Kontakt20 Web X

Kontakt

KONTAKT Kontakt Magazin > Broj 20 > godina 7 > November 2009

Kontakt Magazin > časopis za kulturna dogajanja in družbene aktivnosti > broj 20 novembar 2009 1 Kontakt

Kontakt 10 jubilej Srpskog kulturnog društva VIP snežni stadion

Kontakt 2 Novembar 2009

Kontakt

Umesto uvoda

KONTAKT Kontakt Magazin / Broj 20 / godina 6 / Novembar-Decembar 2009 IZDAVAČ: Srpsko kulturno društvo Maribor Staneta Severja 3 2000 Maribor FAX: 00 386 2 56 61 800 TEL: 00 386 2 32 03 008 GSM: 00 386 40 578 747 Internetna strana: http:// www.skdmb.info e-mail: [email protected]

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Borislav Janković Urednici: Goran Marić Gojko Dobrić, profesor Đorđe Radković, dr. medicine Marina Popović Fotografije: Goran Marić Milenko Subotić Borislav Janković Naslovnica Hram Svetog Save Štampa: Color Print Štampanje revije KONTAKT je omugućilo Ministarstvo za kulturu Republike Slovenije in Ministarstvo za dijasporu Republike Srbije. Izlazi po potrebi. Broj 20 Maribor / Novembar 2009 Tiraž: 500 O DRUŠTVU : Srpsko kulturno društvo Maribor je osnovano u skladu sa zakonom Republike Slovenije 1999 godine. Osnovni cilj društva je jačanje veza sa matičnom domovinom, očuvanje jezika, tradicije i kulture srpskog naroda u Sloveniji te razvijannje saradnje i međukulturnog dijaloga sa drugim etničkim zajednicama i većinskim slovenačkim narodom. Sekcije: folklorna, škola srpskog jezika, literarna, dramska, šahovska, likovna i sportska (fudbal, odbojka, kuglanje). Izdajemo besplatni časopis “KONTAKT”. Godišnja članarina iznosi 15,00eur.

Poštovani čitaoci, Naša bogata i dugovečna tradicija nesporno je sastavni deo našeg svakodnevnog društvenog života. Vrujem da se slažete da su kulturna društva upravo ta koja su važna za naš možemo slobodno reći svakaodnevni život. Društva ostvaruju dodatnu vrednost, koja se ne meri u novcu nego u zadovoljstvu ljudi. Što više zanimljivih stvari čovek u životu radi, srećniji je. Zar nije najveća sreća u životu raditi ono što najviše volimo? Upravo polazeći od te činjenice u Srpskom kulturnom društvu smo se organizovali tako, da se članovi društva bave upravo onim što najviše vole. Ubedjen sam da će svako od vas naći ono što ga zanima .. od škole srpskog jezika, folklorne sekcije, preko likovne, muzičke i dramske pa do sportske, koja neguje mali nogomet , odbojku i kuglanje. Naša vrata su otvorena svima bez razlike iz kojih krajeva dolazili. U društvu nudimo mogućnost medjusobnog upoznavanja i druženja te

sklapanja novih prijateljstava. Kroz sprovodjenje različitih kulturnih i sporstkih priredbi slobodno možemo reći da skoro svakodnevno dižemo nivo kulture i kreativnosti članova našeg društva. Srpsko kulturno društvo Maribor je otvoreno za sve generacije i uzraste, pa ukoliko u svom srcu nadjete barem malo mesta i razloga da nam se pridružite –

DOBRODOŠLI !

Pred vama se nalazi novi broj časopisa Kontakt, u kome će verujem svako od vas naći po nešto zanimljivo za sebe. Želim vam prijatno čitanje.

Predsednik IO društva Borislav Janković

SREĆNU NOVU 2010 I VESELE BOŽIĆNE PRAZNIKE

Sadržaj SRPSKO KULTURNO DRUŠTVO MARIBOR STANETA SEVERJA 3, 2000 MARIBOR, SLOVENIJA Telefoni: + 386 41 651 060, + 386 2 320 3 008, FAX: + 386 2 56 61 800 E-mail: [email protected] Transakcijski račun: SI 56 041730000 664644, SWIFT: KBMASI2X Matična številka: 1048490, Davčna številka: 96480173 http://www.skdmb.info/

02 10 jubilej Srpskog kulturnog društva 04 Folklorna sekcija - Prag 2009 05 Jurjevanje 2009 06 Novosti iz MATICE Nova politika prema dijaspori 08 Priča - Hotel Slobodno sve reci... 12 Iz sveta računara - Windows 7 14 U našem gradu - Slovesnost v počastitev praznika MOM 15 Kultura - Informacijom po svetu 16 Farmaceutska indutrija -

Prodavanje bolesti 19 Anegdote o srpskim piscima 20 Obaveštenja - Škola srpskog jezika 21 Obaveštenja - Osnivanje muzičkog ansambla 22 Dogadjanja - Piknik 2009 23 Dogadjanja - Pitarijada 2009 24 Dogadjanja - Makole 2009 Razigrana Mladost u Kranju 25 Vicevi 26 Tradicionalni specijaliteti Kuhinja: srpska

novembar 2009 3 Kontakt

Kontakt Folklorna sekcija TEKST : Goran Marić, April 2009

Prag 2009

Č

lanovi folklorne sekcije Branko Radičević Maribor grupe omladina, uspešno su učestvovali na priznatom Medjunarodnom folklornom festivalu u Pragu, aprila meseca ove godine. Tamo su pod vodstvom iskusnog koreografa Saše Bogunovića zastupali SKD Maribor i proveli tri nezaboravna dana. Premierno su odigrali novu koreografiju Kobišnjica i sa pozitivnim gledanjem i novim iskustvima pokazali, da su postavili dobre temelje za uspešan rad. Kako

Kontakt 4 Novembar 2009

sami pokazuju sa slikama objavljenim na popularnom Facebook-u putovanje jih je još jače povezalo i stvorila su se nova drugarstva. Ovomo prilikom pozivaju svu mariborsku omladinu, da jim se pridruže i da zajedno u što većem broju ostvare još veće zadane ciljeve. Naravno zahvala svima koji su na bilo koji način pripomogli realizaciji ovog projekta! Uz folklorni pozdrav: Hej, hej, opša!

Kontakt

TEKST : Luka Rusic, Junij 2009

Jurjevanje 2009 mentorstvom Saše Bogunovića in z vestno pomočjo Anje Periz predstavila z dvema koreografijama, in sicer s Kobišnico in Leskovačkim pomoravljem. Nastop je potekal na velikem odru pred približno tisoč glavo množico, ki je z odobravanjem spremljala naš nastop. Po odzivih sodeč in po nam namenjenemu aplavzu so bili gledalci več kot zadovoljni, pravtako smo prejeli pohvale iz strani organizatorja te velike prireditve, kot tudi množice ljudi, ki nas je prepoznala na ulicah mestnega jedra. Za udeležbo smo prejeli tudi simbolično plaketo in zahvalo prireditelja. Prežeti z

pozitivnimi občutki se nadejamo ponovnega snidenja prihodnje leto. Ob tem pa ne smemo pozabiti vseh tistih, ki so vložili svojo energijo v ta nastop in organizacijo udeležbe, začenši z vsemi plesalci, Sašem Bogunovićem, ki je priporočil našo skupino organizatorju in je tudi avtor obeh koreografij; Anjo Periz, ki je uspešno vodila folklorno skupino na vseh vajah,orkestrom, ki nas je spremljal na nastopu in seveda tudi vsem tistimi, ki ste dajali neomajno podporo, to ste zagotovo vsi naši simpatizerji in pa seveda Srpsko kulturno društvo Maribor. Nastop na glavnem odru

Words: Chris Mooney

F

olklorna sekcija se je v soboto, 20. junija, udeležila najstarejšega festivala folklornih skupin na Slovenskem. Festival, ki poteka v Črnomlju je dodobra znan pri nas in na tujem, zato ne čudi da so prireditelji letos izpeljali že šestinštirideseto izvedbo tega festivala. Festival je potekal več dni in ljudem ponudil veliko število dogodkov in prireditev vezanih na festival. Vrhunec festivala so nastopi folklornih skupin v starem mestnem jedru. Naša folklorna skupina se je pod

novembar 2009 5 Kontakt

Kontakt 10 jubilejizSrpskog kulturnog društva Novosti matice Maribor - Snežni stadion TEKST : Borislav Janković

Nova politika prema dijaspori

P

redlogom zakona o dijaspori i Srbima u regionu dijaspora je definisana kao ekonomska i politička emigracija koja je u različitim vremenskim fazama odlazila u inostranstvo, najčešće zbog pogrešne politike koja je dovodila do manjka demokratskih sloboda i loših uslova života, izjavio je juče ministar za dijasporu Srđan Srećković. Obrazlažući predloženi zakon u parlamentu, Srećković je rekao da su zakonom Srbi u regionu definisani kao autohtono stanovništvo koje na tim prostorima živi vekovima, a u nekim državama su bili ili su još konstitutivni narod. Dijasporu čine svi naši državljani i potomci naših državljana koji žive van granica naše zemlje, bez obzira na nacionalnu, versku, političku ili bilo koju drugu pripadnost i pripadnicici srpskog naroda, iseljenici iz regiona i njihovi potomci, rekao je Srećković. On je obrazložio da se Srbi u regionu posebno spominju zato što Srbi u Banja Luci, Trebinju, Kninu, Temišvaru, Vukovaru, Nikšiću, Skadru ili Kumanovu nisu dijaspora, tamo žive vekovima i dali su značajan pečat u istorijskom razvoju čitavog Balkana,

Kontakt 6 Novembar 2009

kao i zemalja u kojima danas žive. Noseća institucija nove politike biće Skupština dijaspore i Srba u regionu koja će biti simbol jedinstva države i naroda, kazao je Srećković i dodao da je donošenje Predlog zakona o dijaspori i Srbima u regionu važno zbog toga što su do sada zbog pogrešne politike ogromni politički, ekonomski, kulturni i lobistički potencijali rasejanja ostali neiskorišćeni. Srećković je naveo da širom sveta živi između tri i četiri miliona ljudi iz Srbije koji svakoga dana doprinose poboljšanju imidža Srbije. Ukazao je, međutim, da Srbija treba da se zamisli nad činjenicom da 40 odsto “naših ljudi” živi van granica zemlje i da više nikada ne sme da dozvoli da preovlada politika koja podstiče ljude da iz nje odlaze. Zakonom je predviđeno formiranje Skupštine dijaspore i Srba u regionu koju čini 45 delegata dijaspore i Srba u regionu. Uslove i način izbora sporazumno će utvrđivati organizacije dijaspore, kao i organizacije Srba u regionu, a matična država se ni na koji način neće mešati u postupak i uslove izbora delegata u Skupštini, naveo je ministar. Pored predsednika Vlade, resornih ministara, predstavnika Radio televizije Srbije, Privredne komore Srbije i Srpske pravoslavne crkve, kao počasni gost i simbol jedinstva, u radu Skupštine učestvovaće i predsednik Republike, dodao je on. Srećković je rekao da je predviđeno da Skupština formira više saveta, kao i donošenje Strategije očuvanja i jačanja odnosa matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu, koja će definisati mere za unapređenje odnosa kako na relaciji matična država-dijaspora, tako i matična država-Srbi u regionu. Kao odraz volje i odlučnosti da se u skladu sa međunarodnim pravom stan-

dardima Evropske unije i politikom očuvanja dobrosusedskih odnosa štite interesi i prava srpskog naroda na prostorima na kojima tradicionalno živi, zakon predviđa konstituisanje Saveta za odnose sa Srbima u regionu. Na čelu Saveta biće predsednik Republike Srbije čime jasno pokazujemo koliko nam je do ovog pitanja stalo, zatim predsednik Vlade, resorni ministri, predsednik Izvršnog veća AP Vojvodine, predstavnik Srpske pravoslavne crkve, kao i komesar Komesarijata za izbeglice Republike Srbije, rekao je Srećković. Sa ekonomskog aspekta, građani Srbije moraju da znaju da je u poslednjih dvadesetak godina koliko kod nas na ovaj ili onaj način kriza traje, makroekonomsku stabilnost i kakav takav nivo životnog standarda, pored poljoprivredne proizvodnje održala upravo naša dijaspora i na tome svi treba da joj budemo zahvalni, naveo je on. Ministar je istakao da svake godine po osnovu deviznih doznaka dijaspore u Srbiju uđe oko pet milijardi dolara, što čini između 14 i 15 procenata društvenog bruto proizvoda (DBP), po čemu je Srbija jedanaesta zemlja u svetu. “Ovaj zakon predstavlja suštinski zaokret u politici prema rasejanju jer će milioni naših ljudi širom sveta i u regionu dobiti priliku da se aktivnije uključe u dešavanja u Srbiji ali će i iz Srbije dobiti pravu podršku koja je dugo, suviše dugo izostajala”, rekao je ministar i dodao da zakon onemogućava njihovo korišćenje u dnevno političke svrhe.

