3.1. Њутнови закони механике 3.1. Њутнови закони механике 176. а) Хомогена коцка 10 𝑐𝑚 има масу 8,7 𝑘𝑔. Колика је густина материјала од ког је коцка направљена? б) месингани ваљак полупречника 6 𝑐𝑚 има масу 4,8 𝑘𝑔. Одредити висину ваљка. Густина месинга је 8 500 𝑘𝑔/𝑚2 . в) Спољашњи пречник гвоздене цеви је 10 𝑐𝑚, а унутрашњи 9,9 𝑐𝑚. Дужина цеви је 10 𝑚. Колика је маса? Густина гвожђа је 7 900 𝑘𝑔/𝑚3 . Рад: a) 𝑎 = 10 𝑐𝑚, 𝑚 = 8,7 𝑘𝑔 𝜌=
𝑚 𝑚 8,7 𝑘𝑔 8,7 𝑘𝑔 = 3= = = 87000 𝑘𝑔/𝑚3 3 −2 3 (10 𝑐𝑚) (10 ∙ 10 𝑚) 𝑉 𝑎 𝜌 = 87000 𝑘𝑔/𝑚3
б) 𝑟 = 6 𝑐𝑚 = 0,06 𝑚 , 𝑚 = 4,8 𝑘𝑔, 𝜌 = 8 500 𝑘𝑔/𝑚2 , 𝐻 =? Запремина ваљка је: 𝑉 = 𝜋𝑟 2 𝐻 𝜌= 𝐻=
𝑚 𝑚 𝑚 = 2 => 𝐻 = 𝑉 𝜋𝑟 𝐻 𝜌𝜋𝑟 2
𝑚 4,8 𝑘𝑔 = = 0,049956 𝑚 = 5 𝑐𝑚 𝜌𝜋𝑟 2 8 500 𝑘𝑔/𝑚2 ∙ 3,14 ∙ (0,06 𝑚 )2 𝐻 = 5 𝑐𝑚
в) 𝑟1 = 10 𝑐𝑚 = 0,1 𝑚, 𝑟2 = 9,9 𝑐𝑚 = 0,099 𝑚, 𝑙 = 10 𝑚, 𝜌 = 7 900 𝑘𝑔/𝑚3 Запремина цеви је: 𝑉 = 𝜋(𝑟2 − 𝑟1 )2 𝑙 𝜌=
𝑚 𝑚 = => 𝑚 = 𝜌𝜋(𝑟2 − 𝑟1 )2 𝑙 𝑉 𝜋(𝑟2 − 𝑟1 )2 𝑙
𝑚 = 𝜌𝜋(𝑟2 − 𝑟1 )2 𝑙 = 7 900 𝑘𝑔/𝑚3 ∙ 3,14 ∙ (0,1 𝑚 − 0,099 𝑚)2 ∙ 10 𝑚 = 0,24806 𝑘𝑔 𝑚 = 0,24806 𝑘𝑔 177. а) Колику маса има оловна кугла пречника 2 𝑐𝑚? Густина олова је 11 300 𝑘𝑔/𝑚3 . Колики је импулс те кугле ако се центар креће брзином 10 𝑚/𝑠? б) Колики импулс има гвоздена коцка ивице 5 cm која, крећући се равномерно, пређе 5 𝑚 за 2 𝑠? Густина гвожша је 7 900 𝑘𝑔/𝑚3 . Рад: a) 𝑟 = 2 𝑐𝑚 = 0,02 𝑚 , 𝜌 = 11 300 𝑘𝑔/𝑚3 , 𝑣 = 10 𝑚/𝑠 Маса jе: 𝜌=
𝑚 => 𝑚 = 𝜌𝑉 𝑉
Запремина кугле 4 𝑉 = 𝜋𝑟 3 3 4 4 𝑚 = 𝜌 𝜋𝑟 3 = 11 300 𝑘𝑔/𝑚3 ∙ ∙ 3,14 ∙ (0,02 𝑚)3 = 0,378 𝑘𝑔 3 3 𝑝 = 𝑚𝑣 = 0,378 𝑘𝑔 ∙ 10 𝑚/𝑠 = 3,78 𝑘𝑔𝑚/𝑠 𝑝 = 3,78 𝑘𝑔𝑚/𝑠 б) 𝑎 = 5 𝑐𝑚 = 0,05 𝑚 , ∆𝑠 = 5 𝑚, ∆𝑡 = 2 𝑠, 𝜌 = 7 900 𝑘𝑔/𝑚3 𝑣=
∆𝑠 5 𝑚 = = 2,5 𝑚⁄𝑠 ∆𝑡 2𝑠
Запремина коцке: 𝑉 = 𝑎3 𝜌=
