Finansijske Institucije,finansijske Strukture I

FAKULTET ZA POSLOVNI MENADzMENT - BAR

FINANSIJSKE INSTITUCIJE,FINANSIJSKE STRUKTURE I OSNOVE BANKARSKOG UPRAVLJANJA

PROFESOR:

Prof.dr Ivan Samardzic

STUDENT:

Radoncic Jasmin 157/07

BAR, 2008

UVOD

Finansijski sistem kao jedan od najvažnijih segmenata ekonomskog sistema , može da se definiše kao skup institucija i instrumenata preko kojih se vrši prikupljanje ,koncentracija , transformacija i alokacija finansijskih resursa . Pod finansijskim institucijama podrazumevamo posrednike u prenosu sredstava između finansijski suficitarnih i finansijski deficitarnih transaktora.

FINANSIJSKE INSTITUCIJE

KREDITNE INSTITUCIJE

DEPOZITNE

NEDEPOZITNE

BANKE

FINANSIJSKE KOMPANIJE

INSTITUCIONALNI INVESTITORI

OSIGURAVAJUĆE KOMPANIJE

PENZIONI FONDOVI

BERZANSKE FIRME

DILERSKOBROKERSKE KUĆE

INVESTICIONE BANKE

ŠTEDIONICE INVESTICIONI FONDOVI

2

FINANSIJSKE INSTITUCIJE KAO FIRME I POSREDNICI

1. Finansijske institucije kao firme . Finansijske institucije su preduzeća i mozemo ih smatrati proizvođačima različitih oblika zajmovai novca koji su ljudi voljni da plate. One prisvajaju profit koji raste kao rezultat naplaćivanja kamate od zajmoprimca , po tarifi koja je veća od kamate koja se plaća zajmodavcu . Maksimiranje profita se se postiže u tački kada je ostvarena najveća razlika između ukupnih prihoda i ukupnih troškova .Finansijska preduzeća naginju da budu velika zato što je ekonomija obima veoma bitna pri proizvodnji finansijskih proizvoda . 2. Finansijske institucije kao posrednici . One posreduju između dve strane ,pri čemu jednu stranu čine zajmodavci(štediše-SSUs) ,a drugu zajmoprimci (potrošači-DSUs).Razlikujemo tri načina na kojise novac prenosi na firme: » direktni transferi – štediše mogu direktno kupiti akcije ili obveznice tako što novac konvertuju u HOV firme . » indirektni transferi (kroz firmu za bankarske investicije)-firme za investicije imaju za ulogu da spoje štediše i firme . One najpre kupuju HOV firme a onda ih prodaju štedišama . » indirektni transferi (kroz finansijskog posrednika)-finansijsko posredništvo je proces u kome se štedni ulozi pojedinaca akumuliraju u finansijske institucije I naizmenično pozajmljuju ili investiraju. DIREKTNI TRANSFERI NOVAC

ŠTEDIŠE ILI ŠTEDNE JEDINICESSUs

FIRME ILI INVESTICIONE JEDINICE-DSUs

HOV

INDIREKTNI TRANSFERI (preko firme za bankarsko investiranje) ŠTEDIŠE ILI ŠTEDNE JEDINICESSUs

NOVAC

INVESTICIONO BANKARSTVO

HOV

NOVAC

FIRME ILI INVESTICIONE JEDINICE -DSUs

HOV

INDIREKTNI TRANSFERI (preko finansijskog posrednika) NOVAC

ŠTEDIŠE ILI ŠTEDNE JEDINICE-SSUs

NOVAC

FINANSIJSKE INSTITUCIJE HOV INSTITUCIJA

HOV FIRMI

FIRME ILI INVESTICIONE JEDINICE-DSUs

Proces štednja-investiranje od individualnih štediša-štednih jedinica,do poslovnih firmi -investicionih jedinica

3

KREIRANJE AKTIVE I PASIVE FINANSIJSKIH INSTITUCIJA

Finansijski posrednik ima minimalne zakonom utvrđene transakcione troškove pozajmljivanja i uzimanja zajma .Oni preuzimaju i rukovode rizikom mnogo efikasnije I jevtinije što bi to bilo moguće individualno. a)direktno pozajmljivanje ZAJMODAVAC AKTIVA

