Metodika Drustvenih Nauka

UVOD U nastavi društvenih nauka primenjuju se razne metode. Od pravilnog izbora i primene metoda rada u nastavi društvenih nauka zavisi kvalitet znanja i uspeha obrazovanja u delatnosti društvenih nauka. Nastavni rad u društvenim naukama zahteva odre ene na ine izvo enja. Nastava društvenih nauka se ne može ni zamisliti bez upotrebe pogodnih metoda za obradu gradiva. Struktura i specifi nost materijala društvenih nauka traže primenu odgovaraju ih metoda. U nastavi društvanih nauka upotrebljavaju se slede e nastavne metode: •

usmeno izlaganje,

•

razgovor,

•

rad na tekstu društvenih nauka,

•

metode demonstracije i

•

ekskurzija (samo kod nekih nauka).

Primenom nastavnih metoda i primenom principa o iglednosti u nastavi društvenih nauka omogu uje se sigurno prenošenje i usvajanje gradiva društvenih nauka. Principu o iglednosti pridaje se velika pažnja. Lakše se prenose i usvajaju nau na saznanja u društvenim naukama.

1

Metodika Društvenih nauka

1. ŠTA SU NASTAVNE METODE Kao najzna ajnija pitanja o metodama u nastavi društvenih nauka isti u se: definicija, podela, funkcija, izbor, kombinacija i njihova primena. Pošto didaktika1 prou ava sva navedena pitanja nastavnih metoda, njih treba osvetliti sa metodi kog aspekta, ukazuju i na njihovu specifi nost i funkcionalnost u nastavi istorije. Pogrešno bi bilo misliti da svaka nastavna oblast ima svoje posebne metode, kao i da postoji jedinstven i ne zamenljiv sistem metoda, bez obzira na specifi nosti nastavnih oblasti. Nastavi društvenih nauka odgovara posebno metodi ki prilagodjen sistem nastavnih metoda, koje se primenjuju i u drugim oblastima nastavnog rada, ali na druga iji na in. Mnogi didakti ari bavili su se definisanjem nastavnih metoda, uporedjuju i njihove definicije došli smo do zaklju ka da se njihova mišljenja o pojmu nastavnih metoda podudaraju u manjoj ili ve oj meri. •

•

•

•

Nastavne metode su putevi ili na ini zajedni kog rada nastavnika i u enika u nastavnom procesu pomo u kojih u enici stje u nova znanja razvijaju psihofizi ke sposobnosti. U vaspitno-obrazovnom procesu, kao i u svakoj drugoj oblasti ljudske delatnosti, traže se i biraju odgovaraju a sredstva, na ini i postupci pomo u kojih se mogu posti i dobri rezultati. Kako je nastava najorganizovaniji vid vaspitno-obrazovnog rada, razumljiva su nastojanja da se pronadju, selekcionišu i primene oni na ini – metode i postupci koji e biti najcelishodniji i koji e dati optimalne rezultate. Te najadekvatnije postupke, koji se koriste u nastavi, nazivamo nastavnim metodama. Pod nastavnim metodama podrazumevamo na ine rada nastavnika i u enika u nastavnom procesu. Sama re metoda gr kog je porekla i zna i postupak pomo u kojeg se ostvaruje postavljeni zadatak. Polaze i od suštine metode uopšte prof. T. Prodanovi smatra da se nastavne metode mogu definisati kao

1

Didaktika je podru je pedagogije koje se bavi teorijama, idejama, na elima i uputama koje su usmjerene uspješnom provo enju obrazovnog procesa.

2

by Aljabak

Metodika Društvenih nauka

nau no-verifikovani na ini i postupci rada nastavnika (stru njaka) i u enika (u esnika) u nastavnom procesu, kojima se obezbedjuju optimalni uslovi za racionalnu i efikasnu nastavu2. Nastavne metode nastavnik primenjuje u svim fazama i oblicima rada, po ev od uvodjenja u enika u nastavni proces pa do proveravanja ste enih znanja. U enici takodje koriste te iste metode radi sticanja znanja u procesu nastave, što zna i da su nastavne metode povezane sa svim ostalim metodi kim podru jima (izvorima znanja, oblicima rada, objektima rada, nastavnim sredstvima, fazama nastavnog rada i mnogim drugim pitanjima nastave) i sastavni su deo celokupnog nastavnog procesa.

