Higijena Vode Seminarski.docx

Висока здравствено – санитарна школа струковних студија „ВИСАН“ Београд Предмет: Хигијена и здравствено васпитање

Семинарски рад

Хигијена воде

Професор:

Студенти:

Проф др. Гордана Грбић

Сара Секулоски (17-V) Софија Митровић (3-V) Мирјана Бакић (29-V) Хелена Мандић (18-V) Београд, децембар 2018.

Садржај 1.

Увод ................................................................................................................................................ 4

2.

Значај воде ..................................................................................................................................... 5

3.

Загађење и самопречишћавање воде ........................................................................................... 5

4.

Инфекције које се преносе хидичким путем............................................................................... 6

5.

Вируси у води ................................................................................................................................ 6

6.

Одржавање микроорганизама у води .......................................................................................... 7 6.1.

Физички фактори ................................................................................................................... 7

6.2.

Хемијски фактори.................................................................................................................. 7

6.3.

Биолошки фактори ................................................................................................................ 8

Физичке особине воде ................................................................................................................... 8

7.

7.1.

Температура ........................................................................................................................... 8

7.2.

Мирис ..................................................................................................................................... 8

7.3.

Укус ........................................................................................................................................ 9

7.4.

Боја .......................................................................................................................................... 9

7.5.

Мутноћа .................................................................................................................................. 9

7.6.

Концетрација водоникових јона pH.................................................................................... 9

7.7.

Електропроводљивост........................................................................................................... 9

Хемијске особине воде................................................................................................................ 10

8.

8.1.

Тврдоћа воде за пиће ........................................................................................................... 10

8.2.

Гвожђе у води за пиће ........................................................................................................ 10

8.3.

Хемијски индикатори фекалног загађења у води за пиће ............................................... 11

8.4.

Азотна једињења у води за пиће ........................................................................................ 11

Бактериолошке особине воде за пиће........................................................................................ 11

9. 10.

Снабдевање становништва водом за пиће ............................................................................ 12

11.

Квалитет природних вода ....................................................................................................... 12

12.

Зоне и појасеви санитарне заштите ....................................................................................... 13

13.

Пречишћавање и кондиционирање воде за пиће .................................................................. 13

14.

Дезинфекција воде за пиће ..................................................................................................... 14

14.1.

Механички поступци....................................................................................................... 14

14.2.

Физички поступци ........................................................................................................... 14

14.3.

Дезинфекција воде хлором ............................................................................................. 14 2

15.

14.3.1.

Фазе дејства хлора ....................................................................................................... 15

14.3.2.

Хлорисање воде ........................................................................................................... 15

Отпадне воде – сплавине ........................................................................................................ 16

15.1.

Индустријске отпадне воде ............................................................................................ 16

16.

Централизовано уклањање течних отпадних материја ........................................................ 16

17.

Вода у водотоцима .................................................................................................................. 17

17.1.

Аутропутрификација ....................................................................................................... 17

18.

Закључак................................................................................................................................... 19

19.

Литература ............................................................................................................................... 20

3

1. Увод Вода је основни принцип и узор свега што постоји, из које је све настало и у коју се све враћа. Она је бесконачна, вечна материја која се креће, згушњава и разређује и тако настају све појаве. Где нема воде - ту нема живота. То је прва потреба човека, коју мора трајно да обезбеди, пре него што почне да гради своје станиште. Вода покрива земљину површину и прожима земљину кору. Присутна је у атмосфери, литосфери, хидросфери, криосфери (лед на половима и вишим планинама), биосфери. Највећи део Земљине површине 70,8% је прекривен сланом водом океана и мора. У природи вода се налази у сва три агрегатна стања: у атмосфери у облику водене паре, у течном стању по површини земље, у чврстом стању у ледницима и леду. Од укупне количине воде на Земљи 2,535 припадају слатким водама од тога 70% отпада на леду Антартика, Артика и ледника. Свега 0,006% од свих слатких вода отпада на језера, баре, речна корита. Количина подземних вода је 3000 пута већа од количине воде у свим рекама. То значи да подземна вода треба да буде значајна за водоснабдевање насеља, о чему треба водити рачуна. Атмосферским падавинама се обнавља вода на земљи. Путем испаравања и транспирације значајан део воде враћа се у атмосферу приближно 62% од падавина.

