3.1 њутнови закони механике.docx

  • Uploaded by: Edin Limance
  • 0
  • 0
  • December 2019
  • PDF

This document was uploaded by user and they confirmed that they have the permission to share it. If you are author or own the copyright of this book, please report to us by using this DMCA report form. Report DMCA


Overview

Download & View 3.1 њутнови закони механике.docx as PDF for free.

More details

  • Words: 2,878
  • Pages: 15
3.1. Њутнови закони механике 3.1. Њутнови закони механике 176. а) Хомогена коцка 10 𝑐𝑚 има масу 8,7 𝑘𝑔. Колика је густина материјала од ког је коцка направљена? б) месингани ваљак полупречника 6 𝑐𝑚 има масу 4,8 𝑘𝑔. Одредити висину ваљка. Густина месинга је 8 500 𝑘𝑔/𝑚2 . в) Спољашњи пречник гвоздене цеви је 10 𝑐𝑚, а унутрашњи 9,9 𝑐𝑚. Дужина цеви је 10 𝑚. Колика је маса? Густина гвожђа је 7 900 𝑘𝑔/𝑚3 . Рад: a) 𝑎 = 10 𝑐𝑚, 𝑚 = 8,7 𝑘𝑔 𝜌=

𝑚 𝑚 8,7 𝑘𝑔 8,7 𝑘𝑔 = 3= = = 87000 𝑘𝑔/𝑚3 3 −2 3 (10 𝑐𝑚) (10 ∙ 10 𝑚) 𝑉 𝑎 𝜌 = 87000 𝑘𝑔/𝑚3

б) 𝑟 = 6 𝑐𝑚 = 0,06 𝑚 , 𝑚 = 4,8 𝑘𝑔, 𝜌 = 8 500 𝑘𝑔/𝑚2 , 𝐻 =? Запремина ваљка је: 𝑉 = 𝜋𝑟 2 𝐻 𝜌= 𝐻=

𝑚 𝑚 𝑚 = 2 => 𝐻 = 𝑉 𝜋𝑟 𝐻 𝜌𝜋𝑟 2

𝑚 4,8 𝑘𝑔 = = 0,049956 𝑚 = 5 𝑐𝑚 𝜌𝜋𝑟 2 8 500 𝑘𝑔/𝑚2 ∙ 3,14 ∙ (0,06 𝑚 )2 𝐻 = 5 𝑐𝑚

в) 𝑟1 = 10 𝑐𝑚 = 0,1 𝑚, 𝑟2 = 9,9 𝑐𝑚 = 0,099 𝑚, 𝑙 = 10 𝑚, 𝜌 = 7 900 𝑘𝑔/𝑚3 Запремина цеви је: 𝑉 = 𝜋(𝑟2 − 𝑟1 )2 𝑙 𝜌=

𝑚 𝑚 = => 𝑚 = 𝜌𝜋(𝑟2 − 𝑟1 )2 𝑙 𝑉 𝜋(𝑟2 − 𝑟1 )2 𝑙

𝑚 = 𝜌𝜋(𝑟2 − 𝑟1 )2 𝑙 = 7 900 𝑘𝑔/𝑚3 ∙ 3,14 ∙ (0,1 𝑚 − 0,099 𝑚)2 ∙ 10 𝑚 = 0,24806 𝑘𝑔 𝑚 = 0,24806 𝑘𝑔 177. а) Колику маса има оловна кугла пречника 2 𝑐𝑚? Густина олова је 11 300 𝑘𝑔/𝑚3 . Колики је импулс те кугле ако се центар креће брзином 10 𝑚/𝑠? б) Колики импулс има гвоздена коцка ивице 5 cm која, крећући се равномерно, пређе 5 𝑚 за 2 𝑠? Густина гвожша је 7 900 𝑘𝑔/𝑚3 . Рад: a) 𝑟 = 2 𝑐𝑚 = 0,02 𝑚 , 𝜌 = 11 300 𝑘𝑔/𝑚3 , 𝑣 = 10 𝑚/𝑠 Маса jе: 𝜌=