Rasprave o zakonu o dijaspori

Veći deo popodnevne rasprave protekao je u kritikama opozicije koja je izrazila protivljenje tom zakonskom predlogu zbog, kako smatraju,

Kontakt Najbolje se živi u Sloveniji a najlošije... Najbolji kvalitet života imaju građani Norveške, dok je najlošiji u Nigeru, saopštio je Program za razvoj UN (UNDP) objavljujući listu od 182 zemlje na kojoj Srbija zauzima 67. mesto. U godišnjem indeksu ljudskog razvoja, koji je objavljen u Bangkoku, uzeti su u obzir očekivana duživa života, pismenost, postatak dece u školama ibruto domaći proizvod po glavistanovnika.

lošeg odnosa vlasti prema dijaspori i nedorečenim i nepreciznim rešenjima. Poslanik Demokratske stranke Srbije (DSS) Željko Tomić kritikovao je rešenje po kojem Savet za dijasporu nema nijednog predstavnika dijaspore već uglavnom predstavnike vlasti. On je zapitao zbog čega se u tom savetu predviđa učešće predstavnika Izvršnog veća Vojvodine ali ne i predstavnike srpskih institucija na Kosovu. Njegov stranački kolega Zoran Nikolić je rekao da Predlog zakona nije rezultat jedinstvenog političkog stava u zemlji i da ne definiše jasno šta država želi od dijaspore. Nikolić je ocenio da je Vlada Srbije taj zakon pisala za sebe a ne za dijasporu koja će, ukoliko predlog dobije potrebnu podršku, biti ponižena nekim njegovim odredbama. Poslanik Srpske radikalne stranke Branimir Đokić je rekao da je zakon nedorečen i neprecizan jer ne uvažava činjenicu da dijaspora iz SAD i Kanade nema iste probleme kao i Srbi iz Makedonije. On je kritikovao i to što se u predlogu ne tretiraju Srbi iz Grčke i Bugarske koji, prema njegovim rečima, tamo žive već vekovima. Poslanica Liberalno-demokratske partije Vesna Pešić je ocenila da se zakon donosi u “nevreme” jer je država u velikoj finansijskoj krizi i da se radi o nepotrebnom zakonu koji je pun protivrečnosti. Ona je kri-

tikovala odredbu prema kojoj se Srbija određuje kao matična država Srba iz susednih zemalja i ocenila da su matične države tih ljudi one u kojima žive. Šefica poslaničke grupe Za evropsku Srbiju Nada Kolundžija najavila je da će poslanici te grupe podržati predlog jer se radi o zakonu koji je potreban i izrazila spremnost da se prihvati što više amandmana kako bi se taj zakon učinio prihvatljivijim i preciznijim. Predstavnik liste Socijalističke partije Srbije-Jedinstvene Srbije Zoran Bortić je rekao da će poslanici te grupe glasati za zakon jer se radi o jednom od najznačajnijih propisa. On je podsetio da u okruženju Srbije živi oko dva miliona Srba a u ostatku sveta još oko tri miliona, što ukazuje da toj problematici treba posvetiti punu pažnju. Predlogom zakona o dijaspori i Srbima u regionu dijaspora je definisana kao ekonomska i politička emigracija koja je, u različitim vremenskim fazama, odlazila u inostranstvo, najčešće zbog pogrešne politike koja je dovodila do manjka demokratskih sloboda i loših uslova života, izjavio je ranije danas ministar za dijaporu Srđan Srećković. Obrazlažući predloženi zakon u parlamentu, Srećković je rekao da su zakonom Srbi u regionu definisani kao autohtono stanovništvo koje na tim prostorima živi vekovima, a u nekim državama su bili ili su još konstitutivni narod.

Od zemalja bivše Jugoslavije najbolje je rangirana Slovenija koja zauzima 29. mesto. Hrvatska je na 45, Crna Gora na 65, Makedonija na 72, a BiH a 76. mestu. “Dete rođeno u Nigeru može očekivati da živi nešto više od 50 godina, što je za 30 godina manje od deteta rođenog u Norveškoj. Dalje, razlike u prihodu po glavi stanovnika su toliko velike da na svaki dolar koji neko zaradi ui Nigeru, u Norveškoj se zaradi 85 dolara”, saopštio je UNDP. Od zemlja u regionu, Mađarska je na 43, Bugarska na 61, Rumunija na 63, a Albanija na 70. mestu. Iza Norveške po kvalitetu života slede Australija i Island, ali je lista urađena na osnovu statistike rađene 2007. godine, pre nego što je Island bio teško pogođen svetskom ekonomskom krizom. Na dnu liste su Avganistan i Sijera Leone. Najveći napredak od 1980. napravili su Kina, Iran i Nepal, ali je taj napredak usredsređen na obrazovanje i zdravlje a manje na prihod, saopštio je UNDP. Na listi su se za tri ili više mesta popeli Kina, Kolumbija, Francuska, Peru i Venecuela, dok su za više od dva mesa na listi pali Belize, Ekvador, Jamajka, Liban, Luksemburg, Malta i Tonga.

novembar 2009 7 Kontakt

Kontakt Priča TEKST : Z.D.

Ka velikom srpskom gradu, u kome se odvijaju sva srpska zbivanja

Hotel Slobodno sve reci...

T

ako je bilo i u Senkinom domu. Samo je ona skupljenih ramena sedela u fotelji i razmišljala šta sinu za doručak da spremi, dok na put ne krenu. Iako klonula imala je osećaj da neki praznični miris ispunjava njenu oskudicu. Nešto kasnije ona više nije pamtila veštinu kojom je jutarnjim obrokom napunila tanjih svome sinu. Njeno unutrašnje raspoloženje bilo je slično slatkoslanom ukusu koje se meša i baš u tom trenutku prija. Samo skriveni patuljak nesigurnosti u njenoj duši, remetio je taj ukus. Odlučila se, da u jutru u kom se sprema na put, patuljku neda da je obeshrabri. Krenula je sa sinom i njegovom devojkom ka velikom srpskom gradu, u kome se odvijaju sva srpska zbivanja, gde svi putevi vode i

iz koga se istim putevima svi vraćaju na neke svoje strane. Dugo bez putovanja kroz predele kojima retko ide, Senka je posmatrala slike koje su se menjale brzinom kojom je i auto žurilo ka velikom gradu. Senki se nije žurilo da stigne u grad. Želela je još malo neke druge slike da primi u sebe. Iz misli se trgla kada su ušli u zbrku velikog grada. Osetila je trzaj neizvesnosti u stomaku. Znala je da je još samo malo kilometara deli od zaustavljanja pred hotelom u kom je čeka neznanac. Baš to saznanje da je odredištu susreta bliža nego što je ikada u svojim mislima prišla do tog hotela, Senka je poželela da se vreme vrati, da se sve ovo zaboravi i da se skloni u tišinu doma svog. Auto je bio brži od njenih želja i ona se našla pred hotelom. Gledala je to visoko zdanje i

pitala se da li je vek njegovog postojanja jedino mesto gde je Srbija sakrila sebe, sakrila ono što danas gubi sama i što joj otimaju drugi. Skoro dvadeset godina u Srbiji se živi život otimanja, gubljenja, laži i patnje. Život koji je nepoznat i tvorcu i onima koji moraju kao takav da ga žive. Zbog života, bez života, Senka je odavno prestala da oseća ukus dana kada si imao pravo kao čovek da živiš. Jedino vapaj njene duše “da se samo na tren vreme vrati i sa njim kultura...da čovek ponovo bude čovek...”, nije izgubio ukus istine. I onda, u tom visokom zdanju, ona pronalazi taj trenutak. Stojeći pred hotelom osetila je nežni povetarac izgubljenog. Taj dobro poznati miris slobode, dostojanstva i prava na prošlost, sadašnjost i budućnost. “Čudno”, pomislila je, “da li dobrota anđela unosi mir u mene ili dobrota čoveka”, ne sluteći da je dobrota neznanca spremno čeka u odajama gde zidovi nose istinu nekadašnjeg života. Tek pred ovim zdanjem Senka je prvi put osetila istinu u sebi. Kiselina koja je krenula ka njenom umu nosila je istinu da su sve godine ovakvog života iz nje izvukle dostojanstvo, sigurnost i pripadnost. Uvek je prezirala da neko nekome kaže da je mali ili da od nje prave malo biće. Mnoto toga je kroz život izgubila, propatila, ali je uvek znala šta hoće. A htela je, i mogla je, da nikada nikome ne dozvli da je naprave malom. I sada, pred ovim vekovnim zdanjem, stoji kao mali čovek. Dok je vodila bitku sa neljudskim življenjem i zatvarala pukotine na svom životu, da joj to neljudsko u unutrašnjost ne uđe, lukavi trijumf se šunjao iza njene bitke i čekao da ona iz nje izađe i da ugleda svoje smanjeno biće. I sa tim pravom

Kontakt 8 Novembar 2009

Kontakt sale i ugledala neznanca za stolom. Gledajući ka njemu setila se da je njegovu sliku već negde videla i da on za nju nije potpuni stranac. Zaneta smehom, zaboravljena u vremenu i trenutku da treba da se upozna sa neznancem, u njenoj glavi je samo bio lik sa slike, i ona, da li kao kazna što se smejala nespretnom mladiću, ili je tako trebalo da bude, podigla je ruku ka neznancu i počela da mu maše kao starom znancu. Kada je postala svesna da to čini, mesto da stane sa mahanjem, ona je mahala brže kao da je tim mahanjem želela da sakrije stid koji je buknuo njenim licem.

je pitala sebe, “šta će mi susret sa svetskim nepoznatim bićem? Još jedna obmana? Još jedno razočarenje? Još jedno uludo potroženo vreme?” I onda, kao da je sve to trebalo da se desi, Senka se saplela od sopstvene noge. Gospodin na vratima hotela pružio je svoju ruku i zaustavo njen gubitak ravnoteže. Gest pružene ruke, Senki je ulio nadu. Ušla je u hotel, stala pred recepciju i primetila razdragana lica mladih recepcionara. Njihova razdraganost je bila nova snaga da ne drhti, strepi i stidu da se ne preda. “Dobar dan”, jedva da je i sama sebe čula. “Dobro veče”, mladalački razdragano, ne sluteći da greši, odgovorio je mladić za recepcijom. Na trenutak je zavladala tišina. Mladić u neverici da je u odpozdravljanju pogrešio, Senka i ostali za recepcijom da su baš tu pogrešku čuli. Sekund se njen pogled zadržao na mladićevom licu. U toj sekundi je videla svu paniku njegove unutrašnjosti “kako se izvući iz greške pred gosotom, pred zadirkivanjem kolega”. Zatim je pogledala njegove kolege i videla njihova crvena lica od prigušenog smeha u sebi. Taj prizor je razveselio Senkino srce koje je uvek pored svog tereta kroz šalu najlakše živelo. Samo što je pomislila “ovaj je zbunjeniji od mene”, svi skupa, pa i

ona sa njima, prasnuli su u smeh. Čula je sebe kako se grohotno smeje, onako kako davno nije, onako kako ume samo njeno srece kada teret iz njega izađe ili ona na trenutak na teret zaboravi.

