Jezički Nivoi I Jedinice

1. MORFOLOŠKA STRUKTURA ENGLESKIH REČI

* Flektivna morfologija* u domen onoga što se inače uopšteno naziva „gramatikom“ spada I -OBRADA FLEKTIVNIH AFIKSA ZA OBRAZOVANJE GRAMATIČKIH OBLIKA. TI AFIKSI SE JAVLJAJU U POLOŽAJU SUFIKSA, A U SAVREMENOM ENGLESKOM JEZIKU IH IMA UKUPNO DEVET. 1. LEKSEMA ( LEXEME) JE OSNOVNA JEDINICA U VOKABULARU. ONA SE ODABIRA ARBITRARNO A STOJI ISPRED SVIH LEKSIČKIH I FLEKTIVNIH OBLIKA, TO JEST CELE PARADIGME DATE REČI, PA SE TAKO NAVODI U REČI KAO ODREDNICA, NA PRIMER; RUN zastupa run, runs, runnig,ran, run; STOP- stop, stops, stopping, stopped. LEKSEMA SE ODNOSI I NA SLOŽENE OBLIKE KAKVI SU VIŠEČLANI GLAGOLI; TO LOOK DOWN ON, TO PUT UP WITH; FRAZNI GLAGOLI; TO FADE AWAY, TO FALL APART I IDIOMI- TO LET THE CAT OUT OF THE BAG, TO SET THE CART BEFORE ONE’S HORSES. OBLIK REČI JE, PREMA TOME, ORTOGRAFSKA ILI GLASOVNA PREDSTAVA JEDNE LEKSEME. 2. REČ ( WORD) SE U PRAKTIČNOM SMISLU DEFINIŠE KAO NAJMANJA JEZIČKA JEDINICA KOJA IMA ODREĐENI MORFOLOŠKI SASTAV I ODREĐENO ZNAČENJE, A KOJA MOŽE DA SE UPOTREBI SAMOSTALNO. IPAK, REČIMA SE SMATRAJU I OBLICI KOJI NISU OBUHVAĆENI OVOM DEFINICIJOM, TAKO DA MORAMO DA SE OBRAĆAMO VEĆEM BROJU KRITERIJUMA: ODVOJENO PISANJE, ODVOJEN IZGOVOR, SLOBODNO KOMBINOVANJE, JEDINSTVO ZNAČENJA, ISTORIJSKI KONTINUITET- ZA UTVRĐIVANJE OBLIKA REČI. * NAROČITO JE ZNAČAJAN KRITERIJUM JEDINSTVA ZNAČENJA, KOJI NAMEĆE POTREBU DA REČ U SMISLU IZLOŽENE PRAKTIČNE DEFINICIJE RAZLIKUJEMO OD FRAZEOLOŠKIH JEDINICA I IDIOMA. *FRAZEOLOŠKA JEDINICA ( PHRASEOLOGICAL UNIT) JE USTALJENA FRAZA- ODNOSNO GRUPA REČI ČIJI SU ČLANOVI TOLIKO TESNO POVEZANI DA FUNKCIONIŠU KAO NERAZDVOJNA ZNAČENJSKA CELINA, PRI ČEMU TO ZNAČENJE MOŽE DA SE IZRAZI POMOĆU NEKE ODGOVARAJUĆE SAMOSTALNE REČI- NA PRIMER; A PIECE OF CAKE JE NEŠTO ŠTO JE EASY(O DO) DOK JE CHEESED OFF NEKO KO JE BORED, WEARY ILI DISSATISFIED. * IDIOM JE NAROČITA VRSTA FRAZE, USTALJENA GRUPA REČI U STROGOM REDOSLEDU ČIJE SE ZNAČENJE RAZLIKUJE OD ZBIRA REČI ZNAČENJA