𝑚 => 𝑚 = 𝜌𝑉 = 𝜌𝑎3 𝑉
𝑚 = 𝜌𝑎3 = 7 900 𝑘𝑔/𝑚3 ∙ (0,05 𝑚 )3 = 0,9875 𝑘𝑔
𝑝 = 𝑚𝑣 = 0,9875 𝑘𝑔 ∙ 2,5 𝑚⁄𝑠 = 2,46875 𝑘𝑔 𝑚/𝑠 𝑝 = 2,5 𝑘𝑔 𝑚/𝑠 178. Дрвено тело правоугаоног облика, димензија 4 𝑐𝑚 × 10 𝑐𝑚 × 20 𝑐𝑚, креће се равномерно убрзано без почетне брзине. Наћи његово убрзање ако је 10 𝑠 после почетка кретања импулс тог тела 2 𝑘𝑔𝑚/𝑠. Густина дрвета је 800 𝑘𝑔/𝑚3 . Рад: 𝑉 = 4 𝑐𝑚 × 10 𝑐𝑚 × 20 𝑐𝑚 = 800 𝑐𝑚3 = 0,0008 𝑚3 , 𝑡 = 10 𝑠, 𝑝 = 2 𝑘𝑔𝑚/𝑠. 𝜌 = 800 𝑘𝑔/𝑚3 , 𝑣0 = 0 Густина тела: 𝜌=
𝑚 => 𝑚 = 𝜌𝑉 = 800 𝑘𝑔/𝑚3 ∙ 0,0008 𝑚3 = 0,64 𝑘𝑔 𝑉 𝑝 = 𝑚𝑣 => 𝑣 = 𝑣=
𝑝 𝑚
𝑝 2 𝑘𝑔𝑚/𝑠 = = 3,125 𝑚/𝑠 𝑚 0,64 𝑘𝑔
Равномерно убрзано праволиниско кретање 𝑣 = 𝑣0 + 𝑎𝑡 𝑣 = 𝑎𝑡 => 𝑎 = 𝑎=
𝑣 𝑡
𝑣 3,125 𝑚/𝑠 = = 0,3125 𝑚/𝑠 𝑡 10 𝑠 𝑎 = 0,3125 𝑚/𝑠
179. а) Коликим убрзањем се креће тело масе 50 𝑔 када на њега делује сила 20 𝑁? б) Колика сила треба да делује на тело масе 100 𝑔 да би се оно кретало са убрзањем 0,5 𝑚/𝑠 2 ? Рад: а) 𝑚 = 50 𝑔 = 0,05 𝑘𝑔, 𝐹 = 20 𝑁
𝐹 = 𝑚𝑎 => 𝑎 =
𝐹 𝑚
𝑚 20 𝑘𝑔 2 𝐹 20 𝑁 𝑠 = 400 𝑚 𝑎= = = 𝑚 0,05 𝑘𝑔 0,05 𝑘𝑔 𝑠2 𝑎 = 400
𝑚 𝑠2
б) 𝑚 = 100 𝑔 = 0,1 𝑘𝑔, 𝑎 = 0,5 𝑚/𝑠 2 𝐹 = 𝑚𝑎 = 0,1 𝑘𝑔 ∙ 0,5 𝑚/𝑠 2 = 0.05 𝑘𝑔 𝐹 = 0.05 𝑘𝑔
𝑚 𝑠2
𝑚 𝑠2
180. а) На тело које мирује почне да делује сила 0,5 𝑁. После колико времена ће тело имати импулс 5 𝑘𝑔 𝑚/𝑠? б) Импулс тела промени се за 2 𝑠 са 8 𝑘𝑔 𝑚/𝑠 на 12 𝑘𝑔 𝑚/𝑠. Колика сила је деловала на тело? Рад: 𝐹 = 0,5 𝑁 , 𝑝 = 5 𝑘𝑔 𝑚/𝑠 , 𝑡 =? Из 𝐹= 𝑡=
∆𝑝 𝑝 𝑝 = => 𝑡 = ∆𝑡 𝑡 𝐹
𝑝 5 𝑘𝑔 𝑚/𝑠 5 𝑘𝑔 𝑚/𝑠 = = 𝑚 = 10 𝑠 𝐹 0,5 𝑁 0,5 𝑘𝑔 2 𝑠 𝑡 = 10 𝑠
б) 𝑡 = 2 𝑠, 𝑝1 = 8 𝑘𝑔 𝑚/𝑠, 𝑝21 = 12 𝑘𝑔 𝑚/𝑠 𝐹=
∆𝑝 𝑝2 − 𝑝1 12 𝑘𝑔 𝑚/𝑠 − 8 𝑘𝑔 𝑚/𝑠 𝑚 = = = 2 𝑘𝑔 2 ∆𝑡 𝑡2 − 𝑡1 2𝑠 𝑠 𝐹 =2𝑁