𝑚 => 𝑚 = 𝜌𝑉 𝑉

Запремина кугле 4 𝑉 = 𝜋𝑟 3 3 4 4 𝑚 = 𝜌 𝜋𝑟 3 = 11 300 𝑘𝑔/𝑚3 ∙ ∙ 3,14 ∙ (0,02 𝑚)3 = 0,378 𝑘𝑔 3 3 𝑝 = 𝑚𝑣 = 0,378 𝑘𝑔 ∙ 10 𝑚/𝑠 = 3,78 𝑘𝑔𝑚/𝑠 𝑝 = 3,78 𝑘𝑔𝑚/𝑠 б) 𝑎 = 5 𝑐𝑚 = 0,05 𝑚 , ∆𝑠 = 5 𝑚, ∆𝑡 = 2 𝑠, 𝜌 = 7 900 𝑘𝑔/𝑚3 𝑣=

∆𝑠 5 𝑚 = = 2,5 𝑚⁄𝑠 ∆𝑡 2𝑠

Запремина коцке: 𝑉 = 𝑎3 𝜌=

𝑚 => 𝑚 = 𝜌𝑉 = 𝜌𝑎3 𝑉

𝑚 = 𝜌𝑎3 = 7 900 𝑘𝑔/𝑚3 ∙ (0,05 𝑚 )3 = 0,9875 𝑘𝑔

𝑝 = 𝑚𝑣 = 0,9875 𝑘𝑔 ∙ 2,5 𝑚⁄𝑠 = 2,46875 𝑘𝑔 𝑚/𝑠 𝑝 = 2,5 𝑘𝑔 𝑚/𝑠 178. Дрвено тело правоугаоног облика, димензија 4 𝑐𝑚 × 10 𝑐𝑚 × 20 𝑐𝑚, креће се равномерно убрзано без почетне брзине. Наћи његово убрзање ако је 10 𝑠 после почетка кретања импулс тог тела 2 𝑘𝑔𝑚/𝑠. Густина дрвета је 800 𝑘𝑔/𝑚3 . Рад: 𝑉 = 4 𝑐𝑚 × 10 𝑐𝑚 × 20 𝑐𝑚 = 800 𝑐𝑚3 = 0,0008 𝑚3 , 𝑡 = 10 𝑠, 𝑝 = 2 𝑘𝑔𝑚/𝑠. 𝜌 = 800 𝑘𝑔/𝑚3 , 𝑣0 = 0 Густина тела: 𝜌=

𝑚 => 𝑚 = 𝜌𝑉 = 800 𝑘𝑔/𝑚3 ∙ 0,0008 𝑚3 = 0,64 𝑘𝑔 𝑉 𝑝 = 𝑚𝑣 => 𝑣 = 𝑣=

𝑝 𝑚

𝑝 2 𝑘𝑔𝑚/𝑠 = = 3,125 𝑚/𝑠 𝑚 0,64 𝑘𝑔

Равномерно убрзано праволиниско кретање 𝑣 = 𝑣0 + 𝑎𝑡 𝑣 = 𝑎𝑡 => 𝑎 = 𝑎=

𝑣 𝑡

𝑣 3,125 𝑚/𝑠 = = 0,3125 𝑚/𝑠 𝑡 10 𝑠 𝑎 = 0,3125 𝑚/𝑠

179. а) Коликим убрзањем се креће тело масе 50 𝑔 када на њега делује сила 20 𝑁? б) Колика сила треба да делује на тело масе 100 𝑔 да би се оно кретало са убрзањем 0,5 𝑚/𝑠 2 ? Рад: а) 𝑚 = 50 𝑔 = 0,05 𝑘𝑔, 𝐹 = 20 𝑁

