Odrzivi Razvoj Srbije I Vojvodine

30.oktobar 2006 god.

Životna sredina ka Evropi Environment for Europe

ODRŽIVOST RAZVOJA SRBIJE I VOJVODINE Danica Baćanović Viša poslovna škola, Novi Sad, Srbija i Crna Gora www.vps.ns.ac.yu Abstrakt: U radu su analizirani indikatori održivog razvoja i nivo održivosti razvoja u Srbiji i Vojvodini Vrednosti indikatora analizirinane su u tri različite grupe: «Ekonomija», «Društvo» i «Životna sredina .koišćenjem «Dashboard» vizuelnog modela. Dobijeni rezultati su uporedjeni sa nivoom održivosti u zemaljama u Regionu. Ključne reči: Održivi razvoj, «Dashboard» model Abstract: In this paper were analyzed values of sustainable development indicators and level of sustainability in Serbia and Vojvodina. Sustainable development indicators were analyzed in three different groups: “Economy”, “Society” and “Environment” using the “Dashboard” visual model. In this model, those results were compared with level of sustainability in South-easten European cauntries. Key words: Sustainable Development, the “Dashboard” model 1. UVOD Posmatrajući postojeće modele za procenu nivoa održivosti razvoja i indikatore održivog razvoja može se zaključiti da je veliki broj indikatora identičan sa indikatorima koji se već duži vremenski period koriste u različitim procenama stanja i kretanja u odredjenim oblastima ljudskog delovanja. Samo se mali broj njih može smatrati novouvedenim indikatorima održivog razvoja. Medjutim, bitna razlika izmedju "klasičnog" i "održivog" pristupa u ovim modelima je u praćenju uzajamne povezanosti indikatora koji pripadaju različitim oblastima, sa ciljem uspostavljanja ravnoteže izmedju različitih oblika ljudskog delovanja i životne sredine. Veći broj autora ili grupa autora [1],[2],[3],[4] izvršio je razvrstavanja indikatora prema oblastima koje su, u osnovi, proistekle iz tri osnovne: društva, ekonomije i životne sredine. Razvrstavanja su izvršena na osnovu uočavanja

uticaja koje promene vrednosti jedne indikatora mogu imati na promenu

grupe

vrednosti druge grupe indikatora, ali i na osnovu cilja koji se želi postići, ciljnih grupa, itd. Koncept održivog razvoja podrazumeva da pozitivna kretanja jedne grupe indikatora ne bi smela da izazovu negativna kretanja neke druge grupe indikatora. Takodje, realizacija postavljenih ciljeva koja bi omogućila rast i razvoj u okviru jednog sektora ne bi smela da dovede ni do zapostavljanja rasta u drugom sektoru, što bi se ogledalo u stagnaciji vrednosti indikatora u dužem vremenskom periodu. U slučaju ovakvih, neuskladjenih kretanja ne može se govoriti o održivosti razvoja bez obzira na to koliko su kretanja vrednosti pojedinih indikatora pozitivna. Osnovni cilj praćenja nivoa održivosti razvoja je upravo pružanje mogućnosti da se paralelnim praćenjem stanja u različitim sektorima pravovremeno spreče uticaji koji bi negativno delovali i na opšti nivo održivosti razvoja. Procenom nivoa održivosti razvoja omogućeno je uočavanje “kritičnih tačaka” koje bi mogle usporiti kretanje ka održivom razvoju, ali i oblasti koje

predstavljaju dobru održivosti razvoja.

osnovu

za

podizanje nivoa

2. NIVO ODRŽIVOSTI RAZVOJA Procena nivoa održivosti razvoja Srbije i Vojvodine u ovom radu izvršena je vizuelnim “Dashboard” modelom korišćenjem seta indikatora odabranih iz grupe indikatora preporučenih od strane CGSDI [2] i UNCSD [3]. Dostingnut nivo održivosti u ovom modelu se izražava bodovima, a vizuelno predstavlja bojama (od izrazito crvene do tamno zelene), ili sivo-belom skalom (od tamnih do svetlih tonova), što odgovara rasponu od “kritičnog” do “odličnog”. Učesnici odabrani za ovaj prikaz su zemlje, odnosno oblasti iz bližeg okruženja i/ili zemlje sa sličnim promenama u ekonomskom podsistemu (zemlje u tranziciji). Tako su, pored Srbije, Vojvodine i SCG, podaci dati za Austriju, Grčku, Sloveniju, Madjarsku, Hrvatsku, Bugarsku, Rumuniju, Albaniju, Makedoniju i BiH.

