Hartije Od Vrednosti

UVOD

Ovaj seminarski rad pod nazivom ''Hartije od vrednosti i drugi instrumenti finansijskih tržišta'' sam odabro da bi pokazala koliki je njihov značaj na finansijskim tržištima. Hartije od vrednosti imaju izuzetno veliki značaj u svakoj tržišnoj privredi. Može se s punim pravom reći da se privreda ne bi mogla razviti do sadašnjeg stepena da nije bilo raznovrsnih hartija od vrednosti, i da je savremena tržišna ekonomija nezamisliva bez njih. Ima dosta konfuznih shvatanja o hartijama od vrednosti, posebno o nekima od njih. Instrumenti finansijskih tržišta dosta često se poistovećuju sa hartijama od vrednosti, što je dvostruko netačno. Kao prvo, neke hartije od vrednosti nemaju karakter instrumenata finansijskih tržišta, tj. instrumenata kojima se transferiše štednja, već predstavljaju ili instrument plaćanja ili uopšte nisu novčane, već robne hartije od vrednosti. Kao drugo, ima veliki broj instrumenata finansijskih tržišta koji ne spadaju u korpus hartija od vrednosti. Da bi se ova konfuzija izbegla najpre će biti izložen i pojam i vrste hartija od vrednosti, njihove opšte (zajedničke) karakteristike, njihove diferencirane karakteristike, zatim njihove opšte funkcije i značaj, da bi se tek nakon svega toga moglo sasvim razjasniti koje su hartije od vrednosti, izvršiti njhova podela i na kraju po nešto reći o svakoj od njih.

1

POJAM HARTIJA OD VREDNOSTI

U savremenom privrednom životu pojam hartija od vrednosti ima različito značenje. Tako na pr. Zakon o obligacionim odnosima, hartije od vrednosti definiše: ''Hartija od vrednosti je pismena isprava kojom se njen izdavalac obavezuje da ispuni obavezu upisanu na toj ispravi njenom zakonitom imaocu''. Hartija od vrednosti je isprava o nekom građanskom imovinskom pravu koje je usko vezano za tu hartiju i čije je iskorišćavanje uslovljeno držanjem te isprave. Iz gornje definicije proizilazi da su hartije od vrednosti isprave koje moraju da ispunjavaju određene uslove i to: • Da su to pismene isprave • Da je u tim ispravama označeno izvesno građansko (imovinsko ili lično) pravo • Da je postojanje (i mogućnost ostvarenja) tog prava veoma jasno povezano sa postojanjem same isprave (hartije od vrednosti). Drugim rečima, da bi se stekla svojstva hartije od vrednosti, u pismenoj ispravi mora da se inkorporira pravo po osnovu dužničko-poverilačkih odnosa. To pravo se ne može ostvariti ni preneti na drugog bez same isprave. Pored inkorporacije prava, ova pismena isprava treba da poseduje sposobnost za promet (negocijabilnost). Tek po isponjenju ova dva osnovna uslova (inkorporacija prava i negocijabilnost) pismena isprava stiče svojstva hartije od vrednosti. Kod svake hartije od vrednosti bitna su tri lica: 1. izdavalac ili emitent, odnosno lice koje je hartiju izdalo 2. poverilac ili korisnik, i on je kao vlasnik hartije legitimisan da koristi pravo koje iz hartije proizilazi 3. dužnik ili obveznik, dužan je o roku i na utvrđen način da izvrši obavezu, ili činidbu, koja iz hartije od vrednosti proizilazi

OPŠTE (ZAJEDNIČKE) KARAKTERISTIKE HARTIJA OD VREDNOSTI

Ima više vrsta i još više raznih podvrsta hartija od vrednosti, sve one imaju nekoliko opštih, zajedničkih karakteristika, a to su: 1. formalnost pravnog posla: hartija od vrednosti uvek mora biti u obliku pismene isprave 2. inkorporiranost pravnog posla: u hartiji od vrednosti uvek je inkorporirano neko imovinsko stvarno pravo, s tim što pored imovinskog može biti inkorporirano i neko drugo pravo

2

3. vezanost inkorporiranog prava za postojanje same hartije kao pismene isprave, bez koje se ovo pravo mne može ostvariti ni prenositi na druge 4. prenosivost, negocijabilnost, tj. sposobnost hartije od vrednosti da bude predmet pravnog prometa, takođe je opšta karakteristika hartija od vrednosti. Treba ukazati da je pojam negocijabilnost jezički i istorijski širi od pukog čina prenosivosti. U istorijskom razvoju negocijacija je imala potpunije značenje: pregovaranje, pogađanje, trgovanje, čiji je samo završni čin bio prenos hartije od vrednosti. Danas je u pravnoj terminologiji preovladala identifikacija negocijacije sa prenosom. Ipak to ne znači da prenosu ne predhodi trgovanje

DIFERENCIRANJE HARTIJA OD VREDNOSTI PO NJIHOVIM SPECIFIČNIM KARAKTERISTIKAMA

Sa stanovišta ekonomske nauke i prakse najvažnije specifične karakteristike mogu se specificurati na sledeći način: 1. u zavisnosti od načina na koji se prenose, tj. od načina ostvarivanja prometa imovinskog prava, hartije od vrednosti se klasifikuju na: • hartije koje glase na donosioca, ovo govori da se pretpostavlja da onaj ko poseduje hartiju ima pravo da raspolaže i njome i pravom koje ona inkorporira • hartije po naredbi koje glase na ime, ali uz dodatak ''po naredbi'' ispred imena, odnosno ''ili po njegovoj naredb'' iza imena, što znači da je to lice ovlašteno da naredi da se obaveza ima ispuniti nekom drugom licu, ovaj opet po naredbi da se to učini nekom trećem licu itd. • hartija na ime, one se prenose prema opštim pravnim propisima, raznim ugovorima i taj prenos se mora dokazivati 2. u zavisnosti od prinosa, hartije od vrednosti dele se na: • hartije od vrednosti bez prinosa • hartije od vrednosti sa fiksnim prinosom • hartije od vrednosti sa promenljivim prinosom 3. prema roku dospeća, hartije od vrednosti klasifikuju se na: a) oročene: • po viđenju • kratkorične • dugoročne • sa neodređenim rokom dospeća 4. sa stanovišta funkcionisanja tržišta, razlikuju se: a) hartije od vrednosti koje nisu instrument finansijskih tržišta • robne hartije od vrednosti • novčane hartije od vrednosti koje služe samo kao instrument plaćanja

3

b) • • c)

hartije od vrednosti čijom se trgovinom vrši transfer štednje: hartije od vrednosti koje su predmet trgovanja, ali ne berzanskog hartije od vrednosti koje su predmet trgovanja, ali ne berzanskog finansijski derivati koji su stekli status hartija od vrednosti i koji su predmet berzanskog trgovanja, a izvedeni su iz pismenih isprava koje nemaju karakter hartija od vrednosti.