𝐹 = 𝑚𝑎 => 𝑎 =

𝐹 𝑚

𝑚 20 𝑘𝑔 2 𝐹 20 𝑁 𝑠 = 400 𝑚 𝑎= = = 𝑚 0,05 𝑘𝑔 0,05 𝑘𝑔 𝑠2 𝑎 = 400

𝑚 𝑠2

б) 𝑚 = 100 𝑔 = 0,1 𝑘𝑔, 𝑎 = 0,5 𝑚/𝑠 2 𝐹 = 𝑚𝑎 = 0,1 𝑘𝑔 ∙ 0,5 𝑚/𝑠 2 = 0.05 𝑘𝑔 𝐹 = 0.05 𝑘𝑔

𝑚 𝑠2

𝑚 𝑠2

180. а) На тело које мирује почне да делује сила 0,5 𝑁. После колико времена ће тело имати импулс 5 𝑘𝑔 𝑚/𝑠? б) Импулс тела промени се за 2 𝑠 са 8 𝑘𝑔 𝑚/𝑠 на 12 𝑘𝑔 𝑚/𝑠. Колика сила је деловала на тело? Рад: 𝐹 = 0,5 𝑁 , 𝑝 = 5 𝑘𝑔 𝑚/𝑠 , 𝑡 =? Из 𝐹= 𝑡=

∆𝑝 𝑝 𝑝 = => 𝑡 = ∆𝑡 𝑡 𝐹

𝑝 5 𝑘𝑔 𝑚/𝑠 5 𝑘𝑔 𝑚/𝑠 = = 𝑚 = 10 𝑠 𝐹 0,5 𝑁 0,5 𝑘𝑔 2 𝑠 𝑡 = 10 𝑠

б) 𝑡 = 2 𝑠, 𝑝1 = 8 𝑘𝑔 𝑚/𝑠, 𝑝21 = 12 𝑘𝑔 𝑚/𝑠 𝐹=

∆𝑝 𝑝2 − 𝑝1 12 𝑘𝑔 𝑚/𝑠 − 8 𝑘𝑔 𝑚/𝑠 𝑚 = = = 2 𝑘𝑔 2 ∆𝑡 𝑡2 − 𝑡1 2𝑠 𝑠 𝐹 =2𝑁

181. Импулс тела масе 0,5 𝑘𝑔 је 1 𝑘𝑔 𝑚/𝑠. На њега почне да делује, у смеру кретања, сила 3 𝑁. Колики пут ће прећи тело за 2 𝑠 од почетка деловања силе? Рад: 𝑚 = 0,5 𝑘𝑔, 𝑝 = 1 𝑘𝑔 𝑚/𝑠, 3 𝑁, 𝑡 = 2 𝑠, 𝑠 =? Почетна брзина тела jе 𝑝 = 𝑚𝑣 => 𝑣 = 𝑣=

𝑝 𝑚

𝑝 1 𝑘𝑔 𝑚/𝑠 𝑚 = =2 𝑚 0,5 𝑘𝑔 𝑠

a убрзанье jе: 𝑚 3 𝑘𝑔 2 𝐹 3𝑁 𝑠 =6 𝑚 𝐹 = 𝑚𝑎 => 𝑎 = = = 𝑚 0,5 𝑘𝑔 0,5 𝑘𝑔 𝑠2 па jе: 𝑠 = 𝑣0 𝑡 + 𝑎𝑡 2 = 2

𝑚 𝑚 2 𝑠 + 6 2 ∙ (2 𝑠)2 = 16 𝑚 𝑠 𝑠 𝑠 = 16 𝑚

182. Метак масе 1 𝑔 улеће у даску брзином 400 𝑚/𝑠, а излеће из ње брзином 350 𝑚/𝑠. Ако се метак кроз даску кретао 0,1 𝑚𝑠, колика је средња сила којом је даска деловала на метак? Рад: 𝑚 = 1 𝑔 = 0,001 𝑘𝑔, 𝑣1 = 400 𝑚/𝑠, 𝑣2 = 350 𝑚/𝑠, 𝑡 = 0,1 𝑚𝑠 = 0,1 ∙ 10−3 𝑠, 𝐹 =? Импулс метка се смањио. Интензитет вектора промене импулса је: ∆𝑝 = 𝑚∆𝑣 = 𝑚(𝑣2 − 𝑣1 ) = 0,001 𝑘𝑔(|350 𝑚/𝑠 − 400 𝑚/𝑠|) = 0,001 𝑘𝑔 ∙ 50 𝑚/𝑠 ∆𝑝 = 0,01𝑘𝑔