Neznanac kome ništa neznano nije, pa tako ni njegov narod ni ono što može u jednom trenutku da mu se desi, ustao je od svog stola i kao svaki domaćin raširenih ruku, širokog osmeha na radosnom licu, krenuo ka gostima svojim i nežno savio ruke oko njih. Ovakvu pripadnost Senka je osetila samo u zagrljaju svoje dece, ili neku drugu, ali po emociji istu, kada bi se svom gradu vraćala, u svoj hram ulazila, ili na grob brata spuštala cveće, gde je u datumu rodjenja na ploči videla i sebe.

“Hajdemo ponovo, i ja vama dobro veče”, obratila se zbunjenom mladiću, “Reći ću vam svoje ime i vi ćete znati dod kog gospodina da me odvedete, jer on već čeka”. Čim je izgovorila svoje ime, počela je ponovo da se smeje mladiću koji je pogrešio, njegovom crvenom licu i kolegama koji su se prevrtljivo našli u nekom poslu, samo da mogu za sebe da se smeju. Prihvatio je mladić šalu i odgovorio “dobro veče još jednom. Meni je mrak jer noćas nisam spavao, a što li je vama već veče?” “Šta me još neznanog čeka, volela bih i sama da je već veče, da je sve ovo iza mene i da legnem da spavam”, veselo mu je Senka odgovorila. Mladić ih je poveo do sale gde ih je čekao susret sa neznancem. Na predzadnjem stepeniku sprata do sale, taman kada je pomislila da sada više za bežanje vremena nema, mladić se sapleo od svoju odvezanu pertlu i prigušenom psovkom samo za sebe, Senku ponovo zasmejao. Nespretna mladost i toplina hotela, ona koja te čeka kad u dom svoj udješ, ona koja te podseća da si u njemu rastao, Senka je ponovo počela da se smeje. Već sledećeg trenutka našla se pred širinom

Ovako nepoznatu pripadnost osetila je kao dete, kada ju je otac prvi put odveo u svoj zavičaj. Ta visoka brda, te guste šume naterale su njeno dečije telo da se spusti na zemlju i da zamoli oca da joj dozvoli da se od puta malo odmori. Čim je sela na zemlju i svoje dečije prste na nju spustila, zemlja koja se dotakla dlanova njenih, probudila je pripadnost u njoj. Uznemirena od tog osećaja, podigla je pogled ka ocu i rekla, “tajo, ja kao da ovde oduvek živim, kao da me nešto iz zemlje vuče i kaže mi da ovde pripadam”. Tako je i zagrljaj sa “znanim” neznanecem u njoj stvorio osećaj pripadnosti. Taj neznanac, znan i svom i tudjem, započeo je šale sa njima i tim šalama pokazao da samo svoj svoga tako dočekuje, da se samo duše koje se poznaju pri susretu odmah šalama zadirkuju. Šale koje su iz njega izlazile, spontano i spremno su bile dočekivane njenim šalama i šalama njenog sina. Kako to samo gospodstvena duša ume, nije neznanac dozvolio da tiha ostane skromna devojka kraj Senkinog sina. I kada je obe mladosti šalom ugostio, neznanac je počeo toj mladosti da priča savete za novembar 2009 9 Kontakt

Kontakt narodna istrošenost u kojoj se gubi osećaj da je prirodno da se ljudi sastaju uz ručak, šoljicu kafe ili čašu vode. Posmatrala je Senka pojavu preko od sebe. Dovitljivim šalama i rečenicama koje će reći svu istinu ozbiljnosti, ali uvek meko i nežno, kao i majka kad čini ponovljene radnje dok povija svoje čedo, neznanac je Senku poslužio srpskom vrlinom. Kada bi joj crv zlobe u misli ušetao, da bi je od ovog trenutka odvojio, sa pomislima “koštaćete ovog čoveka”, ona je tu pokretnu, crvljivu, sitninu gurala iz svog uma i smireno sebi govorila “sutra ćeš o tome razmišljati”.

život i zajedničku budućnost, onako kako otac priča pred svojom decom. Nije trošio mnogo reči da ih tim ne zbuni i ne zamori, da njegovo rečeno kroz mladost bez traga prohuji, već je uzeo dve čaše i primerom njihovog pomeranja pokazao kako se traži sredina puta tolerancije i sloge. Onda je mislima koje nikada iz njega ne blede, gde god da ga put dovede, ispričao svoju ljubav prema svojoj porodici. Kroz tu priču je krenuo i putevima ka svojoj majci, bratu, svojoj ljubavi prema Srbiji i narodu njegovom. I prekorom koji za mržnju ne zna, osudio sve moljce koji mu grizu odelo srpskog tkanja. Sve ono što voli i što ga boli, on je pred svoje goste izneo kao i ćilim po stolu kada se širi. Taj ćilim je bio slika njegove priče. Sve niti utkane u jednu celinu i nije dangubio da bi iz ćilima niti izvlačio i tim izvučenim nitima pričao o njihovoj vrednosti ili njihovoj štetnosti. Došo je i trenutak pred kojim je Senka najviše drhtala kada se sa neznancem o susretu dogovorila. Nervozna nelagodnost je gušila njenu dušu zbog pristanka da neznancu budu gosti na ručku. Nikada Senku niko nije Kontakt 10 Novembar 2009

pozvao na ručak poznanstva, pa ni na ručak koji će biti u čast njenog zalaganja da do poznanstva dodje. “Šta će mi ručak sa svetskim čovekom? Nisam zaboravila ni sve svilene ruškove u kući mojih roditelja. Sva ta uštirkana hladnoća je kočila zalogaje u mom grlu. Kao da nismo mogli sa kiflom u ruci upoznati se na gradskom trgu, ili nekom znamenitijem mestu, gde bi na klupi jednakosti po staležu bili isti”, bunile su se njene misli. “Da li on želi nas male i gladne da nahrani?”, prelivao se njen ponos preko uplašene duše i smirivala je tu kipeću masu rečima da čovek koji zna da nosi, gladan nikada nije. “Koliko će on zbog nas potrošiti?”, bilo je pitanje od koga je Senka tonula u nervozu dublje i prezirala život koji je od nje napravio malo biće. Neznanac kome ništa neznano nije, pa tako ni misli naroda od koga on nikada otišao nije, započeo je ručak sa svojim gostima kao da ga zajedno ručaju već godinama. Znao je on da njegov narod godinama trpi svetsku izolaciju i da u tom trpljenju bez prava na umor, skida sa sebe kamenice koje iz sveta na njega padaju. Poznata je njemu

Dvoje mladih, kako u mladosti i biva, prvi su završili sa ručkom. Kao što mekost roditeljska pred decom popušta, tako je neznanac pustio mlade od stola da ustanu i da se slobodno prošetaju dok on i Senka ne završe sa ručkom. Ručak se završio. Senka je zamolila da joj donesu kafu. Samo da srkne tu lažnu tečnost za koju se kaže da uvek izgubljenu sigurnost vraća. Čekala je Senka da vidi kako će je neznanac pitati koju kafu želi da pije. Ako je pita, onako kako Srbi pitaju “hoćeš tursku kafu ili...”, ona će znati da svet od njega nije napravio mašinu prestiža i brisanog porekla... i pitao je baš tako, baš kako i Srbi pitaju, i koliko god se “ljutila” kada je neko pita “hoćeš li tursku kafu...”, i odgovarala, “pusti me turskog vekovnog fildžana”, toliko je sada bila srećna što gospodin svetskog znanja nikada nije zaboravio sebe i svoje. Uz posluženu kafu, neznanac se okrenuo Senki i uputio joj rečenicu koju ona od detinjstva čeka. Izgovorio je reči za koje je uvek bila spremna da trpi i dalje, ali da ne gubi nadu da će se jednom pojaviti čovek koji vidi čoveka kraj sebe. Okrenuo se tiho i smireno ka njoj. Prebacio nogu preko noge, spustio ruke na njih, i čudesno mirnim pokretom Senki ličio na vidara rana naroda svog. “Šta ja mogu da učinim za tebe? Deca su otišla i sada mi slobodno sve reci.”, bile su reči neznanca za koje se Senka i danas pita, da li ih je čula ili je to samo senka mašte njene. “Odakle da krenem, šta pred njega da iznesem? Kako da biram između svojih praznina? Kako nekoj praznini da dam pravo ostvarenja, a neku i dalje u praznini da držim? Sve te patnjom ispunjene

Kontakt praznine su moje, ja sa njima živim, o njima brinem. Ako jednu pustim na slobodu, a drugu u okovima ostavim, za mene je isto kao da se od mene traži da biram kom ću detetu pružiti sreću, a kom tugu”, cvrčala su pitanja u Senkinoj glavi, kao što cvrči siročad u domu “čiko uzmi mene...uzmi mene”... I samo u nečem je bila jača od neznanca. U osmehu iza kog se ne vidi šta je u duši i srcu. Senka i pamti samo svoj osmeh u tom trenutku. Šta je kao odgovor neznancu dala da bi ga odvukla od istine svog života, to nije pamtila ni u trenutku dok je obmanjivala i njega i sebe. Stranice susreta su se zatvorile. Ta priča nikada neće moći do kraja da se ispiše, ni njen kraj da se pročita. Kada jednom Senkina ruka zanemoća, o tom susretu će pričati njen sin svom sinu. I da neće, a hoće, Senkin sin će uvek pamtiti susret sa neznancem i svoju ruku u njegovoj ruci. U njegovom srcu će uvek ostati ukus lepog trenutka u velikom gradu, jer mu je otac sve srpske dece, zaštitnik zemlje koja samo njima i pripada, nesebično poklonio taj trenutak. Senka se sama vraćala svom domu. I kako već dugo nije, pejzaže svoje zemlje je ponovo videla kao svoje. Sunce se polako spuštalo iza horizonta i sijalo onako kako je sijalo kada je Srbija bila Srbija. Zavetovana Bogu, svojoj ljubavi prema domovini i čoveku, da o istini nikada ne ćuti, znala je da mora da napiše priču o neznancu. Neznanac mora da ima svoje ime. Ne zbog slave i hvale, već zbog dela kojima se čovekom zove. Napisala je Senka priču sa imenom duše koja za nju više neznanac nije. Iz poštovanja prema ranjivom srcu imenovanog čoveka, uputila je priču prvo njemu sa željom da ne čini ništa što on ne zna, da ne pomisli da i ona, kao i drugi, bez pitanja ulazi u njegov život. Pročitao je neznanac Senkinu priču sa imenom svojim. Nije želeo da povredi njen trud. Sačuvao je sve njene ispisane reči, ali je oduzeo reči imena svog. I opet, da ne uplaši malog čoveka koji je iz nje provirio, na mestu gde joj je oduzeo svoje ime, stavio je dva slova ispisana crvenom bojom “ON”.

