Jeka

Društvena grupa je relativno trajan skup ljudi međusobno povezanih koji obavlja određenu društvenu funkciju ili zadovoljava neku čovekovu potrebu. Društvene grupe mogu biti veće ili manje, a smatra se da najmanja društvena grupa treba da ima bar tri člana. Čovek je društveno biće i kao takvo je uvek član društvene grupe, odnosno brojnih društvenih grupa preko kojih jeste pripadnik društvene zajednice. Unutar društvene grupe stvaraju se interakcije između pojedinaca i one su podložne određenim zakonitostima koje su predmet izučavanja sociologije, psihologije i socijalne psihologije. Svaku društvenu grupu karakteriše njena struktura i grupna dinamika. Neke društvene grupe su trajnijeg karaktera, a neke kratkotrajne dok se ne ostvari funkcija zbog koje je osnovana. Neke društvene grupe su dobrovoljne, dok su druge prinudne u zavisnosti kako je čovek u njih ušao. Svaka društvena grupa je manje ili više otvorena prema drugim društvenim grupama ili pojedincima. Друштвене групе su скупови појединаца који на систематски начин ступају у међусобне односе. По величини, групе се крећу од веома малих асоцијација до великих организација или читавих друштава. Но, без обзира на величину, основну карактеристику групе представља осећање њених припадника о заједничком припадништву. У модерним друштвима већина људи припада различитим типовима група које су често антагонистичке. . Društvene grupe predstavljaju određenu vrstu organizovanja u kome su članovi mngo čvršće povezani nego što je to slučaj sa socijalnim kategorijama. Grupa je struktuirana, postojana, sastavljena od pojedinaca koji imaju zajedničke ciljeve i koji obavljaju svoje uloge u skladu sa određenim pravilima i vrednostima. Svaka grupa ima svoju socijalnu strukturu u okviru koje pojedinci zauzimaju različite položaje. Grupa poseduje svoje interese koji je usmeravaju da uzme učešće u nečemu i vrednosti koje osmišljavaju njeno delovanje. Za razliku od publike koja nije formalno struktuirana, društvene grupe imaju svoju strukturu u kojima se pojedinac može poistovetiti sa drugim članovima grupe na temelju svog aktivnog učestvovanja u nečemu što se preduzima kao zajednička akcija. Govoreći i kriterijumima za razlikovanje društvenih grupa neki istraživači konstatuju da postoje četiri najvažnije i najčešće vrste uzroka koji izazivaju stvaranje grupa: • • • •

Potreba za obavljanjem delatnosti na zajednički način; Isti položaj u društvu; Zajedničko društveno poreklo; Potreba za zadovoljavanjem nekih zajedničkih interesa, sklonosti i potreba

-Pojam I vrste drustvenih grupa-

Grupe su jedan od najvaznijih oblika ljudske kolektivnosti,elementarni oblik drustva.Pojedinci se ne ukljucuju neposredno u globalno drustvo nego posredno-preko raznih drustvenih grupa.Dva bitna elementa za odredjivanje pojma drustvene grupe su:1.mnozina ljudi I 2.odnos koji iz grupe proistice.Na osnovu ovoga znaci da grupa kao drustvena celina ne cini samo vise ljidi vec je potrebno da postoji I neki drugi element koji je cini.Pojedinci moraju biti na odredjeni nacin povezani, tj. moraju zajednicki obavljati neku delatnost ili stupati u medjusibne odnose da bi se moglo govoriti o grupi.Zato se pod grupom podrazumeva mnozina ljudi povezanih, integrisanih u celinu koja ima vlastiti zivot, ili skup manjeg ili veceg broja pojedinaca povezanih drustvenim procesima koji se konstituisu I funkcionisu na osnovu drustvenih pravila i normi.Ciljevi koji se u grupi ostvaruju su:stepen organizovanosti I integrisanosti, otvorenosti tj. zatvorenosti grupe, velicine i duzine trajanja.Prema nacinu nastajanja postoje tri vrste grupa, i to su:1.Profesionalne grupe ; 2.Grupe nastale na osnovu zajednickog porekla I zajednickih uslova zivota ; 3.Grupe nastale na osnovu zajednickih interesovanjja I sklonosti I njihovog zadovoljavanja.Podela na formalne I neformalne grupe je takodje znacajna zbog razvijenosti sistema regulacije i formalizovanosti odnosa u savramenom drustvu.Organizovanost kao znacajno svojstvo grupe, izrazava se kroz pravila koja regulisu aktivnosti i odnose u grupi, kao i prakticnu uskladjenost delovanja, odnosno stepen integrisane grupe.Organizacija grupe ispoljava se kroz sistem uloga i polozaja koji je utvrdjen drustvenim pravilima.Jedno od posebno znacajnih obelezja organizovanosti grupe predstavlja rukovodjenje.Prema ovom obelezju razlikuju se demokratske i autoritarne grupe.U demokratskim grupama vodjstvo je demokratski izabrano,voljom vecine clanova; a dok je u autoritarnim grupama stroga hijerarhija u unutrasnjim odnosima, sa vrhom potpuno odvojenim i nezavisnim od ostalog clanstva.Otvorenost grupa je bitno obelezje, a narocito u modernom drustvu.U njemu se izrazavaju odnosi izmedju grupa i odnos grupa-drustveni sistem.