𝑚 𝑠

Сила кода jе деловала на метак : 𝑚 0,01𝑘𝑔 ∆𝑝 𝑠 = 10 𝑘𝑔 𝑚 𝐹= = ∆𝑡 0,1 ∙ 10−3 𝑠 𝑠2

𝐹 = 10 𝑁 183. а) Лопта масе 0,5 𝑘𝑔 лети брзином 20 𝑚/𝑠 према вертикалном зиду. Од њега се одбија истом брзином. И пре и после судара лопта се креће дуж нормале на зид. Ако контакт лопте и зида траје 1 𝑚𝑠, коликом средњом силом делује лопта на зид? б) Ако је брзина опте у предходном случају пре судара 20 𝑚/𝑠 после судара 18 𝑚/𝑠, коликом средњом силом лопта делује на зид ? Рад: 𝑚 = 0,5 𝑘𝑔 , 𝑣 = 20 𝑚/𝑠, 𝑡 = 1 𝑚𝑠 = 1 ∙ 10−3 𝑠 Пре судара импулс лопте де 𝑝1 = 𝑚𝑣, а после судара 𝑝2 = 𝑚𝑣. Интензитети вектора 𝑝⃗1 и 𝑝⃗2 су исти, исти су им и правци, али су супротни смерови. Вектор промене импулса де ∆𝑝⃗ = 𝑝⃗2 − 𝑝⃗1 (слика). Интензитет тог вектора де ∆𝑝 = 𝑝2 + 𝑝1 = 2𝑚𝑣, па jе сила кодом зид делуде на лопту 𝐹=

∆𝑝 ∆𝑡

=

2𝑚𝑣 ∆𝑡

=

2∙0,5 𝑘𝑔∙20 𝑚/𝑠 1∙10−3 𝑠

= 20000 𝑁.

𝐹 = 20000 𝑁 Истом толиком силом и лопта делуде на зид. б) 𝑣1 = 20 𝑚/𝑠 , 𝑣2 = 18 𝑚/𝑠 𝐹=

∆𝑝 2𝑚∆𝑣 2𝑚(𝑣2 − 𝑣1 ) 2 ∙ 0,5 𝑘𝑔(20 𝑚/𝑠 − 18 𝑚/𝑠) = = = = 2000 𝑁 ∆𝑡 ∆𝑡 ∆𝑡 1 ∙ 10−3 𝑠 𝐹 = 2000 𝑁

184. а) На пуну бакарну коцку странице 5 𝑐𝑚, која лежи на глатком столу, почне да делује сила 12,5 𝑁 у правцу паралелном столу. Колики пут ће прећи коцка за 2 𝑠. Густина бакра је 8 900 𝑘𝑔/𝑚3 . б) На гвоздену куглицу полупречника 1 𝑐𝑚 делује сила 0,1 𝑁. Колику брзину добије куглица после 1 𝑠 ако је пре деловања силе мировала? Густина гвожђа је 7 900 𝑘𝑔/ 𝑚3 . Рад: а) 𝑏 = 5 𝑐𝑚 = 0,05 𝑚, 𝐹 = 12,5 𝑁, 𝑡 = 2 𝑠, 𝜌 = 8 900 𝑘𝑔/𝑚3 , 𝑠 =? 𝑉 = 𝑏3

