kiše. Šta je doĊavola bilo ono?“ pitao je Dţejs. Sajmo n je pogledao naviše i niz ulicu. I dalje je bilo pusto. Asfalt se sijao, crn i mokar i prazan. Drugi napadaĉ je bio nestao.

Ti“, rekao je, pomalo nesigurno.

Ti si zaskoĉio napadaĉe –

„‟ To nisu bili napadaĉi. Pratili su te otkad si sišao sa metroa. Neko je poslao te ljude.“ Dţejs je rekao sa potpunom sigurnošću. Samo su nestali.“ Dţejs je pucnuo prstima. Video je šta se desilo njegovom prijatelju i on je samo nestao. Ne znam šta su taĉno bili. Ne demoni, ali ne ni ljudi.“ Da, to sam i sam shvatio, hvala.“ Dţejs ga je pogledao malo bliţe.

To –

što se desilo napadaĉima – to si bio ti, zar ne? Tvoj Znak, ovde.“ Pokazao je na njegovo ĉelo. nestali.“

Video sam da je zasvetleo pre nego što su oni samo...

Sajmon nije ništa rekao.

Video sam dosta“, rekao je Dţejs. Nije bilo sarkazma u njegovom

glasu, za promenu, ili bilo kakvog podsmeha. Ja nisam to uradio“, rekao je Sajmon blago.

Ali nikada nisam video tako nešto.“ Ja nisam ništa uradio.“

Nisi morao“, rekao je Dţejs. Njegove zlatne oĉi su sijale na njegovom prašinom išaranom licu. Jer je zapisano: Osveta je moja; j a ću naplatiti , reĉe Gospod.“

6 BuĎenje mrtvih Dţejsova soba je bila sreĎena kao i uvek – krevet savršeno namešten, knjige su bile poreĎane po azbučnom redu na polici, poruke i citati iz knjiga paţljivo namešteni na stolu. Čak je i njegovo oruţje bilo poreĎano po zidu po veličini, od velikih mačeva do malih bodeţa. Kleri, koja je stajala na vratima, uzdahnula je. To je bilo u redu. Navikla je na to. To je bio, kako je uvek mislila, Dţejsov način da kontroliše elemente ţivota koji bi u suprotnom verovatno bili prenatrpani haosom. Toliko dugo je ţiveo i nije znao ko – ili čak šta – je stvarno bio, tako da je teško mogla da ga krivi što paţljivo po azbučnom redu reĎa svoju kolekciju poezije. Ona je mogla, kako god – i jeste – da ga osuĎuje što nije tu. Ako nije došao kući kad je otišao iz prodavnice, gde je otišao? Dok je gledala po sobi, osećaj nestvarnosti je prošao njome. Nije bilo moguće da se bilo šta od ovoga dogaĎa, zar ne? Znala je kako su raskidi išli iz priča priča devojaka. Prvo odguravanje, konstantno odbijanje poziva i poruka. Glupe poruke u k ojima kaţu da je sve u redu, da mu je samo trebalo nešto vremena. Onda govor kako Nisi ti, ja sam.“ A onda plakanje. Nikada nije ni pomišljala da će bilo šta od toga strefiti nju i Dţejsa. Ono što su oni imali nije bilo obično, ili rutina običnih parova i raskida. Pripadali su jedno

drugome potpuno, i uvek će i pripadati i to je bilo to. Ali moţda su se svi tako osećali? Do trenutka kad shvate da su kao i svi drugi, i da se sve za šta su mislili da je stvarno, raspalo. Nešto srebrno je zasijalo u sobi i privuklo joj je pogled. Bila je to kutija koju je Amatis dala Dţejsu, sa delikatnim izrezbarenim pticama sa strane. Znala je da je prolazio kroz to: čitao pisma polako, gledao slike i poruke. Nije puno pričao sa njom o tome, i ona nije ţelela da ga prisiljava. Njegova osećanja o svom biološkom ocu su bila nešto kroz šta je morao sam da proĎe. Našla je sebe kako razgleda po kutiji. Setila se kako je sedeo na stepenicama ispred Sale za Dogovore u Idrisu, drţeći kutiju u krilu. Kad bih mogao da prestanem da te volim, rekao je. Dotakla je poklopac kutije, i njeni prsti su našli rupu, i kutija se otvori. Unutra su bili poţuteli papiri, stare fotografije. Izvadila je jednu i gledala u nju, fascinirana. Na slici je bilo tvoje ljudi, mlada ţena i mladi muškarac. Odmah je prepoznala ţenu, bila je to Lukova sestra Amatis. Gledala je u mladog čoveka onako kako se gleda u prvu ljubav. Bio je zgodan, visok i plav, iako su njegove oči bile plave, ne zlatne, i njegovo lice manje uglasto od Dţejsovog... a opet, znajući ko je on bio – Dţejsov otac – bilo je dovoljno da joj se stomak stegne. Brzo je spustila fotografiju Stivena Herondejla i umalo posekla prst na oštricu tankog noţa koji je bio dijagonalno poloţen u kutiji. Ptice su bile ugravirane po dršci. Oštrica je bila obloţena rĎom, ili je bar izgledalo kao rĎa. Mora da nije bilo čišćeno kako treba. Brzo je zatvorila kutiju, i okrenula se, osećajući krivicu kao teret na svojim leĎima. Pomislila je da ostavi poruku, ali je odlučila da je bolje da priča lice -ulice sa Dţejsom, pa je otišla z sobe i spustila se liftom do hodnia. Kucala je na vrata Izabeline sobe, ali izgleda je da ni ona nije kući. Čak su i kamenrune u hodniku sijale slabije nego obično. Osećajući se depresivno, Kleri pritisnu dugme lifta – samo da bi sh vatila da je već upaljeno. Neko se peo iz prizemlja Instituta. Dţejs, odmah je pomislila i puls joj se ubrzao. Ali, naravno, to moţda nije on, rekla je sebi. Mogla bi da bude Izi, ili Mariz, ili – Luk?“ rekla je iznenaĎeno kad su se vrata lifta otvorila.

Šta ti traţiš ovde?“

Mogao bih da te pitam isto to.“ Iskoračio je iz lifta, zatvarajući vrata za sobom. Nosio je flanelsku jaknu podignutih rukava na zakopčavanje za koju ga je Dţoslin ubeĎivala da baci još od kad su počeli da izlaze. Bilo je lepo, pom

islila je Kleri, što ništa što se desilo izgleda nije promenilo Luka. SviĎalo mu se ono što mu se i pre sviĎalo i to je bilo to. Čak i ako je to bila stara jakna. pretpostavim. Pa, je l' ovde?“

Samo što mislim da mogu da

Dţejs? Ne.“ Kleri je slegla ramenima, pokušavajući da ne izgleda zabrinuto. Videću ga sutra.“ Luk je uzdahnuo.

Ma, u redu je.

Kleri –

„‟ Lusijane.“ Hladan glas koji je dolazio otpozadi je pripadao Mariz. došao.“

Hvala što si tako brzo

Okrenuo se da je pozdravi. Mariz.“ Mariz Lajtvud je stajala na vratima, blago prekrštenih ruku. Nosila je rukavice, bledosive rukavice koje su se slagale uz njeno sivo odelo. Kleri se pitala da li ikad nosi pantalone. Nikad nije videla Izabelinu i Alekovu majku da nosi bilo šta drugo sem moćnih odela i suknja. znala da si ovde.“

Kleri“, rekla je.

Nisam

Kleri je osetila kako crveni. Mariz nije izgledala kao da joj smeta njeno dolaţenje i odlaţenje, ali ipak, Mariz nikad nije odobravala Klerinu vezu sa Dţejsom. Bilo je teško kriviti je. Mariz se još uvek nosila sa Maksovom smrću, koja se dogodila pre samo šest nedelja, i radila je to sama jer je Robert Lajtvud još uvek bio u Idrisu. Imala je veće stvari na umu od Dţejsovog ljubavnog ţivota. Baš sam odlazila“, rekla je Kleri.

Odvešću te kući kad završim

šta imam ovde“, rekao je Luk stavljajući ruku na njeno rame. Mariz, je l' problem da Kleri ostane dok mi prošetamo? Zato što bih više voleo da ostane.“ Mariz je klimnula glavom. kroz kosu. nedelje –

Nema problema, pretpostavljam.“ Uzdahnula je, provlačeći ruke

Veruj mi, volela bih da ne moram da ti smetam. Znam da se venčavaš ove

čestitke, usput. Ne znam jesam li ti to rekla pre.“ Nisi“, rekao je Luk,

ali cenim to. Hvala ti.“

Samo šest nedelja.“ Mariz se gorko nasmeja.

Prilično čudan splet okolnosti.“

Luk stegnu jače Klerinom rame, jedini znak njegove iznerviranosti. nisi pozvala čak ovde da bi mi čestitala na veridbi, zar ne?“

Pretpostavljam da me

Mariz klimnu glavom. Izgledala je veoma umorno, pomislila je Kleri, i bilo je sedih u njenoj podignutoj kosi kojih nije bilo pre. nedelje?“

Ne. Pretpostavljam da si čuo za tela koja smo pronašli prošle

Mrtvi Senolovci, da.“ Našli smo još jednog večeras. Bačenog u kontejner u Kolumbus Parku. Teritorija tvog čopora.“ Lukove obrve se podigoše. ostali –

Da, ali

„‟ Prvo telo je naĎeno u Grinpointu. Teritorija Veštaca. Drugo je plutalo u jezeru u Central Parku. Vilinski domen. Sada imamo teritoriju vukodlaka.“ Fiksirala je pogledom Luka. te navodi da pomisliš šta?”

To

Da neko ko nije baš zadovoljan novim Dogovorom pokušava da okrene stanovnike Podzemlja jedne protiv druge.“ Mogu da te uverim da moj čopor nema ništa sa ovim. Ne znam ko je iza ovoga, ali to je veoma naivan postupak, ako mene pitaš. Nadam se da će Klava videti šta se stvarno dogaĎa“, rekao je Luk. Ima još“, rekla je Mariz. Identifikovali smo prva dva tela. Trebalo je vremena pošto je prvo bilo spaljeno da skoro nismo mogli da razaznamo šta je, a drugo strašno rastrgnuto. Moţeš li da pogodiš ko su oni bili?“ Mariz – “ Anson Pangborn“, rekla je, primetim, još od Valentinove smrti –

i Čarls Friman. O njima se ništa nije čulo, ako mogu da

“ Ali to nije moguće“, prekinula ih je Kleri.

Luk je ubio Pangborna, još u avgustu –

u Renviku.“ On je ubio Emila Pangborna“, rekla je Mariz.