2. KLASIFIKACIJA NASTAVNIH METODA Bilo je više pokušaja klasifikacije nastavnih metoda što je svakako bilo uslovljeno shvatanjima i koncepcijom nastave. O metodi3 se raspravljalo još u staroj Gr koj (Aristotel, Platon, Sokrat) i Rimu (Kvintilijan). Bilo je u prošlosti pokušaja da se pronadje univerzalna metoda, u vreme Volfranga Ratkea, Jana Amosa Komenskog i Johana Hajnriha Pestalocija. Smatralo se da je dobra ona metoda koja po iva na zakonima prirode. Johan Fridrih Herbart je, takodje, smatrao da postoji univerzalna šema koja omogu ava u enicima da trajnije usvoje znanja. Njegova univerzalna metodi ka šema sastojala se iz etiri formalna stupnja (jasnost, asocijacija, sistem i metod) koju su zastupali i njegovi sledbenici. S obzirom na to da nastavne metode odredjuju i regulišu tok nastavnog procesa, neprestano su bile, a i sada su, u žiži interesovanja savremenih didakti ara. Ta razmišljanja se kre u od pokušaja da se nadje jedna univerzalna metoda do odredjenja sistema metoda, zavisno od polaznih kriterijuma za ta odredjenja. Najbliži jednoj temeljnoj klasifikaciji su poljski didakti ari, koji kriterijum za podelu metoda zasniva na nau nom putu odvijanja procesa saznanja u nastavi, a to su: 2

Dr Radenko S. Krulj , dr Sait Ka apor, dr Radivoje Kuli – Pedagogija,Ttre e dopunjeno izdanje, Beograd, 2003. str. 104 3 Metoda je u teoriji saznanja i nauci, sistematski, objektivan na in dolaska do nedvosmislenog odgovora na postavljene hipoteze.

3

by Aljabak

Metodika Društvenih nauka

•

Metode zasnovane na posmatranju (pokazivanje, živo opažanje);

•

Metode zasnovane na re ima: monološke (opis, pri anje, pripovedanje), dijaloške (popularna predavanja, diskusije) i rad sa knjigom (apstraktno mišljenje);

•

Metode zasnovane na prakti nim aktivnostima (prakti na zanimanja i labaratorijske metode – prakse).

Zanimljivo je mišljenje prof. T. Prodanovi a koji za klasifikaciju metoda uzima kao polaznu osnovu tok saznajnog procesa, pa sve metode deli u tri skupine: •

verbalno-tekstualne;

•

ilustrativno-demonstrativne;

•

labaratorijsko-eksperimentalne.

Bez obzira na široku lepezu klasifikacije nastavnih metoda, veliki broj teoreti ara se slaže da su osnovne slede e nastavne metode: •

metoda usmenog izlaganja;

•

metoda razgovora;

•

metoda rada sa tekstom;

•

metoda pismenih i grafi kih radova;

•

metoda demonstracije

•

metoda prakti nih i labaratorijskih radova.

Prema komunikacijsko-informacijskom kriterijumu, nastavne se metode mogu podeliti na tri grupe: •

prakti ne metode (od kojih je najpoznatija metoda prakti nih radova);

4

by Aljabak

Metodika Društvenih nauka •

vizualne metode kao što su: - metoda demonstracije; - metoda crtanja; - ilustrativnih radova.

•

verbalne metode u koje ubrajamo: - metodu usmenog izlaganja; - metodu razgovora; - metodu itanja i rada na tekstu; - metodu pisanja.

Postoji više klasifikacija nastavnih metoda zbog razli itih kriterijuma od kojih se polazilo u rešavanju ovog pitanja. Ve ina didakti ara prihvata klasifikaciju nastavnih metoda koja polazi od izvora saznanja4. Prema ovoj podeli i istorijskom razvoju metodi ke teorije i prakse u nastavi društvenih nauka koriste se slede e nastavne metode: •

metoda usmenog izlaganja (monološka metoda);

•

metoda razgovora (dijaloška metoda);

•

metoda rada na tekstu;

•

metoda demonstracije;

•

metoda labaratorijskog rada.