sebi nazat oduzeto ime njegovo i pred Bogom tiho prošaputala “ovoliko smem, ovoliko je moje pravo, zbog ovog ga se ne plašim ni malo”... U jednom od oktobarskih jutara ON je otišao zemlji svog ploda, vratio se svojoj porodici. Sunce su prekrili tamni oblaci. Kiša je padala dan za danom. Ljudi su govorili “vreme je za nju, jesen je”. Samo je Senka nosila zebnju u sebi. Samo se ona pitala da li je niska temperatura zbog snega sa srpskih planina, ili ON negde “zaustavljen” hladnoćom vodi bitku da ponovo njegovim krvotokom proključa borba za svoj narod, svoju Srbiju, za svoju porodicu i istinu koja se istinom bez njih ne bi mogla zvati. Senka ne sme da pita da li je ON ogrejao hladnoću u kojoj se zatekao, ali veruje i zna da ga misli onih kojima je ON vidar rana, utešitelj suza, nada za izgubljenu nadu, greju dok se ka njima ponovo ne uputi. I ne zovu ga samo ti mali koje je on svojom ljubavlju u svet velikih uveo, već ga zove i Srbija koja bez njega pred hladnoćom stoji. Ne može Senka

ponuditi ni jednu svoju vrlinu, kojom bi ON ogrejao izgubljenu nadu u mislima da mu je put borbe uzaludan bio, ali mu šalje po golubu belom cedulju sa rečima srpskog sina Vladike Nikolaja, onog koji veći od njega, i SAM kao i ON istim srpskim ranama i znojem, istu bitku vojevao... “Sloboda će se zacariti među ljudima i ljubav će zavladati nad ljudima. Ropske duše će se prenuti i sloboda će ući u njih. Doći će vreme, kada će svi ljudi misliti i raditi o dobru svih. Srbi će biti nadahnuti snagom, a mišice silnih malaksaće. Maleni će pogledati u zvezde i porašće, a “visoki” će videti Boga i spustiće se. Vratiće se iz prognanstva prognani pravde radi, i mirotvorci će biti vođe ljudi...” Senka se nada kada ON pročita ove reči, da će videti da ni vladika Nikolaj nije smeo umorne nade da bude, pa ne sme ni ON... jer, ako se umore neumorni, kuda će krenuti umoren narod? Ovo nije kraj priče. ON će toplotom ogrejati svoje biće, i sem imena svog Senka u ovoj priči ništa izmislila nije...

Nije se Senka zbog toga ljutila na njega. Nije ni smela, nije ni znala, nije ni mogla... ipak je ON... ON..., ali se nije pred njim ni pokorila... uzela je novembar 2009 11 Kontakt

Kontakt Iz sveta računara TEKST : Gojko Dobrić

Windows 7 Zakaj bi te moral zanimati novi Microsoftov operacijski sistem Microsoftovo ponižno opravičilo zaradi slabe Viste deluje skoraj neverjetno. Je morda napočil čas, da začnemo kampirati pred trgovinami z računalniško opremo? Na prvi pogled se zdi misel, da bi moral nadgraditi operacijski sistem svojega računalnika, grozno dolgočasna. V resnici bo denar, ki ga boš odštel za Microsoftovo platformo Windows 7, morda najbolj pomembna naložba, ki jo boš kdaj opravil. Navsezadnje gre za najnovejšo različico sistema, zaradi katerega bo vse drugo – od tvojega spletnega brskalnika, glasbene knjižnice, do »zasebnih videoposnetkov« – delovalo, kot se spodobi. Gre za temeljno aplikacijo, ki bo ob pogojih stabilnosti, inovativnosti in intuitivnosti naredila tvoje življenje precej enostavnejše. Glede na to, da človek danes preživi v povprečju šest ur na dan za računalniškim zaslonom, bi izboljšani operacijski sistem lahko predstavljal bistveno nadgradnjo tvojega vsakdanjega življenja. Pod pogojem, da so se znebili tiste zoprne sponke, seveda. Zakaj bi nas moralo zanimati? Kot vsi privzeti operacijski sistemi za PC bo prednaložen na praktično vsak notesnik in namizni računalnik, ki ga boš kupil oktobra. Slovi pa tudi potem, da je najboljša različica, kar so jo kdaj izdelali pri Microsoftu. Javne beta različice so na voljo že od začetka letošnjega leta in četa piflarjev se končno strinja v eni stvari: Windows 7 bo super. In ti tipi vsi po vrsti SOVRAŽIJO Microsoft. Če imajo prav, obstaja možnost, da ga boš uporabljal za naročanje pice in nadlegovanje bivših punc dobršen del desetletja. Navsezadnje je XP izšel leta 2001, pa je danes še vedno najbolj uporabljani operacijski sistem na svetu. Kontakt 12 Novembar 2009

Zakaj bi moralo zanimati Microsoft? Zanje je Windows 7 velika reč. Njihov zadnji pomembni izdelek – Windows Vista iz 2007 – je bil polomija. Grafično impresiven vmesnik je bil vsekakor odličnega videza, vendar je požrl toliko pomnilnika, da so ga lahko uporabljali samo tisti z najbolj zmogljivimi računalniki. Zaradi tega je Microsoft ranljiv na tržišču, kjer drugače služi ogromne količine denarja. Ne smemo pa pozabiti niti na Apple – tržni delež Maca se je v letu 2003 povzpel s 4 % na 13 %, v kratkem pa pripravljajo tudi novi operacijski sistem »Snow Leopard«. Čisto enostavno povedano: če bo Microsoft tokrat zapravil svojo priložnost, morda ne bo dobil več nove. Čeprav se v trenutnih ekonomskih razmerah več kot polovica podjetij do leta 2010 verjetno ne bo odločila za nadgradnjo, pa novice s spletnih strani računalniških navdušencev optimistično napovedujejo, da jim bo vseeno uspelo. »Morali bodo razumno določiti ceno, odzivni čas in zanesljivost,« pravi Kelvyn Taylor, urednik revije Personal Computer World. »Če bo Microsoftu to uspelo, potem bo na dobri poti.« Zakaj je tako dober? Uradna mantra Microsofta gre nekako takole: »Hitreje. Enostavneje.« Po samo kratkem preizkušanju beta različice je temu težko ugovarjati. Nova platforma ponuja vse vizualne priboljške Viste in stabilnost Windows XP, z nekaj dodatki, za katere so dobili navdih pri Applu. Prenovljena opravilna vrstica zdaj na primer ponuja večje ikone, ki

predstavljajo tvoje najbolj priljubljene programe (tako kot nadzorna vrstica Maca); če preko njih postaviš miško, pa razkrijejo miniaturni predogled odprtih dokumentov/spletnih strani itd. Vendar večina izboljšav ne zadeva samo sposojene ideje in površinske vizualne dodatke. Kot je razložil glavni programski arhitekt Microsofta, Ray Ozzle: »PC-ji so od izdaje Viste napredovali. Windows 7 popelje uporabniško izkušnjo na nov nivo, saj izkorišča določene inovacije strojne opreme.« Če boš Windows 7 uporabljal z zaslonom na dotik, boš na primer lahko spreminjal velikosti slik po vzoru Applovega prijema z dvema prstoma. Pod površjem se skriva še veliko reči, ki ti bodo dobro služile v prihodnosti. Opremljen je z najnovejšimi kodeki in vtičniki za video, kar pomeni, da boš lahko takoj začel gledati spletno televizijo, ne da bi zato moral ure in ure prilagajati nastavitve brskalnika, opazno pa je izboljšana tudi varnost. Še bolj pomembno je, da se operacijski sistem ne bo neprenehoma sesuval – z rahlo nižjimi sistemskimi zahtevami, kot jih je imel njegov predhodnik, pa za njegovo uporabo ne boš potreboval računalnika HAL! Sedma nebesa:

»Windows 7 bi lahko spremenil tvoje življenje.«

Kontakt Pozor! Prihaja Google Nobenega dvoma ni – Google osvaja svet. Novi operacijski sistem Google Chrome, ki je nasledil ime in minimalističen dizajn Googlovega nedavno predstavljenega internetnega brskalnika, je pripravljen ob izidu v naslednjem letu ugrizniti v 95 % delež tržne prevlade Windows. Pri Googlu načrtujejo, da bo postal prva izbira tistih, ki računalnik uporabljajo za vsakdanje brskanje po spletu, kar pomeni, da ciljajo predvsem na lastnike notesnikov. Podjetje Google obljublja, da boš po zagonu operacijskega sistema lahko že v nekaj sekundah brskal po spletu, že zdaj pa ima podporo velikanov strojne opreme, med drugimi tudi Acera in Toshibe. Ena izmed najbolj privlačnih lastnosti je predelani sistem zaščite, kar pomeni, da ne boš več zapravljal dolgih ur s čiščenjem spywarea s trdega diska tvoje mame. Najboljše pri vsem skupaj je, da bo, tako kot vsi drugi izdelki Googla, tudi povsem brezplačen. Kar pomeni, da bo okoli 200 € cenejši kot najbolj osnovna različica Windows 7. Se že veselimo. Malo pa smo tudi sumničavi.

novembar 2009 13 Kontakt

Kontakt U našem gradu TEKST : Gojko

Dobrić

Slovesnost v počastitev praznika MOM

V

čeraj, 19. oktobra 2009, je v Dvorani Union potekala slovesnost v počastitev praznika Mestne občine Maribor. Ob tej priložnosti so si obiskovalci ogledali film o Mariboru in vseh večjih projektih leta 2009. Ob tej priložnosti je župan Mestne občine Maribor Franc Kangler dejal, da je Maribor mesto priložnosti in izzivov. ?Največji dosežek je zagotovo, da je Svet ministrov 12. maja Maribor s partnerskimi mesti uradno potrdil za Evropsko prestolnico kulture 2012,? je poudaril župan. Na slovesnosti sta direktor podjetja Nigrad d.d. Silvo Plesnik in predsednik uprave Raiffeisen Bank d.d. Klemens Nowotny županu izročila čeka za humanitarno akcijo Darujmo s srcem in tako izkazala pomoč podjetij za socialno ogrožene družine, ki so v letošnjem letu zaradi gospodarske krize čutili še toliko večje pomanjkanje.

Priznanje častni občan mesta Maribor je prejel Rudolf Moge, in sicer v znak zahvale in spoštovanja, za izjemni prispevek k razvoju šolstva ter vsestransko delovanje, s katerim je popisal pomembni list kulturne zgodovine našega mesta. Nagrade Mestne občine Maribor so prejeli: • Zlati grb mesta Maribor mag. Franci Pivec za zasluge pri ustanavljanju visokošolskih zavodov in Univerze v Mariboru ter osebni prispevek h kulturnemu in družbenemu razvoju našega mesta. • Srebrni grb mesta Maribor prim. prof. dr. Elko Borko za petdesetletno strokovno, znanstveno-raziskovalno in pedagoško delo v medicini ter osebni prispevek k razvoju ginekologije in porodništva. • Bronasti grb mesta Maribor Valter Pristovnik za osebni prispevek pri dolgoletnem uveljavljanju obrtništva in podjetništva pri nas ter za

zaslužno delovanje na družbenem in športnem področju. Listino mesta Maribor so prejeli: • Društvo EIP Slovenija Šola za mir za prizadevanja pri uresničitvi univerzalnih načel državljanske vzgoje v Sloveniji in izjemen prispevek k ugledu našega mesta doma in v mednarodnem prostoru, • Medobčinsko društvo Sožitje Maribor za 45 let delovanja, dosežke in zasluge pri prostovoljnem, človekoljubnem delu in skrbi za osebe z motnjo v duševnem razvoju na območju Maribora in okolice in • Nadškofija Maribor ob častitljivi 150-letnici teološke šole in visokega šolstva v Mariboru, za izjemen prispevek k ohranitvi slovenske kulture in slovenstva. Mestne pečate so prejeli: • Društvo tabornikov rod XI. SNOUB Miloša Zidanška, • Pointing, • Mestna četrt Tabor in • Mestna četrt Tezno. Mestne pečatnike so prejeli: • Ivan Bračko, • Danilo Burnač in • Andrej Kajbič. V kulturnem delu so nastopili Akademski pevski zbor Mladina pod vodstvom zborovodkinje Zsuzse Budavari Novak, Brass Band Maribor pod vodstvom dirigenta Franca Rizmala in Branko Rožman, harmonika ter Petra Božič, violina.

