Издавач: Cавјет министара БиХ Дирекција за европске интеграције БиХ Трг БиХ 1, Сарајево Тел: 033/703 153; Фах: 033/264 330 Е-маил:
[email protected] Wеб страница: http://www.dei.gov.ba За издавача: Осман Топчагић Директор дирекције за европске интеграције БиХ Приредила: Служба за промоцију европских интеграција Дирекције за европске интеграције БиХ у сарадњи с другим секторима ДЕИ-а Дизајн: Мирсад Феста ДТП: Санин Пехливановић Штампа: АркаПРЕСС д.о.о., Сарајево Тираж: 800 примјерака Прво издање
Основни приказ Споразума о стабилизацији и придруживању Приредила: Дирекција за европске интеграције БиХ
Сарајево, септембар 2008.
4
УВОДНА РИЈЕЧ
Поштовани читаоци, Пред Вама се налази текст којем је циљ да да приказ Споразума о стабилизацији и придруживању који је наша земља потписала са Европском комисијом. Обзиром на обим и сложеност текста који сачињава Споразум, Дирекција за европске интеграције се одлучила да направи ову брошуру како би се на популарнији начин заинтересираним читаоцима приближио текст Споразума. Овај скраћени приказ никако није замјeна за интегрални дио Споразума, нити може замијенити интегрални дио у било ком његовом дијелу. Намјeра нам је била да помогнемо у разумијевању текста Споразума тако што смо га прилагодили ширем читатељству. У изради приказа учествовали су компетентни службеници Дирекције који су упознати са интегралним текстом и који гарантирају да је овај приказ аутентично тумачење текста Споразума. Надамо се да ће шире и потпуније разумијевање текста Споразума помоћи свим у нашој земљи, који су на било који начин заинтересирани за његове одредбе, да га схвате и протумаче на исправан начин. Били смо вођени том идејом и надамо се да смо испунили циљ на обострану корист. Осман Топчагић Директор Дирекције за европске интеграције БиХ
5
СПОРАЗУМ О СТАБИЛИЗАЦИЈИ И ПРИДРУЖИВАЊУ Пуноправно чланство у Европској унији и чланство у евро-атлантским интеграцијама представља један од најважнијих циљева спољне политике Босне и Херцеговине. Преданост Босне и Херцеговине остваривању постављеног циља потврдили су Савјет министара Босне и Херцеговине својом одлуком о покретању иницијативе за приступање Босне и Херцеговине Европској унији (1999), као и Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине Резолуцијом о европским интеграцијама и Пактy стабилности за Југоисточну Европу (1999). Процесом стабилизације и придруживања (Самит Европске уније у Келну 1999) за Босну и Херцеговину и остале земље западног Балкана (Република Албанија, Република Црна Гора, Република Хрватска, Бивша Југословенска Република Македонија и Република Србија) створени су услови за пуноправно чланство у Европскoj унији. Кључни инструмент Процеса стабилизације и придруживања јест Споразум о стабилизацији и придруживању. Потписивањем Споразума о стабилизацији и придруживању Босна и Херцеговина остварила је са Европском унијом први уговорни однос, којим јој се потврђује статус потенцијалног кандидата за чланство у Европску унију. На тај начин Босна и Херцеговина ушла је у прву фазу Процеса стабилизације и придруживања, која са собом носи низ обавеза. Те обавезе морају бити испоштоване у задатим роковима, да би што прије остварила статус кандидата за чланство и почела преговоре о приступању Европској унији, односно пуноправном чланству. Споразум о стабилизацији и придруживању потписан је 16. јуна 2008. године у Луксембургу. Потписивању Споразума претходило је парафирање 4. децембра 2007. године у Сарајеву, те преговори о Споразуму вођени од новембра 2005. до децембра 2006. године. Споразум ће ступити на снагу након потврђивања односно ратификовања у Парламентарној скупштини БиХ, Европском парламенту и у државамa чланицамa Европске уније. До завршетка процеса потврђивања или ратификовања Споразума, који може трајати и до двије године, на снази је Привремени споразум на основу којег се од 1. јула 2008. године примјењују одредбе Споразума које се односе на трговину с Европском унијом и одређене аспекте унутрашњег тржишта Европске уније. Споразум спада у нову, трећу генерацију споразума о придруживању Европској унији који су понуђени искључиво државама обухваћеним 6
Процесом стабилизације и придруживања и који овим државама омогућава успостављање блиског и трајног односа са Европском унијом, те изгледно чланство у Европску унију. Уз придруживање, ови споразуми садрже елемент стабилизације (безбједoнocнa, политичкa и економскa стабилизацијa), као и елемент регионалне сарадње. С правног аспекта Споразум је закључен између Босне и Херцеговине и Европских заједница и њихових држава чланица и њиме се уређују односи унутар сва три стуба Европске уније: Европске заједнице, Заједничке спољне и безбједносне политике и Сарадња у правосуђy и унутрашњим пословима. Мјешовитог је карактера, а то значи да су за поједине области дијелом одговорне државе чланице, а дијелом и Европска унија. Има тежину међународног уговора и, у односу на домаће законодавство, његове одредбе имају директну примјену и директан ефекат. Њиме се по први пут институционализују односи између Босне и Херцеговине и Европске уније, а напредак у његовом спровођењу биће оцјењиван на основу достигнућа Босне и Херцеговине. Примарни циљ Споразума је формално придруживање Босне и Херцеговине Европској унији у одређеном транзиционом периоду (шест година), током којег ће Босна и Херцеговина постепено прилагођавати своје законодавство са најзначајнијим стандардима и правилима унутрашњег тржишта Европске уније. То је олакшано увођењем институционалног оквира за политички дијалог, постепеним стварањем зоне слободне трговине, либерализацијом друмског саобраћаја, успостављањем регулационог оквира за кретање радника, пословно настањивање, пружање услуга и кретање капитала, као и уговорним формализовањем финансијске и техничке помоћи. Текст Споразума подијељен је на десет глава: • Општи принципи; • Политички дијалог; • Регионална сарадња; • Слободно кретање робе; • Кретање радника, пословно настањивање, пружање услуга, кретање капитала; • Усклађивање закона, спровођење закона и правила конкуренције; • Правда, слобода и безбједност; • Политике сарадње; • Финансијска сарадња; • Институционалне, опште и завршне одредбе.