Anson je

bio Emilov mlaĎi brat. Zajedno su bili u Krugu.“ Kao i Friman“, rekao je Luk. Znači, neko ne samo da ubija Senolovce, nego ubija one koji su članovi Kruga? I ostavlja ih na teritoriji stanovnika Podzemlja?“ Klimnuo je glavom. Zvuči kao da neko pokušava da protrese neke od... pobunjenih članova Klave. Moţda da ih natera da ponovo razmisle o novom Dogovoru. Trebalo je da očekujemo ovo.“ Pretpostavljam“, rekla je Mariz. Već sam se videla sa Silin kraljicom i poslala poruku Magnusu. Gde god da je.“ Prevrnula je očima; izgleda da su Mariz i Robert prihvatili Alekovu vezu sa Magnusom iznenaĎujuće dobro, ali Kleri je mogla primetiti da Mariz nije baš to shvatala ozbiljno. Samo sam mislila, moţda...“ Uzdahnula je. Bila sam tako iscprljena u poslednje vreme. Osećam se kao da jedva mogu da mislim ispravno. Mislila sam da moţda imaš ideju ko ovo radi, nešto što meni nije palo na pamet.“ Luk je odmahnuo glavom. Neko ko je dubokoprotivan novom sistemu. Ali to bi mogao da bude bilo ko. Pretpostavljam da nema dokaz a na telima?“ Mariz je uzdahnula. Ništa precizno. Kad bi mrtvi mogli da govore, a Lusijane?“ Bilo je kao da je Mariz podigla ruku i spustila zavesu ispred Klerinih očiju; sve je postalo mračno, osim jednog jedinog simbola koji je visio kao svetleći znak naspram noćnog neba. Izgleda da njena moć nije nestala.

Šta ako...“, rekla je polako podiţući pogled ka Mariz.

Šta ako bi mogli?“ *** Gledajući sebe u ogledalu Kajlovog stana, Sajmon nije mogao da se ne pita odakle potiču sve te priče o tome kako vampir i nemaju odraz u ogledalu. On je sebe mogao savršeno da vidi na reflektujućoj površini – kovrdţava braon kosa, duboke braon oči, bela, netaknuta koţa. Olizao je krv sa svoje isečene usne iako je njegova koţa već bila zacelila. Znao je, objketivno govoreći , da je postao atraktivniji otkad je postao vampir. Izabel mu je objasnila da su sada njegovi pokreti postali nekako graciozni i to, a pre je izgledao kao beskućnik; sad je nekako izgledao čudno atraktivno, kao da je sad ustao iz krevet.

Iz tuĎeg kreveta“, naglasila

je, što je, kako je rekao, on već i sam shvatio. Kada je pogledao u sebe, meĎutim, on nije video ništa od toga. Bledoća njegove koţe ga je, kao i uvek, uznemiravala, kao i tamne, paukolike vene po zglobovima, znak da se nije hranio danas. Izgledao je kao čudovište i nije prepoznao samog sebe. Moţda je cela ta priča kako ne moţeš da vidiš sebe u ogledalu kad postaneš vampir samo bila metafora. Moţda samo nisi mogao sebe da prepoznaš u ogledalu. Umiven, vratio se u dnevnu sobu gde je Dţejs leţao ispruţen na kauču, čitajući Kajlovu kopiju Gospodara prstenova. Spustio je na stočić čim je Sajmon ušao. Njegova kosa je izgledala mokro, kao da je prosuo kofu vode na glavu. Vidim zašto ti se sviĎa ovde“, rekao je, pokazujući ka Kajlovoj kolekciji filmskih postera i naučno fantastičnih knjiga. Ovde štreberskih stvari ima na pretek.“ Hvala. Nemaš pojma koliko cenim to.“ Sajmon pogleda Dţejsa. Dole, ispod svetlog svetla sijalice, Dţejs je izgledao – bolesno. Senke koje je Sajmon primetio ispod njegovih očiju su bile izraţenije nego ikad, i njegova koţa je izgledala rastegljena preko kostiju njegovog lica. Njegova ruka se malo tresla dok je sklanjao kosu sa čela uobičajenim pokretom. Sajmon je odmahnuo glavom. Otkad je on Dţejsa znao dovoljno dobro da bi mogao da utvrdi koji pokreti su bili uobičajeni za njega? Nije da su bili prijatelji ili tako nešto. Izgledaš očajno“, rekao je. Dţejs je trepnuo. Mislim da je malo čudno vreme da počneš sa uvredama, ali ako insistiraš, verovatno mogu da smislim nešto dobro.“ Ne, stvarno tako mislim. Ne izgledaš dobro.“ Kaţe dečko koji je seksipilan koliko i pingvin. Vidi, shvatam da si moţda ljubomoran što ti dobri Gospod nije dao sve najbolje kao meni, ali to nije razlog da – “ Ne pokušavam da te uvredim“, odgovorio je Sajmon. si poslednji put pojeo nešto?“

Dţejs je izgledao zamišljeno.

Juče?“

Jeo si nešto juče. Je l' si siguran?“

Mislim da izgledaš bolesno. Kad

Dţejs je slegao ramenima. misli m da jesam juče, da.“

Pa sad, ne mogu da se zakunem nad hrpom Biblija da jesam. Ali

Sajmon je razgledao sadrţaj Kajlovog friţidera ranije kad je traţio mesto za flaše i nije bilo mnogo za naći. Sasušen stari limun, neke limenke, kilogram teletine, i neobjašnjiv, jedan pop tart u zamrzivaču. Uzeo je svoje ključeve sa šanka. supermarket na uglu. Ajde da ti kupimo nešto.“

Ajde“, rekao je.

Ima jedan

Dţejs je izgledao kao da je raspoloţen za svaĎu, ali je onda slegnuo ramenima.

Dobro“,

rekao je tonom koji nije mario gde je išao ili šta će tamo da radi. Idemo.“ Kod inte rfona, Sajmon je zaključavao vrata ključevima na koje se još uvek navikavao, dok je Dţejs ispitivao imena pored dugmenceta za zvonjenje.

Ovo je tvoj, a?“ pitao je pokazujući na 3A.

Kako to da samo piše Kajl? Zar nema prezime?“ Kajl ţeli da bude rok zvezda“, rekao je Sajmon silazeći niz stepenice. jednom imenu. Kao Rijana.“

Mislim da radi na

Dţejs ga je pratio, savijajući ramena zbog vetra, a ipak nije mu palo na pamet da zašnira jaknu koju je uzeo od Kleri ranije.

Nemam pojma o čemu ti pričaš.“

Siguran sam da nemaš.“ Kako su skrenuli na uglu kod Avenije B, Sajmon je pogledao Dţejsa. Pa“, rekao je. Je l' si me pratio? Ili je to samo neverovatna slučajnost što si se našao na vrhu zgrade pored koje sam ja išao kad su me napali?“ Dţejs je stao na trotoaru, čekajući da se upali zeleno svetlo. Izgleda da su i Senolovci morali da poštuju saobraćajne zakone.

Pratio sam te.“

Je l' ovo deo u kome mi kaţeš da si potajno zaljubljen u mene? Vampirska magija ponovo udara.“ Takva stvar ne postoji“, rekao je Dţejs dok mu je Klerin raniji komentar odzvanjao u glavi. I ja sam pratio Kleri, ali kad je ušla u taksi, nisam mogao da pratim taksi. Zato sam se okrenuo i pratio tebe. Uglavnom, da bi nešto radio.“

Pratio si Kleri?“, pitao je Sajmon. uhoĎena.“

Evo ti jedna činjenica: većina devojaka ne voli da bude

Ostavila je svoj telefon u dţepu moje jakne“, rekao je Dţejs, pokazujući desni dţep gde se telefon nalazio.

Mislio sam da mogu da provalim gde ide i da joj ostavim tamo.“

Ili“, rekao je Sajmon,

mogao si da je

pozoveš na fiksni i kaţeš joj da je kod tebe njen telefon i ona bi došla i uzela od tebe.“ Dţejs nije ništa rekao. Svetlo se promenilo i prešli su ulicu prema supermarketu. Još uvek je bio otvoren. Marketi na Menhetnu nisu nikad zatvoreni, pomisli Sajmon, što je bila lepa promena u odnosu na Bruklin. Menhetn je bilo dobro mesto da budeš vampir. Mogao si kupovinu da obavljaš uveče i niko ne bi ni pomislio da je to čudno. nećeš da mi kaţeš zašto?“ Ne, neću“, rekao je Dţejs.

Izbegavaš Kleri“, ispljunuo je Sajmon.

Pretpostavljam da

Samo se ubroji u srećnike zato što sam te pratio ili –

“ Ili šta? I drugi napadač bi bio mrtav?“ Sajmon je mogao da čuje gorčinu u svom glasu. Video si šta se desilo.“ Da. I video sam pogled na tvom licu kad se to desilo.“ Dţejsov ton je bio neutralan. To nije bio prvi put da si video da se nešto tako desilo, zar ne?“ Sajmon je objasnio Dţejsu o figuri u kombinezonu koja ga je napala u Vilijamsburgu i sad je sumnjao da je to bio samo napadač. Nakon što je umro, pretvorio se u so“, završio je. Kao i drugi čovek. Pretpostavljam da je to neka biblijska stvar. Komadi soli. Kao Lotova ţena.“ Stigli su do supermarketa; Dţejs je otvorio vrata i Sajmon ga je pratio, uzimajući srebrnasta kolica sa reda kod vrata. Krenuo je da ih gura duţ reda polica i Dţejs ga je pratio, zamišljen.

Pretpostavljam da je pitanje“, rekao je Dţejs,

da li imaš predstavu ko moţda ţeli da te ubije?“ Sajmon je slegnuo ramenima. Dok je gledao svu tu hranu oko sebe, stomak mu se grčio i podsećao ga koliko je zapravo gladan, ali ipak ništa što su prodavali ovde ga ne bi zadovoljilo. Izgleda da me mrzi. I ţeleo me je mrtvog pre –

Moţda Rafael.

“ Nije Rafael“, rekao je Dţejs.

Kako moţeš da budeš tako siguran?“

Zato što Rafael zna za tvoj Znak i nije glup da krene na tebe tako direktno. Tačno zna šta bi se desilo. Ko god da te traţi, to je neko ko te zna dovoljno dobro da zna gde ideš, ali ne zna za Znak.“ Ali to bi mogao da bude bilo ko.“ Baš tako“, rekao je Dţejs i nasmejao se. Na trenutak je ponovo izgledao kao on. Sajmon je klimnuo glavom. Vidi, je l' znaš šta hoćeš da jedeš ili samo nastavljaš da me vučeš po ovoj prodavnici zato što te to zabavlja?“ To“, rekao je Dţejs, a i nisam baš upoznat sa onim što se prodaje u zemljanskim prodavnicama. Uglavnom Mariz kuva ili naručujemo hranu.“ Slegnuo je ramenima i pokupio neko voće sa police.

Šta je ovo?“

To je mango.“ Sajmon je zurio u Dţejsa. Ponekad je izgledalo kao da su Senolovci stva rno sa druge planete. Mislim da nikada nisam video ovo, a da nije isečeno“, rekao je Dţejs. Sajmon je zgrabio mango i stavio ga u korpu.

Super. Šta još voliš?“

Dţejs je zastao na trenutak. Čorbu od paradajza“, konačno je rekao. Za večeru ćeš da jedeš čorbu od paradajza i mango?“ Dţejs je slegnuo ramenima.

Ja volim mango.“

Čorbu od paradajza?

