Moderni Petoboj

POGLAVLJE 19

SAVREMENI PETOBOJ Gregory P. Whyte i David V.B. James

UVOD Savremeni petoboj uvršten je u Olimpijske igre 1912. godine (Bejker, 1983.). Osnivač savremenih Olimpijskih igara uvrstio ga je u nameri da pronađe najkompletnijeg sportistu. 2000. godine Olimpijski program je prvi put obuhvatio i takmičenje za žene. U Velikoj Britaniji postoji duga tradicija bavljenja ovim sportom, posebno na olimpijskim takmičenjima poslednjih godina. Nedavno je Međunarodni olimpijski komitet (MOK) potvrdio da će savremeni petoboj biti zadržan na Olimpijskim igrama i posle 2008. godine. S obzirom na istaknuto mesto koje ovaj sport uživa na Igrama počev od 1912. postoji mali broj istraživanja u kojima su ispitani zahtevi petoboja, uključujući i najvažnije determinante (pokazatelje) učinka i fiziološke karakteristike sportista. FIZIČKI ZAHTEVI I DETERMINANTE UČINKA Pred održavanje Olimpijskih igara 1996. godine savremeni petoboj je počeo da se održava u jednom danu (u juniorskim kategorijama takmičenje još uvek traje dva dana). Redosled disciplina nije utvrđen, osim što je trčanje uvek poslednja disciplina. Poslednjih godina dužina trčanja i plivanja se promenila kako bi se približile razdaljine za muškarce i za žene. Disciplina trčanja se sastoji od kros kantri trčanja na 3.000 m a učesnici trče po redosledu koji se određuje na osnovu ukupnog broja poena osvojenih u prethodne četiri discipline. Plivanje je sprint od 200 m a takmičarima se staze određuju na osnovu rezultata iz prethodne sezone. Streljaštvo se sastoji od discipline sa 20 metaka (40 s po metku) iz 4.5 mm vazdušnog pištolja na udaljenosti od 10 m od mete. Mačevanje je disiplina s mačem gde se svi takmičari međusobno takmiče. U disciplini jahanja takmičari moraju da jašu nepoznatog konja na stazi dugoj 450 m koja ima 12 prepreka od kojih su neke dvostruke i trostruke. Prosečan učinak dobija 1.000 poena u svakoj disciplini a poeni se zatim dodaju ili oduzimaju za učinke iznad ili ispod standarda od 1.000 poena. Najbolji takmičari dobijaju po pravilu više od 5.000 poena. Zlatne medalje na Olimpijskim igrama 2004. osvojene su sa ukupnim zbirom od 5.480 (muškarci) i 5.448 (žene) poena. 1