181. Импулс тела масе 0,5 𝑘𝑔 је 1 𝑘𝑔 𝑚/𝑠. На њега почне да делује, у смеру кретања, сила 3 𝑁. Колики пут ће прећи тело за 2 𝑠 од почетка деловања силе? Рад: 𝑚 = 0,5 𝑘𝑔, 𝑝 = 1 𝑘𝑔 𝑚/𝑠, 3 𝑁, 𝑡 = 2 𝑠, 𝑠 =? Почетна брзина тела jе 𝑝 = 𝑚𝑣 => 𝑣 = 𝑣=
𝑝 𝑚
𝑝 1 𝑘𝑔 𝑚/𝑠 𝑚 = =2 𝑚 0,5 𝑘𝑔 𝑠
a убрзанье jе: 𝑚 3 𝑘𝑔 2 𝐹 3𝑁 𝑠 =6 𝑚 𝐹 = 𝑚𝑎 => 𝑎 = = = 𝑚 0,5 𝑘𝑔 0,5 𝑘𝑔 𝑠2 па jе: 𝑠 = 𝑣0 𝑡 + 𝑎𝑡 2 = 2
𝑚 𝑚 2 𝑠 + 6 2 ∙ (2 𝑠)2 = 16 𝑚 𝑠 𝑠 𝑠 = 16 𝑚
182. Метак масе 1 𝑔 улеће у даску брзином 400 𝑚/𝑠, а излеће из ње брзином 350 𝑚/𝑠. Ако се метак кроз даску кретао 0,1 𝑚𝑠, колика је средња сила којом је даска деловала на метак? Рад: 𝑚 = 1 𝑔 = 0,001 𝑘𝑔, 𝑣1 = 400 𝑚/𝑠, 𝑣2 = 350 𝑚/𝑠, 𝑡 = 0,1 𝑚𝑠 = 0,1 ∙ 10−3 𝑠, 𝐹 =? Импулс метка се смањио. Интензитет вектора промене импулса је: ∆𝑝 = 𝑚∆𝑣 = 𝑚(𝑣2 − 𝑣1 ) = 0,001 𝑘𝑔(|350 𝑚/𝑠 − 400 𝑚/𝑠|) = 0,001 𝑘𝑔 ∙ 50 𝑚/𝑠 ∆𝑝 = 0,01𝑘𝑔
𝑚 𝑠
Сила кода jе деловала на метак : 𝑚 0,01𝑘𝑔 ∆𝑝 𝑠 = 10 𝑘𝑔 𝑚 𝐹= = ∆𝑡 0,1 ∙ 10−3 𝑠 𝑠2
𝐹 = 10 𝑁 183. а) Лопта масе 0,5 𝑘𝑔 лети брзином 20 𝑚/𝑠 према вертикалном зиду. Од њега се одбија истом брзином. И пре и после судара лопта се креће дуж нормале на зид. Ако контакт лопте и зида траје 1 𝑚𝑠, коликом средњом силом делује лопта на зид? б) Ако је брзина опте у предходном случају пре судара 20 𝑚/𝑠 после судара 18 𝑚/𝑠, коликом средњом силом лопта делује на зид ? Рад: 𝑚 = 0,5 𝑘𝑔 , 𝑣 = 20 𝑚/𝑠, 𝑡 = 1 𝑚𝑠 = 1 ∙ 10−3 𝑠 Пре судара импулс лопте де 𝑝1 = 𝑚𝑣, а после судара 𝑝2 = 𝑚𝑣. Интензитети вектора 𝑝⃗1 и 𝑝⃗2 су исти, исти су им и правци, али су супротни смерови. Вектор промене импулса де ∆𝑝⃗ = 𝑝⃗2 − 𝑝⃗1 (слика). Интензитет тог вектора де ∆𝑝 = 𝑝2 + 𝑝1 = 2𝑚𝑣, па jе сила кодом зид делуде на лопту 𝐹=
∆𝑝 ∆𝑡
=
2𝑚𝑣 ∆𝑡
=
2∙0,5 𝑘𝑔∙20 𝑚/𝑠 1∙10−3 𝑠
= 20000 𝑁.