7
Поред наведених глава, Споразум о стабилизацији и придруживању чини седам анекса и седам протокола. Анексима и протоколима прецизиране су обавезе у погледу трговине појединим врстама производа (временски распоред укидања или постепеног снижавања царина на индустријске, пољопривредне, прерађене пољопривредне производе, рибу и рибље производе те вино и алкохолна пића). Поред тога, детаљно су регулисане обавезе Босне и Херцеговине у погледу државне помоћи (Протокол 4), копненог трaнспорта (Протокол 3), пословног настањивања и финансијских услуга (Анекс VI), заштите права интелектуалног власништва (Анекс VII), узајамнe административнe помоћи у вези са царинским питањима (Протокол 5) и рјешавања спорова (Протокол 6). Потписивањем Споразума Босна и Херцеговина ушла је у нову фазу реформи и фазу прилагођавања правним, економским и политичким стандардима Европске уније, те фазу свеобухватне припреме за обавезе које ће јој донијети статус кандидата и потпуно испуњавање Копенхашких критеријума (1993) и Мадридског критеријума (1995), тј. : •• стабилност институција које гарантују демократију, владавину права, људских права и заштиту мањина; •• постојање функционалне тржишне привреде, способне да се носи са притиском конкуренције и тржишним снагама у оквиру Уније; •• способност преузимања обавеза чланства, укључујући преданост циљевима политичке, економске и монетарне уније; •• стварање услова за интеграцију прилагођавањем административних структура (спровођење прописа кроз одговарајуће административне и правосудне структуре). Све то захтијева пуно ангажовање државних и ентитетских институција, невладиног сектора и друштва у цјелини.
8
ГЛАВА I - ОПШТИ ПРИНЦИПИ Споразумом о стабилизацији и придруживању успоставља се придруживање између Босне и Херцеговине и Европске уније и њених држава чланица. Придруживање ће се спроводити постепено и биће у потпуности остварено у прелазном периоду од највише шест година. Основни циљеви придруживања су да: • подржи напоре Босне и Херцеговине у јачању демократије и владавине права; • допринесе политичкој, економској и институционалној стабилности у Босни и Херцеговини те стабилизацији у региону; • пружи прикладан оквир за политички дијалог који омогућава развијање блиских политичких односа између страна; • подржи напоре Босне и Херцеговине у развијању економске и међународне сарадње, укључујући и усклађивање њеног законодавства са законодавством Европске уније; • подржи настојања Босне и Херцеговине да доврши прелаз у функционалну тржишну привреду; • промовише складне економске односе те да постепено развија област слободне трговине између Европске уније и Босне и Херцеговине; • развија регионалну сарадњу у свим областима обухваћеним Споразумом. Поштовање демократских принципа и људских права, поштовање принципа међународног права, те владавине права и принципа тржишне привреде су основ унутрашње и спољне политике страна, те чине значајне елементе Споразума. Босна и Херцеговина опредијељена је да настави и јача сарадњу и добросусједске односе са другим државама у региону, укључујући и одговарајући ниво узајамних уступака у погледу кретања лица, робе, капитала и услуга, као и развој пројеката од заједничког интереса. Та опредијељеност је кључни фактор развоја односа и сарадње између Европске уније и Босне и Херцеговине која доприноси регионалној стабилности. Споразумом о стабилизацији и придруживању наглашена је обавеза Босне и Херцеговине да испуњава међународне обавезе, а посебно да сарађује с Међународним кривичним судом за бившу Југославију (МКСЈ). 9
ГЛАВА II - ПОЛИТИЧКИ ДИЈАЛОГ Политички дијалог између Босне и Херцеговине и Европске уније успостављен је Споразумом о стабилизацији и придруживању са циљем јачања блиских односа, те успостављања блиских веза солидарности и нових облика сарадње између Босне и Херцеговине и Европске уније. Политичким дијалогом посебно се унапређује: •• пуна интеграција Босне и Херцеговине у заједницу демократских држава и постепено приближавање Европској унији; •• приближавање гледишта Босне и Херцеговине и Европске уније о међународним питањима, укључујући питања из области Заједничке спољне и безбједоносне политике (ЗСБП-а), уз размјену информација, посебно о питањима која би могла да имају суштински утицај на уговорне стране; •• регионална сарадња и развој добросусједских односа; •• заједничка гледишта о безбједности и стабилности у Европи, укључујући сарадњу у областима обухваћеним ЗСБП-ом. Дио политичког дијалога је и сарадња и допринос борби против ширења оружја за масовно уништење те средстава за његово достављање. Политички дијалог одвија се првенствено у оквиру Савјета за стабилизацију и придруживање, који има општу надлежност за свако питање које уговорне стране желе да изнесу пред њега. Политички дијалог између Босне и Херцеговине и Европске уније може да се