4

Radenko S. Krulj, Sait Kacapor, Radivoje Kulic, Pedagogija, Užice, 2005. str 98

5

by Aljabak

Metodika Društvenih nauka

3. METODA USMENOG IZLAGANJA (MONOLOŠKA METODA) Ova metoda bila je podesna u nastavi do 19. veka kada se poklanjala posebna pažnja u enju i „bubanju“. Kasnije se sa uvodjenjem nastavnog razgovora postepeno razvijalo takvo shvatanje i takav odnos u nastavi. Medjutim, usmeno izlaganje je i dalje ostalo kao nezamenljiva metoda sve do danas. Tako preovladava shvatanje da je ovo jedna od metoda koja je posebno zna ajna u prvoj fazi nastavnog rada i kada polaznici nemaju osnovna znanja o materiji koja se obradjuje. Ova metoda je efikasna naro ito kada u enike treba upoznati sa nastavnim sadržajima o kojima imaju oskudna znanja5. Monološka metoda je na in rada kada nastavnik ili u enici verbalno izlažu neke delove nastavnog saržaja. To je jedna od najstarijih i naj eš e upotrebljavanih metoda u nastavi. Monološka metoda je posebno pogodna pri obradi sadržaja za koje nema odgovaraju ih nastavnih sredstava. Monološkom metodom uvodimo u enike u nove oblike rada pri obradjivanju težih poglavlja, objašnjavanju težih termina. U obradi novih sadržaja pomo u ove metode isti e se ono što je najbitnije i ono što ini suštinu nastavne jedinice. To je jedna od naj eš e primjenjivanih nastavnih metoda. Prema istraživanjima, 2/3 svih govornih aktivnosti u nastavi pripada nastavnikovom govoru. Slikovitost i emocionalnost kao snažni sugestivni elementi zna ajni su uslovi za lepo, izražajno i dopadljivo pri anje. Slušaoci (u enici, slušaoci ili publika) najbolje usvajaju gradivo koje izaziva jake utiske i doživljaje. Doživljaj je prolazna ta ka u svakoj dobroj nastavi. Primere treba tražiti u sredini gde se izvodi predavanje, jer slušaoci lakše pamte ono o emu ve nešto znaju. O igledno i konkretno izlaganje omogu uje u enicima i studentima da sebi jasno predstavljaju društvene dogadjaje, epohe, pravce i sli no. Predava mora voditi ra una o uzro no-posledi nim zbivanjima u društvu.

5

Dr.sc. Elvi Piršl – Didaktika, Pula, 1997. str 215

6

by Aljabak

Metodika Društvenih nauka

4. POZITIVNE I NEGATIVNE STRANE MONOLOŠKE METODE I ova metoda ima svoje dobre strane, ali i nedostatke koje nastavnik treba da zna. Dobra strana je, svakako, ona što ovom metodom nastavnik u direktnom kontaktu sa sadržajima omogu ava u enicima da bez lutanja dobiju prave informacije iz sadržaja na kojima se radi i što u takvoj situaciji nastavnik isti e ono što je bitno i rezimira ono što je suštinsko. Naravno, ova metoda je pogodna i zato što nastavniku omogu uje da naglasi estetske i moralne vrednosti koriste i za to svako pogodno gradivo (istoriju, geografiju, filozofiju, književnost, sociologiju, pedagogiju i dr.). Ali, ovakav pristup prate i neke slabosti kao što su: nedovoljna aktivnost svih u enika, mogu nost da u enici prihvate prostu reprodukciju i usvajaju nastavnikove re i bez ulaženja u njihov smisao i bez razumevanja; ova metoda ne podsti e uvek samostalnost i stvaralaštvo. skustva su pokazala da su znanja ste ena pretežno metodom nastavnikova usmenog izlaganja nepotpuna, verbalna i formalna. Isklju iva primjena te metode ne razvija aktivnost u enika, pa time ni njihove radne navike ni sposobnosti. U primeni monološke metode, pored ve pomenutih treba se pridržavati i slede ih zahteva: • nastavnikova objašnjenja treba da budu pra ena odgovaraju im primerima; • posle svakog objašnjenja treba proveriti da li su ga u enici shvatili, a to se najbolje postiže ako se od u enika traži da objašnjenje podkrepe primerom; U nastavi društvenih nauka injenice ne treba objašnjavati jer su one evidentne, ali u slu ajevima kada se uo i da u enici nisu razumeli sadržaj objašnjenje je i te kako potrebno. Rezultat svakog objašnjavanja treba da bude shvatanje, odnosno razumevanje sadržaja. Izmedju nastavnikovog objašnjavanja i u enikovog shvatanja postoji uzro no-posledi ne veze; bez objašnjenja nema shvatanja, a posledice slabog objašnjavanja jeste neusvajanje gradiva. Predava ili orator ne sme gubiti iz vida da je svestranost o kojoj govori, esto, nepristupa na slušaocima. Zato je potrebna konkretnost u izlaganju. Posebnu pažnju u enika i studenata privu i e govornikovo