4

2. Значај воде Вода је неопходна за одржавање живота уопште. Да би задовољио своје физиолошке потребе, човек мора да уноси у организам око 2 литре воде свакодневно. У противном јављају се поремећаји метаболизма са многобројним и озбиљним последицама. Вода служи за одржавање личне хигијене, за припремање хране, као и за одржавање хигијене стамбених и радних просторија. Међутим, својим физичким, хемијским и биолошким особинама вода може оштетити здравље. Као таква вода може представљати пут којим се преносе и шире узрочници заразних обољења. Због присуства токсичних материја, пестицида, детерџената, па чак и радиоактивних материја, вода може угрожавати еколошку равнотежу природе.

3. Загађење и самопречишћавање воде Вода која продире кроз тло је загађена, јер се загади чим дође у контакт са приземним слојем атмосфере и са тлом. На површини тла налази се велики бројн клица, од неколико стотина до неколико милиона у једном граму. Нарочито су клицама богате обрадиве површине. Даљим проласком кроз тло вода се делимично ослобађа од клица, пре свега бактерија (самопречишћавање подземних вода). Пречишћавање воде утолико је потпуније уколико је геолошки материјал тла ситнијег зрна. Најбољи пречишћивач воде је слој песка. Атом воде се састоји од 2 атома водоника и атома кисеоника. Постоји у сва три агрегатна стања. У нормалним условима вода мрзне на 0, а кључа на 100 степени целзијусових. Најгушћа је када почне да мрзне (на 4 степена). Загревањем изнад и хлађењем испод 4 степена вода се шири (повећава и до 10% своје запремине између -2 и -6 степени). При хлађењу испод 4 степена кад почиње смрзавање, вода постаје лакша (због тога вода смрзава од површине ка дну и из тих разлога лед плива на површини воде).

5

4. Инфекције које се преносе хидичким путем Вода се лако загађује патогеним и условно патогеним микроорганизмима и представља средину у којој се они могу одржавати извесно време. Водом за пиће могу се преносити разне врсте микроорганизама а нарочито изазивачи црвених инфекција, као што су: тифус, паратифус, дизентерија и колера. Узрочници ових болести доспевају у пијаћу воду са екскретима на неколико начина: при увођењу канализационих вода у пијаћу воду, спирањем са површине тла при атмосферским падавинама или при високом водостају код поплава. Водом за пиће могу се пренети узрочници бациларне и амебне дизентерије. Entamoeba hystolitica задржава се дуго у измету болесника и путем њега доспева у пијаћу воду. Колера се јавља у виду епидемије у различитим крајевима света. У Србији су забележене епидемије колере у балканским ратовима и у Првом светском рату. Исто тако могу се преносити лептоспирозе, чији узрочници доспевају у воду преко излучевина домаћих животиња (свиња, коња). Неке лептоспирозе јављају се у виду епидемија, Вајлова болест нпр. Водом се могу преносити паразитарна обољења, најчешће аскаридоза и оксиуриаза.

5. Вируси у води Вируси цревног порекла који се сусрећу у води спадају у групу микроорганизама са најмањом димензијом (17—30 милимикрона), те су због тога добили име PICORNA вируси. У ову групу спадају поливируси, 3 серотипа, Coxsackie-вируси са 23 и ECHOвируси са 30 серотипова. За сада се сигурно зна да се вируси хепатитиса преносе водом за пиће, изазивачи хидричке епидемије. Из организма се излучује око 100 разних врста вируса, а око 70 се може изоловати из воде. Број вируса у површинској води зависи од количине каналских вода, које се испуштају у један природни одводник.

6

6. Одржавање микроорганизама у води Вода је за извесне микроорганизме оптимална средина, а за патогене сама средина случајног боравка, где оне привремено бораве до угинућа, или доспевају до човека, где изазивају углавном цревне поремећаје. Неке веома осетљиве бактерије пропадају моментално у води (Meningococcus, Pneumococcus). На опстанак патогених бактерија у води делују многобројни, неповољни фактори који имају бактерицидно или бактериостатичко својство и који доводе до самопречишћавања воде. У такве факторе убрајају се физички, хемијски и биолошки.

6.1.