Ne zanima me hrana puno.“

Okej. Šta god. Ostani ovde. Odmah se vraćam.“ Senolovci. Sajmon je tiho pričao sam sa sobom dok je išao do polica sa konzervama supe. Oni su bili nešto kao bizarni milioneri – ljudi koji nikada nisu brinuli o malim stvarima, kao što je kupovanje hrane, ili kartice za metro – i vojnici, sa tom disciplinom i neprekidnim treniranjem. Moţda je tako bilo lakše za njih, ići kroz ţivot sa naoč arima, pomislio je dok je uzimao konzervu čorbe sa police. Moţda je to pomagalo da ostaneš fokusiran na veliku sliku – koja je, kada ti je posao da štitiš svet od zla, prilično velika slika. Osećao se prilično patetično naspram Dţejsa dok se pribliţavao m estu na kom ga je ostavio

– a onda je stao. Dţejs se naginjao na policu, okrećući nešto u rukama. Sa ove daljine Sajmon nije mogao da vidi šta je to, ali nije mogao ni da se pribliţi zato što su mu dve tinejdţerke blokirale put dok su stajale na polovini p olica smejući se i pribliţavajući se jedna drugoj da bi šaputale onako kako devojke šapuću. Bile su obučene kao da imaju preko dvadeset godina, visoke štikle i kratke suknje, pušap grudnjaci i bez jakni da se smrznu. Mirisale su na sjaj za usne. Sjaj za usne, bebi puder i krv. Mogao je da ih čuje, naravno, čak i šaputanje. Pričale su o Dţejsu, koliko je seksi, svaka skupljajući hrabrost da ode i priča sa njim. Bila je to rasprava o njegovoj kosi i njegovim pločicama, iako one nisu stvarno mogle da vide nj egove pločice jer je imao majicu. Bljak, pomislio je. Ovo je smešno. Hteo je da kaţe Izvinite“ kad se jedna od njih, viša i tamnije kose od ove druge, odvojila i krenula ka Dţejsu, malo se klimajući na štiklama. Dţejs je pogledao kad mu je prišla, njegove oči zasijaše, i Sajmon se odjednom uspaniči da Dţejs ne pomisli da je vampir ili neki demon ili nešto i da ne izvuče i ubode je serafijskim noţem i onda bi oboje bili uhapšeni. Nije trebalo da brine. Dţejs je samo podigao obrvu. Devojka mu je nešto rekla , on je slegnuo ramenima; stavila mu je nešto u ruku i onda se vratila kod prijateljice. Izgegale su iz prodavnice, smejući se zajedno. Sajmon je otišao do Dţejsa i spustio konzervu u kolica. Mislim“, rekao je Dţejs,

Pa, šta je ovo bilo?“

da me je pitala da li sme da pipne moj mango.“

To je rekla?“ Dţejs slegnu ramenima.

Da, i dala mi je svoj broj telefona.“ Pokazao je Sajmonu papir, a

onda ga ubacio u kolica.

Je l' moţemo sad da idemo?“

Nećeš da je pozoveš, zar ne?“ Dţejs ga je pogledao kao da je p oludeo. Zaboravi da sam to rekao“, rekao je Sajmon. samo dolaze kod tebe?“

Ovo ti se stalno dešava, zar ne? Devojke

Samo kad nisam nevidljiv.“ Da, jer kad jesi, devojke ne mogu da te vide, jer si nevidljiv.“ Sajmon je klimnuo glavom. Ti si javna pret

nja. Ne bi smeo da izlaziš sam.“ Ljubomora je jedna tako uţasna emocija, Luisu.“ Dţejs je nabacio zavodljivi osmeh koji je, normalno, terao Sajmona da ga udari. Ne ovog puta, pomislio je. Sad je shvatio čime se Dţejs igrao, šta je vrteo meĎu prstima kao da je nešto dragoceno ili opasno ili oba. Bio je to Klerin telefon. *** I dalje nisam siguran da je to dobra ideja“, rekao je Luk. Kleri, čije su ruke bile prekrštene na grudima da bi oterala hladnoću Grada kostiju, pogledala ga je. kaţeš pre nego što smo došli ovde.“

Moţda je trebalo da to

Prilično sam siguran da jesam. Par puta.“ Lukov glas je odbijao o kamene fenjere koji su se uzdizali, prošarani neprocenjivim kamenom – crni oniks, zeleni ţad, crveni karnelian i plavi lapis. Srebrna kamen -runa je go rela u fenjerima, osvetljujući mauzolej koji je oivičavao svaki zid svetlo belom u koju je bilo bolno gledati. Malo toga se promenilo u Gradu kostiju otkad je Kleri poslednji put bila ovde. I dalje se osećao vanzemaljskim i čudnim, iako su sada izuvijane i uglaste rune na podu grepkale njen um svojim značenjima, umesto da budu potpuno nejasne. Mariz je ostavila nju i Luka u ovoj ulaznoj prostoriji čim su ušli, radije odlazeći i pričati sa Tihom braćom sama. Nije bilo šanse da puste njih troje da vide tela, upozorila je Kleri. Mrtvi Senolovci su bili pod posedom čuvara Grada kostiju, i niko drugi nije mogao njima da upravlja. Ne da je ostalo još mnogo čuvara. Valentin je ubio skoro sve dok je traţio Mač, ostavljajući samo par njih u ţivotu koji nisu bili u Gradu kostiju sve vreme. Novi članovi su dodati njihovom odredu od tad, ali Kleri je sumnjala da ima više od desetoro ili petnaestoro Tihe braće na svetu. Lupkanje Marizinih cipela po kamenom podu obavestilo ih je o njenom dolasku pre nego što se zapravo pojavila, a pokradeni Tihi brat išao je za njom. rekla je kao da Kleri i Luk nisu bili tačno tamo gde i h je ostavila.

Tu ste“,

Ovo je brat Zakerija. Brate Zakerija, ovo je devojka o kojoj sam ti pričala.“

Tihi brat je skinuo polako kapuljaču sa svog lica. Kleri je zadrţala uzdah iznenaĎenja. Nije izgledao kao brat Dţeremaja, sa svojim šupljim očima i zašivenim ustima. Oči brata Zakerije su bile zatvorene, njegove visoke jagodice obeleţene oţiljkom jedne jedine crne rune. Ali njegova usta nisu bila zašivena i zatvorena i izgleda nije bio ćelav. Bilo je teško da odredi, dok mu je kapuljača bila na glavi, da li je vide la senke ili tamnu kosu. Osetila je kako njegov glas dotačinje njen um. Stvarno veruješ da moţeš ovo da uradiš, Valentinova kćeri? Osetila je kako joj obrazi crvene. Mrzela je da je podsećaju čija je ćerka bila.

Sigurno ste čuli za druge stvari koje je uradila“, rekao je Luk. je pomogla u Ratu.“

Njena runa vezivanja nam

Brat Zakerija je podigao kapuljaču da sakrije lice. Krenite sa mnom u Kosturnicu. Kleri je pogledala u Luka, nadajući se podršci, ali je gledao napred igrajući se sa naočarima onako kako se igrao kad je nervozan. Uz uzdah, krenula je sa Mariz i bratom Zakerijom. Pomerao se tiho kao magla, dok su Marizine štikle odzvanjale hodnikom. Kleri se pitala da li je Izabelina naklonost ka neprikladnoj obući nasledna. Pratili su krivudav put, prolaz eći kroz veliki prostor namenjen Zvezdama koje govore gde su Tiha braća prvi put rekla Kleri za Magnusa Bejna. Iza toga bila su velika vrata, par velikih gvozdenih vrata. Po njihovoj unutrašnjosti su bile ucrtane rune koje je Kleri prepoznala kao rune smrt i i mira. Preko vrata je bilo nešto napisano na latinskom da je poţelela da ima svoje beleške kod sebe. Ona je malo zaostajala sa latinskim u odnosu na ostale Senolovce; većina ga je pričala kao da im je drugi jezik. Taceant Colloquia. Effugiatrisus. Hiclocus es tubi mors gaudet succurrevitae. Svaki razgovor neka prestane. Neka se raširi tišina“, čitao je Luk naglas. mrtvi uče ţive.“

Ovo je mesto gde

Brat Zakerija je poloţio ruku na vrata. Većina ubijenih je spremna za tebe. Jesi li spremna? Kleri se s trese, pitajući se u šta je tačno samu sebe uvukla.

Spremna sam.“

Vrata se širom otvoriše, i oni uĎoše. Unutra je bila velika soba bez prozora, zidova od glatkog belog mermera. Bili su prepuni kuka na kojima su bili okačeni srebrni instrumenti: skalpeli, stvari koje su izgledale kao čekići, testere za kosti i sprave za lomljenje rebara. A iza njih na policama su bili još čudniji instrumenti: veliki sto prepun alata, gomile peskovitog papira i tegle višebojne tečnosti, uključujući i zelenkastu na kojoj je pisalo kiselina. U centru prostorije se nalazio red visokih mermernih stolova. Većina je bila prazna. Tri su bila zauzeta, a na dva od ta tri, sve što je Kleri mogla da vidi jeste ljudsko telo prekriveno belim čaršavom. Na trećem stolu je leţalo telo, čaršav navučen do ispod rebara. Golo od struka na dole, telo je očigledno pripadalo muškarcu, a isto tako očigledno i Senolovcu. Leš bleda koţa je kompletno bila iscrtana runama. Mrtve čovekove oči su bile vezane belom svilom zbog senolovačkog običaja. Kleri je potisnula mučninu i krenula da stane pored leša. Luk je krenuo za njom, ruke zaštitnički na njenom ramenu; Mariz je stajala naspram njih i gledala sve radoznalim plavim očima, iste boje kao i Alekove. Kleri je izvadila stelu iz dţepa. Mogla je da oseti

hladnoću mermera kroz svoju majicu dok se naginjala preko mrtvog čoveka. Toliko blizu, mogla je da vidi detalje – da je njegova kosa bila crveno-braon i da je njegovo grlo bilo raskidano, verovatno ogromnom kandţom. Brat Zakerija se primakao i sklonio sv ilu koja je vezivala čovekove oči. Ispod toga, bile su zatvorene. Moţeš da počneš. Kleri je duboko udahnula i stavila vrh stele na ruku mrtvog Senolovca. Runa koju je prethodno zamislila, na ulazu u Institut, se vratila jasno kao slova njenog imena. Počel a je da crta. Crni znak je krivudao iz vrha njene stele, kao što je i uvek – ali njena ruka je sada bila teška , stela se polako povlačila, kao da je pisala u blatu, a ne na koţi. Kao da je instrument bio zbunjen, prelazeći preko površine mrtve koţe, traţeći ţivi duh Senolovca koji više nije bio tu. Klerin stomak se prevrtao dok je crtala i kad je završila i vratila svoju stelu, bila je sva znojava i bilo joj je muka. Nekoliko dugih trenutaka se ništa nije dešavalo. Onda, odjednom, oči mrtvog Senolovca se otvoriše. Bile su plave, a beonjače crvene od krvi. Mariz ispusti dug uzdah. Bilo je očigledno da nije verovala da će runa raditi.

Za ime AnĎela.“

Hrapav dah izaĎe iz mrtvog čoveka, zvuk nekoga ko pokušava da diše kroz rasporeno grlo. Rascepana koţa njegovog vrata se pomerala kao riblje škrge. Njegove grudi su se podizale, i reči izlazile iz njegovih usta. Boli.“ Luk se kleo i gledao u Zakeriju, ali je Tihi brat bio bez reakcije. Mariz se pribliţila stolu, očiju odjednom oštrih, skoro pa predatorskih. Senolovče“, rekla je.