7

by Aljabak

Metodika Društvenih nauka

izlaganje navodjenjem konkretnih primera iz oblasti o kojoj je re . Pravilna intonacija i modulacija glasa prema sadržaju gradiva i odmeren tempo izlaganja od osnovnog su zna aja za dobro usmeno izlaganje, o emu treba voditi ra una naro ito u nastavi društvenih nauka. Pravilan akcenat re i omogu ava te nost predavanja. Svaka re mora biti pravilno upotrebljena. Re enice moraju biti logi ki povezane. Predava mora voditi ra una o svom re niku. U izlaganju treba izbe i suviše teške i apstraktne izraze. Samo za pojmove koje treba nužno objasniti treba koristiti nove re i. Svaka društvena nauka ima veliki broj pojmova koje predava mora dobro upoznati. U toku predavanja postepeno u enike i studente treba upoznati sa pojmovima i zakonitostima svake društvene nauke ponaosob. U istorijskim naukama esti su izrazi: podi i ustanak, objaviti rat, zaklju iti mir, zapo eti ofanzivu, probiti front, prvobitna zajednica, feudalizam, svetski ratovi, verski ratovi, gradjanski ratovi... U pravnim naukama upotrebljavaju se izrazi: pravo, lan, paragraf, stav, ta ka, porodica, naslednik, prekršaj, krivi na odgovornost, telesna povreda itd. U filozofiji esti su izrazi: mudrost, anti ka filozofija, sofistika, postanak oveka, postanak civilizacije, analogija, pojam itd. U ekonomiji esti su izrazi: roba, kapital, novac, kamata, cena itd. Znanja iz društvenih nauka mogu biti jasna i pravilna samo u tome slu aju, ako u enici i studenti ta no razumeju svaku re izraz u izlaganju.

5. OBLICI USMENOG IZLAGANJA Usmeno izlaganje u nastavi može biti u obliku: a. pripovedanja, b. opisivanja, c. predavanja, d. obrazlaganja, e. objašnjavanja, f. izveštavanja, g. dokazivanja h. i drugi…

8

by Aljabak

Metodika Društvenih nauka

Svaki od ovih vidova rada ima svoju obrazovnu i vaspitnu namenu ali i didakti ke zahteve.

5.1. PRIPOVEDANJE ILI PRI ANJE Pripovedanje ili pri anje izlaganje je o stvarnim doga ajima koji se izlažu tako da u u enika pobude ose aje, kako bi se uticalo na njihovo doživljavanje. Ono je posebno u inkovito pri obradi istorijskih i drugih sadržaja o kojima u enici nemaju iskustva. Nastavnikovo slikovito, jasno, zanimljivo, uvjerljivo pripovedanje u u eniku može izazvati odre ene ose aje. Sam nastavnik treba da se uživi u odre en doga aj o kojem pripoveda. Pripovedanje je naj eš i vid ove metode, posebno u nižim razredima osnovne škole. Izvodi se naj eš e u obliku slobodnog, izražajnog i slikovitog pripovedanja. Dobro organizovan rad može aktivirati u eni ku pažnju, pove ati interesovanje za nova saznanja i oboga ivati emocionalna doživljavanja. Pripovedanje ima više karakter nau no-popularnog izlaganja uz neophodne primene i uzore i isticanje pozitivnih injenica. Predavanje je pretežno apstraktno-pojmivno izlaganje sa analiti ko-semanti kim misaonim operacijama uz nužne komparacije i zaklju ivanje. Vid teorijskog predavanja je varijanta usmenog izlaganja koji se naro ito koristi u praksi. Neki to nazivaju izlaganjem lekcije, neki rad „ex katedre“, a drugi to naslovljavaju usmenim izlaganjem ili naprosto predavanjem. Svakako i ovaj vid izlaganja je neophodan i koristan, ali za uspeh je važno dobro ga osmisliti, adekvatno odrediti širinu i dubinu materije (saglasno zadacima i situaciji), ali i strukturu prilaza, elemente koje valja posebno ista i te i odgovaraju a naglašavanja, rezimea i sl. Pri anje je usmeno izlaganje sadržaja gde ne postoji u enikovo iskustvo. Pri anje je posebno efikasno pri obradi sadržaja iz evolucije i o životu i radu poznatih prirodnjaka. Da bi se vezala pažnja u enika, izazvala odredjene emocije i sposobnost da se užive u datu situaciju, nastavnikovo pri anje treba da je slikovito, jasno, zanimljivo, neposredno i odmereno.