ZAJMOPRIMAC

PASIVA

AKTIVA

PASIVA

200.000€

200.000€

200.000€

200.000€

b)pozajmljivanje preko posrednika ZAJMODAVAC AKTIVA

PASIVA

50.000€ 100.000€ 30.000€ 20.000€

POSREDNIK AKTIVA

PASIVA

200.000 €

200.000€

200.000€(A) 200.000€(B) UKUPNA AKTIVA (A+B)=400.000 UKUPNA PASIVA (C+D)=400.000

200.000€(C)

ZAJMOPRIMAC AKTIVA

PASIVA

200.000€

200.000€(D)

Pri direktnom pozajmljivanju sredstava ,aktiva i pasiva iznose po 200.000 evra ,ali uz učešće finansijske institucije (posrednika) kreira se ukupna zajednička aktiva i pasiva od 400.000 evra. Kreiranje aktive koja je primamljiva za zajmodavce dovodi do kreiranja aktive koja je likvidna. Likvidna aktiva je ona koja se možebrzo pretvoriti u novac , jevtinije I za poznatu valutnu vrednost.Likvidnost ima tri dimenzije. DIMENZIJE LIKVIDNOSTI

VREME

je brzina kojom se neka aktiva može zameniti novcem.

RIZIK

mogućnost da aktiva može izgubiti vrrednost,ili da emisar ne ispuni obavezu u određenom roku.

TROŠAK

novčani i ostali oblici troškova koji se stvaraju tokom razmene.

Posrednici zadovoljavaju uajmodavca I zajmoprimca po principu roka plaćanja. To podrazumeva da oni prihvataju depozite sa datim krajnjim rokom ćtj.depozite za koje

4

imaju obavezu povraćaja zajmodavcima u dogovorenom roku , iako ih transformišu u zajmove sa sasvim drugačijim krajnjim rokom. DRUŠTVENE INSTITUCIIJE I STRUKTURA PASIVE I AKTIVE AKTIVA Hipoteke na imovinu Ostale vrednosti po osnovu sredstava Ostale pozajmice Likvidna sredstva Ostalo

Ukupno

od ukupne vrednosti 200.900

%

PASIVA

od ukupne vrednosti 185.500

78

Depoziti I HOV

6.700

3

4.300 39.700 4.400 256.000€

2 15 2 100

% 73

Obaveze trgovine na veliko Ostalo

45.000

17

25.000

10

Ukupno

256.000€

100

EKONOMIJA OBIMA,RIZIK,TRANSAKCIONI TROŠKOVI I POTRFOLIO RAVNOTEŽA FINANSIJSKIH INSTITUCIJA

1. Ekonomija razmere (obima).Mogućnost finansijskih institucija da obezbede poželjni tok transformacije sredstava uz poželjni stepen likvidnosti podrazumeva objedinjavanje sredstava više investitora ,kako bi se mogli iskoristiti efekti ,ekonomije razmere. Finansijski posrednici su veoma stručni za realizaciju ekspertize ,koja omogućava svim klijentima kvalitetne usluge,kao što su: dobijanje besplatnih informacioja, korišćenje tekućih računa,.Pored ovih prednosti obezbeđuju visok stepen likvidnosti usluga čime klijenti lakše obavljaju transakcije. 2. Rizik.Druga funkcija koju posrednici rade u stvaranju likvidnosti je rizik od transformacije ili , tačnije , smanjenja rizika.Rizik moze značiti neizvršavanje novčanih obaveza –kada se ne mogu izvršti plaćanja kamata,ili vraćanje glavnice zajmodavcu u roku dospeća.Postoje razni načini u kojima se neizvršene obaveze mogu pojaviti: » kapitalni rizik (glavni rizik) - kada zajmodavac raspoređuje aktivu drugačije nego što je očekivano » dohodovni rizik –mogućnost da aktiva plaća (obezbeđuje) zaradu (dohodak) koji se razlikuje od onogta što je stvarno bili očekivano. Finansijski posrednici smanjuju rizik po dva principa: a)unošenje raznolikosti ili diversifikacije b)uspešno upravljanje fondovima 3.Transakcijski toškovi.Doprinosi koji popsrednici omogućavaju kroz likvidnost utiče na smanjivanje transakcijskih troškova.Opadanjem obima kupovine troškovi pojedinačnih akcija dramatično rastu.