POJEDINAČNIH REČI- NA PRIMER; IT IS RAINING CATS AND DOGS; TO THROW CAUTION TO THE (FOUR) WINDS- TO BEGIN TO BEHAVE RECKLESSLY. 3. MORFEMA ( MORPHEME) JE MINIMALNA DISTINKTIVNA JEDINICA U GRAMATICI I CENTRALNI POJAM MORFOLOGIJE- NAJMANJA JEZIČKA JEDINICA KOJA IMA ODREĐENI FONOLOŠKI SASTAV I ZNAČENJE. PREMA NAČINU I JAVLJANJU MOGU SE KLASIFIKOVATI NA SLOBODNE I VEZANE MORFEME. SLOBODNA MORFEMA- je ona morfema koja se može javiti samostalno kao reč- book- ili kao potencijalno slobodna morfema kada se javlja kao deo reči- book + -let> booklet. VEZANE MORFEME- SU ONE MORFEME KOJE SE JAVLJAJU ISKLJUČIVO KAO DEO REČI I NE MOGU STAJATI SAMOSTALNO; books, booklet, worker . Prema tome- VEZANE MORFEME SE PREMA FUNKCIJI KLASIFIKUJU NA : FORMATIVNE I FLEKTIVNE MORFEME. *FORMATIVNE MORFEME SLUŽE ZA GRAĐENJE NOVIH REČI, ONE MOGU DA PROMENE KLASU NOVONASTALOJ REČI- EVO KAKO; EN + LARGE> ENLARGE; DI + BELIEVE> DISBELIEVE; CARE + - LESS> CARELESS; WORK+ -ER> WORKER. *FLEKTIVNE MORFEME SLUŽE ZA GRAĐENJE GRAMATIČKIH OBLIKA REČI I ONE NE MENJAJU KLASU NOVONASTALE REČI; BOY + S> BOYS; BIG + -ER>BIGGER; TRY+ -ED> TRIED- TO SU MORFEME (S), (-ER) I (ED). MORFEME MOGU ZAUZIMATI POLOŽAJ OSNOVE ILI AFIKSA. *** ZATIM, MORF- JE SVAKA FONOLOŠKA REALIZACIJA JEDNE MORFEME; /K/ +/U/ +/K/> KUK ; /I/ + /T/> IT ***ALOMORFI SU RAZLIČITE FONOLOŠKE REALIZACIJE JEDNE ISTE MORFEME, ODNOSNO SKUP MORFEMA SA ISTIM ZNAČENJEM

- IZ UDŽBENIKA4. AFIKS ( AFFIX) JE TA VEZANA MORFEMA KOJA SE DODAJE PRVOBITNOM OBLIKU RADI OBRAZOVANJA NOVOG OBLIKA . PREMA DISTRIBUCIJI AFIKSI MOGU DA SE JAVE KAO PREFIKSI ILI SUFIKSI( MADA IMA I AUTORA KOJI GOVORE I O INFIKSIMA; Matthews 1974). * PREFIKSI SU UVEK LEKSIČKI, DOK SUFIKSI MOGU DA BUDU LEKSIČKI ILI GRAMATIČKI ( a- u asleep, un- u unhappy, - ness u goodness, -less u homless, ali -er u shorter, -est u shortest) PREMA FUNKCIJI, AFIKSI SU DERIVACIONI KADA SU ZADUŽENI ZA ZA TVORBU REČI; mis- u misunderstand, mal- u malnutrition; ist- u novelist, - able u

breakable) ili FLEKTIVNI KADA STVARAJU GRAMATIČKE PARADIGME; er u brighter, -est u brightest). *AFIKS JE VEZANA MORFEMA KOJA SE NALAZI IZA ILI ISPRED OSNOVE I S NJOM ČINI NOVI OBLIK. *PREFIKS JE AFIKS KOJI SE NALAZI ISPRED OSNOVE= RE+ READ> REREAD; DIS + BELIEF>DISBELIEF ILI UN + IMPORTANT> UNIMPORTANT, DAKLE TO SU OBLICI – RE-, DIS, I UN *SUFIKSI SU AFISKI KOJI SE NALAZE IZA OSNOVE, OBLICI TIPA – LESS, FUL,- ED, - ING; CARE+ -LESS>CARELESS; DOUBT + - FUL> DOUBTFUL; LOVE + -D> LOVED; READ + ING> READING. * DERIVACIONI AFIKSI SU ONI KOJIMA SE POSTIŽE TVORBA REČI ( WORD FORMATION, WORD BUILDING). DERIVACIONI AFIKSI MOGU DA SE JAVE U POLOŽAJU PREFIKSA I U POLOŽAJU SUFIKSA. PREFIKSIMA JE ULOGA UVEK LEKSIČKA; de- u decode, ili ex- u exhusband, ex-king) DOK SUFIKSI MOGU DA UČESTVUJU U DERIVACIONOJ TVORBI IMENICA; - dom u freedom, kingdom, -ship u friendship, dictatorship), PRIDEVA; - able u breakable, readable; -al u formal, functional) GLAGOLA; - EN U BLACKEN, SHORTEN; PRILOGA; - LY U NICELY, SERIOUSLY. 5. KOREN ( ROOT)-TO JE OSNOVNI DEO KOJI JE PRISUTAN U LEKSEMI.RECIMO U FORMI „ UNTOUCHABLES“- koren je touch, a hijerarhijskim redom su dodavani: formativni sufiks- able, formativni prefiks un- i najzad flektivni sufiks- s. DVA KORENA MOGU DA BUDU SPOJENA U SLOŽENICI; HEAD + ACHE> HEADACHE ILI HIGH + WAY U HIGHWAY (TO HELL:) 6. OSNOVA ( BASE) * ONA OSNOVA KOJOJ SE DODAJU FLEKTIVNI SUFIKSI JE GRAMATIČKA OSNOVA(STEM) I TA FORMA MOŽE DA JE IDENTIČNA KORENSKOJ MORFEMI- KAO; ACHE U ACHES, ALI NAJČEŠĆE NIJE- KAO; UNTOUCHABLE U UNTOUCHABLES ILI HANDBOOK U HANBOOKS, GDE SADRŽI DVE KORENSKE MORFEME. A OSNOVA ( BASE ILI OPERAND- Matthews, 1974) je svaki oblik kojem mogu da se dodaju afiksi bilo koje vrste- formativni( za građenje novih reči) i flektivni( za građenje gramatičkih oblika). ; sit + -s>sits; un + mask> unmask; disgrace+ -ful>disgraceful itd. PREMA BROJU MORFEMA KOJE SADRŽE, OSNOVE SE MOGU PODELITI NA PROSTE I KOMPLEKSNE OSNOVE. PROSTE OSNOVE SE SASTOJE