112

Procena dostignutog nivoa održivosti razvoja Srbije i Vojvodine u poredjenju sa odabranom grupom zemalja prikazana je na slici 1. Prikaz izbora

indikatora prema oblastima (grupama) dat je na slikama 2., 3. i 4.

Slika 1. Procena nivoa održivosti razvoja Srbije i Vojvodine Neophodno je naglasiti da je broj indikatora (34) korišćenih u ovoj proceni „skroman“ i da je zavisio prvenstveno od raspoloživosti relevantnim podacima i mogućnosti poredjenja. Podaci se odnose na 2001.[5],[6] i 2002. godinu. Kao izvori podataka korišćene su baze podataka Svetske banke [2], UN [3], EEA [4] i „Dashboard“ model, a za Srbiju (bez Kosova i Metohije) i Vojvodinu podaci Republičkog zavoda za statistiku i ovlašćenih institucija. Indikatori su razvrstani u tri grupe koje se odnose na stanje i aktivnosti u: „društvu“, „ekonomiji“ i „životnoj sredini“. Ovakva podela je istovetna sa postojećim CGSDI modelom gde nije posebno izdvojena grupa «institucija», a indikatori koji se odnose na ovu oblast se posmatraju u okviru sve tri navedene grupe. Nažalost, u ovoj proceni Vojvodina i Srbija zauzimaju nezavidno sedmo (504 boda) i osmo mesto (478 bodova), a SCG deseto (394 boda). Centralno polje (koje odgovara održivosti razvojne politike) u poligonima Srbije i Vojvodine je sivo što označava «osrednji» nivo održivosti razvoja u odnosu na posmatranu teritoriju. U poligonu Vojvodine je iste boje i polje koje odgovara grupama „društvo“ i „priroda“, a polje grupe „ekonomija“ je nešto tamnije, čemu odgovara opis „loše“. U poligonu Srbije polje „društva“ je takodje sivo sa opisom „osrednje“,

„ekonomije“ tamnije sivo sa opisom „loše“, a „prirode“ svetlije sivo sa opisom „zadovoljavajuće“. 3. GRUPE „EKONOMIJA“ I „DRUŠTVO“ U PROCENI ODRŽIVOSTI RAZVOJA Na nizak nivo održivog razvoja Srbije (i Vojvodine) najveći uticaj imaju indikatori iz grupe „ekonomija“. Na slici 2. može se uočiti tamno siva boja polja za veći broj indikatora grupe „ekonomija“. U proceni nivoa održivosti razvoja grupe „ekonomija“ Srbija zauzima deveto mesto sa 355 bodova. Iza nje, na listi su Rumunija, Makedonija, SCG (285 bodova) i Bosna i Hercegovina.

Najveći, odnosno najnegativniji uticaj na ovakav položaj Srbije imaju indikatori koji se odnose na visinu nacionalnog dohotka, pokrivenost uvoza izvozom, inflaciju, potrošnju električne energije i na broj nezaposlenih. Vrednost indikatora koji se odnosi na pokrivenost uvoza izvozom (38%) je za Srbiju najlošija u Evropi. Najsvetlije je polje koje pripada indikatoru „rast bruto nacionalnog dohotka“ gde se Srbija (5,7%) nalazi u vrhu evropskih zemalja. Indikator koji se odnosi na količinu opasnog otpada uvršten je u ovu grupu jer je njegova vrednost izražena u odnosu na ostvareni nacionalni dohodak što

113

odgovara razvrstavanju prema UN CSD modelu. Polje ovog indikatora je sivo (sa opisom „zadovoljava“).

Na slici 3. prikazani su indikatori iz grupe „društvo“. Sa 504 boda Srbija, medju posmatranim učesnicima u proceni zauzima sedmo mesto.