Kontakt 14 Novembar 2009

Kontakt Kultura TEKST : Ministarstvo

kulture Republike Srbije, Beograd, 4.11.2009.

Informacijom po svetu

M

inistarstvo kulture, u sklopu svojih nadležnosti na međunarodnom planu, prati i pojedine teme procesa upravljanja Internetom, pre svega kroz saradnju sa Savetom Evrope - aktivnim učešćem u međuvladinim ekspertskim telima koja se bave pitanjima medija i slobode izražavanja i informisanja, u kontekstu novih informacionokomunikacionih tehnnologija. Ova multidisciplinarna oblast koja obuhvata izuzetno širok spektar tema za Ministarstvo kulture je od izuzetnog značaja, ne samo zbog pitanja koja se odnose na nove medije i slobodu izražavanja, već i zbog pitanja digitalizacije i dostupnosti kulturne baštine. Mi živimo u vremenima u kojima smo svedoci ubrzanog tehnološkog razvoja, ali ne treba zaboraviti da tehnološke promene uvek nastaju u određenom društvenom kontekstu. Upravo zbog toga, danas kada govorimo o informacionokomunikacionim tehnologijama, novim uslugama, novim platformama, digitalnoj konvergenciji, ne smemo da zaboravimo ljudski aspekt svega toga – pojedince, zajednice, svakodnevni život.

sadržaji dostupni, pružila je veliku moć pojedincu, ali istovremeno i veću odgovornost. Ubrzani razvoj medija stvorio je neslućene mogućnosti za interkulturnu saradnju i bolje razumevanje među različitim kulturama. Sve ove promene nose i velike rizike, među koje spadaju ugrožavanje bezbednosti dece, povreda privatnosti, povećana mogućnost kontrole i nadgledanja, neovlašćenog prikupljanja ličnih podataka (koji se zatim mogu upotrebljavati u, na primer, čisto komercijalne svrhe)... Podsticaj i unapređenje medijske pismenosti jedan je od ključnih odgovora na mnoge izazove sa kojima se pojedinac susreće koristeći nove komunikaciono-informacione tehnologije radi informisanja, edukacije, zabave, aktivnog učešća u društvenom životu. Inicijative za razvoj medijske pismenosti – kao sposobnosti pristupa, kritičkog razumevanja i korišćenja medija – zajedno sa adekvatnim zakonodavnim merama i delotvornim mehanizmima samoregulacije - mogu da pomognu i da smanje rizike u korišćenju

potencijala koje donosi razvoj informacionog društva. Veoma je važno da se o svim ovim temama diskutuje na način koji uključuje sve relevantne aktere procesa i koji pruža uvid u različite aspekte Interneta. Izuzetno je značajno što se, paralelno sa međunarodnim inicijativama na ovom planu, skup posvećen upravljanju Internetom održava danas u Beogradu. Ministarstvo kulture će nastaviti da podržava ovakve inicijative – rekao je ministar Nebojša Bradić u uvodnom izlaganju na današnjoj tribini ‘’Srbija u međunarodnom procesu o Informacionom društvu - U susret četvrtom Internet Governance forumu Ujedinjenih nacija’’.

Nove tehnologije stvorile su brojne mogućnosti. Između ostalog, pojedinac lakše pristupa informacijama i ima priliku da najraznovrsnije informacije, svoje poglede, mišljenja, zapažanja predstavi širokom auditorijumu. Nekada je to bila privilegija masmedija. Promena u načinu prikupljanja informacija i kreiranja sadržaja, kao i u načinu na koji su informacije i novembar 2009 15 Kontakt

Kontakt Farmaceutska indutrija TEKST : Svetlana Vukajlović

Prodavanje bolesti

S

lučaj iz Slovenije nije priča o nekoliko možda podmićenih lekara, već priča o tome kako farmaceutska industrija globalno postaje vlasnik medicinskog obrazovanja i koristi edukaciju kao marketinški alat u cilju stvaranja profita u Srbiji, Sloveniji, Nemačkoj, Americi, bez razlike Priča o lekovima nije priča o slovenačkom tužilaštvu koje je pokrenulo istragu protiv farmaceutske kompanije Novartis zbog sumnje da su podmitili nekoliko lekara za uvođenje leka u kliničku praksu, a pominju se i lekari iz Srbije. To je priča o onome što nam se danas događa, o pojavama i trendovima modernog doba - vladavini materijalnih vrednosti nad drugim, naročito moralnim vrednostima.

stvara i lekove koji znatno poboljšavaju lečenje i donose dobrobit čovečanstvu, ali stvara i lekove slabog dometa, koji takođe nalaze put do pacijenta. Nemački osiguravači navode brojku od 24.000 suvišnih farmaceutskih preparata, od kojih mnogi nisu na listi zdravstvenog osiguranja, ali ih pacijenti kupuju na predlog svojih lekara. Primera radi postoje brojne nezavisne studije koje dokazuju da preparati ginka bilobe nemaju nikakvog uticaja na prevenciju moždanog ili srčanog udara, što je potvrđeno i mišljenjem naučnog komiteta britanskog nacionalnog osiguranja, ali su samo u našoj zemlji građani izdvojili preko dva miliona evra za nabavku ovih preparata.

Suvišni preparati

Kako to da proizvodi farmakoindustrije, malog dometa a visokih cena, imaju imidž vrlo kvalitetne robe i omogućavaju farmaceutskoj industriji vrtoglave profite? Na koji je način i među lekarima i među pacijentima stvoreno uverenje da “statin” produžuje život, a “alendronat” i “bisfosfonat” smanjuju broj preloma i smrti, kad je istina prilično daleko od toga? Odgovor na ovo pitanje daju mnogobrojne dokumentovane činjenice, sabrane u knjizi /Lekovi ili priča o obmani/, autorke dr Lidije Gajski, ali i mnoge druge nezavisne studije, kao i primeri iz prakse, koji pokazuju kako farmaceutski kompleks uz pomoć instrumentalizovane i svom interesu podređene nauke i edukacije smišljeno izgrađuje za površnog posmatrača neprepoznatljiv sistem stvaranja percepcije o delotvornosti, sigurnosti i isplativosti svojih proizvoda, a uporedo s tim kreira veštačku potražnju za lekovima.

Naravno da farmaceutska industrija

Razvoj i plasman leka počinje

Komercijalizovana i orijentisana na skupu tehnologiju, zdravstvena zaštita iz godine u godinu postaje sve skuplja što je u neskladu sa kvalitetom onog što se isporučuje. Većina pacijenata kod nas i u svetu nezadovoljna je funkcionisanjem zdravstvene zaštite. Prosečan čovek danas se upućuje na mnoštvo ispitivanja, ima rastući broj dijagnoza i uzima sve više lekova. Ako objektivno i nije bolesniji nego ranije, sigurno se takvim oseća. Lekovi se bespotrebno propisuju za stanja u kojima imaju minimalan ili diskutabilan učinak a sve je popularnija medikamentozna prevencija, kada se lekovi daju u stvari zdravim osobama, bez simptoma. Stariji preparati masovno se zamenjuju predstavnicima novije generacije a za to najčešće nema kliničkog opravdanja.

Kontakt 16 Novembar 2009

naučnim istraživanjem i završava se ispisanim receptom. Na tom putu postoji mnogo stepenica na kojima se uz pomoć mnogih promišljenih zahvata preparat može prikazati boljim i potrebnijim nego što objektivno jeste. Oko 70 odsto kliničkih studija o lekovima objavljenih u uglednim naučnim časopisima naručeno je i plaćeno od njihovih proizvođača, tako da bi se moglo reći da se prosečan konzument gotovo isključivo susreće sa naučnim istraživanjem sponzorisanim od medicinske industrije. Verujem da bi mnogi lekari bili zatečeni činjenicom koliko im je relevantnog znanja uskraćeno, koliko su informacije koje dobijaju selektivne i koliko se često istina o delotvornosti lekova razlikuje od predstave koja nam se podmeće.

Namerne greške Postupak sprovođenja kliničke studije, od početka planiranja do publikovanja, podložan je čitavom nizu (namernih i promišljenih) grešaka, iskrivljenja i pristrasnosti. Glavna indicija za to je tajnost koja prati kliničke studije. Sponzor redovno i samim istraživačima ograničava pristup podacima. Kad su se u jednom istraživanju sa bifosfonatima istraživači naknadno izborili za kompletan uvid u studiju, mogli su videti da 40 odsto izvornih podataka nije bilo uključeno u analizu, što je dovelo u pitanje zaključak čitavog istraživanja (Saunders P. Actonel: “Drug company keeps data from collaborating scientists”, London, May 2006). Poređenjem rezultata istraživanja sponzorisanih studija od strane proizvođača preparata i onih finansiranih iz neutralnih izvora utvrđena je četiri puta veća verovatnoća da će se lek pokazati boljim ako istraživanje plaća kompanija koja ga proizvodi. Kako su kliničke studije srazmerno

Kontakt kratkotrajne i male, registracija leka, zasnovana na tim studijama, nije garancija čak ni njegove neškodljivosti. Dug je spisak preparata koji su morali biti povučeni iz upotrebe zbog nus pojava -- svake godine dva do tri leka. Farmaceutske kompanije u Evropi troše vise od 14 milijardi USD, a u Americi više od 21 milijarde USD na istraživanje i stvaranje novih lekova. Kako farmaceutske kompanije nisu humanitarne ili naučne, već profitno orijentisane organizacije, to je povraćaj uloženog, čak i u situaciji kada je rezultat istraživanja nedovoljno ubedljiv, poslovni imperativ. Iz tog razloga dobar deo ovog novca odlazi na marketinšku delatnost, te deo medicinske nauke dobija prikriveni reklamni karakter. Kao što u životu naša slika o stvarima često ne odgovara onome što stvarno jesu, već se radi o utisku koji o njima stvaraju masovni mediji i moćne PR agencije, tako je to slučaj i sa proizvodima farmaceutske industrije. Devalvacija pojma medicinske nauke naročito je vidljiva na primeru tzv. postmarketinških istraživanja u čijoj je podlozi komercijalni interes sponzora. Radi se o studijama nadzora čija bi svrha trebalo da bude praćenje preparata u širokoj primeni nakon

registracije, no u praksi im je glavni cilj povećanje prepisivanja. To potvrđuje činjenica da je gotovo 75 odsto tih studija u nadležnosti komercijalnog, a ne kliničkog sektora farmaceutskih kompanija. Zahvaljujući finansijskoj moći i agresivnosti, industrija lekova i medicinske opreme postala je dominantan činilac medicinskog obrazovanja i zdravstvenog prosvećivanja, tako da je medicinska edukacija, baš kao i nauka, pod patronatom industrije u znatnoj meri postala, pristrasna, komercijalizovana, neraspoznatljiva od marketinga i u svojim ciljevima podređena interesu privatnog kapitala, pretvorena u sredstvo koje služi prodaji lekova i medicinske opreme. Verovatnoća da će prosečni klinički specijalista ili doktor opšte medicine sam posegnuti za izvornim informacijama u stvarnosti je vrlo mala. Prosečni kliničar nema vremena za čitanje i očekivanje da će sam pratiti literaturu i biti u toku sa najnovijim saznanjima nije realno, a većina lekara ne poznaje alatke potrebne za vrednovanje jednog izveštaja o naučnom istraživanju. Lekari praktičari se uzdaju u tumačenja koja im daju posrednici u procesu medicinske edukacije ali je ta

interpretacija često neverodostojna i manipulisana, te lekari nemaju realan uvid u delotvornost farmaceutskih preparata. U procesu interpretacije primenjuju se različite tehnike -preuveličavanje, minimiziranje, prećutkivanje, selekcija, generalizacija i drugo. Za informaciju o vrednosti nekog leka, koju čujemo od farmaceutskog posrednika, a naročito ako ih je bilo više i ako postoji potencijalna pristrasnost, može se reći da je vrlo nepouzdana.