одвија у сљедећим облицима: •• на састанцима високих званичника Босне и Херцеговине, са једне, и Предсједништва Савјета Европске уније, генералног секретара/ високог представника за Заједничку спољну и безбједоносну политику и Европскe комисијe, са друге стране; •• коришћењем свих дипломатских канала између уговорних страна, укључујући одговарајуће контакте у трећим земљама и Уједињеним нацијама, ОЕБС-у, Савјету Европе и другим међународним тијелима; •• свим другим средствима која могу да допринесу учвршћивању, развоју и јачању дијалога. Споразумом је предвиђено да се политички дијалог одвија и на парламентарном нивоу у оквиру Парламентарног одбора за стабилизацију и придруживање, те да се може одвијати у мултилатералном оквиру и као регионални дијалог у којем учествују остале државе из региона, укључујући и дијалог у оквиру Форума ЕУ - Западни Балкан. 10
ГЛАВА III - РЕГИОНАЛНА САРАДЊА Регионална сарадња је основни елеменат европских интеграција од њиховог постанка и прве интеграције кроз Европску заједницу за угаљ и челик до данашње Европске уније. Она је незаобилазан инструмент привредне и социјалне стабилности Европе. Потписивањем Споразума о стабилизацији и придруживању регионална сарадња постала је обавезна за Босну и Херцегивину и услов за напредак у оквиру процеса интеграције у Европску унију. Босна и Херцеговина обавезала се да активно промовише регионалну сарадњу, док ће Европска унија кроз програме помоћи давати подршку регионалним или прекограничним пројектима. Босна и Херцеговина такође је преузела обавезу потпуног спровођења постојећих билатералних споразума о слободној трговини који су закључени у складу са Меморандумом о разумијевању о либерализацији трговине и трговинским олакшицама (2001) и са Споразумом о слободној трговини у централној Европи (2006). Споразумом је предвиђено да Босна и Херцеговина, у року од двије године након његовог ступања на снагу, закључи билатералне уговоре о регионалној сарадњи са државама које су већ потписале Споразум о стабилизацији и придруживању. Закључивање тих уговора је услов за даљи развој односа између Босне и Херцеговине и Европске уније. Босна и Херцеговина закључиће уговоре о регионалној сарадњи и са државама кандидатима за приступ Европској унији, а које нису обухваћене Процесом стабилизације и придруживања. Споразумом је предвиђено да Босна и Херцеговина закључи споразум са Турском о успостављању области слободне трговине и либерализацији пословног настањивања и пружања услуга.
11
ГЛАВА IV - СЛОБОДНО КРЕТАЊЕ РОБЕ Слободно кретање робе прво je од 35 поглавља правне тековине ЕУ (acquis communautaire) и уз слободно кретање услуга, капитала и лица чини основ унутрашњег тржишта Европске уније. Захваљујући укидању царина и количинских ограничења на међусобни увоз робе, државе чланице створиле су унутрашње тржиште које броји близу 500 милиона потрошача. Споразумом о стабилизацији и придруживању и успостављањем области слободне трговине Европска унија отвара приступ свом унутрашњем тржишту и за Босну и Херцеговину. Босна и Херцеговина и Европска унија постепено ће, у периоду од пет година и у складу са одредбама Општег споразума о царинама и трговини из 1994. године (ГАТТ 1994) и Свјетске трговинске организације (СТО), успоставити област слободне трговине. У наведеном периоду обје стране укинуће царине и количинска ограничења� на међусобни увоз робе. Када је ријеч о извозу индустријских производа из Босне и Херцеговине у Европску унију, Европска унија укинуће све царине и количинска ограничења. Такође, Босна и Херцеговина укинуће количинска ограничења и царине на увоз индустријских производа из Европске уније, али ће царине на одређене индустријске производе укидати постепено у одређеним прелазним периодима (Анекс I (а), (б) и (ц)). За прву групу призвода царине ће одмах бити снижене на 50%, а потпуно ће бити укинуте 1. јануара 2009. године. Царине на другу групу производа биће постепено снижаване, прво на 75%, затим на 50% и 25%, а потпуно укинуте 2011. године. На робу из треће групе производа у периоду од пет година царине ће бити постепено снижаване на 90%, затим на 80%, 60%, 40% и 20%,те потпуно укинуте 2013. године. Босна и Херцеговина и Европска унија укинуће и све извозне царине и количинска ограничења у међусобној трговини. Европска унија укинуће царине на одређене прерађене пољопривредне производе из Босне и Херцеговине, док ће Босна и Херцеговина задржати царине на увоз одређених прерађених пољопривредних производа из Европске уније и постепено их укидати у периоду од пет година (Протокол 1). Европска унија укинуће количинска ограничења и царине, уз одређене изузетке, на увоз пољопривредних производа из Босне и Херцеговине, а задржаће и одређена ограничења на увоз јунетине из Босне и Херцеговине. Што се тиче увоза пољопривредних производа из Европске уније, Босна и 12