Физички фактори

На пропадање микроорганизама у води делују физички фактори као што су ултравиолетна радијација, температура воде и таложење бактерија. Познато је да директна Сунчева светлост убија вегетативне бактеријске ћелије па и споре, док је дифузна светлост мање ефикасна. Бактерицидна моћ ултраљубичастих зрака обрнуто је сразмерна замућености воде. У бистрим водама ултраљубичасти зраци доспевају до дубине од 1 до 3 m. Испитивањем је утврђено да је највећи број бактерија присутан у води у првим јутарњим часовима, док се, обрнуто, најмањи број бактерија налази у води око 2 часа поподне. Осим директног бактериолошког ефекта ултраљубичаста радијација делује индиректно на опстанак бактерија тиме што поспешује развој алги које редуцирају број патогених бактерија. Температура воде од 4 до 10⁰C делује бактериолошки док повишене температуре (од 20 до 30⁰C) омогућују чак размножавање бактерија у води. Сматра се да само изразито ниске, односно високе температуре доводе до уништавања бактерија. Специфична тежина бактерија је већа од специфичне тежине воде, те се бактерије лагано таложе у мирној води. Када су у води присутне суспендоване честице, бактерије се везују за њих и ове их механички повлаче из горњих слојева воде. Исталожене бактерије могу дуже да остану у животу, што има велики епидемолошки значај.

6.2.

Хемијски фактори

На присуство бактерија у води утичу хемијски фактори као што су промењена pH средине, осмотски притисак, разне соли као што су силицијум, гвожђе, тешки метали. Токсички ефекат такође показују различити растворени гасови као сто су сумпорводоник, водоник, угљен-диоксид, као и присуство киселина и база.

7

6.3.

Биолошки фактори

Пропадање патогених микроорганизама условљено је конкуренцијом других клица, као што су: протозое, аутотрофне бактерије и бактериофаг. Протозое играју важну улогу у смањењу броја бактерија. Оне се хране живим или мртвим бактеријама, нарочито у присуству кисеоника. У протозое се убрајају инфузорије, флагелате и амебе. Аутотрофне бактерије користе хранљиве материје у води, чиме се стварају неповољни услови за опстанак патогених бактерија. Бактериофаг директно уништава бактеријску ћелију пролазећи кроз опну бактерије и разарајући њену структуру. Бактериофаг служи за процену загађења воде у далекој прошлости нарочито у случају када се бактерије не могу изоловати из воде.

7. Физичке особине воде Најважнији физички параметри су температура, мирис, укус, боја, мутноћа, pH и електропроводљивост.

7.1.

Температура

Температура је од великог значаја како са гледишта процене хигијенске вредности воде, тако и са гледишта њене употребе, јер сувише хладна вода за пиће може да доведе до упале горњих респираторних путева, а сувише топла не гаси жеђ, што доводи до прекомерног уношења воде у организам и разблажења цревних сокова. Најпогоднија температура у нашим крајевима је она која одговара средњој годишњој температури ваздуха тог места. За Београд температура ваздуха је 11,4 степена те с' тога температура воде за пиће од 11 степени требало би да буде најприкладнија. Сматра се да је температура воде за пиће од 8 до 12 степени најбољег освежавајућег дејства. На основу варијације температуре воде у току зиме и лета може се приближно стећи утисак о квалитету воде за пиће. Варијација између летње и зимске температуре не би требало да буде већа од 3-4 степена. Ако је већа онда је то сигуран знак да се вода налази на недовољној дубини па се доводи у питање њен квалитет. Врло хладне воде долазе из планинских предела. Сматра се да на сваких 100 метара надморске висине долази до снижења температуре воде за 0,5 степени. Према томе, на бази температуре воде можемо оценити и подручје са ког вода долази. Температуру воде је најлакше мерити.

7.2.

Мирис

Мирис потиче од лако испарљивих растворених органских и неорганских материја. Присуство мириса је знак да је вода загађења. Мирис се региструје чулима. Квалитет мириса воде се може одређивати према сличности са познатим мирисима, а квантификовати по Гартнеровој скали као једва приметан, приметан, изражен, веома изражен и одбојан. Јасан мирис има вода када се осећа спонтано, продоран када се због 8

тога одбацује и не пије радо и огаван мирис има вода када се не може пити. Хигијенски исправна вода за пиће, која није хлорисана треба да је без мириса.

7.3.

Укус

Разне органске и минералне материје дају укус води тако нпр. гвожђе, манган, алге, хуминске киселине дају мастиљав укус, већи садржај хлорида даје слани укус води. Укус је детерминисан минералним саставом, садржајем гасова и температуром. Када су ови параметри у границама хигијенских норми вода има освежавајућ укус. Необичан укус воде за пиће је у највећем броју случајева знак да је вода неупотребљива за пиће. При промењеном укусу вода је сумњива те се, пре употребе, мора обавити анализа воде. Хигијенски исправна вода за пиће има пријатан, освежавајућ укус. Она не сме бити слана, горка, сладуњава или бљутава.