Ko si ti? Zahtevam tvoje ime.“

Čovekova glava se pomerala sa jedne strane na drugu. Podigao je ruku i odmah je grčevito pala. Bol... Neka prestane.“ Kleri je umalo stela ispala iz ruke. Ovo je bilo mnogo gore nego što je zamišljala. Gledala je prema Luku koji se sklanjao od stola očiju ispunjenih uţasom. bio zapovedan.

Senolovče.“ Marizin glas je

Ko ti je ovo uradio?“

Molim vas...“ Luk se okretao p o prostoriji, okretao Kleri leĎa. Izgledalo je kao da razgleda alate Tihe braće. Kleri je zaleĎeno stajala dok je Marizina ruka letela ka leševom ramenu i zabola prste. AnĎela, zahtevam da mi odgovoriš!“ Senolovac ispusti zvuk kao da se guši.

Stanovnik Podzemlja... vampir...“

Za ime

Koji vampir?“ zahtevala je Mariz.

Kamil. Prastari –

“ Reči se zaglaviše kad crna krv krete da izlazi iz mrtvih usta. Mariz prošaputa nešto i skloni ruku. Čim je to uradila, Luk se pojavio noseći teglu sa zelenom kiselinom koju je Kleri ranije primetila. Jednim pokretom, otvorio je teglu i prosuo kiselinu po Znaku na ruci leša, poništavajući ga. Leš jednom zavrišta kad je meso krenulo da crvči – i ponovo leţe na sto, očiju praznih; šta god da ga je animiralo za taj kratki period, očigledno je nestalo. Luk je ostavio praznu teglu na sto. Mariz.“ Njegov glas je bio pun prekora. ponašamo se ovako prema našim mrtvima.“

Ne

Ja ću odlučiti kako ću da postupam sa našim mrtvima, Stanovniče.“ Mariz je bila bleda, a njeni obrazi uo kvireni crvenom.

Sada imamo ime. Kamil. Moţda moţemo da sprečimo dalje smrti.“

Postoje gore stvari od smrti.“ Luk je ispruţio ruku prema Kleri, ne gledajući je. Kleri. Mislim da je vreme da odemo.“ ***

Hajde,

Znači stvarno ne moţeš da se setiš nijedne osobe više koja bi ţelela da te ubije?“ pitao je Dţejs, ne prvi put. Prešli su spisak par puta i Sajmon je postao umoran od jednog istog pitanja. A da ne pominjem da je sumnjao da je Dţejs samo polovično obraćao paţnju. Nakon što je pojeo čorbu koju je Sa jmon kupio – hladnu, van konzerve, kašikom, za koju Sajmon nije mogao da prestane da misli da je odvratna – nagnuo se kroz prozor čija je zavesa bila blago pogurana tako da je mogao da vidi saobraćaj u Aveniji B i blago svetleće prozore preko puta. Kroz njih je Sajmon mogao da vidi ljude kako večeraju, gledaju televiziju, sede za stolom i pričaju. Obične stvari koje su obični ljudi radili. To je učinilo da se oseća nekako tuţno. ljudi koji me ne vole.“

Za razliku od tebe“, rekao je Sajmon,

nema puno

Dţejs je ovo ignorisao. Ima nešto što mi ne pričaš.“Sajmon je uzdahnuo. Nije ništa hteo da kaţe o Kamilinoj ponudi, ali s obzirom da je neko pokušavao da ga ubije, iako neuspešno, moţda tajnovitost nije bila prioritet. Objasnio je šta se desilo kad se sastao sa vampirkom, dok ga je Dţejs gledao nedokučivog izraza.

Kad je završio, Dţejs je rekao: Zanimljivo, ali ni ona nije jedna od onih koji pokušavaju da te ubiju. Zna za tvoj Znak, to prvo. A i nisam siguran da ţeli da rizikuje da bude uhvaćena zbog takvog kršenja zakona. Kad su Stanovnici tako stari, uglavnom znaju kako da se drţe što dalje od nevolja.“ Spustio je čorbu. Mogli bismo opet da izaĎemo“, predloţio je. vidimo da li će da te napadnu i treći put. Ako bismo mogli da uhvatimo jednog od njih, mo ţda bismo –

Da

“ Ne“, rekao je Sajmon.

Zašto uvek pokušavaš da se ubiješ?“

To mi je posao.“

To je jedan od delova tvog posla. Bar za većinu Senolovaca. Za tebe je to izgleda svrha.“ Dţejs slegnu ramenima.

Moj otac je uvek govorio –

“ Prekinuo je, steţući lice. Izvini. Mislio sam Valentin. Za ime AnĎela. Svaki put kad ga tako nazovem, osećam sam se kao da izdajem svog pravog oca.“ Sajmon se osetio patetičnim pored Dţejsa. Vidi, mislio si da ti je otac koliko šesnaest godina? To ne nestaje u jednom danu. A i nikada nisi upoznao osobu koja je bila tvoj pravi otac. Jer je mrtav. Tako da ne moţeš stvarno da ga izdaš. Samo misli o sebi kao o nekome ko ima dva oca.“ Ne moţeš da imaš dva oca.“ Naravno da moţeš“, rekao je Sajmon. Ko kaţe da ne moţeš? Moţemo da kupimo jednu od onih knjiga za malu decu. Timi ima dva oca. Samo što mislim da ih nisu zvali Timi -ima-dva-oca i Jedan-od-njih-je- biozao. Taj deo ćeš sam morati da proradiš.“

Dţejs prevrnu očima. Fascinantno je“, rekao je. Znaš sve te reči i sve su na engleskom, ali kad ih spojiš zajedno u jednu rečenicu, nemaju nikakvog smisla.“ Lagano je pomerio zavesu. Ne bih očekivao da razumeš.“ Moj otac je mrtav“, rekao je Sajmon. Dţejs se okrenuo da ga pogleda. Shvatio sam da nisi znao“, rekao je Sajmon. zainteresovan za mene. Tako da -

Šta?“

Mislim, nije da si planirao da pitaš ili da si

da. Moj otac je mrtav. Tako da imamo to zajedničko.“ Odjednom iscrpljen, naslonio se na kauč. Osetio se bolesnim i umornim i šašavim – veliki umor koji je izgleda zaronio u njegove kosti. Dţejs, u drugu ruku, je izgledao zaposednut neumornom energijom koja je malo zbunila Sajmona. Nije bilo lako ni gledati ga kako jede čorbu od paradajza. Previše je ličila na krv. Dţejs ga je pogledao. Koliko je prošlo otkad si... jeo? Izgledaš prilično loše.“ Sajmon je uzdahnuo. Pretpostavio je da nije mogao ništa da kaţe, uzimajući u obzir da je prisiljavao Dţejsa da jede nešto.

Ček čas“, rekao je.

Odmah se vraćam.“

Izvukao se iz fotelje i otišao u svoju sobu i izvukao poslednju flašu krvi ispod kreveta. Pokušao je da ne gleda u to – zgrudvana krv je bila bolestan prizor. Protresao je flašu jako dok se vraćao u dnevnu sobu gde je Dţejs i dalje gledao kroz prozor. Naginjući se nad kuhinjski šank, Sajmon je otvorio flašu i uzeo gutlj aj. Normalno nije voleo da pije ispred drugih ljudi, ali ovo je bio Dţejs i nije ga bilo briga šta Dţejs misli. Uostalom, nije da ga Dţejs nije video kako pije krv pre toga. Bar Kajl nije bio kući. To bi bilo teško objasniti svom novom cimeru. Niko nije vo leo osobu koja je drţala krv u friţideru. Dva Dţejsa su ga pogledala – jedan pravi Dţejs, drugi njegov odraz u staklu prozora. hranjenje, znaš.“ Sajmon je slegnuo ramenima. Da“, rekao je Dţejs,

Ne moţeš samo da preskočih

Jedem sad.“

ali ti si vampir. Krv nije kao hrana za tebe. Krv je... krv.“

To je vrlo prosvetljujuće.“ Sajmon se zavalio u fotelju prekoputa televizora; to je verovanto nekad bila bledozlatna prostirka, ali je sad bila samo sivkasta. prosvetljujućih razmišljanja kao o vo? Krv je krv? Toster je toster? Ţele bombona je ţele bombona?“ Dţejs odmahnu glavom.

Je l' imaš dosta

Okej. Ignoriši moj savet. Zaţalićeš.“

Pre nego što je mogao da odgovori, čuo je kako se ulazna vrata otvaraju. Pogledao je ozbiljno u Dţejsa. Ovo je moj cimer. Kajl. Budi fin.“ Dţejs se šarmirajuće osmehnu.

Ja sam uvek fin.“

Sajmon nije dobio šansu da na ovo odgovori na način na koji bi voleo jer je sekundu kasnije Kajl upao u sobu, svetlih očiju i energičan.

Čoveče, bio sam ceo dan u gradu“, rekao je.

Umalo se nisam izgubio, ali znaš kako kaţu. Kad mnogo ludiš, baterije se isprazne – “ Pogledao je u Dţejsa, polako registrujući da ima još nekog u sobi. doveo prijatelja.“ Ispruţio je ruku.

O, ćao. Nisam znao da si

Ja sam Kajl.“

Dţejs nije ljubazno odgovorio. Na Sajmonovo iznenaĎenje, Dţejs se sav ukipio, njegove blede, ţute oči su sad streljale, celo njegovo telo je bilo na oprezu koji je pretio da ga pretvori iz običnog tinejdţera u nešto sasvim drugo. Zanimljivo“, rekao je. vukodlak.“

Znaš, Sajmon nijednom nije pomenuo da je njegov novi cimer

Kleri i Luk su ceo put do Bruklina prešli u tišini. Kleri je gledala kroz prozor dok su išli, gledajući kako Kineska četvrt polako klizi pored njih, a onda Vilijamsburški most, svetli kao lanac dijamanata naspram noćnog neba. U daljini, preko tamne vode reke, mogla je da vidi Renvik, prosvetljujući kao i uvek. Ponovo je izgledalo kao ruševina, prazni crni prozori zure kao očne duplje u lobanji. Glas mrtvog Senolovca joj je odzvanjao u glavi: Bol... Neka prestane. Savila se i stegla jaknu još više oko ramena. Luk je pogledao briţno, ali nije ništa rekao. Tako je bilo dok nije stao ispred kuće, ugasio motor, a onda se okrenuo ka njoj i progovorio.

Kleri“, rekao je.

Ono što si uradila – “ Bilo je pogrešno“, rekla je.