Promocija i nauka Prošlog leta jedna farmaceutska kompanija je organizovala promociju svoga leka za osteoporozu u Srpskoj akademiji nauka. Iako promotivan, sa uglednim profesorima kao predavačima, koji su za svoje promotivno predavanje bili plaćeni ali to nigde nije pomenuto, ovaj skup je predstavljen prisutnim lekarima (uglavnom doktorima iz domova zdravlja koji propisuju lekove) kao naučni. U izlaganjima profesora nije se mogla čuti ni reč o mogućim neželjenim dejstvima prilikom korišćenja leka ili o mogućnostima nemedikamentoznog lečenja osteoporoze. Činjenice koje su iznete i način na koji je to rađeno u celosti su odgovarali opisu iz knjige kanadskih autora Moynihan i Cassels -- /

novembar 2009 17 Kontakt

Kontakt Prodavanje bolesti/, koja opisuje kako farmaceutska industrija putem marketinških kampanja, u kojima iskorišćavaju naše najdublje strahove od bolesti i smrti, sve više zdravih ljudi pretvara u pacijente. A u ozbiljnost i dalekosežnost ovakvog delovanja uverila sam se i sama kada sam u šetnji sa prijateljicom bila potpuno zatečena njenom reakcijom na slučajni pad. Žena je počela da se trese ponavljajući: “Ja ne smem da padnem, imam početak osteoporoze.” Odgovor na pitanje zašto je lekar ovu zdravu ženu u ranim četrdesetim, koja nije ni u menopauzi, uopšte slao na dexa test i prepisao joj lekove za osteoporozu, uverivši je pri tom da se radi o ozbiljnoj bolesti koja može rezultirati smrtnim ishodom od običnog pada, deo je ove priče.

Reklama skupog i novog Način informisanja, odnosno vrsta informacije koju lekari najviše konzumiraju, jer najlakše pronalazi put do njih, jeste prenos informacija u neposrednom kontaktu lekara sa predstavnicima farmaceutskih kompanija, odnosno kroz reklamni materijal koji se tom prilikom nudi lekarima. Farmaceutski predstavnici zaposleni su u farmaceutskim kompanijama. Njihovo radno mesto i njihova egzistencija zavise od prometa lekova koje promovišu. Oni u određenim vremenskim razmacima obilaze lekare na njihovim radnim mestima s ciljem da ih upoznaju sa novim lekovima. Reklamiraju se naravno skupi, novi lekovi. Niko od farmaceutskih zastupnika nikad ne dolazi nudeći dobro poznate, jeftine lekove. Posete jedan na jedan najefikasniji su način reklamiranja lekova doktorima. Pri tom se koriste različite marketinške tehnike. Predstavnici farmaceutskih kompanija stručnjaci su za komunikaciju i poruka posete je uvek ista -- prepiši moj preparat. Posete farmaceutskih predstavnika svakodnevna su pojava u ordinacijama naših lekara, kao i onih širom sveta. Švedska je jedna od retkih zemalja koja je zabranila svaki kontakt između farmaceutske industrije i doktora koji propisuju lekove, a u Srbiji je ugovorom između zdravstvenih ustanova i RZZO-a regulisano da se ovakva “edukacija” ne sme obavljati u radno vreme, ali se Kontakt 18 Novembar 2009

to u praksi teško kontroliše i ne poštuje se. Reklamne brošure koje se lekarima ostavljaju, obiluju preteranim tvrdnjama o kvalitetu preparata, a ponekad sadrže i sasvim nedokazane tvrdnje, odnosno neistine. Nezavisni istraživački Institut iz Kelna sproveo je analizu 175 brošura o lekovima namenjenih lekarima opšte medicine u Nemačkoj. Utvrđeno je da je 94 odsto informacija koje su brošure sadržale bilo bez uporišta u naučnoj literaturi. Lekari često nisu u stanju da prepoznaju pogrešne tvrdnje i vlastitu sklonost neracionalnom propisivanju lekova. Ova, po svim karakteristikama čista marketinška aktivnost ima svoje propratne efekte u kliničkoj praksi, verovatno veće nego bilo koji drugi oblik edukacije. Kada je na listu lekova uvršten lek “lerkandipin”, sličnog hemijskog sastava i istog mehanizma dejstva kao već prisutni “amlodipin”, lekari su za kratko vreme preveli znatan broj pacijenata sa “amlodipina” na novi lek iako je za njega trebalo participirati 700 dinara po kutiji leka. U nezavisnim studijama koje su poredile ova dva leka nema uporišta za tvrdnju da postoje značajne razlike u efikasnosti ovih lekova. Ipak, pacijenti su za samo četiri meseca izdvojili

preko 10 miliona dinara iz svog džepa za prepisani “lerkandipin”. Upitani da objasne odakle im saznanja da je novi lek efikasniji, mnogi lekari su odgovorili da su ih u to uverili farmaceutski predstavnici.

Sponzori edukacije Drugi vid manipulisanja informacijama odvija se kroz proces kontinuirane medicinske edukacije (TME) lekara. TME je postavljena kao uslov lekarima za redovno licenciranje, određeni broj bodova uslov je za produženje dozvole za rad. Edukacija se najvećim delom odvija kroz predavanja, simpozijume i kongrese, čije finansiranje nije transparentno. Zna se međutim da je glavni sponzor kontinuirane edukacije medicinska industrija, koja u tom slučaju plaća predavače i pokriva troškove polaznicima. Doktori opšte medicine, internisti, infektolozi, pedijatri..., bodove potrebne za licenciranje u najvećoj meri stiču putem obuke koju sponzoriše farmaceutska industrija, dok hirurzi i radiolozi bodove stiču putem edukacije koju finansiraju proizvođači medicinske opreme i ugradnog materijala. Predavanja, koja su najčešći oblik TME-a, kompanija-

Kontakt sponzor obično koristi da prezentuje kliničku studiju ili da promoviše svoj lek. Vrlo popularan oblik edukacije su sponzorisani simpozijumi koji se obično odvijaju u ambijentu privlačnog turističkog mesta, često u inostranstvu, uz dosta zabavnih sadržaja. Izlažu se opet sponzorove kliničke studije i često otvoreno sugeriše izbor terapije. Na takvim predavanjima i mini simpozijumima nefarmakološke intervencije nikada nisu tema. U svom dokumentu “Strategija uvođenja leka u kliničku praksu” iz 2008. godine, jedna farmaceutska kompanija navodi sledeći plan aktivnosti: angažovanje dva internacionalna predavača da predstave lek, angažovanje dva lokalna profesora, predavača u okviru onkološke nedelje, sponzorisanje određenog broja lekara za odlazak na konferenciju (simpozijum, sastanak) u Marakešu u februaru, Zagrebu u maju, Stokholmu u septembru i u Jordanu u oktobru, prezentacije na odeljenjima urologije i onkologiji. Kao rezultat ovih aktivnosti kompanija iako svesna

nerealnih mogućnosti da lek bude uvršten na listu lekova, očekuje prodaju 46 kutija leka na ime pacijenata. Ovaj lek, čija primena košta 38.000 evra godišnje po pacijentu, ne finansiraju zdravstveni sistemi Velike Britanije, Kanade i Australije, jer njihove nezavisne ekspertize ne govore u prilog efikasnosti ovog leka, već pokazuju da lek produžava preživljavanje za u proseku tri meseca u odnosu na prosečno preživljavanje pacijenata koji ne koriste terapiju (24 meseca). Ipak, naši su pacijenti, kao i pacijenti širom sveta, kupovali ovaj lek na predlog lekara, moguće i u uverenju da se radi o leku koji će im spasiti život. Nije ovo usamljen primer, niti je specifičan samo za Srbiju. Upravo se međunarodna stručna udruženja koriste kao sredstvo moćnog uticaja na donošenje smernica za uvođenje lekova u kliničku praksu širom sveta. Zato slučaj iz Slovenije nije priča o nekoliko možda podmićenih lekara, već priča o tome kako farmaceutska industrija globalno postaje vlasnik medicinskog obrazovanja i koristi edukaciju kao marketinški alat u cilju

stvaranja profita u Srbiji, Sloveniji, Nemačkoj, Americi, bez razlike. Priča se ne završava samo na lekarima, već smišljeno uključuje medije, udruženja pacijenata, koji neretko manipulisani, a često i instruirani, upiru prst na Fondove zdravstvenog osiguranja sa pitanjem zašto neki lek nije na listi, umesto sa pitanjem da li tamo treba da bude. Koliki moralni integritet, znanje i odgovornost lekara treba da budu da bi on uspeo da izbegne sve dobro osmišljene zamke i moćne manipulacije? Na sreću, takvih lekara ipak ima i na njima se zasniva budućnost medicine. Tokom pisanja teksta pitala sam se šta mi sve ovo treba. Međutim rekla sam i otvorila dušu. Grešaka sigurno ima, greške se dešavaju i zbog nečinjenja i u sferi za koju sam ja odgovorna. Ali postoji jedan zahtev koji iznosim i koji se ne može negirati ni stručno ni etički ni finansijski. On je jednostavan, a to je da o ovim pitanjima počnemo razgovor odmah. Autorka je direktorka Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje Srbije

Anegdote o srpskim piscima ‛Otišao Laza Kostić svome krojaču da mu sašije odelo, pa dok je krojač uzimao meru, stupiše u razgovor. Imate li posla? Kako živite? - upita Laza. Bogami, gospodine slabo. Nema svet para, pa nemamo ni mi krojači. Kako to da bogovi loše žive? Ama, odkud su krojači bogovi? Ono jest bogovi niste, ali ste polubo- govi. Jer bog vedri i oblači, a vi samo oblačite...‚

‛Miladina Ćulafića, koji je,za neženju imao podosta godina pita jednom Duško Radović šta čeka, što se ne ženi. Nikad se ne bih oženio onom koja bi pristala da se uda za mene, odgovori Ćulafić.

‛Kakav je čovek ovaj vaš novi urednik? Šta da ti kažem... A kakav je pesnik? Bolji je čovek.‚

‛Upitali nekoga pesnika, kako je moguće da toliko godina nosi iste cipele i da izgledaju kao potpuno nove. On im je odgovorio: Kad idem u kafanu, nosim ih oko vrata. A kako pešačiš kad se vraćaš iz kafane? Onda me nosei.‚

‛Srela se, posle duže vremena, dvojica pisaca.... Pišeš li? Ne. Šteta. A pišeš li ti? Pišem. Šteta!‚

‛Vratio se jedne večeri Brana Petrović veoma kasno pa ga žena pita: Izgleda da si se premorio? Jesam! -- odgovori Brana. Bilo je mnogo posla u redakciji... Sigurno si ogla- dneo? -- pita ga žena. Baš jesam. Ima sarme. Koliko ćeš? Tri pa jednu, odgovori Brana. Opet si znači, Brano, igrao poker!‚

‛U nekom sokačetu oko Skadarlije pripiti Nušić naleti na nekog mrzovoljnog tipa i kako nisu mogli da se mimoiđu mrzovoljni dreknu: Ako mislite da se ja budalama ukla- njam s puta onda se grdno varate! A ja to činim od sveg srca - reče Nušić i skloni se da ovaj prođe.‚ novembar 2009 19 Kontakt

Kontakt Obaveštenja

Obaveštavamo sve zainteresovane, da folklorne sekcije upisuju nove članove.