7.4.

Боја

Боја воде настаје услед колоидно-растворених биљних материја. Она може настати растварањем, биљних делова и лишћа. Обојене су обично оне воде које долазе из фосилних мочвара. Подземна вода је обојена у случајевима када се креће кроз тресетишта и преко слојева фосилне вегетације. Површинска вода може бити обојена када долази из мочварних терена или због индустријских отпадних вода, посебно индустрије текстила. Понекад боју може да маскира суспендована материја, која се брзо одваја после филтрирања кроз филтер-папир, чиме се уклања мутноћа, а боја остаје. Из естетских и психолошких разлога пожељно је да је пијаћа вода безбојна.

7.5.

Мутноћа

Потиче од суспендованих органских и неорганских материја (песак, глина, гвожђе, манган, органске суспензије). Површинске воде се муте у периоду киша и топљења снега, као и при мешању са индустријским отпадним водама. Замућење подземних вода може настати при продору недовољно филтриране површинске воде, што указује на хигијенски неисправну воду. Мутна вода се сматра загађеном водом и не сме се користити за пиће. У органској мутноћи могу се налазити патогене бактерије. Када је мутноћа изазвана минералним материјама, није опасна по здравље. Лако се отклања и често је довољан само процес филтрације.

7.6.

Концетрација водоникових јона pH

pH означава киселост или базност раствора. Вредност 7 је неутрална средина, мања од 7 је кисела, а већа од 7 је базна средина. Вода за пиће је због свог састава са малим варијацијама pH 6,5-8. Према Правилнику о хигијенској исправности воде за пиће дозвољене вредности pH су у границама од 6,8 до 8,5. Реакција воде се одређује помоћу лакмусове хартије, универзалног индикатора, колориметријски и pH-материјски.

7.7.

Електропроводљивост

Електропроводљивост воде директна је последица њеног минералног састава присуства јона насталих дисоцијацијом минералних материја.

9

8. Хемијске особине воде У води се нормално налазе неоргански и органски елементи. Хемијска исправност воде за пиће подразумева да ти елементи буду у границама дозвољених концентрација и да не угрожавају здравље људи и живог света уопште. Од неорганских елемената воде за пиће важну улогу имају тешки метали (гвожђе, олово, жива, манган, алуминијум, бакар, бор и др.), неметали (калцијум, калијум, магнезијум, силицијум, хлор) и олигоелементи (јод, флуор, селен, кобалт и др.). Уобичајено је да се у рутинском прегледу обавља само скраћена хемијска анализа при којој се одређују pH воде, фекални индикатори, тврдоћа воде, гвожђе, кисеоник и BPK. Комплетна анализа воде обавља се само повремено и обухвата уз наведено испитивање јода, флуора и олова.

8.1.

Тврдоћа воде за пиће

Садржај неорганског материјала у води за пиће се изражава као тврдоћа воде. Доминантну улогу играју соли калцијума, магнезијума, гвожђа и алуминијума. Тврдоћа воде за пиће може бити карбонатна-пролазна (кувањем се губи угљен-диоксид, стварају се слабо растворљиви карбонати који се таложе), сулфатна-стална и укупна тврдоћа. Постоји разлика у подношењу воде за пиће – лакше се подноси тврдоћа од стране калцијум-карбоната него тврдоћа од стране калцијум-сулфата и магнезијум-сулфата. Тврдоћа се изражава у степенима, мада је много природније и једноставније да се изражава у mg на литар воде.

8.2.

Гвожђе у води за пиће

Гвожђе је распрострањено у земљиној кори у виду нерастворљивих једињења која у контакту са водом прелазе у растворљива једињена. Гвожђе се често сусреће у води за пиће, посебно код вода пореклом из Рени-бунара и дубоких артешких бунара. Гвожђе доспева у воду примарно (из тла) и секундарно (од гвоздених цеви). Најчешћа форма у којој се гвожђе јавља је ферохидрокарбонат. У концентрацији од 0,3 mg/l даје води метални укус. У контакту са ваздухом феро-хидрокарбонат прелази у нерастворљиви фери-хидроксид, који даје води боју рђе, мењајући физичке особине воде. Повећана количина гвожђа у води нема посебног утицаја на здравље људи, али због тога што мења боју и укус воде оно се редовно укљања из воде пре употребе. Обично повећану концентрацију гвожђа прати повећана концентрација мангана који има патолошки значај, па се из овог разлога обавезно врши деферизација воде, чиме се одстрањује и манган. Дозвољена концентрација мангана је 0,05 mg/l воде за пиће.