Херцеговина укинуће количинска ограничења те царине на одређене пољопривредне производе (Анекс III (а)). Укинуће и царине на увоз одређених пољопривредних производа у оквиру царинске квоте (Анекс III (е)). За одређене групе пољопривредних производа Босна и Херцеговина постепено ће снижавати царине у прелазном периоду од пет година (Анекс III (б), (ц) и (д)). Тако ће царине на пољопривредне производе из прве групе бити одмах снижене на 50%, а од 1. јануара 2009. године у потпуности укинуте. За другу групу пољопривредних производа царине ће бити одмах снижене на 75%, затим на 50% и 25%, а 2011. године потпуно укинуте. Трећа група пољопривредних производа биће постепено ослобађана царина у периоду од пет година, и то прво на 90%, затим на 80%, 60%, 40% и 20% до потпуног укидања 2013. године. Када је ријеч о рибљим производима, Босна и Херцеговина и Европска унија укинуће сва количинска ограничења на њихов међусобни увоз. Европска унија укинуће и царине на увоз рибе и рибљих производа уз одређене изузетке (Анекс IV). Такође, Босна и Херцеговина укинуће царине на увоз рибе и рибљих производа из Европске уније, али ће укидање царина тећи у складу са одредбама Анекса V (одмах ће укинути царине на одређене врсте рибе и рибље производе, постепено ће их снижавати на одређене врсте рибе и рибље производе у периоду до пет година, а задржати на одређене врсте рибе и рибље производе). Аранжмани који се примјењују на вино и алкохолна пића утврђени су Протоколом 7, а правила о поријеклу Протоколом 2. Да би осигурала несметану размјену робе са Европском унијом, Босна и Херцеговина мораће да обезбиједи заштиту географских ознака Европске уније и да забрани сваку употребу назива заштићених у Европској унији. Споразумне стране обавезале су се да неће повећавати већ постојеће ни уводити нове увозне или извозне царине, као ни нова количинска ограничења на увоз односно извоз. У случају да увоз одређеног производа узрокује озбиљну штету домаћој индустрији или озбиљне поремећаје у привреди, Споразумом је остављена могућност предузимања одговарајућих билатералних заштитних мјера. Ступањем на снагу Привременог споразума 1. јула 2008. године Босна и Херцеговина и Европска унија почеле су да укидају, односно да снижавају царине и количинска ограничења на међусобни увоз робе. 13
ГЛАВА V – КРЕТАЊЕ РАДНИКА, ПОСЛОВНО НАСТАЊИВАЊЕ, ПРУЖАЊЕ УСЛУГА, КРЕТАЊЕ КАПИТАЛА Кретање радника Слобода кретања радника значи да сваки грађанин ЕУ има право да се пресели и запосли у било којој држави чланици, без изложености дискриминацији по основу држављанства. Споразумом о стабилизацији и придруживању предвиђено је да држављани БиХ који су законито запослени на територији неке државе чланице Европске уније не смију бити дискриминисани у погледу услова рада, накнаде за рад или отпуштања са радног мјеста у односу на држављане те државе. Супружник и дјеца радника са држављанством БиХ, а који легално бораве на територији државе чланице Европске уније имају право да приступе њеном тржишту рада. Такође, Споразумом је радницима са наведеним статусом и члановима њихових породица предвиђено успостављање координације система социјалне сигурности. То значи да ће се сабирати сви периоди осигурања, запослења или боравка које су ти радници провели у различитим државама чланицама да би они и чланови њихових породица остварили право на пензију и здравствену заштиту. Пензије и ренте осигурања за случај старости, смрти, несреће на раду и инвалидности моћи ће се преносити у висини утврђеној законом државе или држава чланица дужника. Предвиђено је да радници са држављанством БиХ имају право и на породични додатак за чланове својих породица. Радницима и њиховим породицама који су држављани неке од чланица Европске уније и који су законито запослени на територији БиХ, Босна и Херцеговина одобриће исти третман који имају њени држављани законито запослени на територији неке од држава чланица Европске уније (недискриминација у погледу услова рада, накнаде за рад или отпуштања са радног мјеста, приступ тржишту рада). У погледу успостављања система социјалне сигурности, Босна и Херцеговина ће радницима из Европске уније са наведеним статусом и њиховим породицама одобрити третман сличан ономе који уживају држављани БиХ који су законито запослени у државама чланицама Европске уније и њихове породице. Пословно настањивање Пословно настањивање је дио правне тековине Европске уније којим је уређено право грађана и фирми из Европске уније (физичка и правна 14