5

4.Portfolio ravnoteža finansijskih institucija.Još jedna karakteristika finansijskih institucija svih vrsta je potreba da urade svoj portfolio aktive I pasive tako da maksimiraju neke ciljeve ,uslovno predpostavljamo –dobit ,odnosno profit. Troškovi finansijskih institucija uključuju primanja zaposlenog osoblja, održavanje prostorija i troškova privlačenja (ulaganja) depozita. Prihodi prevashodno zavise od ostvarene kamate, dividende i ostalih prinosa njihove aktive, zajedno sa naplatama ostalih usluga koje nude korisnicima.

PROBLEM POLOVNIH AUTOMOBILA – TRŽIŠTE «LIMUNOVA» I KAKO NEGATIVNA SELEKCIJA UTIČE NA FINANSIJSKU STRUKTURU

1.

Tržište limunova. Princip potpunog otkrivanja pomaže da se reši dugotrajni paradoks zašto nova kola obično gube veliki deo svoje tržišne vrednosti onog momenta kada izađu iz prodajnog salona. Razlog za to je prisutnost asimetričnih informacija o njihovom kvalitetu. Prodavac polovnog automobila zna mnogo više o kvalitetu svog automobila nego kupac, i to je razlog zašto se automobil star nekoliko nedelja prodaje za nekoliko hiljada evra ispod cene. Sličan je problem i na tržištu HOV.

2.

Negativna selekcija. To je problem koji se javlja na tržištima na kojima prodavac zna više o HOV koje se prodaje nego kupci. Zato svaki kupac rizikuje da mu se proda HOV lošeg kvaliteta. Drugim rečima, selekcija HOV koje se prodaju može biti negativna sa stanovišta nedovoljne informisanosti kupaca. Tržište automobila je primer negativne selekcije.

KAKO MORALNI HAZARD UTIČE NA ODABIR IZMEĐU DUŽNIČKIH I VLASNIČKIH UGOVORA: PRINCIPAL – AGENT PROBLEM

Moralni hazard je problem asimetričnih informacija koje se javljaju kada je finansijska transakcija završena, kada prodavac HOV može da prikrije informacije i upusti se u aktivnosti koje kupac HOV smatra nedopustivim. a) Moralni hazard u vlasničkim odnosima: principal – agent problem. Vlasnički ugovori kao što su obične akcije podrazumevaju pravo učešća u raspodeli profita i imovini firme, srazmerno uloženom kapitalu. Ti ugovori su predmet posebnog tipa moralnog hazarda koji se zove principal – agent problem. Na primer, u mnogim firmama menadžeri su vlasnici samo malog dela kompanije za koju rade tako da oni zapravo predstavljaju agente vlasnika kompanije, tj.akcionara, odnosno principala koji su vlasnici većeg dela akcija kompanija. Ta razlika između vlasništva i kontrole podrazumeva

6

moralni hazard. Problem principal – agent ne bi uopšte postojao da su vlasnici kompanije imali potpune informacije o namerama menadžera i da su mogli sprečiti bespotrebne troškove ili prevare. b) Mogućnosti rešavanja principal – agent problema. Jedan od načina kako akcionari mogu rešiti svoj problem moralnog hazarda jeste da se uključe u prikupljanje informacija, tj.monitoring ili praćenje aktivnosti kompanija. To se može vrlo jednostavno ostvariti čestom revizijom i kontrolom kompanije i praćenjem rada menadžera. c) Moralni hazard u dužničkim ugovorima. Dužnički ugovor ima uzanse kojim se zajmoprimac obavezuje da plaća fiksne iznose u periodičnim intervalima. Kada kompanija ostvaruje visoke profite zajmodavcu se ispunjavaju obaveze i on nema potrebu da se interesuje za profit. Ali ako menadžeri sprovode aktivnosti koje im donose ličnu korist, a da se ne poveća profitabilnost, zajmodavac neće reagovati dokle god dobija svoje uplate uredno. Tek kada kompanija nije u stanju da izmiri svoje obaveze, zajmodavac mora proveriti stanje profita koje kompanija ostvaruje, i tako ostvari pravo na svoj udeo. d) Sredstva koja pomažu u rešavanju problema moralnog hazarda. Mogućnosti rešavanja problema u dužničkim ugovorima su: - neto vrednost: predstavlja razliku između imovine i obaveza. Ako zajmorimci više rizikuju, trebalo bi da imaju veću neto vrednost, da bi izbegli velike gubitke. - monitoring i sprovođenje restriktivnih klauzula. Da biste bili sigurni da se vaša sredstva investiraju u siguran projekat potrebno je u dužnički ugovor uvesti klauzule koje ograničavaju aktivnosti kompanija kao što su: klauzule koje zabranjuju nepoželjno ponašanje, klauzule kojima se podstiče poželjno ponašanje, klauzule kojima se koleteral održava vrednim, klauzule u vezi sa davanjem informacija. - finansijsko posredovanje pokušava osujetiti moralni hazard, ali je nemoguće uraditi klauzule koje ga u potpunosti isključuju.