10

8.3.

Хемијски индикатори фекалног загађења у води за пиће

У ову групу хемијских материја сврставају се једињења пореклом из фецеса или урина, те њихово присуство указује на фекално загађење воде. То су амонијак, нитрити, нитрати и хлориди.

8.4.

Азотна једињења у води за пиће

Могу да буду органског и неорганског порекла. Она обично указују на евентуално загађење воде. Амонијак, нитрити и нитрати најчешће настају распадањем органских материја, нарочито беланчевина, и тада њихово присуство говори о постојању загађења. Међутим, налаз нитрита, нитрата и амонијака не значи увек загађење воде, пошто ова једињења могу да буду неорганског порекла – односно настају процесом редукције. У случају налаза повећаног садржаја хлорида и повећаног утрошка калијумперманганата, поред одређивања амонијака, нитрата или нитрита, бактериолошка анализа потврђује органску контаминацију воде. Хигијенски исправна вода за пиће не сме садржати амонијак ни у траговима. Амонијак у води – ако није неорганског порекла (вода из тресетишта); амонијак у води је знак органске контаминације воде. Нитрити у води се могу наћи у изузетно малим количинама. Настају редукцијом нитрата или оксидацијом амонијака. Појава нитрита у води може да значи свежу фекалну контаминацију воде. Концентрација нитрита од 0,1 mg/l воде значи сигурну контаминацију воде за пиће. За доказивање нитрита користи се јод, цинк-скробна метода. Нитрати у води – њихово присуство у води говори о органској контаминацији воде, односно о завршеном процесу органске декомпозиције. Говори о ранијој фекалној контаминацији воде. Хлориди у води излучују се из организма мокраћом и повећана концентрација хлорида у води може да значи фекалну контаминацију воде, посебно плитких вода. Дозвољена концентрација хлорида у води за пиће је 200 mg/l (тек при концентрацији од 250 mg/l може се осетити слани укус у води).

9. Бактериолошке особине воде за пиће Садржај бактерија у води за пиће представља најважнији хигијенски квалитет воде. Воде за пиће се загађују патогеним и другим микроорганизмима преко отпадних канализационих воде као и преко људских и животињским екскремената. Доказ за такво фекално загађење јесте налаз микроорганизама који потичу из дигестивног тракта људи и животиња. У бактерије „индикаторе фекалног загађења“ убрајају се: Е coli, Coliformne бактерије, Streptococcus, Faecalis, Proteus. Clostridium Perfrigens и бактериофаг.

11

10.

Снабдевање становништва водом за пиће

Јавно снабдевање становништва водом за пиће је снабдевање водом више од 5 домаћинстава (више од 20 становника), снабдевање из сопствених објеката, предузећа и других правних лица која производе и врше промет животних намирница и снабдевање јавних објеката (образовно-васпитне, туристичкоугоститељске и друге организације). Два су основна предуслова за хигијенско снабдевање насеља водом за пиће – да је има довољно и да је доброг квалитета. У насељу градског типа за прорачун потреба за водом узима се лична потрошњан по становнику и индустријска потрошња. Лична потрошња може бити нормална – износи 150 литара/дан (ЕС), смањена потрошња од 5 до 16 литара/дан у крајњој оскудици и физиолошки минимум од 2,5 литара/дан.

11.

Квалитет природних вода

Квалитет природних вода процењује се на основу количине суспендованих материја, сувог остатка, раствореног кисеоника, потрошње кисеоника, видљивих отпадних материја, боје, мириса, pH итд. Постоје 4 класе природних вода и то: 



 

Класа I - Воде које се у природном стању могу користити за снабдевање насеља у прехрамбеној индустрији (уз евентуалну дезинфекцију), као и за узгој племенитих врста риба Класа II – Воде подесне за купање, спортове и узгој осталих врста риба, а уз одговарајуће мере кондиционирања и за снабдевање насеља и прехрамбену индустрију Класа III – Воде подесне за осталу индустрију и пољопривреду, употребљиве у природном сатњу или уз кондиционирање Класа IV – Све остале воде

Природне воде затворених изворишта су:    

Хигијенски каптирана природна врела и извори (чесме) Подземне воде које на површину избијају под притиском (артешки бунари) Подземене воде које се механички извлаче (субартешки бунари) Подземне воде хигијенски каптиране за водоводне системе

12

Природне воде отворених изворишта су:       

Некаптирана врела Извори Водотоци прве и друге класе Језера и акумулације ако се користе за снабдевање водом за пиће Нортон пумпе (црпке) Копани бунари Цистерне

12.