PODELA HARTIJA OD VREDNOSTI

Prema vrsti inkorporisanog prava, hartije od vrednosti se dele na: • obligaciono pravne – upisano pravo imaoca da zahteva od dužnika isplatu određene svote novca (npr. menica, ček, obveznica, lutrijski lozovi, blagajnički lozovi, blagajnički zapis, komercijalni zapis, certifikat) • stvarnopravne-robne – upisano neko stvarno pravo imaoca hartije, najčešće pravo svojine ili pravo zaloge (npr. skladišnica, teretnica ili konsoman, prenosivi tovarni list) • hartije sa pravom učešća – pismene isprave o vlasništu na udelu u osnovnoj glavnici trgovačkog društva (preduzeća) na osnovu koga vlasnik akcije ima pravo da učestvuje u dobiti i upravljanju društvom Sa stanovišta sposobnosti prenosa, hartije od vrednosti mogu biti: • hartije od vrednosti na ime – predstavljaju isprave u kojima je, prilikom njihovog izdavanja, tačno naznačeno ime lica ili naziv firme poverioca, odnosno vlasnika. Pravo iz hartije od vrednosti na ime prenosi se cesijom. Prenos se tehnički vrši ubeležavanjem na samoj hartiji firme, odnosno imena novog imaoca i potpisivanjem prenosioca. Kod cesije hartija od vrednosti na ime, dužnik ne može doći u nepovoljniji položaj zbog njihovog prenosa na novog poverioca. On može u toku prenosa staviti svoje primedbe starom poveriocu ili staviti te primedbe novom imaocu. • hartije od vrednosti po naredbi – su isprave kao i hartije na ime, osim što je kod njihovog izdavanja ugrađena dodatna klauzula ''ili po naredbi''. Na ovaj način izdavalac hartije se obavezuje da će svoju obavezu plaćanja izvršiti licu naznačenom u hartiji ili bilo kom drugom licu na koga svoja prava iz hartije ono prenese. Pravo iz hartije od vrednosti po naredbi se prenosi indosamentom. Indosament je pismen izjava (naredba) na poleđini hartije od vrednosti ili na posebnom dodatku- alonžu, kojom imalac hartije- indosant prenosi svoja prava iz hartije na drugo lice-indosatara. Klauzula ''po naredbi‚'' omogućuje indosataru da putem indosamenta postane indosant, tj. da izvrši prenos prava na drugog poverioca. • hartije od vrednosti na donosioca – su pismene isprave koje, sadrže u sebi označenje da se radi o hartiji na donosioca. Neke hartije se smatraju na donosioca i po samom zakonu (na pr. ček u kome nije naznačeno ime lica kome će se taj ček uplatiti). Loša im je strana što su u prometu nesigurne. 4

Hartije od vrednosti na donosioca emituju se u ogromnim količinama različitih apoena (obveznice, akcije . . .) pa je njihovo evidentiranje po nekim serijskim i sličnim brojevima ekonomski neisplativo a tehnički veoma komplikovano. Može se reći da ne postoji mogućnost njihove sudske amortizacije.

HARTIJE OD VREDNOSTI Red. broj 1.

Naziv hartije od vrednosti konsoman

2. 3.

Prenosivi tovarni list skladišnica

4.

menica

5.

ček

6.

akcija

7.

Obveznicsa (obligacija)

..na ime ...na donosioca

8.

Blagajnički zapis

..na ime ...na donosioca

9.

Komercijalni zapis

..na ime ...na donosioca

5

Pripadnost prema načinu prenosa ...na ime (...po naredbi) ...na ime (...po naredbi) ...na ime (...po naredbi) ...po naredbi

Pripadnost prema prinosu ...bez prinosa

Pripadnost prema roku dospeća ...po viđenju

...bez prinosa

...po viđenju

...bez prinosa

..na ime ...na donosioca ..na ime ...na donosioca

..bez prinosa

...oročenakratkoročna ...menica po viđenju ...menica na određeno vreme po viđenju... menica na određeno vreme po izdavanju ...menica na određeni dan ...po viđenju

...sa fiksnim prinosom

...sa promenljivim prinosom (obična) ...sa fiksnim prinosom (prioritetna) ...sa fiksnom i varijabilnom kamatom ...sa fiksnom i varijabilnom kamatom ...sa fiksnom i varijabilnom kamatom

...sa neodređenim rokom dospeća

...kratkoročna ...kratkoročni ...kratkoročni

10.

Državni zapis

..na ime ...na donosioca

11.

Certifikat o depozitu

..na ime ...na donosioca

12.