Slika 2. Grupa „Ekonomija“ u proceni nivoa održivosti razvoja

114

Slika 2. Grupa „Društvo“ u proceni nivoa održivosti razvoja U poligonu grupe “društvo” za Srbiju su izrazito Tako je koeficijent korelacije izmedju ove dve grupe tamna polja koja se odnose na indikatore „životni vek“ indikatora za sve evropske zemlje 0,83, a na i „korišćenje interneta“, a zatim slede „kriminal“ i globalnom nivou je 0,645[7]. „stambena površina“. Indikator „korišćenje interneta“ Koeficijenti korelacije izmedju procenjenog nivoa je tamno polje za sve učesnike u proceni osim za odživosti i nivoa održivosti u grupama „društvo“ i Austriju i Sloveniju. „ekonomija“ takodje su visoki i iznose, sukcesivno U procenu nivoa odživosti, u grupu „društvo“ nisu 0,958, i 0,954. uvršteni indikatori koji se odnose na zdravstvenu zaštitu i obrazovanje, niti, sa 4. GRUPA «ŽIVOTNA SREDINA» U PROCENI stanovišta održivosti razvoja posebno značajni NIVOA ODRŽIVOSTI RAZVOJA indikatori koji se odnose postojanje i primenu Procenjeni nivo održivosti životne sredine dat je na zakona, poštovanje ljudskih prava, prava manjina, ravnopravnost polova (jedino se posmatra indikator slici 4. U poligonu koji pripada Srbiji su «bezbojna» koji se odnosi na procenat zaposlenih žena), itd. polja (ne postoje vrednosti indikatora) koja se odnose upotrebu pesticida, pokrivenost Uvrštavanje seta indikatora koji se odnose na na ∗ navedene oblasti svakako bi uslovilo postojanje kanalizacionom mrežom i emisiju CFCs . Izrazito značajnijih razlika u dostignutom nivou održivosti su tamna polja indikatora „adekvatno odlaganje grupe „društvo“ i veći raspon u broju otpada“ i „reciklaža“, a tamna su još polja indikatora „zaštičene oblasti“ osvojenih bodova. U plasmanu učesnika u proceni u grupama i pošumljenost“. Izrazito svetlih polja nema, a svetla dobro) su polja koja „ekonomija“ i „društvo“ postoje neznatne (sa opisom veoma pripadaju indikatorima „upotreba razlike. Koeficijent korelacije izmedju nivoa mineralnih djubriva“, razvijenosti ove dve grupe je izuzetno visok (0,843), „poljoprivredno zemljište“, „eksploatacija šuma“, itd. što je očekivano obzirom da je nivo razvijenosti u grupi „društvo“ velikim delom posledica U poligonu Vojvodine izrazito je tamno i polje „pokrivenosti kanalizacionom mrežom“ (pretposlednje razvijenosti u grupi „ekonomija“. Najbolje vrednosti za indikatore iz ovih mesto), a izrazito je svetlo polje koje se odnosi na grupa, na evropskoj teriroriji, uglavnom «poljoprivredno zemljište». Vrednost ovog indikatora pripadaju nekoj od skandinavskih zemalja ili zemljama iz grupe EU15[7]. Uočena pravilnost postoji i u slučaju većeg broja učesnika u proceni (sa većim brojem podataka i očekivano većim rasipanjem vrednosti indikatora).

∗

Za Srbiju i Vojvodinu nije unet podatak. Za SCG je 102

gr/pc [7], što je najlošija vrednost medju

posmatranim učesnicima u proceni.

115

(81%) je za Vojvodinu najbolja medju posmatranim učesnicima u proceni. Indikatori iz grupe «životna sredina» mogu se podeliti u tri grupe. U prvu grupu spadaju indikatori stanja (npr. BPK), u drugu grupu indikatori koji se odnose na upotrebu i emisiju štetnih i opasnih materija (npr. CO2, mineralna djubriva, pesticidi, itd), a u treću indikatori koji se odnose na aktivnosti (npr. adekvatno odlaganje otpada, reciklaža, eksploatacija šuma, itd.). Posmatrajući vrednosti ovih indikatora u evropskim zemljama, najbolje vrednosti indikatora iz treće grupe pripadaju visoko razvijenim zemljama, a druge grupe zemljama sa nižim nivoom razvijenosti u grupi „ekonomija“. Za indikatore prve grupe teško je utvrditi odredjenu pravilnost jer se zahvaljujući preduzetim aktivnostima u visoko razvijenim zemljama i vrednosti ovih indikatora mogu oceniti kao dobre ili odlične. Stoga je korelacija koja postoji izmedju procenjenog nivoa održivosti i grupe «životna sredina» i na globalnom i na evropskom nivou veoma mala. Posebnu grupu čine indikatori koji se odnose na geografska obeležja (npr. %polj. zemljišta) za koje se takodje ne može utvrditi odredjena pravilnost. Interesantno je posmatrati korelaciju koja postoji izmedju grupa „životna sredina“ i „ekonomija“. Na globalnom nivou koeficijent korelacije izmedju nivoa razvijenosti ove dve grupe indikatora je veoma mali i sa negativnim predznakom (-0,2), a ukoliko se