OD JEDNE MORFEME I OBIČNO SU TO SLOBODNE MORFEME. KOMPLEKSNE OSNOVE SU ONE KOJE SE SASTOJE OD VIŠE MORFEMA. 7. I reči i afiksi imaju svoju VALENTNOST ( VALENCE) i postaje očigledno zbog čega se neke reči smatraju ’ lakim’ i čestim- to su one koje imaju veliku sposobnost da se jave u brojnim kombinacijama reči- LEKSIČKA VALENTNOST; i u izrazima, odnosnosintaksičkim strukturama- GRAMATIČKA VALENTNOST. Prema tome, spremnost afiksa da se jave u novim rečima je u stvari- mera njihove produktivnosti. 8. DERIVACIONE PARADIGME- SU SKUPINA REČI SA ZAJEDNIČKOM KORENSKOM MORFEMOM; work n., workv., homework, workday, worker ili sa zajedničkim derivacionim afiksom; worker, player, reader; misunderstand, misspell, missmatch. 9. DVA ČLANA LEKSIČKE PARADIGME ČESTO MOGU DA SU REALIZOVANA HOMONIMNIM OBLICIMA REČI- TO DREAM A DREAM, TO SAY ONE ’S SAY.

2. PRODUKTIVNOST 1. LEKSIČKU PRODUKTIVNOST- TVORBU NOVIH REČI I STVARANJE NOVIH ZNAČENJA REČI- ODNOSNO TRANSFER ZNAČENJA- OBRAZLAŽU LEKSIČKA PRAVILA ( LEXICAL RULES, KOJA SE SVRSTAVAJU U VIŠE TIPOVA. Pravilo morfološke derivacije se odnosi na primere s promenom morfološke strukture dodavanjem afiksa- succesful + un-> unsuccesful; teach + -er> teacher; oduzimanjem afiksa; - type- writern.>type-write., baby-sittern.> baby sitv., ; dodavanjem slobodne morfeme- dark+ blue>dark-blue, my+ self>myself. 2. LEKSIČKA INOVACIJA ( LEXICAL INNOVATION, LEXICAL CREATIVITY) JE VIDLJIVA I U NASTAJANJU NEOLOGIZAMA A TO NA UBEDLJIV NAČIN SVEDOČI O JEZIČKOJ KREATIVNOSTI KOJI SE ODNOSI NA STVARALAČKI DOPRINOS PROCESA U JEZIKU KOJI PROIZVODE NOVE REČI I NOVE OBLIKE REČI, POSEBNO NA METOD PO KOM SE NOVE REČI UVODE U JEZIK.

* NEOLOGIZMI- ZA DEFINICIJU NEOLOGIZAMA OD SUŠTINSKOG ZNAČAJA JE OSEĆAJ IZVORNIH GOVORNIKA ENGL.JEZIKA DA JE DATA REČ NOVA ILI DA U VEZI S NJOM POSTOJI NEŠTO NOVO