Metodika Društvenih nauka

5.2. OPISIVANJE Opisivanje u nastavi ima veliku ulogu i primjenu. Opisivanje se odnosi na slikanje rije ima te je obi no utemeljeno na izravnom promatranju. U nastavi prevladava znanstveno opisivanje. Ono se primjenjuje kada je potrebno s više detalja, potpunije, objektivnije predstaviti pojedine prirodnine, objekte, pojave, procese, doga aje, li nosti i dr. Kako bi opisivanje bilo znanstveno, potrebno je da nastavnik temeljito pozna objekt opisivanja. Opisivanje kao vid metode usmenog izlaganja (deskripcija) primenjuje se u nastavi svih vrsta i stupnjeva. To je u suštini plasti no, pregledno isticanje glavnih najkarakteristi nih obeležja realnog sveta, tj. njegovog dela koji je predmet opisivanja. Uz ovo svakako treba ubrojiti i objašnjavanja (objašnjenja) gde se na poznatim injenicama i generalizacijama dolazi do saznanja manje poznatih istina, procesa, odnosa i dr. Opisivanje ili deskripcija kao oblik monološke metode primenjuje se kada na verbalan na in treba izraziti spoljašnja svojstva nežive i žive prirode kao i procesa i pojava. To je slikovit na in nastavnikovog izlaganja, pri emu se posredno formiraju adekvatne predstave o izu avanim pojmovima. Opisivati se mogu svi sadržaji koji se ulno doživljavaju. Pošto se opisivanjem na verbalan na in stvaraju slikovite predstave o prou avanom nastavnom sadržaju ono mora da bude povezano sa direktnim posmatranjem u toku ekskurzija i izleta ili posmatranjem nastavnih sredstava. Opisivanje se može zasnivati i na percepcijama nekih prethodnih posmatranja i ve formiranih predstava.

5.3. PREDAVANJE Predavanje je naj eš e primenljivani oblik monološke metode. To je duže, kontinuirano izlaganje nastavnika u kojem dominira objašnjavanje, ali ima i pri anja, opisivanja i obrazlaganja. Uz zahteve koji su spomenuti za ostale oblike monološke metode, predavanje mora da se odlikuje visokim stepenom sistemati nosti6 i logi kom strukturom izlaganih sadržaja. 6

Sistematizovati ( gr .systema celinski sastav, celinski sklop) izvoditi nešto tako da predstavlja skladnu celinu, srediti nau no, sre ivati po logi nom na elu, urediti u sistem

Metodika Društvenih nauka

Predavanje traži od u enika dužu pažnju, ve e misaono naprezanje, pa je neophodno ovaj oblik monološke metode kombinovati sa drugim metodama da bi se izbegle monotonija i pasivizacija u enika. Predavanja ne treba da budu optere ena suvišnim detaljima; pažljivo se moraju odabrati injenice na koje e se predavanje oslanjati, kao i odgovaraju i primeri.

5.4. OBRAZLAGANJE Obrazlaganje je poseban oblik metode usmenog izlaganja koji karakterizira iznošenje dokaza za neku tvrdnju. Obrazlaganjem treba izložiti sve što je u svezi s konstatacijom nevidljivo, nepristupa no, nepoznato i nejasno. Obrazlažu i neku pojavu, u enik ulazi u njezinu bit. Nastavnik naj eš e obrazlaže tekom obrade novoga gradiva, na drugim etapama nastavnog asa traži to od u enika. Obrazloženje je poseban oblik monološke metode kojim se detaljnije tuma e odredjene konstatacije o brojnim pojavama u neživoj i živoj prirodi.