лица) да покрећу пословну дјелатност и оснивају предузећа на територији било које од 27 држава чланица. Споразумом о стабилизацији и придруживању утврђено је право физичких и правних лица из Босне и Херцеговине односно из Европске уније да покрећу пословну дјелатност на територији државе чланице Европске уније односно на територији Босне и Херцеговине. Босна и Херцеговина обавезала се да друштвима и држављанима ЕУ олакша покретање пословне дјелатности. У ту сврху Босна и Херцеговина ће, након ступања на снагу Споразума, друштвима из ЕУ одобрити најповољнији третман у покретању пословне дјелатности и формирању предузећа, а такав третман пружиће и за рад већ формираних супсидијарних друштава и подружница друштава из ЕУ на територији Босне и Херцеговине. Подружнице друштава из ЕУ имаће право да користе и узимају у најам некретнине, док ће супсидијарна друштва из ЕУ уз право да користе и узимају у најам некретнине имати и право стицања и уживања власништва над некретнинама на територији Босне и Херцеговине. У погледу покретања пословне дјелатности и формирања предузећа, Европска унија одобриће најповољнији третман друштвима из БиХ, а такав третман, у свом дјеловању, имаће и супсидијарна друштва и подружнице друштава из БиХ. Друштво из ЕУ које је формирано на територији Босне и Херцеговине или друштво из Босне и Херцеговине које је формирано на територији Европске уније, имају право да запошљавају лица која су држављани држава чланица Европске уније, односно Босне и Херцеговине, под условом да су они кључно особље друштава. Пружање услуга Слобода пружања услуга омогућава пословним субјектима (физичким или правним лицима) који у некој држави чланици пружају услуге да на привременом основу понуде своје услуге у другим државама чланицама Европске уније, а да се у њима пословно не настањују. Споразум о стабилизацији и придруживању обавезује Европску унију и Босну и Херцеговину да предузму неопходне кораке како би се постепено омогућило да друштва из ЕУ пружају услуге у Босни и Херцеговини, односно да друштва из БиХ пружају услуге у Европској унији. Савјет за стабилизацију и придруживањe ће, у року од четири године, предузети неопходне мјере за постепену либерализацију у области пружања услуга. 15
Такође, предвиђено је да се дозволи привремено кретање физичких лица која пружају услуге или која запошљава пружалац услуга као кључно особље. Правила за пружање услуга у копненом саобраћају су утврђена Протоколом 3, а за пружање услуга у међународном поморском саобраћају Босна и Херцеговина и Европска унија обавезале су се да примјењују принципе неограниченог приступа међународним тржиштима и трговини на комерцијалном основу. Споразумом је одређено да се услови за заједнички приступ тржишту у ваздушном саобраћају уређују у складу са Мултилатералним споразумом о Заједничком европском ваздушном простору. Босна и Херцеговина Споразумом се обавезала да ће своје законодавство, укључујући административна, техничка и друга правила, прилагодити законодавству Европске уније у области ваздушног, поморског, копненог и унутрашњег воденог саобраћаја. Текућа плаћања и кретање капитала Под слободом кретања капитала подразумијева се плаћање и пренос новца, затим пренос власништва над различитим видовима имовине и финансијских обавеза (као што су улагања у предузећа и некретнине или портфељ-улагања), без ограничења међу државама чланицама Европске уније, те спречавање прања новца. Споразумом о стабилизацији и придруживању Босна и Херцеговина и Европска унија обавезале су се да обезбиједе слободно кретање капитала у вези са директним улагањима и ликвидацијом или повратом тих улагања, као и слободно кретање капитала у вези са потраживањима која се односе на комерцијалне трансакције или пружање услуга, те са финансијским зајмовима и кредитима. Босна и Херцеговина ће даном ступања на снагу Споразума одобрити куповину некретнина на својој територији држављанима држава чланица Еропске уније. У року од шест година од ступања на снагу Споразума, Босна и Херцеговина ће постепено прилагођавати своје законодавство у вези са стицањем некретнина у Босни и Херцеговини, како би држављанима држава чланица Европске уније обезбиједила исти третман као и својим држављанима. 16
ГЛАВА VI - УСКЛАЂИВАЊЕ ЗАКОНА, СПРОВОЂЕЊЕ ЗАКОНА И ПРАВИЛА КОНКУРЕНЦИЈЕ Потписивањем Споразума о стабилизацији и придруживању Босна и Херцеговина ушла је у фазу обавезног усклађивања свог законодавства са законодавством Европске уније, тј. acquis communautаire-om (правна тековина ЕУ). Усклађивање законодавства једне државе са одредбама правне тековине ЕУ представља комплексан и дуготрајан посао у процесу европских интеграција због тога што се правна тековина ЕУ стално развија и мијења, у складу са даљом надградњом правног система Европске уније. Правна тековина ЕУ је један од најзначајнијих правних и политичких принципа европских интеграција, а подразумијева права и обавезе држава чланица и њихову преданост Европској унији. У формалном смислу, правна тековина ЕУ обухвата: •• примарно право – оснивачке уговоре; •• међународне уговоре, међународно обичајно право и опште правне принципе Европске уније (Споразум о стабилизацији и придруживању између