Znam da

je bilo pogrešno. I ja sam bila tamo.“ Obrisala je lice krajem svog rukava. Ajde, kreni da me grdiš.“ Luk je gledao u daljinu. Neću da te grdim. Nisi znala šta će da se desi. Sranje, i ja sam mislio da će upaliti. Ne bih išao sa tobom da nisam.“ Kleri je znala da je ovo rekao da bi se ona osećala bolje, ali nije. runu – “ Ali jesam.“

Da nisi stavio onu kiselinu na

Nisam ni znala da moţeš to da uradiš. Da tako uništiš runu.“ Ako je dovoljno povrediš, moţeš da umanjiš ili uništiš njenu moć. Ponekad ć e u bici, neprijatelj probati da spali ili odseče deo senolovačke koţe, samo da ih odvoji od moći runa.“ Luk je zvučao ometeno. Kleri je osetila kako joj usne podrhtavaju, i skupila ih je, jako, ne bi li prestale da se tresu. Ponekad je zaboravljala aspek te ţivota Senolovca koji su uţasniji – ovaj ţivot oţiljaka i ubijanja, kako joj je Hodţ jednom rekao. Pa“, rekla je,

neću to raditi ponovo.“

Nećeš to uraditi ponovo? Da napraviš tu runu? Ne sumnjam da nećeš, ali nisam siguran da to rešava problem.“ Luk je stavio prste na točak. Imaš sposobnost, Kleri. Predivnu sposobnost. Ali nemaš pojma šta to znači. Potpuno si neuveţbana. Ne znaš skoro ništa o istoriji runa, ili šta su značile Senolovcima vekovima. Ne moţeš da kaţeš runi koja je napravljena za dobro da radi nešto zlo.“ Bio si dovoljno srećan da me pustiš da koristim svoju moć kad je bila u pitanju runa vezivanja“, rekla je ljuto.

Tad mi nisi rekao da ne pravim rune.“

Nisam ti rekao da ne koristiš svoju moć. Zapravo, mislim da je problem što je ne koristiš toliko često. Ne koristiš je da promeniš boju noktiju ili da nateraš prevoz da doĎe kad ti hoćeš. Koristiš je samo u ovakvim ţivot -ilismrt prilikama.“ Rune jedino tad dolaze do mene.“ Moţda je tako jer još uvek nisi shvatila kako tvoja moć radi. Pomisli na Magnusa; njegova moć je deo njega. Izgleda kao da ti misliš da je tvoja odvojena od tebe. Nešto što se tebi dešava. Ali nije. To je alat koji moraš da naučiš da koristiš.“ Dţejs je rekao da Mariz ţeli da unajmi eksperta za rune da radi sa mnom, ali se to još uvek nije desilo.“

Da“, rekao je Luk.

Mariz ima druge stvari na umu.“ Izvadio je ključ iz brave i nastavio da

sedi još nekoliko trenutaka. Izgubiti dete onako kako je ona izgubila Maksa“, rekao je. mogu to da zamislim. Trebalo bi da više tolerišem njeno ponašanje. Da se tebi nešto desilo, ja...“ Njegov glas se izgubio. Volela bih kad bi se Robert vratio iz Idrisa“, rekla je Kleri. morala da se bori sa svim ovim. Mora da je uţasno.“

Ne

Ne vidim zašto bi ona sama

Mnogi brakovi se raspadnu kada dete umre. Bračni par ne moţe da prestane da krivi sebe ili jedno drugo. Mislim da je Robert otišao zato što mu treba mesta ili Mariz, svejedno.“ Ali oni vole jedno drugo“, rekla je Kleri. sebe, b ez obzira na to šta se desi?“

Zar to nije ljubav? Da budeš tu za osobu pored

Luk je pogledao prema reci, u tamnu vodu kako se sporo kreće pod svetlima jesenjeg meseca. Ponekad, Kleri“, rekao je,

ljubav jednostavno nije dovoljna.“

7 Pretor Lupus Flaša je skliznula iz Sajmonovih ruku i pala na pod, gde se raspala, šaljući male parčiće u razne pravce.

Kajl je vukodlak?“

Naravno da je vukodlak, idiote“, rekao je Dţejs. Pogledao je u Kajla.

Zar ne?“

Kajl nije ništa rekao. Uobičajeno dobro raspoloţenje sa njegovog lica je nestalo. Njegove kestenjaste oči su bile teške i sjajne. Ko pita?“ Dţejs se skonio od prozora. Nije bilo ničega dobroćudnog u njegovom ponašanju, ali opet ni ničega što je pokazivalo direktnu pretnju. Nje gove ruke su stajale pored tela, ali se Sajmon setio kako je video Dţejsa, pre uskočio je u akciju bez ičega, u sekundi. Kom čoporu si odan?“

Dţejs Lajtvud“, rekao je.

Isuse“, rekao je Kajl. Ti si Senolovac?“ Pogledao je u Sajmona. devojka koja je bila sa tobom u garaţi –

Iz Instituta Lajtvudovih.

Slatka crvenokosa

i ona je Senolovac, zar ne?“ Nemajući izbora, Sajmon klimnu glavom.

Znaš, neki ljudi misle da su Senolovci samo

mitovi. Kao mumije i duhovi iz lampe.“ Kajl se nasmejao Dţejsu. ţelje?“

Je l' moţeš da ispunjavaš

Činjenica da je Kajl upravo nazvao Kleri slatkom izgleda nije odgovarala Dţejsu, čije lice je odjednom dobilo preteći izgled.

Zavisi“, rekao je.

Da li ţeliš da te lupim po faci?“

Boţe, Boţe“, rekao je Kajl. A mislio sam da ste svi vi odani Zakonima ovih dana – “ Zakoni se odnose na vampire i likantrope koji saraĎuju“, prekinuo ga je Dţejs. kom čoporu pripadaš ili ću morati da te smatram kao nepristojnu osobu.“ Dobro, sad je dosta“, rekao je Sajmon.

Reci mi

Obojica prestanite da se ponašate kao da ćete

svakog trenutka da udarite jedan drugog.“ Pogledao je u Kajla. vukodlak.“

Trebalo je da mi kaţeš da si

Nisam primetio da si mi rekao da si vampir. Moţda sam mislio da to nije tvoja stvar.“ Celo Sajmonovo telo se pomerilo od i znenaĎenja. Šta?“ Pogledao je na slomljeno staklo i krv na podu. Ja nisam – ja ne – “ Ne muči se“, polako je rekao Dţejs. Moţe da oseti da si vampir. Kao što ćeš i ti moći da namirišeš vukodlake i ostale Stanovnike kad budeš malo više veţbao. Znao je šta si čim te je upoznao. Je l' to nije tačno?“ Sreo je Kajlove hladne kestenjaste oči. Kajl nije ništa rekao. terasi? To je jedić. Sad znaš.“

A to što raste na

Sajmon je prekrstio ruke preko grudi i pogledao u Kajla. Šta je doĎavola ovo? Neka vrsta name štaljke? Zašto si me pitao da ţivim s tobom? Vukodlaci mrze vampire.“

Ja ne“, rekao je Kajl. Oni misle da su bolji od ostalih.“

Ipak, ne volim ih preterano.“ Uperio je prst u Dţejsa.

Ne“, rekao je. Mislim da sam ja bolji od ostalih. Mišljenje koje se pokazalo tačnim sa vrlo prostim dokazima.“ Je l' on uvek ovako priča?“

Kajl je pogledao u Sajmona. Da.“

Je l' ga ućutkava nešto? Sem isprašivanja njegove guzice, naravno.“ Dţejs se pomerio od prozora.

Voleo bih da probaš.“

Sajmon je stao izmeĎu njih.

Neću da vam dozvolim da se bijete.“

A šta ćeš da uradiš ako... O.“ Dţejs pogled je skrenuo ka Sajmonovom čelu i zajedljivo se nasmejao. Znači, ti mi praktično pretiš da ćeš me pretvoriti u nešto od čega moţeš da praviš kokice ako ne uradim to što si rekao?“ Kajl je izgledao zbunjeno.

O čemu –

“ Samo mislim da bi vas dvojica trebalo da popričate“, Sajmon ga je prekinuo.

Znači Kajl je

vukodlak. Ja sam vampir. A ni ti nisi dečko iz susednih vrata“, dodao je Dţejsu. da shvatimo šta se dešava i da nastavimo odatle.“

Predlaţem

Tvoje idiotsko poverenje nema granice“, rekao je Dţejs, ali je seo na dasku od prozora i prekrstio ruke. Trenutak kasnije i Kajl je seo, ali na kauč. Obojica su gledali jedno u drugo. Ipak , pomislio je Sajmon. Napredak . Okej“, rekao je Kajl. Ja sam vukodlak. Nisam ni u jednom čoporu, ali imam saveznika. Je l' ste čuli za Pretor Lupus ?“

Čuo sam za lupus“, rekao je Sajmon.

Zar to nije neka bolest ili tako nešto?“

Dţejs ga je pogledao bledo. Lupus znači vuk“, objasnio je. A pretori su bili elitna rimska vojna sila. Pa pretpostavljam da je prevod Čuvari vukodlaka .“ Slegnuo je ramenima. organizacija.“

Načuo sam na par mesta da se pominju, ali su oni prilično tajna

A Senolovci nisu?“, rekao je Kajl.

Mi imamo dobre razloge.“

Kao i mi.“ Kajl se nagnuo napred. Mišići na njegovim rukama su se napeli kad je stavio laktove na kolena. Postoje dva tipa vukodlaka“, objasnio je. Oni koji su roĎeni kao vukodlaci, sa roditeljima koji su vukodlaci, i oni koji postaju zaraţeni likantropijom preko ugriza.“ Sajmon ga je gledao iznenaĎeno. Nije mislio da je Kajl, poštar koji vozi biciklu, znao reč likantropija . Ali ovo je bio mnogo drugačiji Kajl – fokusiran, uporan i direktan. Za one koji su pretvoreni ujedom, prvih nekoliko godina je ključ. Vi rus koji uzrokuje likantropiju, uzrokuje i mnogo drugih promena – nalete nekontrolisane agresije, nesposobnost da kontrolišeš bes, ubilačka ljutitost i očaj. Čopor moţe da pomogne u tome, ali dosta novozaraţenih nisu toliki srećnici da budu u čoporu. Sami su, pokušavaju da se izbore sa svim tim stvarima i dosta njih postane nasilno – i prema drugima i prema sebi. Dolazi do velikog broja ubistava i nasilja.“ Pogledao je u Sajmona. vampirima, samo što moţe da bude i gore. Usvojeni novajlija nema

Isto je i sa

pojma šta se dešava sa njim. Bez usmeravanja, ne zna kako da se bezbedno hrani, ili kako da se kloni sunčeve svetlosti. E tu mi ulećemo.“ I radite šta?“ pitao je Sajmon. Pratimo mlade 'usvojene' Stanovnike – vampire i vukodlake koji su bili Pretvoreni ili još uvek ne znaju šta su. Ponekad i vešce – neki od njih ne shvate šta su godinama. Intervenišemo, pokušavamo da ih ubacimo u klan ili čopor, pomaţemo im da kontrolišu svoje moći.“

Dobri Samarićani, kako da ne.“ Dţejsove oči zasijaše.

Zapravo, jesmo.“ Kajl je zvučao

kao da pokušava da zadrţi svoj glas neutralnim. Mi intervenišemo pre nego što novi Stanovnik postane nasilan ili povredi sebe i druge ljude. Znam šta bi se meni desilo da nisam imao pomoć. Radio sam loše stvari. Stvarno loše.“ Koliko loše?“ pitao je Dţejs.

Nedozvoljeno loše?“

Začepi, Dţejse“, rekao je Sajmon. sekundu.“ Okrenuo se ka Kajlu.