Finansijski derivat

...na ime

...sa fiksnom i varijabilnom kamatom ...sa fiksnom i varijabilnom kamatom ...bez prinosa

...kratkoročni ...kratkoročni ...kratkoročni

OSNOVNE KARAKTERISTIKE POJEDINIH VRSTA HARTIJA OD VREDNOSTI

Robne hartije od vrednosti: konsomani, prenosivi tovarni listovi, skladišnica Konsoman (teretnica) je isprava kojom brodar potvrđuje prijem robe na brod radi prevoza pomorskim putem ili unutrašnjim vodenim putem i kojom preuzima obavezu da tu robu po izvršenom prevozu preda legitimnom imaocu te isprave. Konsoman ne putuje zajedno sa robom, već se odvojeno šalje primaocu robe. Robni promet je olakšan u slučaju kad konsoman glasi na donosioca, jer ne samo što se prodaje roba čiji je brodski transport u toku već je i prenos konsomana veoma jednostavan: predaje se iz ruke u ruku bez ikakvih formalnosti. Tovarni list je isprava koja prati robu u drumskom, železničkom i avionskom saobraćaju. Ako se pošiljalac i prevozilac sporazumeju da prevozilac izda tovarni list po naredbi ili na donosioca, onda je reč o prenosivom tovarnom listu koji upravo zbog toga ima karakter hartije od vrednosti. Prenosivi tovarni list po naredbi prenosi se indosamentom primaoca, a ako njegovo ime nije naznačeno, onda je reč o tovarnom listu po sopstvenoj naredbi koji se prenosi indosamentom pošiljaoca. Prenosivi tovarni list na donosioca prenosi se prostom predajom iz ruke u ruku. Skladišnica je isprava koju ovlašćeno skladište izdaje deponentu robe kao dokaz da je primio navedenu robu na čuvanje i rukovanje i kojom se obavezuje da po proteku roka čuvanja izda robu legitimnom imaocu ove hartije od vrednosti. Skladišnica ulazi u red hartija od vrednosti jer, pored ostalih karakteristika koje imaju hartije od vrednosti, u sebi sadrži pravo svojine i zaloge koje je prenosivo na drugo lice. Skladišnica olakšava kreditne poslove, s obzirom da može biti založena za dobijanje lombardnog kredita. Skladišnica ima pozitivnu ulogu i u poslovima platnog prometa jer može da služi kao isprava kojom korisnik otvorenog akreditiva dokazuje da je robu uskladištio u odgovarajućem skladištu i na taj način ispunio uslov za naplatu iz tog akreditiva.

6

Menica

Menica je obligaciono pravna hartija od vrednosti čiji je sadržaj novčano potraživanje. Menica je najvažniji trgovački efekat. Ona je zamišljena kao jednostrana deklaracija o preuzimanju obaveza. Za postanak menice neophodno je izdavanje jednostrane izjave koja sadrži naredbu ili obećanje na plaćanje određene sume novca. Opštepoznati značaj menice u korpusu hartija od vrednosti proističe iz više razloga: • Menica je najstarija hartija od vrednosti - datiraju još iz antičkog doba, a u savremenoj istoriji njen razvoj počinje u XII veku. • Menica je stogo formalna hartija od vrednosti i pravo inkorporisano u njoj je apstraktno. • Menica je postala najpoznatija hartija od vrednosti, zbog raznovrsnih funkcija koje je imala: najpre funkciju menjačkog, zatim kreditnog, obezbeđujućeg, platežnog instrumenta. Menica je hartija od vrednosti čiji su oblik, sadržaj, prenos i način ostvarivanja regulisani zakonom, koja predstavlja bezuslovni pismeni nalog izdavaocu menice upućen drugom licu da u određeno vreme i na određenom mestu isplati određeni iznos novca licu naznačenom u menici ili drugom licu po njegovoj naredbi. Prve menice predstavljale su obećanje plaćanja izdavaoca poveriocu što odgovara današnjim vlastima menicama i služile su kao instrument platnog prometa. Pojavom kredita, menica preuzima funkciju obezbeđenja urednog vraćanja kredita, čime se udaljava iz sfere platnog prometa. Svi poslovi sa menicom, bez obzira na njenu funkciju, zasnivaju se na pravnim načelima koji je odvajaju od ostalih trgovačkih i građanskih poslova. Osobine menice: Menice imaju sledeće osobine: • formalizam – da bi bila važeća, menica mora da sadrži sve elemente propisane zakonomč. Formalizam se ogleda i u vrstama radnji koje se preduzimaju u vezi sa ostvarivanjem prava na hartiji i prava iz hartije • apstraktivnost – iz hartije se ne vidi razlog preuzimanja trasantove ili trasatove obaveze • strogost – važi samo ono što je u menici napisano i kako je napisano. Prava iz menice ostvaruju se prema zakonom propisanim uslovima. Menična načela – proizilaze iz osobina menice. Najvažnija su: 1. Načelo formalnosti – propisuje da menica mora biti izdata u zakonom određenoj formi i da zakon određuje njene bite i nebitne elemente. Bitni elementi menice su: • oznaka da je menica • bezuslovan nalog da se isplati određena svota novca • ime lica koje treba da plati (trasat) • označenje dospelosti • mesto plaćanja 7