Problem asimetričnih informacija i mogućnost njihovog rešavanja Problem asimetričnih informacija Mogućnost rešavanja problema

Negativna selekcija

Privatno prikupljanje informacija Vladine regulativne mere radi povećanja informacija Finansijsko posredovanje Kolateral i neto vrednost

Prikupljanje informacija - monitoring Moralni hazard u vlasničkim odnosima Vladine regulativne mere radi povećanja informacija (principal - agent problem) Finansijsko posredovanje Dužnički ugovori Neto vrednost Moralni hazard u dužničkim ugovorima Plaćanje i sprovođenje restriktivnih klauzula Finansijsko posredovanje

Asimetrične informacije I mogućnosti njihovog rešavanja.

7

VRSTE FINANSIJSKIH INSTITUCIJA

Finansijski posrednici su institucije koje sakupljaju štednju pojedinaca, korporacija, vlade i iz inostranstva i prosleđuju sredstva firmama, vladi, stanovništvu i inostranstvu koji koriste taj novac da finansiraju svoje investicije u postrojenja, opremu, razvoj, potrošnju itd.

Kategorija finansijskih institucija

Primarni izvori finansiranja

Depozitne institucije Komercijalne banke Štedno-zajmovne asocijacije Štedionice Kreditni sindikati

Štednja građana Štednja građana Štednja građana Štednja građana

Ugovorno-štedne organizacije Osiguravajuće kompanije (životno i neživotno osiguranje) Penzioni fondovi (privatni i javni)

Premije plaćene na polise Doprinosi zaposlenih

Firme koje trguju hartijama od vrednosti Investicioni (zajednički) i fondovi (novca, obveznica i akcija) Investiciono bankarstvo Brokersko - dilerske kuće

Štednja građana Druge finansijske institucije Druge finansijske institucije

Finansijske posedničke kompanije Finansijske kompanije Hipotekarne institucije

Druge finansijske institucije Druge finansijske institucije

Vrste finansijskih institucija ►Depozitne institucije primaju depozite ili štedne uloge od pojedinaca ili SSUs, a zatim ta sredstva preusmeravaju na preduzeća, pojedince, vlade i druge DSUs. Depozitne institucije su komercijalne banke i institucije koje se bave štednjom. Komercijalne banke igraju veoma važnu ulogu u finansijskom posredovanju prikupljanjem depozita od pojedinaca radi pozajmljivanja preduzecima I pojedincima. U tom smisluje potrebno bliže definisati: a)Aktivnosti banaka na finansijskim tržištima . Banke obavljaju veoma značajan broj aktivnosti na finansijskim tržištima. Te aktivnosti mogu se svrstati u tri grupe: » Prikupljanje sredstava u osnovi podrazumeva različite vrste depozita, kao što su depoziti po viđenju, po osnovu tekućih I žiro računa, štednih I slično. Oni se prikupljaju od svih subjekata. Izvori sredstava se mogu podeliti na kreditne (razne vrste pozajmica) I sopstvene izvore (akcijski kapital I akumulirani nivo dobiti ). » Plasiranje sredstava se vrši prevashodno u različite vrste kredita, investicije u realnu aktivu ili različite finansijske instrumente. Banke mogu da odobravaju različite vrste kredita: krediti za nekretnine, komercijalni I industrijski krediti, krediti stanovništvu za trajna dobra, lizing, krediti za poljoprivredu.