Зоне и појасеви санитарне заштите

Зоне и појасеви санитарне заштите обухватају простор који се утврђује око изворишта за снабдевање водом за пиће, уређаја за пречишћавање, резервоара и главног цевовода у циљу заштите квалитета воде за пиће од намерног или случајног загађења, као и других штетних утицаја. Зоне санитарне заштите се деле на: Зону непосредне заштите (зона строгог режима) – обухвата непосредну околину изворишта воде за пиће. На њој је забрањено копање, ђубрење и гајење других пољопривредних култура, сем траве. Забрањено је и сечење високог растиња ако постоји. Ова зона мора бити ограђена солидном баријером, поплочана или засађена травом. У овој зони је забрањено испуштање отпадних вода, изградња нужника или других наменских објеката који не служе захвату воде. Улазак у ову зону је дозвољен само под контролом надлежне службе. 1.

2. Зона ограничења – величина ове зоне зависи од природе водног објекта, од геолошког састава земљишта и брзине тока подземне воде, уколико се ради о каптажном бунару или природном изворишту. Обавезно је ограђена и обележена код централног снабдевања. Забрањено је гајење стоке, изградња нужника, није дозвољено ремећење природног састава земљишта, експлоатација шљунка и песка. Дозвољава се гајење пољопривредних култура, али без ђубрива. 3. Зона надгледања (зона хигијенског посматрања) – обухвата сливно подручје и теритотији на којој живе потрошачи воде. На овој територији се само прати хигијенско сатње објекта као потенцијалних извора загађења и здравствено стање становништва.

13.

Пречишћавање и кондиционирање воде за пиће

Поправком квалитета воду је потребно довести на ниво хигијенске исправности. Да би вода могла да се користи за пиће мора да одговара првој или другој класи на захвату. За поправку квалитета користе се механичке, физичке, хемијске и биолошке методе. Разлози због којих се поправља квалитет воде су органолептички (непријатан мирис, укус и боја), здраствени (уклањање тешких метала и бактерија и додавање инсуфицијентних материја) и технолошки.

13

Постоји велики број поступака који се користи за поправку квалитета, а најчешћи су: оксидација, редукција, дефиризација, деманганизација, уклањање фенола, седиментација, аерација, филтрација, коагулација, флокулација, флотација, адсорпција, биолошка фоликулација и преципитација, уклањање тврдоће воде, дезинфекција и флуорисање. Ове методе се по потреби комбинују. За уклањање крупних предмета из воде користе се решетке и сита са окцима од 5 до 50 mm.

14.

Дезинфекција воде за пиће

Дезинфекција воде је поступак којим се механичким, физичким или хемијским поступцима значајно смањује укупан број микроорганизама и уништавају патогени микроорганизми у води за пиће.

14.1. Механички поступци Механички поступци користе се за дезинфекцију малих количина воде и у случајевима када додавање хлора или других дезинфицијенаса није могуће. То су филтрација кроз:    

семипермеабилну мембрану, неглазиране порцеланске филтре, филтре са сребром и биолошке мембране.

14.2. Физички поступци Физички поступци су: 

 

примена високе температуре (кување) – дезинфекција малих количина воде, а довољно је да вода ври 10 до 60 минута. Тада се губи кисеоник, таложе се бикарбонати, вода мења укус. примена УВ зрака – користе се за уништавање патогених бактерија и њихових спорогених форми. дезинфекција озоном – оксидише органске материје, гвожђе, манган, феноле и др.

14.3. Дезинфекција воде хлором Да би се успешно пратио ефекат хлора у процесу дезинфекције воде за пиће и базена за купање потребно је знати његове физичке и хемијске особине као и патофизиолошко и микробиолошко дејство. Под нормалним условима хлор је жућкасто-зелени гас. Један литар тежи 3220 g. Критична температура му је 144 степена. Испод ове температуре хлор може прећи у течно стање под притиском од 4 ат. на 0 степени, а под 6 ат. на 20 степени. Тачка кључања му је 34 степена, а специфична тежина 1,45. Растворљивост хлора на 20 степени је 7,4g, на 0 степени 14g, на 10 степени 9,5g, а на 40 степени 4,5g. 14