•

ime onoga kome, ili po čijoj naredbi, mora biti izvršeno plaćanje (ime remitenta) • datum i mesto gde je menica izdata • potpis izdavaoca menice (trasanta) 2. Načelo inkorporisanosti – sadržinu menice predstavlja ono što je upisano na njenom licu, njenoj poleđini i produžetku, tzv. alonžu. Izjave i potpisi proizvode pravna dejstva samo ako su upisani u menicu. Sporazumu učesnika u meničnom poslu učinjeni van menice ne proizvode meničnopravna dejstva. 3. Načelo fiksne obaveze – po ovom načelu za dokazivanje postojanja obaveze iz menice ne mogu se upotrebiti drugi dokazi osim onih koji nedvosmisleno proizilaze iz same menice. Obaveza nastaje momentom potpisa na menici. 4. Načelo strogosti – prema ovom načelu, menični dužnici su u znatno težem položaju nego drugi dužnici po bilo kom pravnom poslu, zbog toga što se, prilikom realizacije meničnog potraživanja putem protesta, ne ulazi u druge dokaze, nego se činjenično stanje konstatuje po načelu pismenosti i fiksne obaveze. Ovo načelo ima materjalno-pravnu i formalno-pravnu stranu. Materjalno-pravna strana ovog načela ogleda se u meničnoj apstraktivnosti, te se menična obaveza javlja kao samostalna obaveza, zasnovana na jednostranoj izjavi meničnih potpisanika datoj na samoj menici. Formalno-pravna strana ovog načela temelji se na obavezi preduzimanja određenih procesnih radnji da bi se menična prava mogla ostvariti. 5. Načelo solidarnosti – akceptant trasirane menice i izdavalac sopstvene menice glavni su menični dužnici. Ostali potpisanici su tzv. uslovni menični dužnici. Glavni menični dužnici su obavezni da isplate menicu. Ako menica ne bude plaćena o roku dospeća, poslednji menični vlasnik, posle protesta, može je naplatiti od bilo kog drugog meničnog dužnika. Dužnik, koji je isplatio menicu, može je naplatiti u celini od bilo kog dužnika koji se nalaz na listi meničnih dužnika, sve dok menicu ne isplati glavni menični dužnik. 6. Načelo samostalnosti obaveze – suština ovog načela ogleda se u tome što se svaka menična izjava ceni nezavisno od ostalih izjava. Ovo znači da, ukoliko bi se utvrdilo da je neki od potpisa lažan, taj potpis neće važiti, ali će obaveza ostalih potpisanika ostati. Sve dok postoji jedan ispravan potpis na menici, menična obaveza ostaje na snazi čak ako se i utvrdi da je potpis trasanta lažan, bez vidljivih formalnih nedostataka. 7. Načelo neposrednosti – ovo načelo ogleda se u pravu da imalac menice može izabrati samo jednog ili više meničnih dužnika i tražiti naplatu menice. Na osnovu ovoga proizilazi da je menica veoma stroga vrednosna hartija koja maksimalno obezbeđuje poverioca-njenog imaoca. Menice se mogu razlikovati prema različitim kriterijumima. Najvažnije razlikovanje je ono koje kao kriterijum uzima broj lica koji se javlja u menici. Prema tom kriterijumu razlikuju se:

8

1. transirana menica – kod ove menice izdavalac menice-trasant daje bezuslovni nalog drugom licu-trasatu da isplati iznos upisan u menicu trćem licu-remitentu ili licu po njegovoj naredbi u određenom roku. Može se umnožavati. Tu postoje tri lica-trasant, trasat i remitent. Ova menica je isprava koja sadrži: označenje da je menica, napisano u samom slogu isprave, na jeziku na kome je sastavljena; bezuslovni uput da se plati određena svota novca; ime onoga kojiv treba da plati; označenje dospelosti; mesto gde plaćanje treba da se izvrši; ime onog kome se, ili po čijoj se naredbi mora platiti; označenje dana i mesta izdanja menice; potpis onoga koji je izdao menicu. 2. sopstvena menica – predstavlja pismeno kojim se njen izdavalac obavezuje da će u vreme dospelosti platiti remitentu određenu sumu novca. Ona se ne može umnožavati. Kod ove menice trasant i trasat predstavljaju isto lice. Ona predstavlja neopozivu izjavu izdavaoca da će meničnu sumu isplatiti. Kod ove menice ne postoji akceptiranje menice, ali ni neke druge menične radnje. S obzirom da je menica hartija od vrednosti, jasno je da postoji mogućnost njenog prenosa. Menično pravo se prenosi indosamentom. Remitent može menično pravo preneti na neko drugo lice-indisatara koji time postaje menični poverilac. Svakim prenosom stvara se novi menični poverilac, ali i još jedan menični dužnik, s obzirom da svi menični obveznici solidarno odgovaraju za obaveze preuzete u manici. Sigurnost meničnog potraživanja je veći sto je veći broj indosiranja.

Ček

Ček je obligacionopravna hartija u kojoj izdavalac-trasant daje bezuslovan nalogu trasatu da isplati trećem licu ili samom trasantu svotu novca naznačenu u čeku iz sredstva transatovog pokrića kod trasata. Pod čekom se podrazumeva hartija od vrednosti kojom se njen izdavalac nalogom obraća drugom licu koji je bankarska organizacija, da o dospelosti isplati čekovni iznos na teret njegovog pokrića, zakonitom imaocu čeka. Čekovi su najznačajniji instrumenti platnog prometa. Trasat kod čeka su banka ili finansijska organizacija koje obavljaju poslove platnog prometa. Bitni elementi čeka su: • označenje da je ček, napisano u samoj ispravi • bezuslovan nalog da se isplat određena svota novca i sredstava trasantovog pokrića • naziv trasata (banke) • datum i mesto izdavanja

9

• potpis izdavaoca čeka (trasanta). Podela čekova vrši se najčešće po dva osnovna kriterijuma: prvi kriterijum polazi diferenciranja imaoca prava iz čeka, a drugi respektuje namenu čeka. Prema načinu određivanja imaoca prava iz čeka, treba razlikovati sledeće: • čekovi na ime • čekovi po naredbi • čekovi na donosioca • alternativni čekovi Sa stanovišta namene čeka, može se identifikovati više njegovih vrsta: 1. isplatni čekovi – su čekovi kod kojih trasat isplaćuje čekovnu svotu u gotovom novcu. Isplatni čekovi su česti kod tekućih računa građana, ali isto tako i u poslovanju pravnih lica ako se radi o isplati zarada ili o drugim isplatama za koje je zakonom dopušteno da se vrše u gotovom novcu. 2. obračunski ili virmanski čekovi – su oni kod kojih se isplata čekovnog iznosa ne vrši u gotovom novcu, nego prenosom obračunskim putem sa tekućeg računa transanta na osnovu naloga koji je on uputio trasatu, a u korist tekućeg ili žiro računa nekog drugog lica. Na obračunskim čekovima na licu čeka mora biti izričita klauzula kojom se ukazuje na obračunsko svojstvo ovakvog čeka, kao na primer, ''jedino za obračun'', ''putem prenosa'', ''obračunski ček'' itd. 3. barirani ili precrtani čekovi – su takvi čekovi na čijem licu se nalaze dve paralelne linije koje su dijagonalne. Njihova osnovna specifičnost je da se ne realizuju isplatom remitentu, nego odgovarajućoj banci koja je naznačena između tih dijagonalnih crta, a koja tada istupa kao punomoćnik remitenta. Barirani črkovi su česti u poslovnoj praksi kod nas, na primer kod potrošačkih kredita, da bi se na taj način ostvarila odgovarajuća kontrola od strane banke. 4. dokumentarni čekovi – su oni koji se mogu prezentovati trasatu za naplatu samo uz određenu robnu dokumentaciju kojima se dokazuje trasatu da je korisnik čeka predhodno izvršio obavezu iz osnovnog posla. 5. akreditivni čekovi - su oni koje mogu emitovati određene banke u korist klijenta. 6. putnički čekovi – su oni kod kojih se banka javlja u ulozi trasata, a štampa ih samo banka u vidu posebnih knjižica sa unapred odštampanim čekovnim iznosom na okrugle svote. Danas ovi čekovi postaju sve univerzalnije sredstvo plaćanja. 7. cirkularni čekovi – su oni kod kojih banka izdaje ček svom klijentu koji kod nje ima pokriće na računu te se na taj način javlja u ulozi trasanta. Time se omogućuje da klijenti banke, kao čekovni poverioci, naplaćuju čekovne svote kod korespondenata banke izdavaoca koji se regresiraju kod banke izdavaoca. 8. vizirani čekovi – su takvi čekovi kod kojih banka-trasat može na ček trasanta da stavi klauzulu ''viđen'', koja označava samo to da se banka uverila da ček ima pokriće za isplatu, ali se ne obavezuje da to pokriće blokira do isteka roka za prezentaciju čeka.