Van duţnosti si, okej? Prestani da budeš Senolovac na

Pa kako si onda završio na audiciji za moj usrani bend?“ Nisam shvatio da ste usrani.“ Samo odgovori na pitanje.“ Dobili smo izveštaj o novom vampiru – Dnevnosvetlosnom, koji ţivi sam, bez klana. Tvoja tajna i nije baš tako tajna kao što misliš. Samostalni vampiri bez klana da im pomogne mogu da budu veoma opasni. Dobio sam naredbu da te drţim na oku.“ Znači, ono što ti pričaš je“, rekao je Sajmon, da ne samo da ne ţeliš da se iselim sad kad znam da si vukodlak, nego i da nećeš da me pustiš da se iselim?“ Tako je“, rekao je Kajl.

Mislim, moţeš da se iseliš, ali ću ja da krenem s tobom.“

T o nije neophodno“, rekao je Dţejs. Sasvim odlično mogu da ga drţim na oku, hvala ti. On je moj Stanovnik o kome treba da brinem, ne tvoj.“ Začepi više!“ razdrao se Sajmon. danas pokušali da me ubiju –

Obojica. Niko od vas nije bio oko mene kad su ranije

“ Ja jesam“, rekao je Dţejs.

Znaš, pri kraju.“

Kajlove oči zasijaše, kao vučje oči noću.

Neko je pokušao da te ubije? Šta se dogodilo?“

Sajmonov pogled se susreo sa Dţejsovim preko sobe. Tiha saglasnost da ne pominje Kainov znak je prošla izmeĎu njih. kombinezonima.“

Pre dva dana, i danas, pratili su me i napali neki ljudi u sivim

Ljudi?“ Pa, nismo baš sigurni.“ I nemaš pojma šta su hteli?“ Pa definitivno su me ţeleli mrtvog“, rekao je Sajmon.

Osim toga, stvarno ne znam, ne.“

Imamo neke tragove“, rekao je Dţejs.

Istraţivaćemo dalje.“

Kajl je klimnuo glavom.

Dobro. Šta god da je, ne pričate mi sve. Saznaću na kraju.“ Ustao

je. A sad, mrtav sam. Idem da spavam. Videću te ujutru“, rekao je Sajmonu. Dţejsu,

Ti“, rekao je

pa, pretpostavljam da ću te viĎati. Ti si prvi Senolovac kog sam ikad upoznao.“

Baš šteta“, rekao je Dţejs,

pošto će sad svi koje upoznaš da budu strašno razočarenje.“

Kajl je zakolutao očima i otišao, lupajući vratima sobe za sobom. Sajmon je pogledao Dţejsa. Nećeš se vratiti u Institut“, rekao je,

zar ne?“

Dţejs je odmahnuo glavom.

Treba ti zaštita. Ko zna ko će moţda opet probati da te ubije?“

Ovo izbegavanje Kleri je stvarno napravilo interesantan preokret“, rekao je Sajmon ustajući. Da li ćeš ikad otići kući?“ Dţejs ga je pogledao. A ti?“ Sajmon je od šetao do kuhinje, uzeo metlu i pokupio slomljeno staklo od polomljene flaše. To mu je bila poslednja. Bacio je komadiće u Ďubre i prošao pored Dţejsa u svoju malu sobu, gde je skinuo jaknu i cipele i bacio se na krevet. T renutak kasnije, Dţejs je ušao u sobu. Razgledao je, svetlih obrva podignutih, lica gotovo zabavljenog.

Dobar prostor imaš ovde. Minimalistički. SviĎa mi se.“

Sajmon se okrenuo i gledao u Dţejsa u neverici. Molim te , reci mi da nisi planirao da ostaneš u mojoj sobi.“

Dţejs je seo na dasku od prozora i pogledao ga. telohraniteljem, a?“

Ti stvarno nisi skapirao ovu stvar sa

Nisam shvatio da me toliko voliš“, rekao je Sajmon. voje prijatelje blizu, a neprijatelje još bliţe' stvar?“

Je l' ovo jedna od onih 'drţi s

Mislio sam da je „drţi svoje prijatelje blizu da bi imao nekoga da vozi kola kad se iskradeš iz kuće tvog neprijatelja, i padneš u njegovo sanduče‟.“ Prilično sam siguran da nije tako. I ovo štićenje je više dirljivo nego jezivo, samo da znaš. Ja sam dobro. Video si šta se dogodi nekome ko proba da me povredi.“ Da, jesam“, rekao je Dţejs. Ali će vremenom osoba koja je pokušala da te ubije da shvati da imaš Kainov znak. A onda će ili da odustane ili da pronaĎe način da te ubije.“ Nagnuo se kroz o kvir prozora.

I zato sam ja ovde.“

Ako izuzmemo Sajmonovo nezadovoljstvo, nije mogao da naĎe nijednu rupu u njegovom argumentu ili bar nijednu dovoljno veliku. Okrenuo se na stomak i posadio glavu na svoje ruke. Za par minuta, zaspao je. Hodao je kroz p ustinju, preko uţarenog peska, pored ostataka kostiju koji su se beleli na suncu. Nikada nije bio toliko ţedan. Kad se savio, njegova usta kao da su bila puna peska, a grlo rasečeno noţevima. Oštar zvuk telefona je probudio Sajmona. Otkotrljao se i posegnu o umorno za jaknom. Taman kad je dohvatio telefon, prestao je da zvoni. Okrenuo ga je da vidi ko ga je zvao. Luk. Sranje. Kladim se da je moja majka zvala Klerinu kuću tražeći me , pomislio je, sedajući. Još uvek je bio bunovan od spavanja, i trebalo mu je par trenutaka da se seti da kad je zaspao, nije bio sam. Brzo je pogledao ka prozoru. Dţejs je i dalje bio tamo, ali očigledno je spavao – sedeći, a njegova

glava je bila naslonjena na prozorsko staklo. Bledoplavo jutarnje svetlo je prolazilo pored njega. Izgledao je jako mlado tako, pomislio je Sajmon. Nema ruganja na njegovom licu, nema odbrane ili sarkazma. Bilo je jasno šta je Kleri videla u njemu. Bilo je jasno da svoje telohraniteljske duţnosti nije shvatao ozbiljno, ali tako je bilo od početka. Sajmon se pitao, ne po prvi put, šta se do Ďavola dešavalo izmeĎu Kleri i Dţejsa. Telefon je ponovo počeo da zvoni. Ustajući, Sajmon je otišao u dnevnu sobu, javljajući se pre nego što je poziv otišao na govornu poštu.

Luk?“

Izvini što te budim, Sajmone.“ Lu k je bio, kao i uvek, kulturan. Svejedno sam bio budan“, lagao je Sajmon. Moraš da doĎeš da se vidiš sa mnom u Vašington Skver Parku za pola sata“, rekao je Luk. Kod fontane.“ Sad je Sajmon bio ozbiljno uzbunjen.

Je l' sve u redu?

Je l' Kleri dobro?“ Dobro je. Ovo nije ništa vezano za nju.“ Čulo se neko krčanje u pozadini. Sajmon je pret postavio da je Luk upalio svoj kombi. Samo doĎi u park. I ne dovodi nikoga sa tobom.“ Prekinuo je. *** Zvuk Lukovog motora kako izlazi na ulicu je izvukao Kleri iz nelakog sna. Ustala je i gledala. Lanac oko njenog vrata je bio u njenoj kosi dok je spavala i polako ga je prebacila preko glave, neţno ga izvlačeći iz lokni. Spustila je prsten u svoj dlan, lanac se klatio oko njega. Mali srebrni krug, išaran motivima zvezda, izgledao je kao da gleda u nju rugajući joj se. Sećala se kad ga joj je Dţejs dao, umotanog u poruku kad je otišao da ubije Dţonatana. Bez obzira na sve, ne mogu da se nosim sa mišlju da će ovaj prsten biti izgubljen zauvek, n išta više nego sa mišlju da t e ostavim zauvek. Otad je prošlo skoro dva meseca. Bila je sigurna da je voleo, toliko sigurna da Kraljica sa Sili n dvora nije mogla da je poljulja. Kako je moglo da postoji još nešto što je ţelela, kad je imala Dţejsa? Ali mo ţda nikada zapravo ne moţeš da imaš nekoga, sada je pomislila. Moţda, bez obzira na to koliko nekoga voliš, mogu da ti iskliznu kroz prste kao voda i nije bilo ničega što si mogao da uradiš. Razumela je zašto ljudi pričaju kako se srca lome ; osećala se kao da je njeno razbijeno u

paramparčad, a parčići su bili kao mali noţevi zariveni u njene grudi kad je disala. Zamisli svoj život bez njega , rekla je Silin-kraljica – “ Telefon je zazvonio, i na trenutak Kleri je osetila da je nešto, bilo šta, preseklo njen jad. Njena druga misao bio je Dţejs. Moţda nije mogao da je dobije na mobilni, pa je zvao na fiksni. Ostavila je prsten na noćnom stočiću i krenula je da dohvati telefon. Ţelela je da pozdravi pozivaoca, a onda je shvatila da je telefon već podigla njena majka. Halo?“ Njena majka je zvučala zbunjeno, iznenadno probuĎena tako rano ujutru. Glas koji je odgovorio bio je nepoznat, čudno akcentovan. Traţim Dţoslin.“

Ovo je Katarina iz Bet Izrael bolnice.

Kleri se zaledila. Bolnica? Da se nije nešto desilo, moţda Luku? Veoma brzo je izašao na otvoren put – Dţoslin je.“ Njena majka nije zvučala prestravljeno, već više kao da je očekivala poziv. Hvala što ste me tako brzo pozvali.“ Naravno. Drago mi je što Vas čujem. Ne vidite često ljude koji se oporave o d kletve od koje ste Vi bolovali.“ Da, pomislila je Kleri. Njena majka je bila u Bet Izraelu, u komi zbog efekta napitka koji je uzela da bi se zaštitila od Valentina. Dţoslin je zvučala zadavljeno. l' ste shvatili moju poruku? Znate zašto sam zvala?“

A svaki prijatelj Magnusa Bejna je i moj prijatelj.“

Je

Ţelela si da saznaš nešto o detetu “, rekla je ţena sa druge strane ţice. Kleri je znala da je trebalo da prekine, ali nije mogla. Koje dete? Šta se dešava? Ono m koje je ostavljeno.“ Dţoslin progovori sa knedlom u grlu.

D

-da. Mislila sam – “ Ţao mi je što moram ovo da Vam kaţem, ali je mrtvo. Umr l o je prošle noći.“ Na trenutak, Dţoslin je ćutala. Kleri je mogla da oseti majčin šok kroz telefonsku liniju. Umr lo? Kako?“ Nisam sigurna da razumem. Sveštenik je došao da uzme dete i – “ O moj Boţe.“ Dţoslinin glas se tresao.

Mogu –

mogu li, molim Vas, da doĎem i pogledam telo?“ Duga tišina. Sestra je konačno rekla:

Nisam sigurna. Telo je sad u mrtvačnici, čeka na obdukciju.“

Katarina, mislim da znam šta se dečaku desilo.“ Dţoslin je zvučala kao nema vazduha. ako mogu to i da potvrdim, moţda bih mogla da sprečim da se to ponovo desi.“

A

Dţoslin – “ Stiţem“, rekla je Klerina majka i prekinula vezu. Kleri je bledo zurila u telefon na nekoliko trenutaka pre nego što se sabrala. Ustala je, pročešljala kosu, navukla farmerice i dţemper i izašla je iz sobe taman na vreme da naĎe svoju majku u dnevnoj sobi dok piše poruku i ostavlja je pored telefona. Pogledala je kad je Kleri ušla i krenula da se pravda. vidim nešto“, rekla je.