𝐹 = 20000 𝑁 Истом толиком силом и лопта делуде на зид. б) 𝑣1 = 20 𝑚/𝑠 , 𝑣2 = 18 𝑚/𝑠 𝐹=
∆𝑝 2𝑚∆𝑣 2𝑚(𝑣2 − 𝑣1 ) 2 ∙ 0,5 𝑘𝑔(20 𝑚/𝑠 − 18 𝑚/𝑠) = = = = 2000 𝑁 ∆𝑡 ∆𝑡 ∆𝑡 1 ∙ 10−3 𝑠 𝐹 = 2000 𝑁
184. а) На пуну бакарну коцку странице 5 𝑐𝑚, која лежи на глатком столу, почне да делује сила 12,5 𝑁 у правцу паралелном столу. Колики пут ће прећи коцка за 2 𝑠. Густина бакра је 8 900 𝑘𝑔/𝑚3 . б) На гвоздену куглицу полупречника 1 𝑐𝑚 делује сила 0,1 𝑁. Колику брзину добије куглица после 1 𝑠 ако је пре деловања силе мировала? Густина гвожђа је 7 900 𝑘𝑔/ 𝑚3 . Рад: а) 𝑏 = 5 𝑐𝑚 = 0,05 𝑚, 𝐹 = 12,5 𝑁, 𝑡 = 2 𝑠, 𝜌 = 8 900 𝑘𝑔/𝑚3 , 𝑠 =? 𝑉 = 𝑏3
𝜌=
𝑚 𝑚 = 3 => 𝑚 = 𝜌𝑏 3 𝑉 𝑏
𝐹 = 𝑚𝑎 => 𝑎 =
𝐹 𝐹 = 3 𝑚 𝜌𝑏
𝑚 12,5 𝑘𝑔 2 𝐹 12,5 𝑁 𝑚 𝑠 𝑎= 3= = = 11,2359 𝜌𝑏 8 900 𝑘𝑔/𝑚3 ∙ (0,05 𝑚)3 8 900 𝑘𝑔/𝑚3 ∙ (0,05 𝑚)3 𝑠2 𝑎 = 11,2
𝑚 𝑠2
1 1 𝑚 𝑠 = 𝑎𝑡 2 = ∙ 11,2 2 (2 𝑠)2 = 22,4 𝑚 2 2 𝑠 𝑠 = 22,4 𝑚 б) 𝑟 = 1 𝑐𝑚 = 0,01 𝑚, 𝐹 = 0,1 𝑁 , 𝑡 = 1 𝑠, 𝜌 = 7 900 𝑘𝑔/ 𝑚3 , 𝑣 =? 4 𝑉 = 𝜋𝑟 3 3 𝜌=
𝑚 => 𝑚 = 𝜌𝑉 𝑉
4 𝑚 = 𝜌 𝜋𝑟 3 3 𝐹 = 𝑚𝑎 => 𝑎 =
𝐹 𝐹 3𝐹 3 ∙ 0,1 𝑁 = = = 𝑚 𝜌 4 𝜋𝑟 3 4𝜌𝜋𝑟 3 4 ∙ 7 900 𝑘𝑔/ 𝑚3 ∙ 3,14 ∙ (0,01 𝑚)3 3 𝑚 𝑎 = 3,02346 2 𝑠 𝑎 = 3,0
𝑚 𝑠2
185. а) На тело масе 40 𝑔 делују силе истих интензитета 0,2 𝑁. Угао између праваца деловања сила је 120° (слика). Колико је убрзање тела?
б) На тело масе 2 𝑘𝑔 делују у међусобно нормалним правцима силе 3 𝑁 и 4 𝑁. Колико је убрзање тела?