10

9. certificirani čekovi – su oni na kojima banka odgovarajućom klauzulom potvrđuje da ček koji je izdao trasant ima pokriće i obavezuje se da ovo pokriće blokira do isteka roka prezentacije čeka na isplatu. 10. poštanski čekovi – su rezultat otvaranja tekućih računa u poštama po ugledu na bankarske tekuće račune, što je omogućilo da se i poste jave i čekovnopravnom poslovanju.

Akcija

Akcija je hartija od vrednosti koja glasi na deo osnovnog kapitala akcionarkog društva. S obzirom da akcija ulazi u red hartija od vrednosti, to znači da je u nju, inkorporirano određeno imovinsko pravo i da ono ima određenu vrednost. Akcije predstavljaju vlasničke korporativne hartije od vrednosti čijom kupovinom se stiče vlasništvo nad delom kapitala akcionarskog društva. Vlasništvo nad njima se stiče ispunjenjem obaveza u novcu ili pak stvarima ili pravima koe se mogu novčano izraziti. Kada se sve uzme u obzir proističe da je akcija kompleksna hartija od vrednosti (i svojinska i obligacijona) a akcionarske odnose treba tretirati na sledeći način: imovina (aktiva) je vlasištvo preduzeća, a akcionari su (su)vlasnici preduzeća koje ima pravnu formu društva kapitala-akcionarskog društva. Akcije su hartije od vrednosti, jer ispunjavaju oba uslova: 1. one su pismene isprave u kojima je sadržano imovinsko pravo – pravo na učešće u dobiti, koje se izražava kroz dividende 2. prenosivost – mogu glasiti na ime, po naredbi i na donosioca, a u našem pravu samo na ime ili na donosioca. Forma akcije propisana je zakonom. Akcije se sastoje iz dva dela: 1. plašta akcije 2. kuponskog tabaka koji sadrzi kupone za naplatu dividendi. Plašt akcije sadrži: • oznaku da je to neka hartija od vrednosti, i ta oznaka treba da ukaže koja je vrsta akcije u pitanju • naziv i sedište emitenta • naziv i sedište onoga ko je kupio akciju-kupac, drugim rečima da vidimo na koga ta akcija glasi • iznos na koji glasi akcija, taj iznos se izražava nominalno • broj akcija i ukupan obim emisije akcija • prava iz akcije • datum i mesto izdavanja • oznaka serije i kontrolni broj akcije • redosled te emisije • faksimil potpis ovlašćenog lica 11

• pečat emitenta. Kuponski tabak sadrži: • redni broj kupona za naplatu dividende • broj akcije po kojoj se dividenda isplaćuje • naziv akcionarskog društva-emitenta • godina u kojoj se dividenda isplaćuje • faksimil potpis ovlašćenog lica • pečat emitenta. Postoje više kriterijuma za podelu akcija: I na osnovu prava koja nam donose vlasnici, delimo ih na: 1. obične akcije - Prilikom formiranja akcionarskog društva ili komanditnog društva na akcije, prvo se izdaju obične akcije i njima se formira početni osnovni kapital društva. Kada društvo uspešno posluje vlasnici običnih akcija ostvaruju korist kroz povećanja dividendi i veće cene akcija na tržištu, ako se odluče da ih prodaju. 2. prioritetne (povlašćene) akcije - Akcionarska društva izdaju povlašćene akcije tek u drugoj emisiji. Vlasnici ovih akcija nemaju pravo upravljanja akcionarskim društvom. Zbog odricanja od prava upravljanja oni dobijaju fiksnu dividendu i pravo prvenstca isplate dividende. Kod ovih akcija postoje: • kumulativne akcije – daju akcionaru pravo prvenstva naplate svih neisplaćenih dividendi pre isplate dividevdi imaocima običnih akcija, u skladu sa odlukom o emisiji akcija. • konvertibilne akcije – daje imaocu prioritetne akcije pravo da je može pretvoriti u obične akcije, ali u skladu sa odlukom o emisiji. • participativne akcije – daju pravo vlasnicima da naplate tzv. fiksne prioritetne dividende. II prema načinu oznčavanja vlasništva, postoje dve vrste: 1. akcije na ime – kod kojih se na plaštu upisuje ime kupca. Vlasnici ovakvih akcija evidentiraju se u knjizi akcionara u kojoj se samim tim beleži i prenos vlasništva nad njima, a koji sa obavlja indosiranjem-pismenim izjavljivanjem vlasnika iste da svoje pravo prenosi na drugo lice 2. akcije na donosioca – kod kojih se na plaštu navodi da glase na donosioca. Vlasnici ovakvih akcija se ne upisuju u knjigu akcionara, a samim tim ni njihov prenos koji se obavlja njihovom prostom predajom III da li sadrže ili ne sadrže nominalnu vrednost, ostoje dve vrste: 1. akcije sa nominalnom vrednošću – koje glase na određeni nominalni iznos 2. akcije bez nominalne vrednosti ili kvotne akcije – koje glase na određeni udeo u kapitalu akcionarskog društva IV prema subjektu koji trguje akcijama, postoje dve vrste: 1. otvorene akcije – sa njima se trguje na sekundarnom tržištu kapitala, i tu svi učesnici učestvuju 2. zatvorene akcije – sa njima se trguje na sekundarnom tržištu kapitala, ali mogu da učestvuju samo postojeći akcionari V prema redosledu izdavanja, postoje dve vrste: 1. osnivačke akcije – emituju se kada se kada se akcionarsko društvo osnuje 12