8

»

Pružanje usluga od strane investicionog bankarstva se prevashodno odnose na emisiju HOV za privredne subjekte. Spektar ovih subjekata obuhvata: konsalting, pripremu prospekata za javnu ponudu HOV, pokroviteljstvo u emisiji HOV, plasman HOV, davanje garancije ili jemstva I slično. b) Preuzimanje rizika je za banke bitno posebno sa stanovišta aktivnosti na finansijskom tržištu , jer mogu da ugroze posredničku ulogu banaka ,kao što su:opadanje značaja komercijalnog bankarstva I rast univerzalnog bankarstva,povećanje I širenje konkurentnosti usluga na unutrašnjem I spoljašnjem tržištu, konvergencija u finansijskom sektoru koja podrazumeva ulazak banaka na područje osiguranja, penzija, investicija, konsaltinga, ali I ulazak drugih finansijskih institucija u bankarstvo, velika koncentracija finansijske moći, tehničko – tehnološke inovacije, rast likvidnosti, rizik kamatne stope Itd. c)Komercijalno, investiciono I univerzalno bankarstvo. Komercijalno bankarstvo prima depozite u zamenu za HOV, a zatim prikupljena sredstva pozajmljuje firmama. Investiciono bankarstvo štedišama prodaje svoje HOV, ili vrši pretprodaju HOV koji je firma već pustila u opticaj. INDIREKTNI TRANSFERI (POSLOVNE) KOMERCIJALNE BANKE

NOVAC

ŠTEDIŠE SSUs

PRENOSIVI BANKARSKI CDs

NOVAC

KOMERCIJALNA BANKA

MENICA FIRME

POSLOVNA FIRMA DSUs

INDIREKTNI TRANSFERI INVESTICIONE BANKE

NOVAC

ŠTEDIŠE SSUs OBVEZNICE BANKA

NOVAC

NOVAC INVESTICIONE BANKE

OBVEZNICE FIRMI

POSLOVNA FIRMA DSUs

Komercijalno bankarstvo i investiciono bankarstvo u funkciji posredničkih aktivnosti

Univerzalne banke svoju delatnost zasnivaju na funkcijama obezbeđivanja plaćanja , prikupljanja I kreiranja depozita ,kreditiranja i sveukupnih aktivnosti sa HOV. Komercijalne banke zasnivaju svoje delatnosti na plaćanju ,prikupljanju kreiranju depozita ,obezbeđivanju obaveznih novčanih rezervi ,kreditiranja,u novije vreme ,investiranju ,trgovini I prodaji HOV. Investicione banke obavljaju veliki broj poslova , kao što su :organizacija emisije HOV,otkup i distribucija HOV , trgovina HOV , rekonstruisanje i promena vlasničke strukture preduzeća , konsalting usluge , itd. Štedne institucije akumuliraju štednju građana i omogućavaju kreditiranje najčešće pojedinaca.

9

Štedionice i kreditni sindikati daju potrošačke i hipotekarne zajmove pojedincima ,kojima su oni potrebni za kupovinu stvari (automobil , kuća). ►Ugovorno-štedne organizacije u obliku osiguravajućih društava i penzionih fondova igraju važnu ulogu u prikupljanju premija i doprinosa .

KOMERCIJALNE BANKE

PRAVE DEPOZITE

PRAVE ZAJMOVE I KUPUJU HOV

ZAJEDNIČKI FONDOVI

KUPUJU AKCIJE INDIVIDUALNE ŠTEDIŠE I INVESTITORI SSUs

KUPUJU HOV

INVESTICIONE BANKE I BROKERI

POSLOVNE FIRME DSUs

OSIGURAVAJUĆE KOMPANIJE

PLAĆAJU PREMIJE PENZIONI FONDOVI

KUPOVINA DUGOVNIH I VLASNIČKIH

INSTRUMENATA

STVARAJU DOPRINOSE

Uloga finansijskih institucija u usmeravanju štednje prema poslovnim firmama.

a)Osiguravajuće kompanije obezbeđuju finansijsku zaštitu pojedincima i preduzećima preko životnog osiguranja , osiguranja imovine , osiguranja od odgovornosti i zdravstvene nesigurnosti . b)Penzioni fondovi primaju doprinose od zaposlenih i poslodavaca i investiraju prihode u korist svojih radnika.Svrha ovih fondova je obezbeđivanje dohotka u periodu penzionisanja. Mogu biti privatni i državni. ►Firme koje trguju hartijama od vrednosti. Imaju nekoliko finansijskih funkcija . a)Investicione kompanije svoje aktivnosti sprovode preko investicionih kompanija (zajedničkih fondova ) , investicionih banaka I brokerskih firmi .One prodaju akcije u svojim firmama pojedincima i drugima i Investiraju objedinjene prihode u korporacijske i državne HOV. Mogu biti u obliku otvorenog I zatvorenog fonda . b)Zajednički fondovi tržišta novca (MMF) investira u kratkoročne HOV ,sa malim rizikom od neizvršenog plaćanja .