Samo moram da odem da

Nešto je iskrslo pred venčanje i –

“ Ne muči se da me laţeš“, rekla je Kleri.

Slušala sam razgovor i tačno znam gde ideš.“

Dţoslin je pobledela. Polako je spustila olovku.

Kleri –

“ Moraš da prestaneš da me štitiš“, rekla je Kleri.

Kladim se da ništa nisi rekla ni Luku, da si zvala bolnicu.“

Dţoslin je zabacila kosu polako.

Nije bilo fer prema njemu. Dolazi i venčanje i sve –

“ Tako je. Venčanje. Imaš venčanje. A zašto? Zato što se udaješ. Zar nije vreme da počneš da veruješ Luku? I meni?“ Verujem ti“, rekla je Dţoslin. bolnice.“

U tom slučaju, neće ti smetati da krenem s tobom do

Kleri, mislim – “ Znam šta misliš. Misliš da je ovo isto ono što se desilo Sebastijanu – mislim Dţonatanu. Misliš da postoji neko ko pokušava da uradi bebama isto ono što je Valentin uradio mom bratu.“ Dţoslinin glas je počeo da podrhtava. nikada nisu uhvaćeni.“

Valentin je mrtav. Ali ima drugih članova Kruga koji

I nikada nisu našli Džonatanovo telo . To nije bilo nešto o čemu je Kleri volela da razmišlja. Uostalom, Izabel je bila tamo i uvek je tvrdila da je Dţejs ubo Dţonatana oštricom noţa i da je Dţonatan bio prilično, prilično mrtav, kao rezultat. Išla je u vodu i proverila, rekla je. Nije bilo pulsa, nije bilo lupanja srca. Mama“, rekla je Kleri.

On je bio moj brat. Imam pravo da krenem sa tobom.“

Polako se Dţoslin sloţila. U pravu si. Pretpostavljam da imaš.“ Uzela je svoju tašnu koja je visila na čiviluku pored vrata. će moţ da da pada kiša.“ ***

Pa, ajde onda i uzmi svoj kaput. Vremenska prognoza kaţe da

Vašington Skver Park je rano ujutru bio uglavnom pust. Vazduh je bio hladan i jutarnje čist, lišće je već napravilo debeo sloj koji je prekrivao stazu listovima crvene, zlatne i tamno zelene boje. Sajmon ih je šutirao dok je pravio putić dok je prolazio kroz kamenu kapiju u juţnom delu parka. Bilo je par ljudi oko njega – par beskućnika koji su spavali na klupama, zamotani u vreće za spavanje ili čaršave, i neki ljudi u zelenim sanitarnim uniformama koji su praznili kante. Bio je jedan čovek koji je gurao neka kolica i prodavao krofne i kafu i tostiran hleb. A u sredini parka, pored velike okrugle kamene fontane, stajao je Luk. Nosio je zelenu vetrovku na šniranje i mahnuo mu je kad ga je video. Sajmon mu je ma hnuo, pomalo isforsirano. Još uvek nije bio siguran da li je bio u nekoj vrsti nevolje. Lukov izraz lica, kako se Sajmon pribliţavao, samo je povećavao Sajmonovu strepnju. Luk je izgledao umorno i više nego malo uznemiren. Njegov pogled, kako je Sajmon osećao, bio je pun zabrinutosti. Sajmone“, rekao je.

Hvala što si došao.“

Naravno.“ Sajmonu nije bilo hladno, ali je stavio ruke u dţepove, samo da bi imao šta da uradi sa njima. Šta nije u redu?“ Nisam rekao da nešto nije u redu.“ Ne bi me dovukao ovde u pola noći da je sve u redu“, Sajmon je rekao. onda...?“ Juče, u prodavnici“, rekao je Luk.

Ako nije o Kleri,

Pitao si me o nekome. Kamil.“

Jato ptica je poletelo iz obliţnjeg drveta. Sajmon se setio pesmice koju mu je majka pevala o vrapcima. Trebal o je da ih brojiš i da pričaš: one for sorrow, two for mirth, three for a wedding, four for a birth; five for silver, six for gold, seven for a secret that has never been told. Da“, rekao je Sajmon. Već je prestao da broji ptice koje su tu bile. Sedam , pretpostavljao je. Tajna koja nikad nije iz rečena

. Šta god to bilo. je Luk.

Znaš za Senolovce koji su naĎeni ubijeni po gradu prošle nedelje“, rekao

Zar ne?“

Sajmon je polako klimnuo glavom. Imao je loš osećaj o tome gde ovo ide.

Izgleda da je

Kamil odgovorna“, rekao je Luk. Nisam mogao, a da se ne setim da si je spominjao. Da čujem dva put njeno ime u jednom danu, posle toliko godina – izgledalo je kao poprilična slučajnost.“ Slučajnosti se dešavaju.“ Ponekad“, rekao je Luk, ali su one retko kad najbolji odgovor. Večeras će Mariz ispitivati Rafaela o Kamilinoj ulozi u ovim ubistvima. Ako se ispostavi da ti nešto znaš o Kamil – da si pričao sa njom – ne ţelim da budeš neupućen, Sajmone.“ Sad nas je dvoje.“ Sajmonova glava je počela da pulsira. Je l' su vampiri uopšte mogli da imaju vrtoglavice? Nije mogao da se seti kad je poslednju put imao jednu, pre ovih dogaĎaja u poslednjih nekoliko dana. Upoznao sam Kamil“, rekao je. Pre otprilike četiri dana. Mislio sam da me Rafael privodio, ali ispostavilo se da je ona. Ponudila mi je dogovor. Ako odem da radim za nju, učiniće me drugim najmoćnijim vampirom u gradu.“ Zašto je ţelela da radiš za nju?“ Lukov ton je bio neutralan.

Zna za moj Znak“, rekao je

Sajmon. Rekla je da je Rafael izdao i da mene moţ e da iskoristi da ponovo kontroliše klan. Imam utisak da nije baš bila svesna Rafaela.“ To je vrlo zanimljivo“, rekao je Luk. Priča koju sam ja čuo jeste da je Kamil odustala od voĎenja klana i otišla pre godinu dana i načinila Rafaela privremenim voĎom. Ako ga je izabrala da vodi umesto nje, zašto bi sad išla protiv njega?“ Sajmon je slegnuo ramenima.

Ne znam. Samo ti kaţem šta mi je rekla.“

Zašto nam nisi rekao za nju, Sajmone?“ rekao je Luk vrlo polako. kaţem.“ Sajmon je shvatio koliko glupo je to zvučalo.

Rekla mi je da vam ne

Nikada nisam upoznao vampira kao

što je ona“, dodao je. Samo Rafaela i ostale iz Dumonta. Teško je objasniti kakva je ona. Sve što je rekla, poţeleo si da veruješ u to. Sve što ti je rekla da uradiš, ti bi uradio. Ţeleo sam da je molim iako sam znao da se samo igra sa mnom.“ Čovek koji je prodavao kafu i krofne je opet prolazio. Luk je kupio kafu i Ďevrek i seo na ivicu fontane. Trenutak kasnije, Sajmon mu je pridruţio. “Čovek koji mi je dao Kamilino ime nazvao ju je prastarom ”, rekao je Luk. “Ona je, ja mislim, jeda n od mnogo, mnogo starih vampira na ovom svetu. Pretpostavljam da bi većinu ljudi učinila nenormalno malim.” “Zbog nje sam se osećao kao buba”, rekao je Sajmon. “Obećala mi je da ako za pet dana ne budem ţeleo da radim za nju, nikada više mi neće smetati. Tako da sam joj obećao da ću razmisliti o tome.“ I jesi li? Razmislio o tome?“ Ako ubija Senolovce, ne ţelim da imam bilo šta sa njom“, rekao je Sajmon. da ti kaţem.“

Toliko mogu

Siguran sam da će Mariz biti lakše kad to čuje.“ Sad si samo sarkastičan.“ Nisam“, rekao je Luk, vrlo ozbiljno. Bio je takav u trenucima kad je Sajmon mogao na stranu da stavi svoja sećanja na Luka – Klerinog očuha, čoveka koji je uvek bio tu, koji je uvek bio voljan da te odveze do kuće posle škole i pozajmi ti pare za knjigu ili bioskopsku kartu – i setio se da Luk sada vodi najveći čopor vukodlaka u gradu, da je on bio neko koga je, u okrutnim vremenima, Klava slušala. Ti si zaboravio šta si, Sajmone. Zaboravio si na moć koju imaš.“ Ţelim to da zaboravim“, rekao je Sajmon gorko. nestati.“

Misli da će ako je ne koristim samo

Luk odmahnu glavom. Moć je magnet. Privlači one koji je ţele. Kamil je jedna od njih, ali biće i drugih. Bili smo srećni, u smislu da je prošlo ovoliko vremena.“ Pogledao je u Sajmona. Da li misliš da ćeš, ako te ponovo privede, moći da javiš meni, ili Konklavi, gde moţemo da je naĎemo?“

Da“, rekao je Sajmon sporo. Dala mi je način kako da je kontaktiram. Ali nije da će da se pojavi samo ako magično dunem. Poslednji put kad je htela da priča sa mnom, poslala je svoje ljubimce koji su me iznenadili, da me odvedu kod nje. Znači, ako neko od vas bude sa mnom dok budem pokušavao da je kontaktiram, to neće upaliti. U suprotnom, dobićeš njene Potčinjene, a ne nju.“ Hmm.“ Luk je razmatrao.

Onda ćemo morati da smislimo nešto pametnije.“

Bolje misli brzo. Rekla mi je da će mi dati pet dana, što znači da će da očekuje neki signal od mene.“ Pretpostavljam da hoće“, rekao je Luk. *** Sajmo

Ustvari, računam na to.“

n je otvorio ulazna vrata Kajlovog stana oprezno.

Ej“, pozvao je, ulazeći i kačeći svoju

jaknu. Je l' ima nekog?“ Niko nije odgovorio, ali je iz dnevne sobe Sajmon mogao da čuje poznate zip -bangkraš zvukove video igrice. Otišao je u sobu, drţeći ispred sebe belu kesu punu pereca koje je uzeo iz Pereca zone u Aveniji A.

Doneo sam doručak...“

Njegov glas je utihnuo. Nije bio siguran šta će se desiti kad njegovi samopostavljeni telohranitelji shvate da se iskrao iz stana. Verovatno je to nešto uključivalo rečenicu: 'Pokušaj to ponovo i ubiću te'. Ono što nije uključivalo bilo je da Kajl i Dţejs sede na kauču jedan do drugog, gledajući ka novom svetu kao najbolji prijatelji. Kajl je imao dţojstik u rukama, a Dţejs se naginjao napred, laktova na kolenima, paţljivo gledajući. Jedva da su primetili Sajmonov ulazak. TV ekran.