2. akcije sledećih emisija – emituju se posle osnivanja akcionarskog društva VI prema pravu glasa koje donose vlasnici, tu imaju četiri vrste: 1. akcije bez prava glasa 2. akcije sa ograničenim pravom glasa 3. akcije sa kumulativnim pravom glasa 4. akcije sa uvećanim pravom glasa. Kada se akcije emituju utvrđuje se njihova početna, nominalna cena. Ona se koristi za knjigovotstveno evidentiranje primljenih sredstava i emitovanih akcionarskih prava. Svaka kasnija promena cene akcija na sekundarnom tržištu nema nikakvog uticaja na bilanse pozicije akcionarskog društva, već od toga korist (ili štetu) imaju kupci akcija (akcionari). Na tržišnu cenu akcije nema uticaj njena nominalna, knjigovodstvena vrednost, nego uspešnost rada akcionarskog društva. Ukoliko društvo bolje radi, ima dobru perspektivu i isplaćuje visoke dividende, tada će i tražnja za njegovim akcijama biti veća. Ako je tražnja viša od ponude i cena će rasti. Akcije imaju tri glavne vrednosti: 1. nominalna vrednost – naznačena je na plaštu akcije. Po ovoj vrednosti akcije se emituju. Akcije se knjiže po nominalnoj vrednosti. Ovu vrednost utvrđuje skupština akcionarskog društva. Ako se ne utvrdi nominalna vrednost onda moramo to da knjižimo i tretiramo po prodajnoj ceni. 2. knjigovodstvena vrednost – je ono po čemu knjižimo akcije i to knjiženje se odnosi na preferencijalne akcije. Ova vrednost uglavnom odgovara nominalnoj vrednosti. 3. tržišna vrednost – ona se utvrđuje na tržištu kapitala. Međutim tržište kapitala se deli na: primarno i sekundarno. Sekundarno tržište je bitno zato što se tržišna vrsdnost akcije utvrđuje na sekundarnom tržištu kapitala. Tržišna vrednost je uvek veća od nominalne, jer akcije se ne prodaju po manjoj vrednosti od nominalne. Ako je ova vrednost veća od nominalne onda smo mi ostvarili ažiju sa premijom. Ako to nismo ostvarili onda je u pitanju diskont akcija. Ova vrednost se stalno menja. Postoji i realna vrednost akcija (unutrašnja vrednost akcije). Ona je jako bitna za investitore. Ako je tržišna vrednost manja od nominalne vrednosti onda to ne privlači investitore, ako je tržišna vrednost veća od nominalne onda to privlači investitore. Realna vrednost je tržišna vrednost, ali posmatrana kao teorijska kategorija. Najpoznatiji metod računanja realne vrednosti akcija je metod diskontovanja dividende. Tri faktora određuju realnu vrednost: dividenda, kamatna stopa i broj godina.

Obveznice

Obveznica je zajmovna (dužnička) hartija od vrednosti kojom se emitent obavezuje da će imaocu obveznice u roku njene dospelosti isplatiti primljeni iznos nominalne vrednosti i ugovorenu kamatu. Obveznica je obligacija koja se izdaje u seriji. Njih mogu izdavati preduzeća, banke, savezna država i republika članica, autonomna pokrajina, opština, grad i drugo 13

pravno lice. Ona se može izdavati i sa rokom dospeća do jedne godine, ali je njena funkcija dugoročne hartije od vrednosti značajnija. Imalac obveznice ima pravo na određenu kamatu, ali i pravo na povraćaj, odnosno isplatu nominalne vrednosti obveznice u roku njene dospelosti. Obveznica ima dva dela: 1. plašt 2. kamatni kupon Plašt sadrži: • oznaku da je u pitanju hartija od vrednosti i koja je to vrsta obveznice • naziv i sedište emitenta • naziv i sedište kupca obveznice, ako nije naznačeno ime kupca onda mora da stoji na donosioca • iznos nominalne vrednosti obveznice • kamatna stopa • datum i mesto plaćanja i glavnice i kamate • datum i mesto izdavanja obveznice • ime garanta • serijski broj obveznice i kontolni broj • faksimil potpisa ovlašćenog lica • pečat emitenta Kamatni kupon sadrži: • serijski broj • redni broj • visina kamatne stope • datum dospeća • mesto, datum i način plaćanja kamate • faksimil plaćanja ovlašćenog lica • pečat emitenta Postoje više kriterijuma za podelu obveznica: I prema roku dospeća, delimo ih na: 1. kratkoročne obveznice – su one koje dospevaju u roku koji je kraći od godinu dana 2. dugoročne obveznice – one kje dospevaju sa rokom dospeća dužim od jedne godine II prema načinu označavanja vlasništva, dele se na: 1. obveznice na ime – koje na plaštu imaju navedeno ime. Takve obveznice se prenose na novog vlasnika indosiranjem-pismenim izjavljivanjem vlasnika iste da svoje pravo prenosi na drugo lice. Ukoliko se ove obveznice izgube može se izdati nova. 2. obveznice na donosioce – ukoliko se izgube ne može se izdati nova III prema načinu na koji se ostvaruje pravo na kamatu, dele se na: 1. obveznice sa kuponom – obveznica ima kupon i da se taj kupon u određenom periodu isplaćuje (pr. isplata tromesečna, šestomesečna, periodična...)