Posebno zbog toga što se takmičenje održava u okviru jednog dana, umor nakupljen tokom pet disciplina važan je faktor učinka kao što je važan i pojedinačno u svakoj disciplini. Jedina objavljena studija u kojoj se ispituje ukupan umor za vreme trajanja modernog petoboja urađena je za vreme trajanja svetskog šampionata 1966. godine za stari petodnevni format (Hagerman, 1968). Uprkos relativno dugom periodu između disciplina studija je pokazala da su najbolji učinak imali oni koji su se najmanje umarali tokom tih pet dana. Pored toga, zamor posle discipline mačevanja sa brojem od 65 napada određen je kao najznačajniji faktor opšteg umora. U skladu s tim, izazov je bio završiti mačevanje sa što boljim rezultatom a što odmorniji. Treba biti oprezan pri generalizovanju ovog zaključka u odnosu na sadašnje jednodnevno trajanje petoboja pošto disciplina mačevanja sada nema toliko broja napada (npr. bilo ih je 31 na Olimpijskim igrama 2004. godine) a svaki napad ima vremensko ograničenje od 1 minuta naspram 3 minuta koliko je bilo ranije. Evidentno je da savremeni petoboj postavlja brojne tehničke zahteve posebno u disciplinama streljaštva, mačevanja i jahanja. Određivanje glavnih fizičkih determinanti učinka u ovim diciplinama je komplikovano. Priznata je činjenica da uspešno izvođenje nekoliko pokreta mačem zavisi od eksplozivne snage u nogama (Nystrom et al, 1990). Međutim, eksplozivna snaga mora biti optimalno primenjivana putem odgovarajućeg tajminga, ravnoteže i koordinacije. Na primer Harmenberg et al, (1991) su dokazali da samo ekološki validan stimulus za pokret mačevanja omogućava razlikovanje u izvođenju pokreta mačevanja između početnika i iskusnih takmičara i u okviru grupe iskusnih takmičara. Dalje, kada se koristio ekološki validan stimulus, vreme reakcije, za razliku od vremena kretanja ili ukupnog vremena za odgovor za pokret bilo je veoma povezano sa učinkom u mačevanju. Iako Nystrom et al, (1990) naglašavaju značaj visoke aerobne snage za mačevanje, sistem sa jednim udarcem (sa vremenskim ograničenjem od jednog minuta) koji se primenjuje u petoboju izvesno neće previše umenjiti aerobni energetski sistem. Zatim, savremeni petobojci vrlo verovatno imaju dovoljno dobar aerobni trening u sklopu pripreme za druge discipline (npr. trčanje, o čemu će biti reči kasnije). Stoga, naša sugestija je da nijedna ključna fiziološka determinanta učinka u disciplini mačevanja u modernom petoboju nije evidentna i da će otpor umora biti najvažnija determinanta na koju se mora obratiti pažnja pri proceni sportista. Moguće je da mišićna izdržljivost može da bude ograničavajući faktor u jahačkoj disciplini, naročito pošto se zna savremeni petobojci ne provode dosta vremena trenirajući za ovu disciplinu (Hagerman, 1968). Interesantno je međutim, da Vesterling (1983) nije pronašao nikakvu razliku između treniranih jahača i uporedio je kontrolne ispitanike za izometrijsku snagu mišića za šest grupa mišića. U odnosu na druge sportiste i netrenirane kontrolne ispitanike Meyers i Sterling (2000) su primetili relativno nizak peak power kod ženskih jahača tokom sprinta od 30 sekundi na 2