10

c)Investicione banke prodaju ili kupuju nove HOV puštene u oopticaj od strane poslovnih firmi , jedinica ili institucionalnih investitora . d)Brokerske firme pomažu pojedincima koji žele da kupe postojeće HOV puštene ui opticaj , ili koji žele da prodaju predhodno kupljene HOV. ►Finansijske komapnije su uglavnom usmerene na obezbeđivanje zajmova pojedincima zarad kreditnih potreba i kupovine trajnih dobara i kuća. a)Finansijske kompanije obezbeđujudirektno zajmove potrošačima ,preduzećima ili pomoć stanovništu u dobijanju pozajmica .Zastupničke i potrošačke finansijske kompanije pozajmljuju finansijska sredstva stanovništvu , a komercijalne finansijske kompanije obezbeđuju zajmove preduzećima koja ne mogu da ostvare pozajmice iz komercijalnih banaka. b)Hipotekarne institucije ili hipotekarna preduzeća ,povezujući pozajmljivače i institucionlne investitore , pomažu pojedincima u dobijanju hipotekarnih zajmova .

BANKARSKO POSLOVANJE I UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM INSTITUCIJAMA

Bilans stanja banke je i lista izvora sredstava (pasiva) i njihovog plaćanja (aktiva). Pasiva » banka dolazi do novca prodajom dužničkih instrumenata » sredstva do kojih se na taj način dođe koriste se za kupovinu aktive koja donosi zaradu » depoziti mogu biti transakcioni (računi u banci koji vlasniku omogućavaju da ispiše ček u korist trećeg lica ) i netransakcioni (osnovni izvor srdstava banke) » banke dolaze do sredstava zaduživanjem kod Centralne banke (eskontni krediti),federalnih hipotekarnih banaka ,drugih banaka i kompanija . » poslednja stavka u pasivi je kapital banke.To je neto vrednost banke ,koja je jednaka razlici ukupne aktive i obaveza . Aktiva » sve banke deo svojih sredstava drže kao depozite na računu Centralne banke » mnoge manje banke ostavljaju depozite u velikim bankama kako bi im zauzvrat bile pružene mnoge usluge (naplata čekova , devizne transakcije i pomoć pri kupovini HOV).Ovaj aspekt se naziva korespodentsko bankarstvo. » HOV čine važan deo aktive banaka , kao i zajmovi .Tu je još i fizički kapital koji banka poseduje (zgrada banke ,računari ,ostala oprema).

OSNOVE BANKARSKOG UPRAVLJANJA

11

Banke ostvaruju profit prodajom dužničkih instrumenata određenih karakteristika ,a potom ulaganjem dobijenih sredstava u kušpovinu onih koja imaju drugačije karakteristike .Ovaj proces se naziva transformacija sredstava .Kada banka dobije dodatne depozite ,ona ostvaruje i jednak izvor rezervi , kada gubi depozite ,ona gubi i jednak izvor rezervi. Menadžer ima tri zadatka -održavanje likvidnosti I odliv depozita -upravljanje aktivom -upravljanje pasivom

MENADŽMENT I STRUKTURA PORTFOLIO HOV

Menadžment portfolio HOV. Portfolio HOV predstavlja sposobnost investitora da diversifikuju nesistemski rizik , držanjem više portfolia sastavljenih od većeg broja različitih akcija.Cilj svake kompanije (a to znači I banke) i akcionara je minimiziranje rizika sa kojim se suočavaju u odnosu na očekivani prinos koji oni primaju.Procedure koje se primenjuju u menadžmentu aktive i pasive obuhvataju upravljanje :maržom , likvidnošću ,kapitalom , fizičkim kapitalom , porezima i vanbilansnim operacijama . Aktiva Pasiva I nivo Upravljanje pasivom Upravljanje aktivom upravljanje kapitalom II nivo (posebni deo) Upravljanje rezervama gotovine u aktivi Upravljanje rezervama gotovine u pasivi Upravljanje likvidnošću Upravljanje opštom ili kreditnompasivom Upravljanje potrfolio ulaganjima Upravljanje dugoročnim kreditima Upravljanje kreditima Upravljanje fiksnim ulaganjima Upravljanje kapitalom III nivo(bilans stanja→ bilans uspeha ) Profit (Π)=ukupni prihod (TR)-ukupni troškovi(TC)