14

2. obveznice bez kupona – one nemaju kupon i kod njih se isplata vrši odjednom IV prema načinu obračuna kamate, dele se na: 1. obveznice sa fiksnom kamatom – kod njih je kamata u momentu kupovine poznata i ona je fiksna. Tačno se utvrđuje fiksna kamata i ona se ne menja. 2. obveznice se varijabilnom kamatom – kod njh je kamatna stopa promenljiva i obično se vezuje za kamatnu stopu neke hartije od vrednosti 3. obveznice sa indeksiranom kamatom – kod njih se fiksna kamata u momentu isplate koriguje indeksom rasta cena na malo ili nekim drugim ugovorenim indeksom. Tu se odmah odredi fiksna kamata, a da će se kasnije obračunavati inflacija, koja se meri indeksom cena na malo. V prema vremenu u kome se isplaćuje nominalna vrednost-glavnica, dele se na: 1. jednokratne obveznice – one obveznice koje se isplaćuju od jednom i prema roku dospeća koji je naznačen na obveznici 2. anuitetne obveznice – kod kojih se nominalna vrednost-glavnica isplaćuje periodično (tromesečno, šestomesečno...) VI prema načinu obezbeđenja otplate, dele se na: 1. hipotekarne obveznice – znače da lice koje izdaje-emitent obveznice zalaže svoju imovinu, da će izvršiti isplatu i glavnice i kamate,kada dođe rok isplate. Ako se desi da u roku dospeća nema dovoljno za isplatu, onda se uzima zalog i od toga se isplaćuje glavnica i kamata 2. garantovane obveznice – znači da neko pravno lice garantuje za isplatu, a to su uglavnom poslovne i komercijalne banke. Ako se desi da u roku dospeća nema dovoljno za isplatu, onda banka isplaćuje a on kasnije vraća banci 3. negarantovane obveznice – kod kojih vlasnik svoja potraživanja po osnovi obveznice koju poseduje može da naplati od jednog emitenta VII prema mogućnosti otkupa, dele se na: 1. opozive obveznice – emitent ima pravo da ih otkupi pre roka dospeća, po unapred utvrđenoj ceni koja je po pravilu veća od nominalne vrednosti obveznice 2. neopozive obveznice – koje u sebi ne sadrže pravo da ih emitent otkupi pre roka dospeća VIII prema vrsti emitenta, dele se na: 1. državne obveznice – koje emituje država odnosno ovlašćeni državni organ, radi obezbeđenja sredstva iz realnih izvora, radi usklađivanja pravila i odliva budžeta odnosno za pokriće budžetskih deficita, kao i anticipativne budžetske potrošnje 2. municipalne obveznice – obveznice lokalnih organa vlasti. Njih emituju gradovi, regioni, škole, univerziteti i sl. radi obezbeđenja potrebnih sredstava za finansiranje budžetskog deficitea lokalnih organa vlasti za izgradnju škole, bolnice, uličnog osvetljenja, sportskih objekata... 3. korporativne obveznice – njih emituju firme, korporacije, holding kompanije. Njih imaju pravo da emituju sve vrste prduzeća

15

IX ostale vrste obveznica: 1. zamenljive (konvertabilne) obveznice – mogu da se zamene ne samo za neku drugu vrstu obveznica već i za običnu akciju 2. participativne obveznice – koje svojim vlasnicima daju pravo ne samo na kamatu, već i na učešće u raspodeli neto dobiti preduzeća 3. obveznice sa put klauzulom – oni koji imaju te obveznice imaju pravo da ih unapred prodaju po nekoj pristupačnoj ceni koja je već ugovorena, zna se unapred. Obveznice imaju tri vrednosti: 1. nominalna vrednost – jeste ona vrednost koja je označena na samoj obveznici i koja će se isplatiti o njenom roku dospeća, 2. knigovodstvena vrednost – jednaka je njenoj nominalnoj vrednosti i po njoj se obveznice evidentiraju u knjigovodstvu preduzeća emitenate 3. tržišna vrednost – zavisi od kamatne stope koju ta obveznica donosi kupcu, ostalih investicionih mogućnosti i kupčevog uverenja da će emitent biti u mogućnosti da isplaćuje obaveze koje preuzima emitovanjem obveznica.

Kratak pregled poređenja akcija i obveznica

AKCIJE Posrednici akcija su vlasnici Postoji pravo glasa Nema datum dospelosti Akcionari imaju rezidualna prava u odnosu na profite i sredstva u slučaju bankrotstva Isplata dividendi ne predstavlja fiksne rashode Nema poreske odbitne stavke za isplatu dividendi Stopa prinosa koju zahtevaju akcionari je tipično viša od one koju zahtevaju vlasnici obveznica

16

OBVEZNICE Vlasnici obveznica su kreditori Ne postoji pravo glasa Postoji datum dospelosti Držaoci obveznica imaju i prioritetna prava odnosu na profite i sredstva u slučaju bankrotstva Isplate po osnivu kamate predstavljaju fiksne troškove U poreskoj prijavi odbitna stavka su isplatne kamate Stopa prinossa koju zahtevaju vlasnici obveznica je niža koju očekuju redovni akcionari