biciklergometru. Aerobni zahtevi jahanja sa skokovima prikazani su u samo jednom objavljenom radu. Devienne i Guezennec (2000) objavili su da su u proseku rekreativni jahači dostizali 75% VO2 max za vreme testa sa 12 prepreka dok su neki jahači dostizali VO2 max. Međutim, s obzirom na visoku aerobnu snagu treniranih savremenih petobojaca (o čemu će biti govora kasnije), malo je verovatno da je aerobna snaga sama po sebi faktor ograničenja. Stoga zaključujemo da nikakve ključne fiziološke determinante učinka u disciplini jahanja u modernom petoboju nisu evidentne iz stručne literature, ali da je važno da savremeni petobojci provode vreme trenirajući jahanje kako bi bili sigurni da im izdržljivost lokalnih mišića neće predtavljati fizičku prepreku. Iako su trčanje i plivanje očiglednije ograničeni fiziološkim determinantama, važna je tehnička spretnost. Disciplina plivanja na 200 m mora da se završi za 2 min i 30 sekundi kako bi se dobio skor od 1.000 poena, ali najbolji sportisti rutinski postižu preko 1.300 poena (tj. < 2 min 5 s). Nedavne naučne rasprave postavile su pitanje da li dicipline ovog trajanja gde VO2 možda nema dovoljno vremena da dostigne VO2 max treba posmatrati kao discipline u okviru posebnog domena "ekstremnog intenziteta vežbi" (npr. Hill et al, 2002). Bilo da se VO2 max postigne ili ne, disciplina ovog trajanja očigledno zavisi of visoke aerobne snage pored visokog anaerobnog kapaciteta (npr. Spencer i Gastin, 2001). Međutim, dobre fiziološke sposobnosti moraju biti optimalo prevedene u propulziju, koja zahteva visok nivo veštine. Ključne fiziološke determinante učinka za disciplinu plivanja na 200 m prema tome su najverovatnije aerobna snaga, potencijal da se ta aerobna snaga koristi za vreme dicipline kratkog trajanja (tj. VO2 kinetika) i anaerobni kapacitet. Disciplina kros kantri trčanja na 3.000 metara mora da se završi za 10 minuta kako bi se dobilo 1.000 poena ali najbolji sportisti tu razdaljinu pređu za oko 9 minuta, što znači da je prosečna brzina 20 km/h -1. Prema našem iskustvu, sportisti tog kalibra dostižu brzine od oko 22 km/h -1 na testiranju na traci za trčanje. Iako ne postoje empirijski dokazi, vrlo je verovatno da se kros kantri trka na 3.000 metara završava u domenu vežbi visokog intenziteta. Pretpostavka da sportisti završavaju 3.000 metara u tom domenu je bezbedna, posebno ako se uzme u obzir dodati otpor vazduha za vreme kros kantri trke. U ovom domenu intenziteta vežbe, iako je predviđeni VO2 iz rezultata VO2 ispod maksimalne minus brzina manji od VO2 max, VO2 se često povećava vremenom dok se vežba ne prekine ili se ne dostigne VO2 max (Poole et al, 1988). Visoka aerobna snaga i ekonomično trčanje (VO2 za podešenu brzinu) su ključne determinante učinka na kros kantri trci od 3.000 metara (Wood, 1999). Samo jedna studija je objavljena u kojoj se ispituje aerobna snaga savremenih petobojaca u poređenju sa drugim sportistima. Joussellin et al (1984) ispitivali su francuske sportiste - 278 muškaraca i 133 žena, članova nacionalnih timova, među kojima je bilo 22 muškaraca i 6 žena koji 3

su se bavili savremenim petobojem. Aerobna snaga je bila određena uz pomoć nepovezanih protokola na podignutoj (3%) traci za trčanje. Protokol se sastojao od faza od po 4 minuta sa odmorom od po jednog minuta između svake. Brzina je povećavana za 2 km/h -1 po fazi sve dok se nije dostiglo 18 km/h -1 a nagib trake je povećavan sa 3% u segmentima od po 3%. U apsolutnim izrazima (prosečna vrednost ± SD) savremeni petobojci imali su maksimalnu aerobnu snagu (maksimalna potrošnja kiseonika; VO2 max) od 4.94 ± 0.5 l min -1 (muškarci) i 3.13 ± 0.2 l min -1 (žene). Apsolutna aerobna snaga muškaraca petobojaca bila je nadjačana samo od veslača a jednaka kao kod biciklista i trkača dugoprugaša. U relativnim iskazima, savremeni petobojci imali su maksimalnu aerobnu snagu od 73.0 ± 11 ml-kg -1 min -1 (muškarci) i 55.5 ± 3.5 ml-kg -1 min -1 (žene). Relativna aerobna snaga muškarca petobojca bila je nadjačana samo od trkača dugoprugaša. Classes et al (1994) ispitivali su ulogu antropometričnih karakteristika u učinku na 65 žena petobojki za vreme svetskog šampionata 1989. godine i otkrili su da je masno tkivo kao razmera telesne mase obruto srazmerno od učinka. Iako je promenjeni sistem takmičenja verovatno promenio zahteve ovog sporta, kao i pristup treniranju, ovi podaci daju koristan uvid u potencijalne determinante učinka kod savremenih petobojaca.