Када се дода води он се најпре веже за органске материје и троши се на оксидацију Fe и Мn. Од преосталог хлора формира се резидуални хлор у води. Количина хлора која је потребна за оксидацију органских материја у води назива се потреба воде за хлором или хлорни број. 14.3.1. Фазе дејства хлора Дејство хлора има две фазе: Прва фаза траје неколико секунди до неколико минута од увођења хлора у воду (фаза брзог и јаког бактерицидног ефекта). Друга фаза траје до 30 минута и у њој се због контакта хлора са органским материјама стварају хлорамини чији је ефекат слабији али дужи (фаза слабијег и продуженог бактерицидног ефекта). Код вода које садрже амонијак, феноле и непријатног су мириса у првој фази хлор се везује за органске материје. То је хлорна потреба воде, кратко траје и нема резидуалног хлора. Даљим додавањем хлора настаје друга фаза у којој се хлор везује за амонијак градећи монохлорамин. Тада се појављује резидуални хлор чија концентрација полако расте. Још веће концентрације хлора доводе до оксидације монохлорамина и стварања дихлорамина. Почиње трећа фаза у којој концентрација везаног резидуалног хлора почиње да пада (троши се за стварање дихлорамина и потпуну оксидацију органских материја). Када се потроши сва количина амонијака и изврши потпуна оксидација органских материја нагло почиње да расте концентрација слободног резидуалног хлора, чиме почиње четврта фаза. Преломно место на кривуљи назива се тачка прелома. Ова тачка показује време потпуне оксидације органских материја и амонијака и моменат појаве само слободног резидуалног хлора у третираној води. После хлорисања у води треба да се нађе од 0,2 до 0,3mg/l резидуалног хлора. 14.3.2. Хлорисање воде Хлор уништава патогене и многе друге микроорганизме, па и неке вирусе, и као веома активан оксиданс врло брзо оксидише све органске и неорганске материје у води, које могу да се оксидишу. Користи се за контролу мириса и укуса, за уклањање боје, за контролу раста алги, уклањање гвожђа и мангана, а разлагање водоник-сулфида итд.

15

Најважније методе су: 1. Нормално хлорисање – примењује се код чистих, претходно третираних вода (таложење, филтрација и слично) 2. Претходно хлорисање – процес додавања хлора води пре потребног третмана (таложења коагулације филтрације). На овој начин се уклања непријатан мирис и укус води за пиће 3. Фракционо хлорисање (двоструко хлорисање) – додавање хлора пре и после филтрације. 4. Хиперхлорисање – врши се код јако загађених вода које није могуће дезинфиковати неком другом методом. 5. Хлорисање на тачки прелома 6. Хлораминација – користи се за дезинфекцију воде која се лагерује и чува дуже време у резероарима.

15.

Отпадне воде – сплавине

Течне отпадне материје или отпадне воде или сплавине у насељу по свом пореклу могу бити од људи или животиња, из стамбених, индустријских и других објеката и са отворених површина. Ове воде садрже велике количине ентеробактерија, ентеропаразита и ентеровируса. Отпадне воде садрже макро, миркоорганизме и неорганске састојке, испарљиве материје (О2, H2C, CO2). У присуству микроорганизама и кисеоника долази до оксидације органске материје (аеробна фаза), а када нестане кисеоника настаје анаеробна фаза разградње органских материја при чему се стварају гасови непријатног мириса. Вода има посебан изглед и назива се септичка отпадна вода. Неоргански састојци у отпадним водама су тешко разградљиви, могу бити токсични, као такви штетни по здравље људи и животиња.

15.1. Индустријске отпадне воде По количини и особинама зависе од врсте индустрије. Садрже разне количине хемијских једнињења, киселине, алкалије, понекад токсичне и запаљиве материје, детерџенте и пестициде. Индустријеске сплавине често утичу повољно на процес отклањања фекалних материја. Оне се морају пречишћавати јер утичу штетно на канализациону мрежу, као и на живи свет водотока, а преко њега и директно или индиректно и на човека

16.

Централизовано уклањање течних отпадних материја

Канализација представља систем канала и уређаја који служе за одвођење фекалних, индустријских и атмосферских вода ван насеља. Основни хигијенски принцип при организацији канализације јесте да се све сплавине одведу најкраћим и најбржим путем изван насеља. Хигијенски је најисправнији начин и може бити општи (јединствени) и сепаратни (двојни) канализациони систем, полусепарациони и мрежа за воду употребљену у индустрији.

16

Приликом изградње канализационог система води се рачуна о:      

Капацитету Нагибу Промеру и облику цеви Максималном могућем протоку воде Могућем пречишћавању и Реципиенту за коначну диспозицију течних отпадних вода

17.