Босне и Херцеговине и Европске уније ће након ступања на снагу постати извор правне тековине; •• секундарно право – легислативу коју доносе институције Европске уније; •• праксу Суда Европских заједница која de facto чини извор права Уније; •• сваку другу обавезу (политичку, преговарачку и сл.) преузету од држава чланица у оквиру активности Уније. Споразумом о стабилизацији и придруживању прецизирано je да процес усклађивања постаје обавезан од дана потписивања, те да ће се постепено проширивати на све елементе правне тековине ЕУ до краја прелазног периода, који траје шест година. Преузета обавеза усклађивања законодавства подразумијева и његово ефикасно спровођење, што ће у будућности бити основ за оцјену спремности Босне и Херцеговине да пређе у статус државе кандидата за пуноправно чланство у Европској унији. Усклађивање законодавства Споразумом је подијељено у двије фазе. У ‘’раној’’ фази усклађивање ће бити фокусирано на основне елементе правне тековине ЕУ који се односе на унутрашње тржиште и трговину, а у ‘’каснијој’’ фази усклађиваће се законодавство са преосталим дијеловима 17
правне тековине ЕУ. Усклађивање ће се спроводити на основу програма који ће договорити Европска комисија и Босна и Херцеговина. Такође ће бити договорени и начини његовог праћења, као и послови на спровођењу закона. Приоритети усклађивања су сљедеће области: конкуренција и државна помоћ, интелектуално власништво, јавна предузећа, јавне набавке, техничко законодавство укључујући стандардизацију, метрологију, акредитовање и оцјењивање усклађености, заштита потрошача и услови рада. У Споразуму се наводе случајеви који нису спојиви са његовим спровођењем, у мјери у којој могу утицати на трговину између Босне и Херцеговине и Европске уније: •• сви споразуми између предузећа, одлуке удружења предузећа и договорно дјеловање међу предузећима, који као свој предмет или посљедицу имају спречавање, ограничавање или нарушавање конкуренције; •• злоупотреба доминантне позиције једног или више предузећа на територији Европске уније или Боне и Херцеговине у цјелини или њиховог значајног дијела; •• свака државна помоћ којом се нарушава или пријети нарушавању конкуренције давањем предности одређеним предузећима или одређеним производима. Споразумом је предвиђено да ће за примјену одредаба о конкуренцији бити надлежан самостални државни орган (Конкуренцијски савјет Босне и Херцеговине формиран је 2004. године). Поред тога, Споразумом је предвиђено да се за примјену одредаба о државној помоћи оснује самостални државни орган, и то у року од двије године од његовог ступања на снагу. Када је ријеч о јавним предузећима и предузећима којима су додијељена посебна и искључива права, Босна и Херцеговина обавезала се да ће до краја треће године од ступања на снагу Споразума почети примјењивати принципе утврђене у Уговору о Европској заједници. Босна и Херцеговина и Европска унија Споразумом су се обавезале да ће даном његовог ступања на снагу друштвима и држављанима БиХ, односно ЕУ обезбиједити најповољнији третман у признавању и заштити интелектуалне, индустријске и трговинске својине. У периоду од пет година након ступања на снагу Споразума, Босна и Херцеговина обезбиједиће ниво заштите интелектуалне, индустријске и 18
трговинске својине сличан ономе који постоји у Европској унији. Такође, Босна и Херцеговина обавезала се да ће у наведеном периоду усвојити мултилатералне конвенције о правима интелектуалне, индустријске и трговинске својине (Анекс VII). Када је ријеч о области јавних набавки, друштвима из БиХ, независно од мјеста формирања, биће омогућен приступ процедурама за додјељивање уговора у Европској унији, у складу са правилима набавке у Европској унији и уз третман који имају друштва из ЕУ. Друштвима из ЕУ која су формирана у Босни и Херцеговини биће омогућен приступ процедурама за додјељивање уговора у Босни и Херцеговини, уз третман који имају домаћа друштва. У периоду од пет година од дана ступања на снагу Споразума, Босна и Херцеговина омогућиће друштвима из ЕУ која нису формирана на њеној територији приступ процедурама за додјељивање уговора о јавним набавкама, уз третман који имају домаћа друштва. У овом прелазном периоду Босна и Херцеговина обезбиједиће постепено снижавање постојећих преференцијала. У погледу стандардизације, метрологије, акредитације и оцјењивања усклађености, Босна и Херцеговина обавезала се да предузме неопходне мјере како би постепено постигла усаглашеност са техничким прописима Европске уније и европским поступцима у овој области. Споразумом се наглашава да је ефикасна заштита потрошача неопходна како би се обезбиједило прописно функционисање тржишне економије. Босна и Херцеговина обавезала се да постепено усклађује своје законодавство са законодавством Европске уније и у области услова рада, посебно здравља и сигурности на раду.