5.5 OBJAŠNJAVANJE Objašnjavanje je misaono-verbalna aktivnost kojom se tuma e pojedine pojave i procesi u okruženju. Objašnjavaju se apstrakcije, generalizacije, primjerice - klima, antika i sl. U enicima ne treba objašnjavati ono što im je poznato. Nastavnik može uspješno objašnjavati u enicima samo onda kada dobro poznaje sadržaje. Nepoznate sadržaje može objašnjavati samo uz pomo poznatih sadržaja. Poslije objašnjavanja valja uvijek provjeriti jesu li u enici shvatili objašnjeno. Objašnjenje se koristi u tuma enju nepoznatih pojmova, pravila, principa, metoda, zakona, definicija, procesa, termina i sl.

Metodika Društvenih nauka

5.6. IZVEŠTAVANJE Izvještavanje treba posebno njegovati u izlaganju nastavnika i u enika, posebno prilikom: promatranja, izvo enja prakti nih radova i pokusa, nakon izvanu ioni ke nastave.

5.7. DOKAZIVANJE Dokazivanje je rasu ivanje tokom kojeg se ustanovljava istinitost ili pogrešnost nekog tvr enja (suda, iskaza, teoreme). U dokazivanju teoreme se oslanjamo na aksiome, ili na ranije dokazane teoreme pozivaju i se pri tome na definicije pojmova. Zavisno od metoda dokazi se dele na: • • • • •

analiti ke (analiza); sinteti ke (sinteza); induktivne (indukcija); deduktivne(aksiomatske, dedukcija); dokaz od suprotnog, svo enje na protivre nost (apsurd, kontradikcija).

•

Svi ovi oblici metode usmenog izlaganja koriste se uz upotrebu nastavnih sredstava i uz koriš enje i elemenata metode razgovora, demonstracije i dr. Monološka metoda u nastavi društvenih nauka ima svoj puni zna aj samo ako se na adekvatan na in kombinuje sa drugim metodama. Za svaku spomenutu varijantu posrednog izlaganja potrebna je odgovaraju a metodi ka priprema. Uz neposredno izlaganje nastavnika u nastavi se koristi i posredno izlaganje. Njihova je metodi ka specifi nost to što se izlaganje prenosi suvremenim sredstvima masovnih komunikacija (film, TV, CD, Internet).

Metodika Društvenih nauka

6. METODI KE NAPOMENE O PRIMENI MONOLOŠKE METODE U toku školovanja nastavnik se osposobljava da se ta no i jezi ki pravilno izražava. Za uspešnu primenu monološke metode neophodno je poznavanje razli itih oblika usmenog izlaganja. U metodi kom pogledu nastavnikovo izlaganje treba da se odlikuje verbalnom neposrednoš u i odmerenoš u, o iglednooš u i slikovitoš u, jasnoš u i jezgrovitoš u , leksi kom i psihološkom primerenoš u7. Pravilna primena usmenog izlaganja oživljava nastavni proces i unosi u njega govornu dinami nost i metodi ku sustavnost. Posebno zna enje ima nastavnikovo neposredno izlaganje pri uvo enju u enika u nove oblike rada (objašnjavanje težih pojedinosti pri obra ivanju nepoznatih rije i). Nepoznate i strane re i treba ispisati na tabli i objasniti. Re i kojima se nastavnik koristi u izlaganju u enici trebaju razumeti, jer bez poznavanja re nika ne mogu uspešno shvatiti izlaganje. Pravilan, primeran, živ i zanimljiv nastavnikov govor razvija u enikovu pažnju. Slušaju i njegov govor u enici imaju priliku usavršiti svoj govor, bogatiti ga i aktivirati re nik u podru ju istorije, bosanskog jezika, itd. Nastavnikovo izlaganje ne samo da osigurava sistemati nost i sre enost nastavnog sadržaja ve pozitivno uti e i na kulturu govora. Priprema nastavnika za primenu obuhvata: • vremensko trajanje izlaganja, • plan izlaganja, • obradu nepoznatih re i, • upotrebu nastavnih sredstava. Za u enike po etnih razreda osnovne škole odgovaraju kra a izlaganja od 5 do 10 minuta. Nastavnik unaprijed utvr uje plan izlaganja. Obradi nepoznatih i stranih re i treba pridati punu pozornost. Dobro pripremljeno usmeno izlaganje dobiva na svežini ako mu se osigura odgovaraju a vizualna potpora (zapisivanje na tabli, korištenje nastavnih listi a, upotreba 7