Вода у водотоцима

За процену квалитета воде у водотоку користе се следеће важне особине: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

Сатурација кисеоником Хемијска потрошња кисеоника (ХПК) Биохемијска потрошња кисеоника (БПК) Азотна тријада (NH3, NO2, NO3) Мутноћа Боја, мирис Суспендоване материје pH

Вода се класификује у четири категорије. У прву категорију спадају воде које су таквог квалитета да се могу користити за пиће само уз претходну дезинфекцију. У другу категорију спадају воде које се после стандардних метода за пречишћавање могу користити за водоснабдевање, снабдевање прехрамбене индустрије и купање (поткласа IIa) или за спортове на води, појење стоке и рекреацију (поткласа IIb). У трећу категорију спадају воде које се и после стандардних метода за пречишћавање не могу користити за пиће и за потребе прехрамбене индустрије, већ само као техничка вода и вода за наводњавање. Четврта категорија су воде са највећим степеном загађености и користе се само за пловидбу и покретање турбина хидроцентрала. За друге намене се могу користити само након примене посебних метода за пречишћавање. Самопречишћавање (аутопутрификација) водотока зависи првенствено од садржаја кисеоника у води, односно од могућности оксидације њеног садржаја и од присуства акватичног живота (макро и микроорганизама). Сатурација кисеоника у води зависи од темепературе воде и ваздуха, турбуленције воде, ваздушног притиска и одсуства пливајућих материја у води.

17.1. Аутропутрификација Аутропутрификација се одвија у три фазе: Прва фаза (зона деградације) - након изливања отпадне воде у водоток одмах почиње оксидација органског материјала због чега је велики БПК, долази до смањене концентрације кисеоника, смањује се акватични живот у води, постоји велики број сапрофитних и патогених бактерија. 17

Друга фаза (зона разлагања) – почиње када у води нестане кисеоника (анаеробни услови). Почиње анаеробна разградња органских материја – труљење и стварање гасова непријатног мириса. Вода је мрке боје, на дно се таложи муљ као доказ успешне минерализације. Настају аеробни микроорганизми. Трећа фаза (зона опоравка) – у овој фази се смањује БПК, расте концентрација кисеоника до нормалних вредности сатурације. Нема патогених микроорганизама, обавља се акватични живот. После завршене треће фазе настаје фаза чисте воде, са бистром водом која је потпуно засићена кисеоником, акватични живот је потпуно успостављен. У овој води могу се наћи само дефинитивни продукти распадања органских материја.

18

18.

Закључак

Данас су водоизворишта све више загађена тако да дибијање хигијенски исправне воде за пиће постаје све већи проблем савременог човека. Не треба посебно напомињати да је вода одличан пут за преношење инфекција (хидричне епидемије), а исто тако да се отпадне воде индустрије (хемијска, текстилна, нафтна и др.) врло често непречишћене испуштају у природне реципијенте. Веома је значајно да вода буде хигијенски прегледана и прерађена како би се потрошачи заштитили од патогених микроорганизама и нечистоће у води тј. да вода буде нешкодљива за људско здравље. Овај процес знатно олакшавају физичке, хемијске и биолошке особине воде који некада означавају индикаторе загађења. При преради воде треба, такође, да се отклоне нечистоће које нису штетне за људско здравље, али могу да учине воду неадекватном за пиће. Функционисање читавог система, као и већи део прераде воде заправо представља припрему воде за ефикасну и поуздану дезинфекцију. Да би се обезбедиле довољне количине квалитетне воде за пиће, непрестано се врше истраживања, користе разне методе пречишћавања воде и уводе нове технологије и поступци за њену прераду.

19

19.

Литература

1. Проф. др Грбић Г, Хигијрна и здравствено васпитање, Београд, 2017. 2. Савићевћ М. и сарадници, Хигијена, Медицинска књига, Београд, 1991. 3. https://anastankovic46.wordpress.com/voda-u-prirodi-i-njenznacaj/?fbclid=IwAR3RiTG0Iiybw3EcP0XjAV_HIX1O2vY0CzJUbZUYwJNbo9Tl5 VlboLHGgVc (Приступљено: 13.11.2018.) 4. https://svetmedicine.com/bolesti-i-stanja/ostale-bolesti-i-stanja/14-higijenski-pregledvode-zapice?fbclid=IwAR398EHekl5nzSRuREb7YBRmJDXniWhEKspD_ZmWwby8UXmG vFaiiIL1QtI (Приступљено 01.12.2018.)

20