PROTOKOLI KOJIMA SE ODREĐUJU KLJUČNE FIZIČKE DETERMINANTE UČINKA Laboratorijska procena Laboratorijska procena treba da se obavlja 3-4 puta godišnje, u periodu kada je takmičarska sezona. Podaci dobijeni iz laboratorijskih procena mogu da se koriste na dva načina. Prvo, mogu da se koriste za određivanje preporučenog intenziteta treninga u cilju optimalne fiziološke adaptacije. Potom, može biti integrisana u otkrivanje i pozitivnih i negativnih adaptacija na trening, omogućavajući da se trening program pojedinca retrospektivno analizira i prilagodi ukoliko je potrebno. Aerobna snaga označena je kao ključni determinant učinka za discipline trčanja i plivanja i takođe može biti važna za umanjivanje umora u više tehničkim disciplinama kao što su mačevanje i jahanje. Zatim, dobra aerobna fizička spremnost biće korisna i u streljaštvu, ne samo zato što će lupanje srca prilikom odmaranja biti lagano.

TRČANJE – PROFIL LAKTATA, VO2 max EKONOMIČNOST, MAKSIMALNA BRZINA 4

TRČANJA Za disciplinu trčanja, kao i za opšte merenje aerobne fizičke spremnosti savremenog petobojca, treba preduzeti test sa ograničavanjem koraka na traci za trčanje kako bi se odredila maksimalna potrošnja kiseonika (VO2 max). Protokol Petobojci završe 6 puta po 3 minuta faze koje se pojačavaju na standardnoj traci za trčanje. Na kraju svake faze meri se broj otkucaja srca i uzima se uzorak kapilarne krvi iz ušne školjke za analizu na prisustvo laktata u krvi. Brzina faza se određuje na osnovu tempa nedavne trke od 10 km što se uzima kao tempo za četvrtu fazu. Više faze se onda računaju tako što se dodaje 0.6 km/h -1 na tempo od 10 km, niže tako što se oduzima po 0.6 km/h -1. Posle ovih stadijuma, brzina trake se povećava za 1 km/h -1 svakog minuta do maksimalne brzine trčanja pri kojoj se nagib trake povećava za 2%/min -1 sve do maksimalne voljne iscrpljenosti. Vazduh koji se izdiše meri se sve vreme trajanja testa, kako bi se odredila ekonomičnost trčanja, frakciona iskorišćenost i VO2 max. PLIVANJE – PROFIL LAKTATA, MAKSIMALNA BRZINA PLIVANJA Procena aerobne snage za disciplinu plivanja je problematična. Iako su neki istraživači uspešno odrednili VO2 za vreme plivanja (vidi Demarie et al, 2001), dovodni vodeni kanal se koristio kao „ergometar“ za vežbu. Takva ergonometrija nije uvek dostupna, tako da treba razmotriti i druge postupke. Treba uzeti u obzir ekološki ispravan način vežbanja. Korišćenje uređaja s ručnim pedalama ili klupama za simulaciju plivanja ne daje potpuno preciznu simulaciju plivanja. Naš stav je da usled složenosti povezane sa određivanjem aerobnog kapaciteta test treba da se fokusira na ona područja koja mogu biti tačno i pouzdano izmerena u ekološki prihvatljivom okruženju (npr. plivanje u bazenu). Protokol Uz pomoć „Akva pejser“ © uređaja za pejsing plivanja, petobojci pređu segmente od 6 x 300 m u intenzitetu koji se povećava (prolazna vremena, o čemu će biti reči kasnije). Posle svakog plivanja, meri se brzina rada srca i uzima se uzorak kapilarne krvi iz ušne školjke i za analizu na prisustvo laktata u krvi. Posle sve intenzivnijih segmenata plivanja i 10 minuta aktivnog odmora petobojci otplivaju i sprint od 50 m kako bi se odredila maksimalna brzina plivanja (Tabele 19.1 i 19.2). 5

Table 19.1 Split times vs. 200 m PB

200mPBSwim 1Swim 2Swim 3Swim 4Swim 5Swim 62:5028.427.326.225.324.423.52:4527.326.225.324.423.522.62:4 026.225.324.423.522.621.72:3525.324.423.522.621.720.82:3024. 423.522.621.720.819.92:2523.522.621.720.819.919.02:2022.621. 720.819.919.018.12:1521.720.819.919.018.117.22:1020.819.919. 018.117.216.32:0519.919.018.117.216.315.42:0019.018.117.216. 315.414.5 Table 19.2 Split times (s) 25m split 100 m split 300 m split26.21:44.85:14.425.31:41.25:03.624.41:37.64:52.823.51:34 .04:42.022.61:30.44:31.221.71:26.84:20.420.81:23.24:09.619.9 1:19.63:58.819.01:16.03:48.018.11:12.43:37.217.21:08.83:26.4