Mili Matovi , Slavica Bukvi – Metodika nastave prirode i društva, poznavanja društva, poznavanja prirode i biologije, Beograd, 1994. str. 52

Metodika Društvenih nauka

slikovnih materijala, CD). Nastavnikovo dobro osmišljeno usmeno izlaganje treba predvidjeti i uopštavanje koje e obuhvatiti njegove temeljne delove. Nastavnikovo neposredno izlaganje treba biti: • sistematizovano, • logi ki jasno, • zanimljivo, • na korektnom bosanskom jeziku. Svaki dobar nastavnik može vežbom razviti sposobnost svog usmenog izgovora. im nastavnik opazi da je u enicima nešto poznato, prekinut e izlaganje i nastaviti razgovorom i sistematski podsticati u enike na odgovoraju e aktivnosti. Osim nastavnikovog neposrednog izlaganja, u nastavi mogu neposredno izlagati i u enici i drugi stru njaci. U toku dužih usmenih izlaganja nastavnik treba da pravi kra e pauze, da bi se u enici odmorili i lakše usvojili i zapamtili izloženo gradivo. U toku pauze nastavnik može da rezimira delove svog svog predavanja, da povede razgovor sa u enicima, da traži od u enika da ukratko ponove neke detalje iz izlaganja, da demonstrira nešto, da zapiše nešto na tabli i sl. Osim nastavnika i u enici se koriste monološkom metodom. Njihova izlaganja su znatno kra a i potrebna im je nastavnikova pomo u vidu podsticaja ili impulsa (verbalno, pokretima ruke i izrazom lica).

7. IZBOR I KORELACIJA NASTAVNIH METODA Govore i o upotrebi nastavnih metoda, posebno smo istakli inioce koji uti u na njihov izbor. Uglavnom o izboru metod, posebno smo istakli inioce koji uti u na njihov izbor. Uglavnom, u izboru metoda, rukovodimo se didakti kim, konkretnim i prakti nim razlozima. Nastavna situacija na bilo kom tipu asa iziskuje od nastavnika sposobnost da koristi više nastavnih metoda, kombinuju i ih. Kombinovanje nastavnih metoda zavisi od postavljenih zadataka koje treba na asu ostvariti i niza drugih okolnosti

Metodika Društvenih nauka

koje postoje u svakoj situaciji. To zna i da izbor i primena nastavnih metoda ne vode njihovom suprotstavljanju, ve naprotiv, izmedju upotrebljenih metoda na asu mora biti ostvaren visok stepen komplementarnosti. Vrednost primene svake nastavne metode zavisi od prirode nastavne jedinice i od raznovrsnih zadataka i sadržaja rada koje treba na asu ostvariti. Upravo, raznovrsni zadaci i sadržaji rada koje treba na asu ostvariti. Upravo, raznovrsni zadaci i sadržaji rada neposredno uti u na izbor adekvatne metode ili više metoda ili pojedinih metodskih postupaka u okviru svake od njih. Na jednom asu nekad e dominirati jedna metoda, - na primer, metoda neposrednog rada nastavnika i u enika na tekstu, ali dinamika nastavnog procesa name e i potrebu da se uz nju vodi razgovor, da se nešto pokaže ili ilustruje ime nastava postaje bogatija, zanimljivija i raznovrsnija. Svaka jednostranost u primeni nastavnih metoda može imati negativne posledice. esta i pretežna upotreba samo usmenog razgovora i njihova dominiraju a funkcija vodi verbalizmu u nastavi. Pod varbalizmom u nastavi podrazumevamo odvajanje jezi kog i svakog drugog oblika izražavanja od sadržaja znanja. Svako favorizovanje bilo koje metode vodi odredjenom sniženju uspeha u vaspitno-obrazovnom radu8. Sadržaj rada, ciljevi i zadaci koji se globalno i operativno utvrdjuju, osnovne su smernice i kriterijumi za izbor nastavnih metoda i postupaka, te zato oni (ciljevi i zadaci) moraju biti uvek jasno, nedvosmisleno i konkretno odredjeni i definisani. Svaka nastavna metoda „potvrdjuje svoje vrednosti korelativnim odnosom prema ostalim nastavnim metodama“ smatra Prodanovi . Prisutnost korelativnih veza jedne nastavne metode otkriva realne dimenzije njene primene u nastavnom radu. To zna i da je optimalna efikasnost svake primenjene metode uslovljena dimenzijom njenih korelativnih didakti kih veza. Ukoliko u svakoj nastavnoj situaciji deluje više svrsishodno povezanih nastavnih metoda, utoliko je efekat nastavnog rada bolji, a i rezultati takvog rada su valjaniji, a funkcija metoda potpunija i delotvornija. Otkrivaju i najfunkcionalniji korelativni odnos prema drugim metodama u odredjenoj nastavnoj situaciji, nastavnik istovremeno izgradjuje najsigurniji oslonac za savremenu organizaciju nastavnog rada.