Informacije : Unionski kompleks - Zelena dvorana Omladina : subotom 14 - 16h i nedeljom 13 -15h [email protected]. Veterani : ponedeljkom 19 - 21h [email protected]

SRPSKO KULTURNO DRUŠTVO MARIBOR STANETA SEVERJA 3, 2000 MARIBOR, SLOVENIJA Telefoni: + 386 41 651 060, + 386 2 320 3 008, FAX: + 386 2 56 61 800 E-mail: [email protected] Transakcijski račun: SI 56 04173-0000 664644, SWIFT: KBMASI2X Matična številka: 1048490, Davčna številka: 96480173 http://www.skdmb.info/

TEKST : Gojko Dobrić, profesor, September, 2009

Škola srpskog jezika Dan otvorenih vrata

SRPSKO KULTURNO DRUŠTVO MARIBOR SPREMNO JE I OVE ŠKOLSKE GODINE ODRŽATI KONTINUITET ŠKOLE SRPSKOG JEZIKA.

POZIVAMO VAS NA DAN OTVORENIH VRATA U SUBOTU, 28.11.2009, OD 17 - 19 ČASOVA, U PROSTORIJAMA DRUŠTVA, U ULICI STANETA SEVERJA 3.

(dodatne informacije možete dobiti na gsm : 051/313501). Škola je otvorenog tipa, pohadjati je mogu svi oni koji žele naučiti (ili usavršiti ) srpski jezik I pismo ćirilice. Učenjem srpskog jezika se ispunjava naša dužnost da mladom rodu prenesemo bogastvo srpskog jezika i duh pisane re-či u ćirilici. Ulažući trud iskreno se nadamo, da će upravo mladi biti najbolji čuvari našeg-srpskog kulturnog nasleđa i nacionalnog identiteta. N e k a n a m b u d u b l i s k i j e z i k i o t a d ž b i n a. Kontakt 20 Novembar 2009

Kontakt Obaveštenja TEKST : Goran Marić , Jul 2009

Muzička sekcija

Osnivanje muzičkog ansambla

P

ozivamo sve zainteresovane, da se pridruže osnivanju muzičkog sastava folklorne sekcije našeg društva. Za izvođenje muzičke pratnje srpskih narodnih igara potrebni su  muzičari:

• duvačkih instrumenata (frulaši, flautaši, klarinetisti), • instrumenata sa dirkama (harmonikaši!!!), • gudačkih instrumenata (violiniste, kontrabasiste), • gitariste, tamburaše. Prednost imaju muzičari sa dobrim poznavanjem narodne muzike na području Balkana. Ne izključuju se oni koji su potpuni početnici ili pojedinci koji bi na bilo koji način željeli sarađivati u tom projektu. Svi prijavljeni dobijaju gratis 10 časova  škole teorije muzike pod vodstvom profesora muzike Gorana Marića.

novembar 2009 21 Kontakt

Kontakt Dogadjanja TEKST : Goran Marić, Jul 2009

Piknik 2009 Чланови фолклорне секције Бранко Радичевић Марибор Српског културног друштва Марибор, закључили су сезону 2008 - 2009 у суботу 11.7.2009 са још једним незаборавним пикником.

Овога пута су се играчи групе омладине и ветерана окупили испод Взпењаче код Туристичког друштва Радвање. Поред разно-разних кулинаричних специалитета, наравно није фалило добре музике, забаве и добре воље. Била је то поново лепа прилика, да се подсете свих постигнућа у протеклој сезони и да се захвале онима који су је најбоље обележили.

Са крајем сезоне чланови омладинске секције захвалили су се Ањи Периз. Код ветерана ништа се не мења, Горан Марић спреман је на “нове изиве”. Фолклорац године у групи ветерана је Тине Бизјак, етно вокал Тамара Гајшт и организатор сезоне 2008 - 2009 Јожица Петрушић.

Kontakt 22 Novembar 2009

Kontakt Dogadjanja TEKST : Goran Mrić, septembar 2009

Pitarijada 2009 Jučerašnju 28.9. subotu pamtit ćemo po lepom vremenu, dobrom društvu i odličnim domaćicama koje su nas razveselile i iznenadile sa svojim specialitetama. Dvanaest različitih vrsta pita predstavilo je osam veoma sposobnih žena, čije su kulinarične spretnosti ocjenivali stručni žiri i glas publike. Mnogi bi se složili sa činjenicom, da su pite bile izvrstne kako po obliku tako i po ukusu te originalnošću kuvarice, tako da nakon treće isprobane pite brzo se pojavila dilema koja pita je bolja. U savršenom ambijentu u prirodi na Teznu kraj vagona, i odličnu muziku DJ-a Vlade, uživali smo uz pečeni kesten i rujno vino. Ovoga puta prvu nagradu Pitarijade 2009, tepsiju i oklagiju primila je Milka Pejćić, koja je primila najviše glasova od publike i odličnu ocjenu polovine stručnog žirija. Da je manifestacija uspjela potvrdio je i predsednik Srpskog kulturnog društva Borislav Janković koji je unatoč teško povređenoj nozi posetio događaj sa svojom suprugom Jericom.  »Ovo treba da postane tradicionalna manifestacija, a sledeće godine izvesti ćemo je u samom centru gradai tako razveseliti štajersku prestolnicu sa srpskim specialitetama!« dodao je Janković. Nove aktivnosti SKD-ja u poslednjim mjesecima obeležila je i premiera na novo osnovanog muzičkog ansambla BALKANTARE koji će u budućnosti pratiti folklorne nastupe i ostale projekte društva. Za njih je juče takođe bio naporan dan. Ovo je bila prilika da se po prvi put predstave članovima društva. novembar 2009 23 Kontakt

Kontakt Dogadjanja TEKST : Goran Marić, Septembar 2009

Folklorna sekcija

Makole 2009 Folklorna sekcija je u septembru o.g. nastupila na 7. Međunarodnom festivalu u Makolama. Sa ponosom napominjemo, da su obe grupe omladina i veterani više nego dostojno predstavili Srpsko

kulturno društvo Maribor.  Dok su mladi predstavili koreografiju iz oblasti Leskovačkog Pomoravlja Saše Bogunovića koji je tih dana sa njima intenzivno trenirao, veterani su nakon ofisijelnog djela dugo u noć igrali srpske igre, pjevali srpske

TEKST : Goran Marić, oktobar 2009

Folklorna sekcija

Razigrana Mladost u Kranju Članovi folklorne sekcije – mladi, oduševili su u subotu brojčanu kranjsku publiku. Sa izvedenom koreografijom Igre iz Kobišnice zadovoljan je i sam mentor grupe Saša Bogunović koji već u poslednjih nekoliko mjeseci sprema ansambl za festival na Kipru. Poželimo jim sve najbolje.

Kontakt 24 Novembar 2009

pjesme, sklapali nova drugarstva sa ostalim učesnicima i predstavljali srpsku kulturu. Posle nastupa veselje i zabava nastavila se dugo u jutarnje sate. Kao što kažu zadovoljni učesnici: »Bilo je to još jedno prelijepo iskustvo za pamćenje!«.

Kontakt Vicevi, Aforizmi...

• Perica miluje mačku koja drema pored peći. Ubrzo, mačka je počela glasno da prede. Začudjen, dečak naglo uhvati mačku za rep i odbaci je u stranu. - Šta radiš? - obrati mu se majka. - Ne sme se tako sa Životinjama. - Morao sam da je sklonim sa toplog... Prokuvala je! • Razgovaraju dva ciganina na pijaci. Jedan kaze drugom: - Jesi li Čuo da je umro Versace? A drugi ce: - Koji, je l´ original? • Doktore, kada budem stavio naocare, da li ću moci da čitam? - pita ciga doktora. - Naravno. - odgovori doktor. - Super! Do sada nisam umeo! oduševljeno će ciga. • Zašto internet nikad ne može zameniti novine? Internetom nikada ne možeš da ubiješ muvu koja te 2 sata zajebava leteći kroz kuhunju. • Ulazi Pirocanac u kafanu i pride jednom čoveku: - Je li, Boga ti, jesi li ti onaj što mi je izvukao sina iz reke i spasao ga od davljenja? - Jesam! - kaze čovek. A Piroćanac će: - A gde je kapa? • Kako Piroćanac kolje svinju? ... Motornom testerom?... Zato da komšije pomisle da seče drva, da ne traže meso! • Da li je tvoja Sosa bila nevina? pitaju Lalu. - Ko će ga znati?! Jedni kažedu da jeste, drugi da nije - ko bi ondak znao?! - odgovori mirno Lala. • Vratio se osramocen Lala u selo. O tome priča: - Niko taku bruku nije doživeo kao ja. Mozete i da zamislite: vozim se ja

tramvajem i lepo osetim da mi neko, u toj guzvi, premeće po dzepovima. Tražio je nešto pune dve stanice. A ja, zamislite samo, ni dinara u dzepu nisam imo! Mili Boze, šta li će sad taj da misli o meni?

da znate da su oba bila potpuno zasluzena!!

• Bili Mujo i Haso u šumi i pita Mujo Hasu haso jel možeš nabrojat 5 životinja koje su u šumi ahaso će mu znamvuk,zec,vjeverica i dva medvjeda

• Ko rano rani, kasnije je pospan.

• Kopao Mujo kanal, a Haso ga zatrpavao za njim. I idu oni tako jedno sto-dvesta metara, Mujo kopa - Haso zatrpava. Pita ih onda nadzornik: - Jeste li normalni, ovde treba da ide kabal za telefon. - Znam - rece Mujo - ali onaj treći radnik koji je trebao da stavlja kabal nije dos´o na pos´o!

Marfijevi zakoni

• Kako kompjuteraš popravlja auto? Izadje iz njega i ponovo udje.

• Kad god uključiš radio čuješ samo poslednje tonove svoje omiljene pesme.

• Koje su najveće svetske katastrofe: Hiroshima 45, Chernobill 86, Windows 98.

Aforizmi: • Bolje užasan kraj nego užas bez kraja • Vuk sit ,ovce na broju. Nađite novog čobanina • Narod je stoka koja sluzi da glasa, plati porez i da ide u vojsku. Ko izmisli cetvrto kandidat je za Nobelovu nagradu.

• Ja sam vegetarijanac! Konzumiram isključivo biljne preradjevine: Rakiju, vino, pivo, ...

• Birali ste pogresan broj, mi uopšte nemamo telefon.

• Kesa koja se pocepa je ona u kojoj su jaja. • Kad se pakuješ za odmor, ponesi duplo manje odeće i duplo više para. • Okrnjeni sudovi se nikad ne lome.

• Čista kravata privlači specijalitet restorana. • Ono što ne uradiš uvek je važnije od onoga što si uradio. • Ljudi su uvek orni za rad, samo ne danas.

Oglasi: • Tražimo pevaljku sa velikim plućnim kapacitetom. Sifra “Nemamo pojačala”.

• Nikada više stoke i nikada manje mesa.

• Menjam sobnu lampu za dvosobnu. Sifra “Razno”.

• Oboje se trudimo, al jedno zatrudni...

• Masem po aerodromima i autobuskim stanicama. Sifra “Parkins”.

• Grafit na skoli:”Kad nisi hteo da kopaš, sad uči!!!” • Pogresio sam - rece jez i ustade sa klozetske četke • Neću vam reci koliko sam poena osvojio na testu inteligencije. Samo

• Prodajem kucu na klizistu, nije puno presla. Šifra “Povoljno” • Prodajem poluautomatsku motiku. Ti je dignes, ona sama padne. Sifra: “Crnogorac” novembar 2009 25 Kontakt

Kontakt Tradicionalni specijaliteti TEKST : V.M.