Onaj čovek u uglu apsolutno traţi drugi put“, objavio je Dţejs gledajući u

Udarac sa pokretnim točkom bi ga odvalio.“

Ne mogu da udaram ljude u ovoj igri. Mogu da ih upucam. Vidiš?“ Kajl je pritisnuo neko dugme. To je glupo.“ Dţejs je pogledao iza sebe i izgledalo je kao da vidi Sajmona po prvi put. Vraćaš se sa tvog doručak sastanka, vidim“, rekao je bez dobrodošlog tona. pametan što si se iskrao onako.“

Kladim se da si mislio da si mnogo

Os rednje pametan“, naglasio je Sajmon. a Klunija u

Kao nešto izmeĎu Dţordţ

Jedanaestom okeanu i onih Mitbasters ljudi, samo, znaš, bolje izgledam.“ Uvek mi je drago što ne znam o čemu pričaš“, rekao je Dţejs. blagostanja .“

Ispuni me osećajem mira i

Kajl je spustio dţojstik, zamrzavajući sliku na jednom velikom pištolju. Ďevrek.“

Ja ću da uzmem

Sajmon mu je dodao jedan, a Kajl je otišao u kuhinju, koja je bila odvojena od dnevne sobe dugim šankom, da istostira i stavi puter na svoj doručak. Dţejs je pogledao u belu kesu i nehajno odmahnuo rukom. Ne, hvala.“ Sajmon je seo na stočić.

Moraš da jedeš nešto.“

Pazi ko mi kaţe.“ Trenutno mi je ponestalo krvi“, rekao je Sajmon.

Osim ako se ti ne nudiš.“

Ne hvala. Bili smo na tom putu već i mislim da nam je bolje kad smo samo prijatelji.“ Dţejsov ton je bio blago sarkastičan, ali dok mu je bio ovako blizu, Sajmon je mogao da vidi koliko je bio bled i da su njegove oči bile uokvirene sivim senkama. Kosti njegovog lica izgledale su više izraţeno nego št o su pre bile. Stvarno“, rekao je Sajmon gurajući kesu ka Dţejsu. se.“

Trebalo bi da jedeš nešto. Ne šalim

Dţejs je pogledao u kecu i zatreptao. Kapci njegovih očiju si bili sivo -plavi i bilo je očigledno da je bio umoran.

Postaje mi muka kad pomislim na ovo, da budem iskren.“

Zaspao si prošle noći“, rekao je Sajmon. Kad je trebalo da me čuvaš. Znam da je ova stvar sa telohraniteljem uglavnom šala za tebe, ali ipak. Koliko je prošlo otkad si poslednji put spavao?“

Misliš ono, noću?“ sloţio se Dţejs.

Sajmon zaprepašćeno otvori usta.

Dve nedelje. Moţda tri.“

Zašto? Mislim, šta se dešava?“

Dţejs napravi jeziv osmeh. ‟ Mogao bih da budem zatvoren u orahovoj ljusci i da računam sebe kao kralja beskrajnog prostora, da ne bude da nemam loše snove‟.“ Zapravo znam tu. Hamlet. Znači, kaţeš da ne moţeš da spavaš jer imaš noćne more?“ Vampiru“, rekao je Dţejs sa umornom očiglednošću,

nemaš pojma.“

Ej.“ Kajl je obišao šank i zabacio se u fotelji. Zagrizao je svoj Ďevrek.

Šta se dešava?“

Išao sam da se naĎem sa Lukom“, rekao je Sajmon i objasnio šta se desilo, videći da nema razloga da krije. Izostavio je deo o Kamil jer nije ţeleo da priča o tome kako je Dnevnosvetlosni, ali i zbog Kainovog znaka. Kajl je klimuo glavom. sam za njega. On je veliki ulov.“

Luk Garovej. On je voĎa bruklinskog čopora. Čuo

Njegovo pravo ime nije Garovej“, rekao je Dţejs.

Nekad je bio Senolovac.“

Da. I to sam čuo. A sad je glavni sa ovim novim Zakonom i to.“ Kajl je pogledao Sajmona. Znaš ti neke bitne ljude.“ Bitni ljudi su velika nevolja“, rekao je Sajmon.

Kamil, na primer.“

Kad Luk bude rekao Mariz šta se dešava, Klava će se pobrinuti za nju“, rekao je Dţejs. Postoji protocol koji govori o tome šta se dešava nepristojnim Stanovnicima.“ Na to ga je Kajl pogledao, al i izgleda da Dţejs to nije primetio. ubije. Ona zna – “

Već sam ti rekao da ne mislim da je ona pokušavala da te

Dţejs je prekinuo.

Zna za bolje od toga.“

A i ona ţeli da te iskoristi“, rekao je Kajl. da ubije vredan izvor.“

Dobro zapaţanje“, rekao je Dţejs.

Niko neće

Sajmon je pogledao od jednog do drugog i odmahnuo glavom. Otkad ste vas dvoje tako prijateljski nastrojeni jedno prema drugome? Prošle noći je s ve bilo 'Ja sam priznatiji ratnik!' 'Ne, ja sam najpriznatiji ratnik!' A danas igrate Halo i dajete jedan drugome ideje.“ Shvatili smo da imamo nešto zajedničko“, rekao je Dţejs.

Obojicu nas nerviraš.“

Kad smo već kog toga, razmišljao sam nešto“, rekao je Sajmon. ni drugom ovo neće svideti.“ Kajl je podigao obrve.

I mislim da se ni jednom

Hajde da čujemo onda.“

Problem u tome što me neprekidno nadgledate jeste“, rekao je Sajmon, da ako me pazite, oni ljudi neće probati ponovo da me ubiju, a ako ne probaju opet, nećemo znati ko su oni, i plus, moraćete da pazite na mene sve vreme. Pretpostav ljam da ima dosta stvari koje biste radije radili. Pa“, pogledao je u Dţejsa,

moţda i nemate.“

Pa“, rekao je Kajl. Šta je tvoj predlog?“ Namamimo ih napolje. Sačekajmo da napadnu opet. Probajte da uhvatite jednog i otkrij ete ko ih je poslao.“ Ako se ja sklonim“, rekao je Dţejs,

kao što sam ţeleo pre neki dan, ne bi ti se baš svidelo.“

Bio sam umoran“, rekao je Sajmon. Ali sada sam razmišljao. I, u mom iskustvu sa zločincima, oni ne odlaze zato što ih ignorišeš. Nastavljaju da dolaze na različite načine. Znači, ili ću da nateram ove ljude da doĎu do mene ili ću zauvek čekati da me napadnu.“ Ja sam za“, rekao je Dţejs iako se Kajl još uvek dvoumio. napolje i lutaš dok se oni ne pojave ponovo?“

Znači, ti ćeš samo da izaĎeš

Mislio sam da im olakšam. Da se pojavim negde gde svi znaju da ću da budem.“ Misliš...?“ rekao je Kajl. Sajmon je pokazao na plakat zalepljen na friţideru. MILENIJUM SKE

DLAČICE, 16. OKTOBAR, BAR ALTO, BRUKLIN. 21h. Mislim na svirku. Zašto da ne?“ Njegova glavobolja je još uvek bila tu, podjednako jaka; odgurnuo je, pokušavajući da ne razmišlja o tome koliko je umoran i kako će se izloţiti na svirci. Morao je da se domogne krvi nekako. Morao je. Dţejsove oči su sijale.

Znaš, to je zapravo baš dobra ideja, vampiru.“

Ţeliš da te napadnu dok si na sceni?“ pitao je Kajl. To će napraviti sjajan šou“, rekao je Sajmon sa više hrabrosti nego što je osećao. Ideja da opet bude napadnut je bila više nego što je mogao da podnese, iako se nije plašio za sopstvenu bezbednost. Nije bio siguran da moţe da izdrţi da gleda kako Kainov znak opet radi svoj posao. Dţejs je odmahnuo glavom. ne napadaju u javnosti. Čekaće posle šoua. I mi ćemo biti tu da se suočimo sa njima.“ Kajl je odmahnuo glavom.

Oni

Ne znam...“

Prošli su tu temu još nekoliko puta, Dţejs i Sajmon na jednoj strani za, a Kajl na drugoj. Sajmon se osetio pomalo krivim. Da je Kajl znao za Znak, bilo bi mu mnogo lakše da rasudi. Posle nekog vremena, pukao je pod pritiskom i nerado se sloţio da nastave sa onim š to je on smatrao glupim planom . Ali“, konačno je rekao, ustajući i stresajući mrvice od Ďevreka sa majice, radim ovo samo zato što kapiram da ćete ovo uraditi bez obzira na to da li se ja sloţim ili ne. Tako da ću i ja moţda biti tamo.“ Pogledao je u Sajmona. Ko bi rekao da će štićenje tebe od samog sebe biti toliko teško?“

To sam i ja mogao da ti kaţem“, rekao je Dţejs dok je Kajl oblačio jaknu i išao ka vratima. Morao je da radi, objasnio im je. Ispostavilo se da je on stvarno poštar; a Pretor Lupus , bez obzira n a to što ima opasno ime, nije baš plaćao dobro. Vrata su se zatvorila za njim i Dţejs se okrenuo ka Sajmonu.

Znači, svirka je u devet, tako? Šta ćemo da radimo ostatak dana?“

Mi?“ Sajmon ga je gledao u neverici. Šta, već ti je dosadilo moje društvo?“

Je l' ti ikad ideš kući?“

Dozvoli da te pitam nešto“, rekao je Sajmon. društvu?“ Šta je to bilo?“ rekao je Dţejs. što si pričao.“

Je l' tebi fascinantno da budeš u mom

Izvini, mislim da sam zaspao na trenutak. Izvoli, nastavi to

Prestani“, rekao je Sajmon. Prestani da budeš sarkastičan na sekundu. Ne jedeš, ne spavaš. Je l' znaš ko još? Kleri. Ne znam šta se dešava sa tobom i njom jer ona, iskreno, nije ništa rekla o tome. Pretpostavljam da ni ti ne ţeliš da pričaš o tome. Ali je prilično očigledno da ste se posvaĎali. A ako ćeš da raskineš sa njom – “ Da raskinem sa njom?“ Dţejs je buljio u njega. Ako nastaviš da je izbegavaš“, rekao je Sajmon,

Jesi li ti poludeo?“ ona će da raskine sa tobom.“

Dţejs je ustao. Njegova opuštenost je nestala; sad je bio sav napet, kao nakostrešena mačka. Otišao je do prozora i povukao zavesu; kasno jutarnje svetlo je ušlo kroz prozor, menjajući boje u njegovim očima. što radim“, rekao je na kraju. Kleri zna ?“ Dţejs nije ništa rekao.

Super“, rekao je Sajmon.

Imam razloge za sve

Je l' ih

Sve što ona radi je da te voli i veruje ti“, rekao je Sajmon.

Poseduješ je – “ Ima mnogo bitnijih stvari od iskrenosti“, rekao je Dţejs. Je l' misliš da volim da je povreĎujem? Je l' misliš da volim kad znam da je ljutim , moţda čak i teram da me mrzi? Šta misliš, što sam ovde?“ Pogledao je u Sajmona sa sumornim besom . Ne mogu da budem sa njom“, rekao je. A ako ne mogu da budem sa njom, nije bitno gde ću da budem. Mogu da budem i sa tobom, jer ako zna da pokušavam da te zaštitim, to će moţda da je učini srećnom.“ Znači, ti pokušavaš da je usrećiš, iako si ti glavni razlog što nije srećna?“ rekao je Sajmon, ne baš prijatno. kontradiktorno, zar ne?“

To zvuči malo

Ljubav je kontradiktorna“, rekao je Dţejs i okrenuo se ka prozoru.