𝑚
Рад: а) 𝑚 = 40 𝑔 = 0,04 𝑘𝑔 , 𝐹 = 0,2 𝑁 = 0,2 𝑘𝑔 2, 𝑎 =? 𝑠
Резултуjућа сила кода делуде на тело де 𝐹⃗ = 𝐹⃗1 + 𝐹⃗2 . Како де 𝐹1 = 𝐹2 између 𝐹⃗1 и 𝐹⃗2 је угао од 120°, то је и 𝐹 = 0,2 𝑁 (деднакостранични троугао). Следи:
Следи: 𝑚 𝐹 0,2 𝑘𝑔 𝑠 2 𝑚 𝐹 = 𝑚𝑎 => 𝑎 = = =5 2 𝑚 0,04 𝑘𝑔 𝑠 𝑎=5 б) 𝑚 = 2 𝑘𝑔, 𝐹1 = 3 𝑁 , 𝐹2 = 4 𝑁, 𝑎 =?
𝑚 𝑠2
Применом питагорине теореме и правила троугла за сабирање вектора:
𝐹𝑅 2 = 𝐹1 2 + 𝐹2 2 𝐹𝑅 = √𝐹1 2 + 𝐹2 2 𝐹𝑅 = √(3 𝑁)2 + (4 𝑁)2 𝐹𝑅 = √9 𝑁 2 + 16 𝑁 2 𝐹𝑅 = √25 𝑁 2
𝑚 𝑠2 𝑚 𝐹 5 𝑘𝑔 𝑠 2 𝑚 𝐹 = 𝑚𝑎 => 𝑎 = = = 2,5 2 𝑚 2 𝑘𝑔 𝑠 𝑚 𝑎 = 2,5 2 𝑠 186. а) Тела маса 1𝑘𝑔 и 2𝑘𝑔, везана лаким неистегљивим концем, леже на глаткој подлози. Коликим убрзањем ће се кретати тела ако на прво почне да делује сила 0,6 𝑁 (слика)? Колика ће бити сила затезања нити? б) Коликом минималном силом F треба вући прво тело да би се нит прекинула ако је максимална сила затезања коју нит може да издржи 5 𝑁? 𝐹𝑅 = 5 𝑁 = 5 𝑘𝑔
187. Тег масе 1 𝑘𝑔 обешен је за лаку неистегљиву нит. Колика је сила затезања нити ако се тег креће убрзањем 0,5 𝑚/𝑠 2 усмереним:
а) вертикално навише; б) вертикално наниже? 188. Лака неистегљива нит пребачена је преко котура занемарљиве масе. За крајеве нити обешени су тегови маса 1 𝑘𝑔 и 1,4𝑘𝑔 (слика). Наћи убрзање тегова и силу затезања нити.
189. Наћи убрзање тела и силу затезања нити у систему приказаном на слици ако је 𝑚1 = 2𝑘𝑔 и 𝑚2 = 4 𝑘𝑔. Масе нити и котура, као и трење, занемарљиви су.
190. На тело масе 2𝑘𝑔, прислоњено уз глатки вертикални зид, делује сила 10 𝑁(слика). Коликим убрзањем се креће тело? Колика је сила реакције подлоге?
191. Тело масе m се постави на глатку стрму раван нагиба 30° (слика). Колико ће бити убрзање тела? Колика је сила нормалног притиска тела на подлогу?
192. а) Тело се пусти да клизи са врха глатке стрме равни нагиба 45°. За које време ће се тело спустити низ раван дужине 2,82 𝑚? б) Коликом силом треба вући тело масе 10 𝑘𝑔 уз глатку стрму раван нагиба 30° да би се оно кретало равномерно? 193. а) Под дејством силе од 10 𝑁 опруга се истегне за 1𝑐𝑚. Колики је коефицијент еластичности опруге? б) Коликом силом треба деловати на опругу коефицијента еластичности 104 𝑁/𝑚 да би се сабила за 2 𝑐𝑚? 194. а) На слици је приказан график зависности еластичне силе опруге од њене деформације. За колико се истегне та опруга у вертикалном положају кад се за њу окачи тег масе 7𝑘𝑔? б) За колико је истегнута опруга ако се она, заједно са тегом масе 7𝑘𝑔, креће вертикално навише убрзањем 2 𝑚/𝑠 2 ?
195* Куглица масе 10 𝑔 лети према зиду брзином 10 𝑚/𝑠 у правцу који заклапа угао 45° са зидом (слика) и одбија се од њега истом брзином и под истим углом. Ако контакт куглице и зида траје 0,5 𝑚𝑠, наћи средњу силу којом куглица делује на зид. Раван кретања куглице је хоризонтална.
196* Урадити претходни задатак ако је угао између правца кретања куглице и зида: а) 60°; б) 30°. 197? На слици је приказана временска зависност силе која делује на тело масе 10 𝑘𝑔. Ако је пре деловања силе тело мировало, колика је његова брзина након 5 𝑠 од почетка деловања силе?