Struktura portfolija HOV. Banke konstituišu portfolio HOV da bi održavale sekundarne rezerve likvidnosti ostvarivale prinose u obliku kamate , kapitalne dobiti i dividende.Ovde je reč o investicionom bankarstvu.Upravljanje portfoliom HOV podrazumeva : -utvrđivanje opštih kriterijuma ciljeva

12

-elementarne projekcije kretanja privrede i kamatnih stopa -definisanje strukture portfolija -određivanje strategije i procedura upravljanja portfoliom -delegiranje upravljanja portfolijom , uz zadržavanje instrumentarija kontrole Aktiva Pasiva Primarne rezerve i efektiva 5 Depoziti po viđenju Sekundarne rezerve (kratkoročne HOV) 25 Netransakcioni depoziti ( oročeni) Krediti:komercijalni , privredni ,potrošački i dr. 56 Druga pasiva (nedepozitna zaduženja) Ulaganja(dugoročne HOV) 8 Pozajmice Fiksna aktiva (fizički kapital) 6 Kapital banke Ukupno: 100 Ukupno:

9 42 14 28 7 100

Struktura bilansa banke

Banka , u okviru sekundarnih rezervi , u aktivi drži kratkoročne finansijske instrumente ,čime obezbeđuje likvidnost. U okviru stavke ulaganja formira portfolio dugoročnih HOV. Pasiva se formira putem emitovanja HOV (obveznice , CDs, repo i sl.) u okviru druge pasive , dok kapitalnu osnovu čine emitovane akcije banke ili drugi finansijski instrumenti .Upravljanje pasivom znači držanje HOV do dospeća , a upravljanje aktivom podrazumeva oslobađanje od HOV iz portfolia ,saglasno proceni menadžmenta i novih ulaganja u portfolio.Osnovni parametar profitabilnosti je prinos (prihod) na aktivu, koji pruža informacije o efikasnosti upravljanja bankom , zato što ukazuje na to ,koliki se profit dobija u proseku po jednom dolaru/evru/dinaru aktive . neto profit posle poreza

ROA= aktiva Ipak , vlasnika akcija banke najviše zanima koliko banka zarađuje od investiranja , a ova informacija se dobija izračunavanjem prinosa (prihoda) na akcijski kapital : neto profit posle poreza

ROE= akcijski kapital Odnos između prinosa od aktive I prinosa od akcijskog kapitala određen je tzv. akcijskim multiplikatorom. aktiva

EM= akcijski kapital Iz čega sledi da je

ROE=ROA*EM U pogledu prinosa od akcija , što je manji kapital banke , viši je prinos za njene vlasnike.

13

Aktivno upravljanje portfoliom definiše rokove dospeća HOV.Stuktura dospeća je predodređena strateškim coljevima ,okruženjem I kretanjem kamatnih stopa .Postoji tri metoda utvrđivanja strukture : » ciklični metod » segmentirani metod » stohaistički metod Adekvatno upravljanje portfoliom HOV doprinosi efikasnosti upravljanja aktivom I pasivom .Da bi se obezbedilo efikasno upravljanje portfoliom HOV i poželjne pozicije u bilansu , banke primenjuju proceduru transformacija kredita u hartije od vrednosti , poznate pod nazivom sekjuritizacija.

SEKJURITIZACIJA I FIDUCIJARNI (TRAST) POSLOVI NA FINANSIJSKOM TRŽIŠTU

Sekjuritizacija ili dezintermedijacija predstavlja direktno finansiranje potreba kompanija na tržištu kapitala korišćenjem finansijskih instrumenata kao što su kratkoročne HOV , akcepti , emitovanje obveznica umesto uzimanja kredita od komercijalnih banaka.Kod banaka je to prodaja kreditnih potraživanja radi kreiranja HOV , odnosno transformacija kredita ili nelikvidne aktive (hipotekarni krediti , krediti za kupovinu automobila i potraživanja po karticama ) u utržive HOV i njihovu prodaju na tržištu. ISPLATA UPUTNICA I DRUGIH HIPOTEKARNIH DERIVATA PLAĆANJE AKCIJA