𝜌=

𝑚 𝑚 = 3 => 𝑚 = 𝜌𝑏 3 𝑉 𝑏

𝐹 = 𝑚𝑎 => 𝑎 =

𝐹 𝐹 = 3 𝑚 𝜌𝑏

𝑚 12,5 𝑘𝑔 2 𝐹 12,5 𝑁 𝑚 𝑠 𝑎= 3= = = 11,2359 𝜌𝑏 8 900 𝑘𝑔/𝑚3 ∙ (0,05 𝑚)3 8 900 𝑘𝑔/𝑚3 ∙ (0,05 𝑚)3 𝑠2 𝑎 = 11,2

𝑚 𝑠2

1 1 𝑚 𝑠 = 𝑎𝑡 2 = ∙ 11,2 2 (2 𝑠)2 = 22,4 𝑚 2 2 𝑠 𝑠 = 22,4 𝑚 б) 𝑟 = 1 𝑐𝑚 = 0,01 𝑚, 𝐹 = 0,1 𝑁 , 𝑡 = 1 𝑠, 𝜌 = 7 900 𝑘𝑔/ 𝑚3 , 𝑣 =? 4 𝑉 = 𝜋𝑟 3 3 𝜌=

𝑚 => 𝑚 = 𝜌𝑉 𝑉

4 𝑚 = 𝜌 𝜋𝑟 3 3 𝐹 = 𝑚𝑎 => 𝑎 =

𝐹 𝐹 3𝐹 3 ∙ 0,1 𝑁 = = = 𝑚 𝜌 4 𝜋𝑟 3 4𝜌𝜋𝑟 3 4 ∙ 7 900 𝑘𝑔/ 𝑚3 ∙ 3,14 ∙ (0,01 𝑚)3 3 𝑚 𝑎 = 3,02346 2 𝑠 𝑎 = 3,0

𝑚 𝑠2

185. а) На тело масе 40 𝑔 делују силе истих интензитета 0,2 𝑁. Угао између праваца деловања сила је 120° (слика). Колико је убрзање тела?

б) На тело масе 2 𝑘𝑔 делују у међусобно нормалним правцима силе 3 𝑁 и 4 𝑁. Колико је убрзање тела?

𝑚

Рад: а) 𝑚 = 40 𝑔 = 0,04 𝑘𝑔 , 𝐹 = 0,2 𝑁 = 0,2 𝑘𝑔 2, 𝑎 =? 𝑠

Резултуjућа сила кода делуде на тело де 𝐹⃗ = 𝐹⃗1 + 𝐹⃗2 . Како де 𝐹1 = 𝐹2 између 𝐹⃗1 и 𝐹⃗2 је угао од 120°, то је и 𝐹 = 0,2 𝑁 (деднакостранични троугао). Следи:

Следи: 𝑚 𝐹 0,2 𝑘𝑔 𝑠 2 𝑚 𝐹 = 𝑚𝑎 => 𝑎 = = =5 2 𝑚 0,04 𝑘𝑔 𝑠 𝑎=5 б) 𝑚 = 2 𝑘𝑔, 𝐹1 = 3 𝑁 , 𝐹2 = 4 𝑁, 𝑎 =?

𝑚 𝑠2

Применом питагорине теореме и правила троугла за сабирање вектора:

𝐹𝑅 2 = 𝐹1 2 + 𝐹2 2 𝐹𝑅 = √𝐹1 2 + 𝐹2 2 𝐹𝑅 = √(3 𝑁)2 + (4 𝑁)2 𝐹𝑅 = √9 𝑁 2 + 16 𝑁 2 𝐹𝑅 = √25 𝑁 2

𝑚 𝑠2 𝑚 𝐹 5 𝑘𝑔 𝑠 2 𝑚 𝐹 = 𝑚𝑎 => 𝑎 = = = 2,5 2 𝑚 2 𝑘𝑔 𝑠 𝑚 𝑎 = 2,5 2 𝑠 186. а) Тела маса 1𝑘𝑔 и 2𝑘𝑔, везана лаким неистегљивим концем, леже на глаткој подлози. Коликим убрзањем ће се кретати тела ако на прво почне да делује сила 0,6 𝑁 (слика)? Колика ће бити сила затезања нити? б) Коликом минималном силом F треба вући прво тело да би се нит прекинула ако је максимална сила затезања коју нит може да издржи 5 𝑁? 𝐹𝑅 = 5 𝑁 = 5 𝑘𝑔