198. На тело које мирује почне да делује сила која се мења са временом по датом графику. Колика је маса тела ако је после 2 𝑠 његова брзина 10 𝑚/𝑠?
199. За лаку неистегљиву нит обешен је тег. Када се тај систем креће вертикално навише са убрзањем 2 𝑚/𝑠 2 , сила затезања је дупло мања од оне при којој се нит кида. Коликим убрзањем би требало да се креће систем да би се нит прекинула? 200* Одредити убрзање тела и силе затезања лаких неистегљивих нити у систему приказаном на слици ако је 𝑚1 = 1 𝑘𝑔, 𝑚2 = 2 𝑘𝑔, 𝑚3 = 3 𝑘𝑔, 𝐹 = 12 𝑁. Трење је занемарљиво.
201. Наћи силе затезања лаких неистегљивих нити у систему приказаном на слици ако је 𝐹 = 12 𝑁 и 𝑚 = 1 𝑘𝑔. Трење је занемарљиво. 202* Наћи силе затезања лаких неистегљивих нити и убрзање тела у систему 𝑚1 = 1 𝑘𝑔, 𝑚2 = 2 𝑘𝑔, 𝑚3 = 2 𝑘𝑔. Трење jе занемарљиво. Колика је сила притиска на осовину котура?
203* а) Тело масе 1 𝑘𝑔 се креће по хоризонталној глаткој подлози под дејством силе 1,73 𝑁. Наћи убрзање тела ако сила делује под углом 30° према хоризонтали (слика). Колика је сила реакције подлоге? б) На тело масе 2 𝑘𝑔 које лежи на глаткој хоризонталној подлози почне да делује сила 1,41 𝑁 у правцу који заклапа угао од 45° са хоризонталом. За које време ће тело прећи пут 4 𝑚 ?
204. а) Тела приказана на слици крећу се по глаткој подлози. Наћи убрзање тела и силу затезања нити ако је 𝐹1 > 𝐹2 (Силе и масе сматрати познатим.)
205.* Наћи силу затезања нити у систему приказаном на слици ако је 𝐹 = 1,73 𝑁, 𝑚1 = 1 𝑘𝑔, 𝑚2 = 2 𝑘𝑔. Систем се креће по глаткој подлози.
206* а) Под дејством силе F (слика) тело се креће равномерно уз глатки вертикални зид. Колика је маса тела? Колика је сила реакције подлоге? б) Нека је 𝐹 = 2√2 𝑁 , а маса тела 250 𝑔. За које време ће тело прећи 1 𝑚 без почетне брзине? У ком смеру се креће тело?
207.* Оба тела у систему приказаном на слици имају исту масу 𝑚 = 1𝑘𝑔. Коликим убрзањем се они крећу? Колика је сила затезања нити? Трење је занемарљиво, као и масе нити и котура.
208* На тела маса 𝑚1 = 3 𝑘𝑔, 𝑚2 = 1 𝑘𝑔 (слика), која се налазе на глаткој подлози, делује сила 16 𝑁. Коликом силом једно тело притиска друго?
209.* За динамометар је обешено тело масе 3 𝑘𝑔. Динамометар са телом креће се навише убрзањем 3 𝑚/𝑠 2 . Колику силу показује динамометар? 210* За динамометар D (слика) обешен је лаки котур преко којег је пребачена лака неистегљива нит. На крајевима нити обешена су два тега маса 500 𝑔 и 300 𝑔.Колику силу показује динамометар?
211* а) У систему приказаном на слици (а) је 𝑚1 = 1 𝑘𝑔, 𝑚2 = 0,5 𝑘𝑔, а опруга је сабијена за 2 𝑐𝑚. За колико ће бити сабијена опруга ако тела 𝑚1 и 𝑚2 замене места?
б) У систему приказаном на слици (б) је 𝑚1 = 1 𝑘𝑔, 𝑚2 = 0,5 𝑘𝑔, а опруга је истегнута за 2 𝑐𝑚. За колико ће бити истегнута опруга ако тела 𝑚1 и 𝑚2 замене места? За динамометар је обешено тело масе Зк§. Динамометар са телом креће се навише убрзањем Зт/б2. Колику силу показује динамометар? 212. Када је систем у положају (1), дужина опруге ј 𝑙1 , а када jе у положаjу (2), дужина опруге jе 𝑙2 . Колика jе дужина опруге у недеформисаном стању?