Kuhinja: srpska Vreme pripreme: 4 - 5 sati Posno jelo: ne Težina pripreme: jednostavno Srpsko jelo iz srca Šumadije. Mnogi ga se sećaju po Guči i trubačima. Kažu da se tamo sprema najbolji svadbarski kupus! Kuva se satima u zemljanom loncu, što duže tinja na vatri to je ukusniji. Naročito sutradan. Stavlja se oko 40 % mesa u odnosu na kupus.Pripremljen po starom oprobanom receptu mami svojim mirosom i ukusom sve ljubitelje dobrog zalogaja. Sastojci • kiseli kupus, • svinjetina, • teletina, • ovčetina, • rebarca, • slanina, • glavica crvenog luka, • kašika crvene paprike, • lovor, • biber u zrnu Priprema U lonac poredjati kockice slanine, preko nje red izrezanog kupusa, zatim red isečenog i izmešanog mesa, malo luka, paprike, bibera, lovora i opet red kupusa. Redjati do vrha lonca i završiti sa kiselim kupusom. Možete koristiti meso koje vam je na raspolaganju, što je raznovrsnije to je ukusnije. Ulijte hladne vode da kupus ogrezne. Na umerenoj vatri neka se krčka 4-5 sati, ne mešati, nego samo protresiti. Odlično ide uz proju. Kontakt 26 Novembar 2009

Jagnjetina ispod sača 4 kilograma jagnjetine sa kostima 2 kg krompira srednje veličine 1 crvena paprika rogulja 1 zelena paprika babura 2 glavice crnog luka 1 glavica belog luka 3 dl mleka 3 šargarepe 1 veza peršuna mešavina začina, biber 1. Od starog metalnog bureta, pri vrhu, iseći 1/3, kako bi se dobio obruč. 2. U zemlji iskopati rupu prečnika metalnog obruča i 40 cm dubine. 3. U rupu staviti metalni obruč, unutrašnjost napuniti drvetom i zapaliti vatru. Kada drvo izgori naneti ugalj i sačekati da i on izgori kako bi ostao samo žar. 4. Dok ugalj gori, pripremite jelo za pečenje. 5. Jagnjetinu iseći na krupnije komade, krompir oguliti (ne seći ga), crvenu i zelenu papriku očistiti od peteljki i semena i iseći na četvrtine. 6. Beli luk očistiti i ostaviti u komadu, šargarepu očistiti i iseći na krupnije komade. 7. U odgovarajućoj posudi sjediniti jagnjetinu, krompir, papriku, šargarepu, peršun, crni i beli luk. Dodati začine po ukusu i polako promešati. 8. Pripremljenu masu staviti u sač (zemljanu posudu sa poklopcem ), sipati vode (do 1/3 posude) i poklopiti.

9. Pripremljen žar od uglja i drveta razgrnuti, polovinu izvaditi iz obruča i ostaviti sa strane. U sredinu žara staviti poklopljenu zemljanu posudu i prekriti preostalim žarom. Ostaviti da se peče 60 min. 10. Podići poklopac, meso zaliti mlekom, ponovo poklopiti i vratiti da se peče još 30 min. za 6 osoba Priprema: 90 min. Pečenje: 90 min. Složenost postupka: SREDNJE TEŠKA

Kontakt

novembar 2009 27 Kontakt

NOVEM BER 2009 3,50€

9

7 7 1 5 8 1

9 NOVEMBER 200

Poštnina plačana pri pošti 2102

0 5 CENT

MET

LIGA PRVAKOV!

SKA E TEKME, SANJ VSE NAJBOLJŠ ENDE MOŠTVA IN LEG META. GO SMETANE NO

35€

ŽANA

WWW.FHM.SI

POVŠE! BI VSE BI DALI, DA

BILI NJENA HČERK

Revij a

za priče sko s stilom

reportaža

NAJ IZDELKI

IJA EVRA * NOVA REV NOVA REVIJA * 2

bujni

kodri?

* 2 EVRA

Poštnina plačana pri pošti 2102

Številke povedo vse ...

Revija za življenje s stilom

KORAKOV DO

EKSKLUZIVNO

NOVI VROČIBODITE TRENDI MODNI

URE ZA VSAKO ZAPESTJE OČARLJIVI MATTHEW MCCONAUGHEY MOSKVA MESTO NASPROTIJ

NOVA POT DO POPOLNE ZVEZE

5HITRIH

lepih in zdravih las

UKRADITE STIL ZVEZDNIC

media

FRUFRU * KODRI * PRELIVI PRAMENI * GLADKI LASJE * PAŽ multimedia

0 19,9€

color media

ČOP JE ABSOLUTNO 'IN' BRALKE PREJ IN POTEM TOP IZDELKI NASVETI STROKOVNJAKOV

Odkrijte vašo popolno pričesko

media

12€

36 STRANI S SVEŽIMI IDEJAMI

0 24,7€

multimedia

color media

Številka 1 • September 2009. Cena: 1,50 €

PRIP OROČ AMO

Zavitki

Domači sadni sokovi

iz listanetga testa

media

media

multimedia

O na svo gr jit ad e e! predjed

multimedia color media

color media

glavna jed

Prehrana brez mesa - da ali ne?

sladica

media

KAJ JE PREVARA ...

Ženska, ki je uresničila vse svoje sanje

astrofit prehranjujte se in

dih za modni nav 6 mesecev h ji n d nasle i in zimski trendi

media

Mediteranska gradnja

Rožice iz listnatega testa

Gurmanski lonec

16 €

Slastna sadna torta

Gurmani brez meja

,50

color media

Revija za zdravo življenje in lepoto

Kako podarim naročnino? 1

16

TINKARA KOVAČ - harmonija je ključ do vsega • KARIERNI MITI nekoč in danes

3

2

IH KAKO DO POPOLN

NATISOV?

rost način Tiskajte nadoprep uokvirjene Iz fotoaparata

0 49,9€

korakih! umetnine v treh

Revija za sodobnega fotografa

Več je boljše

Zakaj malčki potrebujejo tolažila? PLUS Nagradna igra

REAL-LIFE

6

€

stran 11

VAŠE NOSEČE TELO

Kaj lahko pričakujete?

pravil, ki jih dobre mame ignorirajo Samski starši na preizkušnji

Zdrav

15

MESTNE HIŠE ❯

Živeti blizu mesta, vendar ne v središču

Revija za gradnjo, ureditev in stanovanje

4

STOKKE

‘My newborn had a heart transplant at five weeks’

RESNIČNO E ŽIVLJENJ

SUPER VITAMIN na vašem krožniku

Izide 25. v mesecu

• Začetniški način „GUIDE“ • Urejanje fotografij v fotoaparatu • Profesionalne funkcije, nizka cena

Resnica o poporodni depresiji

Živeti kot na jugu

MALČEK

media

multimedia

PLUS!

Testi nove opreme HP Photo Premium, smart Olymp Mju 7010 us in še več!

– velike družine

Jesensk

telovadite kot astronavti

Preizkusili smo za uporabo najlažji Nikonov DSLR doslej!

Zakaj ste žalostni...

LASTEN POIŠČITE

multimedia

color media

Nikon D3000

ŠT. 13 3 / SEPTEMBER/OKTOBER S 2009 / 2,50 EUR

CENA: 2,50 €

... vroči SMS-i, flirt v pisarni, spletni zmenki?

zagotovljen orgazem najboljši trenutek odlične tehnike divja domišljija

PREDSTAVLJAMO ZMAGOVALCE IDEALNI PRVI DSLR?

Mama & Dojenček

❯ Izkoriščanje brezplačne toplote s pomočjo solarne naprave

G R A D N J A , U R E D I T E V, D O M O V A N J E

November – december 2009 Številka 37 4.99�

POLNA NASVETOV, DA NAREDI ŽIVLJENJE LAŽJE!

NASVET:

❯ Pridobivanje projektnih pogojev in soglasij za priključitev

ZAPELJIV POGLED

MESO JE OUT

TOP MODEL Heidi Klum

NASVET:

www.hausbau-revija.si • oktober/november 2009

TEMA: Mediteranska gradnja • Mestne hiše • Nasveti

Iz babičine kuhinje

Hitro in okusno

Sveže barve senčil za oči

sprememb 15seksi

Sezonski jedilnik

Specialitete iz grozdja

MEDENA KOZMETIKA • KAJ KILOGRAMI POVEDO O VAS?

družinsko kosilo

,30

SLOVENSKA IZDAJA

Njoki z okusnimi prelivi

!

Nedeljsko

06

ZAPELJIV POGLED

EUR

Številka 25•November 2009•Cena: 1,30 EUR

Ekonomična miza

1

Hausbau - številka 06 • oktober/november 2009

1,5 €

Številka 25•November 2009

GURMANI BREZ MEJA!

Največja italijanska revija za interjer

Najbolje prodajana slovenska najstniška revija

0 22,5€

Poštnina plačana pri pošti 2102

www.digitalnakamera.si

DIVA S STILOM Šundov Hojan Ivana

ZA SUŠENJE

IN NEGO L A S

SO VAM VŠEČ

NOVEMBER 2009

8 KORAKOV DO POPOLNE PRIČESKE

Polni penzion + otrok

Kako do popolnih natisov? Fotografirajte z večkratno osvetlitvijo Profil: Sašo Kos

ČUDOVITIH

TO PRIČESK ZASEZONO

NAČINOV

NOVEMBER - DECEMBER 2009 4,99�

media

421

Revija za sodobnega fotografa

media

Izberite stil, ki vam pristaja!

ženstveno

HOTEL ZA POSVOJITEV

9 7.10.2009 11:50:2

November – december 2009 številka 37

VAŠE ŽIVLJENJE SKOZI HORMONE

20

OBROK.

Digitalna Kamera

KARE ZA KARIRASTO JESEN

VZORCI NA

FHM, seksi, zabaven, uporaben

POSEBNA MAKE UP−NALIČITE SE KOT ZVEZDA IZDAJA št. 2 | JESEN/ZIMA 2009/10 | 3,00 EUR

Moji Lasje Št. 2 | JESEN/ZIMA 2009/10

Bella Donna

Moda urbano &

ŽIVALSKI

POKER KVIZ PARKOUR WINDOWS 7 ŠPORTI NA PROSTEM

M K Moji Lasje

01-K4 NASLO

NOVEMBER ŠTEVILKA 1 2,00 ¤

A SAMO ZA EN

+

brezplačna 3 mesečna naročnina za vas!

media

NAJ ŽIVI NOGO

?

o, il r a d o ln a e id je a Naročnin leto! lo e c je u lj e s e v z a r i k

DJ UMEK JUDD APATOV LEWIS HAMILTON NASLEDNJI IL EV KENIEVEL

ŠRO DJE SO AMATERJA. TI LJU IZO! KR PAHNILI SVET V

2,50 €

K BLACK METAL I LOPOVI DJ UME AKOV POHLEPN OLLA LIGA PRV

POHLEPNI OVČVARI!STA LOT INPBA

ISSN 1855-5454

ROCK’N’R ŽANA PRAVILA

NA OBISKU PRI FHM:

3 VNA FHM SLO 68.indd

Videotop d.o.o. Trg revolucije 2, 2000 Maribor, Slovenija t. +386.2.330t.330.0, f. 386.2.330.331.1 | [email protected] | www.videotop.si

IŠČETE DARILO

ME AL

8 3 4 7 2 8

FOR HIM MAGAZINE

BLACK

68

1

Kontakt

REPORTAŽA

€

22

Največja evropska avtomobilistična revija

€

l Nega l

malčkovih intimnih predelov Kako ohraniti malčkovo zdravje in mu dvigniti imunost DANES iz domače kuhinje

l Zdravila

media

Poštnina plačana pri pošti 2102

Naslovnica M&D 013.indd 1

Revija za nosečnice in starše

25€ 5.8.2009 17:23:51

5

Brezplačna telefonska številka: Prijatelj prejme darilni bon in čestitko s tvojim podpisom

Poravnaš naročnino v imenu Pokličeš nas in pustiš naročnika podatke naročnika Kontakt 28 Novembar 2009

Darilo ga razveseljuje celo leto

Ti kot darilo prejmeš 3-mesečno naročnino na izbrano revijo

080 23 13 [email protected]