posmatraju odabrane grupe zemalja (npr. OECD, EU15, itd.) koeficijent korelacije raste. Za odabrane učesnike u prikazanoj proceni nivoa održivosti razvoja koeficijent korelacije izmedju grupa „životna sredina“ i „ekonomija“ je 0,437. Na slici 4. primetan je pozitivan pomak u plasmanu Srbije u odnosu na procenjeni nivo održivosti u grupama „društvo“ i „ekonomija“. Medjutim, pozitovno procenjene vrednosti indikatora iz grupe «životna sredina» se u najvećem broju slučajeva odnose na prirodne (geografske) odlike ili na emisiju štetnih i opasnih materija. Vrednosti onih indikatora koji se odnose na preduzete aktivnosti (npr. «adekvatno odlaganje otpada» ili «reciklaža») se nalaze u tamno sivim oblastima ocenjene kao loše ili čak kritične. Zahvaljujući relativno dobrim vrednostima indikatora koji se odnose na prirodne odlike, ali prvenstveno zahvaljujući visokim vrednostima onih indikatora koji se odnose na preduzete aktivnosti, Austrija se, u posmatranoj grupi učesnika u proceni, i u grupi «životna sredina» nalazi na prvom mestu. Na slikama 5. i 6. prikazan je redosled i vrednosti za dva indikatora iz grupe «životna sredina» koji se odnose na emisiju štetnih i opasnih materija (CO2) i na aktivnosti (reciklaža), na kojima se može uočiti razlika u plasmanu pojedinih učesnika u proceni.

Slika 4. Procena nivoa održivosti razvoja grupe «životna sredina»

116

•

održivi, u kojem bi se težnja za brzim rastom vrednosti indikatora u grupi «ekonomija» uskladila sa konceptom održivog razvoja što, u prvom koraku predstavlja potrebu za sanacijom postojećih problema i preventivnim delovanjem u cilju sprečavanja negativnih uticaja na životnu sredinu,

•

neodrživi, u kojem bi se rast vrednosti indikatora u grupi «ekonomija» ostvarivao sa negativnim uticajem na vrednosti indikatora u grupi «životna sredina».

U ovoj proceni, vrednosti indikatora u grupi «životna sredina» su izražavane u apsolutnom iznosu. Ukoliko bi se vrednosti upotrebe ili emisije štetnih i opasnih materija izražavale u odnosu na ostvareni bruto nacionalni dohodak, opisna ocena vrednosti većeg broja indikatora bi se kretala u oblastima «kritično» ili «veoma loše» što ukazuje na neophodnost uvažavanja potrebe za minimiziranjem negativnih uticaja na životnu sredinu. Poseban problem u proceni nivoa održivosti razvoja za Srbiju predstavlja raspoloživost relevantnim podacima. Za indikatore iz grupe «ekonomija» postoji veći broj podataka kojim raspolažu ovlašćene (Vladine i nevladine) institucije, što za indikatore iz grupe «životna sredina» nije slučaj. U ovoj proceni uočljiv je nedostatak indikatora koji se odnose na kvalitet vazduha, kvalitet površinskih voda, kvalitet vode za piće, tretman otpadnih voda, itd., što ne znači da odgovarajući podaci ne postoje (na lokalnom nivou), medjutim nisu sistematizovani, a često ni standardizovani. Ovo je i jedan od osnovnih razloga zbog kojeg se Srbija, odnosno SCG, ne nalaze u bazama podataka medjunarodnih institucija, a u originalnom «Dashboard» modelu, na mapi Evrope, jedino na polju Srbije i Crne Gore stoji natpis «not in data base».

Slika 5. Indikator «emisija CO2»

Literatura

Slika 6. Indikator «reciklaža otpada» 5. ZAKLJUČAK Nivo održivosti razvoja Srbije i Vojvodine nije neočekivan obzirom na, još uvek nizak nivo razvijenosti u grupi «ekonomija» i nizak nivo aktivnosti koje se preduzimaju kako bi se podigao nivo razvijenosti u grupi «životna sredina». Ovakav plasman u pojedinim grupama je osnova za dva moguća pravca razvoja:

[1] Yale Center for Environmental Low and Policy-Yale University, Davos Forum, 2001 Environmental Sustainability Index, Switzerland, 2001. [2] World Bank, WB DATA, World Development Indicators database, 2004. [3] UNEP, Indicators of Sustainable Development, Chapters of Agenda 21. [4] EEA, Environmental themes, list of all indicators, www.eea.eu.int [5] D. Baćanović, Procena nivoa održivost razvoja Vojvodine, Zbornik radova Više poslovne škole 2, Novi Sad, 2003. [6] D. Baćanović, Procena nivoa održivost razvojai okruga u Srbiji i Vojvodini, Zbornik radova Više poslovne škole 1, Novi Sad, 2005., u štampi [7] CGSDI, Dashboard Manual, www.esl.jrc.it

117