Blagajnički zapisi

Blagajnički zapisi u našoj praksi predstavljaju instrument Narodne banke SCG za globalno regullisanje novčane mase u opticaju, mada je Zakonom o hartijama od vrednosti data mogućnost da ih pored Narodne banke SCG mogu izdavati osnovne i udružene banke. Blagajnički zapisi nose sva obeležja hartija od vrednosti, jer je u njima inkorporirano pravo potraživanja imaoca od njihovog izdavaoca po osnovu uplaćenihsredstava i ugovorene pripadajuće kamate. Ova hartija od vrednosti se može prenositi u cilju izmirenja dužničko-poverilačkih odnosa između korisnika društvenih sredstava, njenom prodajom, ako glasi na donosioca, a indosamentom, ako glasi na ime. Blagajničke zapise, koji izdaje Narodna banka SCG, upisuju poslovne banke i mogu ih međusobno prenositi radi izmirenja svojih obaveza. Blagajničke zapise, koje izdaju poslovne banke, mogu kupovati svi korisnici društvenih sredstava osim Narodne banke SCG i narodnih banaka republika i pokrajina. Kupljene zapise, korisnici društvenih sredstava mogu koristiti kao sredstvo plaćanja, kao instrument obezbeđenja naplate i kao instrument za obezbeđenje u određenim uslovima. Da bi imala svojstvo blagajničkog zapisa, pimena isprava mora sadržati Zakonom određene bitne elemente i to: • označenje da je blagajnički zapis • firmu, odnosno naziv i seište izdavaoca blagajničkog zapisa, odnosno označenje da blagajnički zapis glasi na donosioca • novčani iznis na koji blagajnički zapis glasi • visinu kamatne stope, rok otplaćivanja glavnice i kamate • mesto i datum izdavanja • serijski broj blagajničkog zapisa • faksimil potpisa ovlašćenog lica izdavaoca blagajničkog zapisa Blagajnički zapis spada u kratkoročne hartije od vrednosti i izdaje se na rok koji ne može biti duži od godinu dana. Poslovne banke kupljene blagajničke zapise mogu koristiti za međusobno izmirivanje obaveza i kao osnovu za korišćenje kredita za likvidnost kod Narodne banke pod posebnim uslovima. Do sada nije registrovana upotreba blagajničkih zapisa među bankama za izmirenje obaveza. Blagajnički zapisi, koje emituje Narodna banka SCG, nemaju karakter klasičnog zapisa u fazi emisije, jer se ne emituju kao instrumenti mobilizacije slobodnih novčanih sredstava korisnika društvenih sredstava. Njihova kupovina i promet ne utiču direktno na kretanje visine novčane mase u opticaju, zbog toga što se kupoprodajne transakcije obsvljaju preko računa banaka i Narodne banke SCG, koji ne ulaze u sastav novčane mase.

17

Komercijalni zapis

Komercijalni zapisi su hartije od vrednosti kojima se izdavalac obavezuje da će imaocu u roku dospelosti platiti nominalnu vrednost koja je na njima naznačena. Cilj izdavanja ovih zapisa je prikupljanje novčanih sredstava, a njihova sadržina je određena zakonom. Ovi zapisi se izdaju u seriji.

Državni zapisi

Državni zapis je kratkoročna hartija od vrednosti koju mogu da izdaju savezna država i republičke članice radi prikupljanja sredstava za popunjavanje budžeta i to kada postoji vremenska neusklađenost između prihoda i rashoda u budžetu. Obaveze po državnim zapisima dospevaju za naplatu najkasnije do kraja budžetske godine u kojoj su emitovane. Sadržina ovih zapisa regulisana je na isti način kao i sadržina blagajničkih i komercijalnih zapisa. Ovi zapisi se izdaju serijski.

Certifikat o depozitu

Certifikat je obligacionopravna hartija od vrednosti koja predstavlja potvrdu o deponovanim sredstvima privrednog subjekta kod banke ili druge finansijske organizacije. Njime se izdavalac obavezuje da će imaocu certifikata u ugovorenom roku isplatiti iznos deponovanih sredstava sa pripadajućom kamatom. Emitenti mogu biti banke i druge finansijske organizacije, a zakon daje mogućnost svim pravnim i fizičkim licima da ih mogu kupovati. Certifikat o depozitu, prema roku dospelosti, može biti: kratkoročan i dugoročan; prema načinu ugovaranja: na fiksni rok (sa klauzulom ili bez klauzule obnavljanja) i na otkazni rok; prema vrsti pripadajuće kamate: s fiksnom i varijabilnom kamatom. Uslovi ugovoreni prilikom izdavanja certifikata ne mogu se menjati.

18

Finansijski derivati

Zakonom o hartijama od vrednosti i finansijski derivati su kategorisani kao hartije od vrednosti, dok ih raniji Zakon o hartijama od vrednosti nije poznavao. Finansijski derivati su finansijski terminski ugovori i opcijski ugovori. Već je rečeno da ugovor kao pravni instrument nije hartija od vrednosti. Na berzama su određene vrste ugovora toliko tipizirane i standardizovane da se često kupuje ili prodaje određeni broj ugovora određene oznake. Zakonom su u tom smislu ovi finansijski derivati proglašeni hartijama od vrednosti, kada se njima trguje na berzi, Finansijski terminski ugovor je ugovor o terminskoj prodaji robe, zlata i drugih plemenitih metala, deviza i hartija od vrednosti kojim se jedna ugovorna strana obavezuje da izvrši predaju, a druga da ugovorenu cenu plati određenog dana. Finansijski terminski ugovor može biti fjučers ugovor i svop ugovor. Fjučers ugovor je prenosiv ugovor o prodaji standardizovane količine tržišnog materijala. Fjučers ugovor zaključuju oravna lica preko berzanskih posrednika. Svop ugovor je ugovor o istovremenoj promptnoj i terminskoj prodaji tržišnog materijala, kao i o zameni jedne bilansne aktive drugom bilansnom aktivom ili jedne bilansne pasive drugom bilansnom pasivom. Opcijski ugovor je ugovor o terminskoj prodaji tržišnog materijala, kojima jedna ugovorena strana stiče pravo da kupi ili proda predmet opcije svakog radnog dana do isteka ugovorenog roka, a druga se obavezuje da na zahtev prve bezuslovno preda ili preuzme i plati ugovoreni predmet opcije. Opcijski ugovor zaključuju pravna lica preko berzanskih posrednika. Ovaj ugovor je predmet kupoprodaje od dana zaključivanja do dana dospelosti utvrđenog ugovorom. Trgovina finansijskim terminskim ugovorima i opcijskim ugovorima može se obavljati samo preko berze. U sadašnjoj fazi razvoja ovih hartija od vrednosti zakonsko je opredeljenje da se trgovina derivatima obavlja samo terminskim i opcijskim ugovorima, mada se na brojnim berzama u svetu trguje veoma raznovrsnim finansijskim derivatima.

19