187. Тег масе 1 𝑘𝑔 обешен је за лаку неистегљиву нит. Колика је сила затезања нити ако се тег креће убрзањем 0,5 𝑚/𝑠 2 усмереним:

а) вертикално навише; б) вертикално наниже? 188. Лака неистегљива нит пребачена је преко котура занемарљиве масе. За крајеве нити обешени су тегови маса 1 𝑘𝑔 и 1,4𝑘𝑔 (слика). Наћи убрзање тегова и силу затезања нити.

189. Наћи убрзање тела и силу затезања нити у систему приказаном на слици ако је 𝑚1 = 2𝑘𝑔 и 𝑚2 = 4 𝑘𝑔. Масе нити и котура, као и трење, занемарљиви су.

190. На тело масе 2𝑘𝑔, прислоњено уз глатки вертикални зид, делује сила 10 𝑁(слика). Коликим убрзањем се креће тело? Колика је сила реакције подлоге?

191. Тело масе m се постави на глатку стрму раван нагиба 30° (слика). Колико ће бити убрзање тела? Колика је сила нормалног притиска тела на подлогу?

192. а) Тело се пусти да клизи са врха глатке стрме равни нагиба 45°. За које време ће се тело спустити низ раван дужине 2,82 𝑚? б) Коликом силом треба вући тело масе 10 𝑘𝑔 уз глатку стрму раван нагиба 30° да би се оно кретало равномерно? 193. а) Под дејством силе од 10 𝑁 опруга се истегне за 1𝑐𝑚. Колики је коефицијент еластичности опруге? б) Коликом силом треба деловати на опругу коефицијента еластичности 104 𝑁/𝑚 да би се сабила за 2 𝑐𝑚? 194. а) На слици је приказан график зависности еластичне силе опруге од њене деформације. За колико се истегне та опруга у вертикалном положају кад се за њу окачи тег масе 7𝑘𝑔? б) За колико је истегнута опруга ако се она, заједно са тегом масе 7𝑘𝑔, креће вертикално навише убрзањем 2 𝑚/𝑠 2 ?

195* Куглица масе 10 𝑔 лети према зиду брзином 10 𝑚/𝑠 у правцу који заклапа угао 45° са зидом (слика) и одбија се од њега истом брзином и под истим углом. Ако контакт куглице и зида траје 0,5 𝑚𝑠, наћи средњу силу којом куглица делује на зид. Раван кретања куглице је хоризонтална.

196* Урадити претходни задатак ако је угао између правца кретања куглице и зида: а) 60°; б) 30°. 197? На слици је приказана временска зависност силе која делује на тело масе 10 𝑘𝑔. Ако је пре деловања силе тело мировало, колика је његова брзина након 5 𝑠 од почетка деловања силе?

198. На тело које мирује почне да делује сила која се мења са временом по датом графику. Колика је маса тела ако је после 2 𝑠 његова брзина 10 𝑚/𝑠?

199. За лаку неистегљиву нит обешен је тег. Када се тај систем креће вертикално навише са убрзањем 2 𝑚/𝑠 2 , сила затезања је дупло мања од оне при којој се нит кида. Коликим убрзањем би требало да се креће систем да би се нит прекинула? 200* Одредити убрзање тела и силе затезања лаких неистегљивих нити у систему приказаном на слици ако је 𝑚1 = 1 𝑘𝑔, 𝑚2 = 2 𝑘𝑔, 𝑚3 = 3 𝑘𝑔, 𝐹 = 12 𝑁. Трење је занемарљиво.