Protokol 400 m plivanja sopstvenim tempom za zagrevanje 200 m privikavanje na akvapejser 6 x 300 m, 1 minut odmora (uzimanje uzorka krvi i merenje brzine rada srca) 400 m odmor 50 m sprint (start) Povratna informacija Efikasne i ispravne povratne informacije treba davati usmenim putem na dan testiranja a pisanim putem najkasnije nedelju dana posle testiranja. Povratna informacija treba da tumači podatke na način tako da ih trener i sportista razumeju i na način koji im pomaže da koriste dobijene informacije kako bi se poboljšali programi obuke. Ovaj proces takođe olakšava trostruki proces edukacije između naučnika, sportiste i trenera i jedna je od osnovnih odlika bliskog i interaktivnog tima za podršku. 6

Procena na terenu Podršku treba pružati na terenu za vreme treniranja i takmičenja i u Velikoj Britaniji i u inostranstvu. Treba pružati savete koji se tiču različitih vremenskih uslova uključujući toplo vreme i visinske pripreme i takmičenja. Rad na terenu obično obuhvata ispitivanje i odobrenje intenziteta treninga, i ispitivanje statusa hidratacije, kao i pokazatelje preteranog treniranja i sporog oporavka.

7

”Startno stanje se naziva intenzifikovanje niza fizioloških funkcija pred start, tj pred početak rada bez obzira na to što se organizam u to vreme još nalazi u mirovanju. Sportista to subjektivno oseća kao osećaj uzbuđenja pri izlasku na start, a u većini slučajeva i znatno ranije. Startno stanje može da nastupu mnogo časova pre početka takmičenja, ujutru na dan takmičenja ili čak dan ranije. U fiziološkom smislu startno stanje je uslovni refleks. Bezuslovni nadražitelj je mišićni rad koji počinje u momentu starta. Uslovni nadražitelj je sve ono što prati mišićni rad: okolnosti koje prate početak sportskog napora- izlazak na teren, na startnu liniju, na podijum i tome slično, reakcija gledalaca i dr. Fiziološke promene u startnom stanju izrežene su ukoliko je veći intenzitet prestojećeg rada. Zato na primer kod maratonaca frekfencija pulsa na startu ne raste ni blizu onoliko koliko kod sprintera. Značaj startnog stanja je u tome što ono kao da priprema organizam za rad koji predstoji. Uslovni nadražitelji ovde su signali predstojećeg rada. Sam rad još nije nastupio ali se pojavio njegov predznak- uslovni nadražitelj i u organizmu počinju odgovarajuće promene. U momentu stvarnog otpočinjanja rada organizam je već spreman za rad.” Fiziologija sporta Valadimir Solomonović farfelj Beograd 1972 Po mom mišljenju startno stanje je vrlo bitan factor pred svako takmičenje. Važno je to stanje doživeti kao pozitivno uzbuđenje koje će nam postaći želju za pobedom i pomoći da pružimo svoj maksimum. ”Petoboj zahteva mnogo različitih talenata i sposobnosti. Među pobednicima ima sportista vrlo različitih konstitucija. Najveću ulogu ima psihološki momenat (koncentracija i pozitivan stav). Najbolje rezultate ostvaruju takmičari stariji od 28 godina. Iskustvo u takmičenjimakompenzuje sve fizičke nedostatke: zaostaci u plivanju i trčanju nadoknađuju se usavršavanjem tehničkih faza.” Sportovi, vizuelna enciklopedija Izadnje na srpskom jeziku Kreativni centar Beograd 2007

8