19
ГЛАВА VII - ПРАВДА, СЛОБОДА И БЕЗБЈЕДНОСТ Правда, слобода и безбједност дефинисане су Уговором о Европској унији (1993) и представљају трећи стуб политика на којима је заснована Европска унија, а којим је успостављен дијалог, међусобна помоћ и полицијска сарадња, сарадња царинских контрола, имиграционих служби и правосудних органа 27 држава чланица Европске уније. Споразумом о стабилизацији и придруживању Босна и Херцеговина укључује се и обавезује на сарадњу у области правде, слободе и безбједност са Европском унијом и њеним државама чланицама. Сарадња обухвата осам подручја: •• јачање институција и владавина права; •• заштита личних података; •• визе, управљање границом, азил и миграције,; •• илегалне имиграције, поновни прихват (реадмисија); •• прање новца и финансирање тероризма; •• недозвољене дроге; •• организовани криминал; •• тероризам. Стране ће у међусобној сарадњи у области правосуђа и унутрашњих послова придавати посебну важност учвршћивању владавине права и јачању институција на свим нивоима у области управе уопште, а посебно у спровођењу закона и извршавању судских пресуда. Босна и Херцеговина ће ступањем на снагу Споразума ускладити своје законодавство везано за заштиту личних података са правом Уније и другим европским и међународним законодавством о приватности. Босна и Херцеговина успоставиће независне надзорне органе са довољним финансијским и људским потенцијалима, са циљем ефикасног праћења и гарантовања спровођења националног законодавства о заштити личних података. Босна и Херцеговина и Европска унија сарађиваће о питањима виза, контрола граница, азила и миграција, и установиће оквир за ту сарадњу, укључујући и сарадњу на регионалном нивоу у тој области. Ова сарадња засниваће се на међусобним консултацијама и тијесној координацији између страна, а обухватиће и техничку и административну помоћ у овој области. 20
С циљем спречавања и контроле илегалне имиграције, Босна и Херцеговина и државе чланице Европске уније усагласиле су се да поново прихвате све своје држављане који илегално бораве на њиховим територијама те да закључе и у потпуности спроведу Споразум о реадмисији, укључујући и обавезу поновног прихватања држављана других земаља и лица без држављанства. Државе чланице Европске уније и Босна и Херцеговина обезбиједиће својим држављанима одговарајуће идентификационе документе и пружиће им административне олакшице потребне у ту сврху. Сарадња у области спречавања прања новца и финансирања тероризма може да укључује административну и техничку помоћ, са циљем унапређења спровођења прописа и ефикасног функционисања одговарајућих стандарда и механизама за борбу против прања новца и финансирања тероризма идентичних са онима које су усвојили Европска унија и међународна тијела у тој области. Босна и Херцеговина и Европска унија ће, у границама својих овлашћења и надлежности, сарађивати и у борби против недозвољених дрога. Циљ политика и активности у вези са дрогама ће, између осталог, бити јачање структура за борбу против недозвољених дрога, смањење понуде, трговине и потражње за недозвољеним дрогама, те успјешно ношење са здравственим и социјалним посљедицама злоупотребе дрога, као и ефикаснију контролу прекурсора. Босна и Херцеговина и Европска унија сарађиваће и у спречавању и борби против организованог криминала. Та сарадња укључује борбу против кријумчарења и трговине људима, незаконитих привредних активности, корупције,фискалнепреваре,производњеитрговинедрогама,кријумчарења, недозвољене трговине оружјем, фалсификовања докумената и др. Такође, сарадња је предвиђена и у спречавању тероризма и његовог финансирања. Њоме се подразумијева размјењивање информација о терористичким групама и њиховим мрежама подршке, затим размјењивање искустава у погледу средстава и метода за борбу против тероризма и његовог спречавања, те у техничким областима и у обуци.
21
ГЛАВА VIII - ПОЛИТИКЕ САРАДЊЕ Споразумом о стабилизацији и придруживању Босна и Херцеговина и Европска унија успоставиће уску сарадњу како би допринијеле укупном развоју и напретку Босне и Херцеговине. Политикама сарадње дефинисане су области у којима Босна и Херцеговина треба да усклади своје политике и законодавство са правном тековином ЕУ. За ове циљеве Европска унија обезбиједиће финансијску и техничку помоћ Босни и Херцеговини, која ће бити додјељивана на основу испуњавања приоритета из Споразума о стабилизацији и придруживању и Европског партнерства. Споразумом је прецизирано 25 политика сарадње: •• •• •• •• •• •• •• •• •• •• •• •• •• •• •• •• •• •• •• •• •• •• •• •• •• 22
Економска и трговинска политика ; Сарадња у области статистике; Банкарство, осигурање и остале финансијске услуге; Сарадња у области ревизије и финансијске контроле; Промовисање и заштита инвестиција; Сарадња у области индустрије; Мала и средња предузећа; Туризам; Пољопривреда и пољопривредно-индустријски сектор; Рибарство; Царина; Опорезивање; Сарадња у области социјалне политике; Образовање и обука; Сарадња у области културе; Сарадња у области аудиовизуелних услуга; Информационо друштво; Мреже и услуге електронских комуникација; Информације и комуникације; Транспорт; Енергија; Животна средина; Истраживање и технолошки развој; Регионални и локални развој; Реформа јавне управе.