201. Наћи силе затезања лаких неистегљивих нити у систему приказаном на слици ако је 𝐹 = 12 𝑁 и 𝑚 = 1 𝑘𝑔. Трење је занемарљиво. 202* Наћи силе затезања лаких неистегљивих нити и убрзање тела у систему 𝑚1 = 1 𝑘𝑔, 𝑚2 = 2 𝑘𝑔, 𝑚3 = 2 𝑘𝑔. Трење jе занемарљиво. Колика је сила притиска на осовину котура?

203* а) Тело масе 1 𝑘𝑔 се креће по хоризонталној глаткој подлози под дејством силе 1,73 𝑁. Наћи убрзање тела ако сила делује под углом 30° према хоризонтали (слика). Колика је сила реакције подлоге? б) На тело масе 2 𝑘𝑔 које лежи на глаткој хоризонталној подлози почне да делује сила 1,41 𝑁 у правцу који заклапа угао од 45° са хоризонталом. За које време ће тело прећи пут 4 𝑚 ?

204. а) Тела приказана на слици крећу се по глаткој подлози. Наћи убрзање тела и силу затезања нити ако је 𝐹1 > 𝐹2 (Силе и масе сматрати познатим.)

205.* Наћи силу затезања нити у систему приказаном на слици ако је 𝐹 = 1,73 𝑁, 𝑚1 = 1 𝑘𝑔, 𝑚2 = 2 𝑘𝑔. Систем се креће по глаткој подлози.

206* а) Под дејством силе F (слика) тело се креће равномерно уз глатки вертикални зид. Колика је маса тела? Колика је сила реакције подлоге? б) Нека је 𝐹 = 2√2 𝑁 , а маса тела 250 𝑔. За које време ће тело прећи 1 𝑚 без почетне брзине? У ком смеру се креће тело?

207.* Оба тела у систему приказаном на слици имају исту масу 𝑚 = 1𝑘𝑔. Коликим убрзањем се они крећу? Колика је сила затезања нити? Трење је занемарљиво, као и масе нити и котура.

208* На тела маса 𝑚1 = 3 𝑘𝑔, 𝑚2 = 1 𝑘𝑔 (слика), која се налазе на глаткој подлози, делује сила 16 𝑁. Коликом силом једно тело притиска друго?

209.* За динамометар је обешено тело масе 3 𝑘𝑔. Динамометар са телом креће се навише убрзањем 3 𝑚/𝑠 2 . Колику силу показује динамометар? 210* За динамометар D (слика) обешен је лаки котур преко којег је пребачена лака неистегљива нит. На крајевима нити обешена су два тега маса 500 𝑔 и 300 𝑔.Колику силу показује динамометар?

211* а) У систему приказаном на слици (а) је 𝑚1 = 1 𝑘𝑔, 𝑚2 = 0,5 𝑘𝑔, а опруга је сабијена за 2 𝑐𝑚. За колико ће бити сабијена опруга ако тела 𝑚1 и 𝑚2 замене места?

б) У систему приказаном на слици (б) је 𝑚1 = 1 𝑘𝑔, 𝑚2 = 0,5 𝑘𝑔, а опруга је истегнута за 2 𝑐𝑚. За колико ће бити истегнута опруга ако тела 𝑚1 и 𝑚2 замене места? За динамометар је обешено тело масе Зк§. Динамометар са телом креће се навише убрзањем Зт/б2. Колику силу показује динамометар? 212. Када је систем у положају (1), дужина опруге ј 𝑙1 , а када jе у положаjу (2), дужина опруге jе 𝑙2 . Колика jе дужина опруге у недеформисаном стању?

Related Documents

31.docx
May 2020 1
31.docx
December 2019 21
31.docx
November 2019 8
31.docx
April 2020 1
26-31.docx
May 2020 13
Acta 31-10.docx
June 2020 2

More Documents from "Fernando Garcia Mendoza"

A Film Review.docx
December 2019 4
December 2019 2
December 2019 9
December 2019 3
Word.txt
December 2019 4
Readme.txt
October 2019 12