8

Prof. dr Djordje Leki - Metodika razredne nastave, Tre e dopunjeno izdanje Beograd, 1997. str. 134

Metodika Društvenih nauka

Mora se ista i i to da postoje razli iti nivoi povezanosti u koriš enju nastavnih metoda. Postoje uže korelacioni odnosi (veza izmedju dve) i širi koralacioni odnosi (veza ve eg broja nastavnih metoda). I na kraju, povezanost dominantne metode sa drugim metodama mora biti prirodna i spontana, te ne treba tražiti vezu izmedju dve ili više metoda tamo gde ne postoje prirodni i logi ki uslovi za tu povezanost9.

9

Mili Matovi , Slavica Bukvi – Metodika nastave prirode i društva, poznavanja društva, poznavanja prirode i biologije, Beograd, 1994, str. 49

Metodika Društvenih nauka

ZAKLJU AK Metoda usmenog izlaganja je najstarija, a u nastavi drustvenih nauka jedna od najvažnijih nastavnih metoda. U društvenim naukama re je o društvu, društvenim pojavama, doga ajima, pravcima, epohama... Potrebno je da predava živom re ju društvene pojave, termine i dogadjaje približe slušaocima. Metoda usmenog izlaganja je naj eš a u društvenim naukama. Primenjuje se u obliku pri anja i objašnjavanja. Objašnjavaju se pojmovi i termini, uzro noposledi ne veze doga aja u društvenim naukama. Živo, ose ajno i slikovito pri anje je rado slušano. Da bi se postigao najbolji efekat predavanja na svim nivoima, potrebno je pravilno formulisati dobro odabranu temu i izvršiti dobru analizu teme.Živim i zanimljivim izlaganjem treba slušaoce oduševiti i probuditi kod njih ose anje ljubavi prema onome o emu predava govori. Kod slušaoca treba izazvati ose anje ljubavi prema pravdi, istini, miru, a mržnju prema nepravdi, neistini i ratovima.

Metodika Društvenih nauka

LITERATURA Dr Radenko S. Krulj, Dr Sait Ka apor, Dr Radivoje Kuli : Pedagogija Tre e dopunjeno izdanje, Beograd, 2003 •

Sait Ka apor, Nada Vilotijevi : Školska i porodi na pedagogija, Užice, 2005. •

Mili Matovi , Slavica Bukvi : Metodika nastave prirode i društva, poznavanja društva, poznavanja prirode i biologije, Beograd, 1994

•

Dr.sc. Elvi Piršl Didaktika Pula, 1997 •

Milan Vujaklija: Leksikon stranih re i i izraza Prosveta, Beograd 1980. •

Prof. dr Djordje Leki : Metodika razredne nastave Tre e dopunjeno izdanje, Beograd, 1997. •

•

www.google.com /usmeno izlaganje/

www.wikipedija.com – slobodna enciklopedija

Metodika Društvenih nauka

Sadržaj Uvod ............................................................................................................2 1. Šta su nastavne metode…………………………………………………3 2. Klasifikacija nastavnih metoda ............................................................... 4 3. Metoda usmenog izlaganja (monološka metoda).................................... 7 4. Pozitivne i negativne strane monološke metode ..................................... 8 5. Oblici usmenog izlaganja ........................................................................ 9 5.1. Pripovedanje ili pri anje..................................................................10 5.2. Opisivanje ........................................................................................11 5.3. Predavanje .......................................................................................11 5.4. Obrazlaganje ....................................................................................12 5.5. Objašnjavanje...................................................................................12 5.6. Izveštavanje .....................................................................................13 5.7. Dokazivanje .....................................................................................13 6. Metodi ke napomene o primeni monološke metode .............................14 7. Izbor i korelacija nastavnih metoda .......................................................15 Zaklju ak................................................................................................18 Literatura................................................................................................19 Sadržaj....................................................................................................20