ГЛАВА IX - ФИНАНСИЈСКА САРАДЊА Споразум о стабилизацији и придруживању омогућава Босни и Херцеговини да користи финансијску помоћ Европске уније у облику грантова и зајмова, укључујући и зајмове Европске инвестиционе банке. Помоћ је условљена напретком у задовољавању политичких критеријума из Копенхагена, а посебно напретком у испуњавању приоритета Европског партнерства, те испуњавањем услова Процеса стабилизације и придруживања. Финансијска помоћ која се додјељује Босни и Херцеговини биће намијењена за задовољавање утврђених потреба и договорених приоритета. Она може обухватити било коју област сарадње, а посебно правосуђе и унутрашње послове, усклађивање законодавства и економски развој. С циљем оптималног коришћења расположивих средстава, споразумне стране редовно ће размјењивати информације о свим изворима помоћи.
23
ГЛАВА X - ИНСТИТУЦИОНАЛНЕ, ОПШТЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Споразумом о стабилизацији и придруживању успоставља се институционална структура за праћење његовог спровођења, а чине је: Савјет за стабилизацију и придруживање, Одбор за стабилизацију и придруживање са пододборима и Парламентарни одбор за стабилизацију и придруживање. Та тијела биће формирана и постаће оперативна након ратификовања Споразума. Савјет за стабилизацију и придруживање представља заједничко тијело које чине чланови Савјета Европске уније, Европске комисије и Савјета министара Босне и Херцеговине. Његови чланови одржавају редовне састанке на високом нивоу на којима се разматрају питања из Споразума, те билатерална и међународна питања од обостраног интереса за Босну и Херцеговину и Европску унију. Савјетом наизмјенично предсједавају представник Европске уније и представник Босне и Херцеговине, а у његовом раду могу учествовати и представници Европске инвестиционе банке када се разматрају питања из њихове области, и то у својству посматрача. Савјет ће извршити прву провјеру примјене и спровођења Споразума годину дана након његовог ступања на снагу. Савјет ће редовно провјеравати, у правилу једном годишње, начин спровођења Споразума, те усвајање и спровођење законодавних, административних, институционалних и економских реформи. Такође, предвиђено је да Савјет, најкасније три године од ступања на снагу Споразума, темељито провјери његово спровођење и процијени напредак који је Босна и Херцеговина постигла. Савјет је овлашћен да доноси одлуке, даје препоруке и рјешава спорове који се односе на примјену или тумачење Споразума. Одбор за стабилизацију и придруживање је заједничко тијело које чине представници Савјета Европске уније, Европске комисије и Савјета министара Босне и Херцеговине. Савјет за стабилизацију и придруживање одређује надлежности Одбора, а његова улога је да помаже Савјету у извршавању његових дужности. С циљем адекватног спровођења Споразума, Одбор ће формирати пододборе прије истека прве године од његовог ступања на снагу. 24
Парламентарни одбор за стабилизацију и придруживање представља механизам за редовне консултације чланова Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине (ПСБиХ) и Европског парламента везаних за испуњавање обавеза из Споразума о стабилизацији и придруживању. То је тијело у којем ће се састајати чланови ПСБиХ и Европског парламента и размјењивати мишљења, у временским интервалима и по правилима која сами утврде. Парламентарним одбором ће наизмјенично предсједавати члан ПСБиХ и члан Европског парламента. С циљем праћења спровођења Привременог споразума, биће формиран привремни Одбор са пододборима, који ће бити опреативан до ратификовања Споразума о стабилизацији и придруживању и формирања споменутих заједничких тијела.
25
САДРЖАЈ
УВОДНА РИЈЕЧ������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������ 5 СПОРАЗУМ О СТАБИЛИЗАЦИЈИ И ПРИДРУЖИВАЊУ ���������������������������������������� 6 ГЛАВА I - ОПШТИ ПРИНЦИПИ���������������������������������������������������������������������������������������������� 9 ГЛАВА II - ПОЛИТИЧКИ ДИЈАЛОГ������������������������������������������������������������������������������������10 ГЛАВА III - РЕГИОНАЛНА САРАДЊА ����������������������������������������������������������������������������11 ГЛАВА IV - СЛОБОДНО КРЕТАЊЕ РОБЕ ��������������������������������������������������������������������12 ГЛАВА V – КРЕТАЊЕ РАДНИКА, ПОСЛОВНО НАСТАЊИВАЊЕ, ПРУЖАЊЕ УСЛУГА, КРЕТАЊЕ КАПИТАЛА ��������������������������������������������������������������14 Кретање радника ����������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������14 Пословно настањивање��������������������������������������������������������������������������������������������������������������14 Пружање услуга ������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������15 Текућа плаћања и кретање капитала ��������������������������������������������������������������������������16 ГЛАВА VI - УСКЛАЂИВАЊЕ ЗАКОНА, СПРОВОЂЕЊЕ ЗАКОНА И ПРАВИЛА КОНКУРЕНЦИЈЕ ������������������������������������������������������������������������17 ГЛАВА VII - ПРАВДА, СЛОБОДА И БЕЗБЈЕДНОСТ������������������������������������������������20 ГЛАВА VIII - ПОЛИТИКЕ САРАДЊЕ ��������������������������������������������������������������������������������22 ГЛАВА IX - ФИНАНСИЈСКА САРАДЊА ������������������������������������������������������������������������23 ГЛАВА X - ИНСТИТУЦИОНАЛНЕ, ОПШТЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ ������������ 24