GARANCIJA DRŽAVE OSIGURANJA

INVESTITORI

INVESTICIONA BANKA

EMISIJA AKCIJA

TRAST KOJI SPROVODI SEKJURITIZACIJU

EMITOVANJE UPUTNICA

AKCIJE PLAĆANJE OTPLATA KREDITA

ORGANIZATOR HIPOTEKARNOG KREDITA

DUŽNIK

14

Proces sekjuritizacije Fiducijarne poslove obavlja banka u ime i za račun komitenta , sa obeležjem dobrog i poštenog domaćina –ne sme biti zloupotrebe fondova koji su joj povereni na čuvanje i upravljanje. Banke obavljaju aktivnosti za stanovništvo i za preduzeća . Za stanovništvo obavljaju sledeće poslove: » upravljanje imovinom i zaostavštinom ,čuvanje i naplata HOV » upravljanje portfoliom HOV » upravljanje zadužbinama i » poslove u vezi sa predstavljanjem vlasnika obveznica prema emitentima itd. Banke za preduzeća obavljaju sledeće poslove : » upravljanje aktivom » čuvanje i naplata HOV » emitovanje finansijskih instrumenata » prijem i čuvanje specijalnih depozita i » upravljanje investicionim i privatnim fondovima Da bi se sprečio moralni hazard ,trast poslovi su strogo odvojeni od poslova komercijalnih banaka .

RIZICI SA KOJIMA SE SUOČAVAJU FINANSIJSKE INSTITUCIJE

Kada finansijski posrednici kupuju finansijske proizvode sa jednom grupom karakteristika ,a prodaju ih sa drugom vrstom ili grupom karakteristika , ta razlika u karakteristikama izlaže finansijske posrednike različitim rizicima . Da bi minimizirale rizike , finansijske institucije moraju da uzmu u obzir : kreditni rizik , rizik promene kamatnih stopa , rizik likvidnosti , rizik izvoza i uvoza (deviznog kursa) I politički rizik . 1. Upravljanje kamatnim rizikom. Kreditni rizik se zasniva na mogućnosti da zajmoprimac neće uspeti da ostvari svoj interes ili ispuni obaveze .Da bi se osujetio kamatni rizik trebalo bi da se ispoštuje nekoliko pravila : a)provera i monitoring-prikupljanje pravi informacija o potencijalnim kupcima b)banka treba razvijati dugoročne odnose sa klijentima,naročito klijente koji već dugo godina imaju otvoren račun , ili su uzimali kredite c)kreditno obavezivanje d)kolateral i kompenzacioni bilans.Kolateral bi banci omogućio imovinu kao kompenzaciju za neizmirenje obaveza ,dok kompenzacioni bilans znači držanje minimalnog iznosa sredstava na računu banke. e)racionalisanje kredita –omogućava borbu protiv negativne selekcije i moralnog

15

hazarda 2. Menadžment kamatnog rizika. To je rizik koji oscilira u obezbeđenju cena ili ponovnog ulaganja sredstava ,što je uslovljeno promenama na tržištu kamatnih stopa.Najbitniji je odnos aktive i pasive sa stanovišta promenljive i fiksne kamatne stope. Ako banka ima više obaveza sa promenljivom kamatnom stopom nego aktive ,porast kamatne stope će smanjiti profit banke ,dok će pad kamatne stope povećati profit banke . 3. Rizik likvidnosti-platežne sposobnosti.Nastupa kada jedna finansijska institucija ne može da sakupi dovoljan priliv svežeg novca da bi pokrila potrebe odliva svežeg novca .Likvidnost je kritična za finansijske institucije : -bankama i štedioniocama je potrebna likvidnost da bi bile spremne da isplaćuju depozite I druge obaveze sa dospećem za naplatu , -penzionim fondovima , za isplatu penzija po ugovoru -kompanijama životnog osiguranja da bi vršile isplate u slučaju smrti , i sl. 4. Rizici deviznih poslova.To je rizik promene u zaradama ili vrednosti jedne finansijske institucije , koji proizilazi iz oscilacija deviznih kurseva .Posledice ovih oscilacija su potencijalne zarade . 5. Politički rizik ,je rizik oscilacija u vrednosti finansijskih institucija ,koji proizilazi iz delovanja domicilne valute i drugih stranih valuta koje diktirau stanje na tržištu transakcija.Ako vlada menja pravila sa kojima se suočavaju finansijske institucije ,n njihove zarade trpe određene posledice .Problemi su dramatičniji na međunarodnom planu .Vlada može da otpiše obaveze spoljnih dugova ali se to . retko dešava.Da bi napredovali i bili uspešni nea internacionalnom planu , menadžeri moraju da znaju kako da odmere I da se nose sa ovim rizicima.

16

LITERATURA

Prof. Dr Jovo Jednak

Finansijska tržišta,2007

17