Final Fantasy X.docx

FINAL FANTASY X

Jedna od najbojih igrica za PS2 , probila sve rekorde prodaje za japanski role-playing game. Hvalli su je svi kritičari kao igricu koja je bila prekretnica za Final Fantasy serijal (Poslednja Fantazija serijal ) i koja je proširila njeogvu demografiju na Američku i Evropsku publiku. Ima besprekorne recenzije i samo reči pohvale. Osvojila je mnogobrojne nagrade i srce mnogih gamers-a pa čak i moje... 

Priča ( Story) :

Teško je sumirati i oceniti priču Poslednje fantazije X ( Final Fantasy X). Od odličnih likova, voice acting ovo je važno naglasiti jer Poslednja Fantazija X je prva Poslednja Fantazija koje je imala voice overs (odglumljenje glasove) , sve prethodne igre to nisu imale, tako da je ovo bila zapravo dah svežeg vazduha za serijal ) , zapleta i razmršavanja, sve je na mestu. Prvo što vidimo je kako se glavni lik Tidus (Tidus) obraća publici na sredini priče . Time nas on vraća na početak cele priče i gledamo sve iz njegove perspektive. Sve počinje sa njegovim zadnjim mečom vodenog rukometa (Blitza ) . U toku igre dešava se veliki cunami koji potapa ceo grad, iz vode izlazi preveliki kit kojem laseri izlaze iz krljušti i svi beže za svoj život.Tidus se hvata za jednu liticu od silne eksplozije , njegov stisak labavi i on pada onesvešćen na tlo. Kad se probudio za nekoliko minuta on vidi Aurona (Auron). Čoveka sa crvenim ogrtačem koji prekriva samo jednu ruku, dok mu je druga ruka slobodna , davni prijatelj njegovog preminulog oca. Tu saznajemo od Aurona da se to čudovište koje je izazvalo sve ovo zove Sin ( Greh) . Odjednom se stvara se veliki vrtlog na nebu koji transportuje našeg glavnog lika u novi svet . Većinom u tom početnom delu imamo samo cutscenes (odglumljenje scene) , koje su predivne. I ovo se sve dešava u prvih 2 sata igrice , tako da nijedna informacije odavde Vam neće upropastiti priču, zapravo pomoći će Vam da se lakše uhodate. Priča povlači dosta inspiracije iz hrišćanske religije , kao što se vidi sa čudovištem koje se naziva Greh koje ima moć da uništi celu zemlju . Nepravda je velika tema u priči ,npr: Našu grupicu je sud proglasio krivim jer su hteli da pošalju mrtvog čoveka u raj (farplane) i oni ispaštaju zbog toga . Tu se vidi politička korupcija i manipulacija pravnim sistemom. Dosta kompleksna i filozofski nastrojena, ali sa druge strane lako se prati i sve se objašnjava u hodu,tako da nikada nemate osećaj da ste prenatrpani informacijama. 

Mehanika igre ( Gameplay)

Mehanika igre se zasniva na poteznom borbenom sistemu ( turn-based combat). Imamo u gornjem desnom uglu tabelu sa svim potezima i kako ti potezi slede. Takva vrsta mehanike ostavlja dosta prostora zapravo samoj strategiji igrača. U početku su borbe dosta lake, ali bosses zahtevaju znanje dosta intenzivnog načina manipulisanja poteza. Svaka Poslednja fantazija prati ovaj sistem borbe, tako da ako ste igrali neke prethodne naslove , bićete uveliko uhodani.

Dozvoljena su 3 lika, ali se bilo kojih od ta 3 može zameniti sa bilo kojim ostalim u sred same borbe. Tako da je dozvoljeno da eksperimentišete i saznate šta Vam najviše prija za igru.. Svaki glavni lik u igrici ima osim snovnih komandi i jedan specijalan napad ( Overdrive). Za svakog je drugačiji i vezan je za tematiku lika, kako igrica napreduje i oni se menjaju. Razmišljajte o njima kao o ultimate potezima, oduzimaju jedan potez ali su zato dosta jaki . Sličnu ovakvu mehaniku ima i Tales of serijal. Sve u svemu veoma izazovna igrica što se mehanike tiče. Iako je u osnovi potezni sistem bitke su relativno brze i mogu brzo da se završe ako se iskoristite mane neprijatelja. Samo se morati naviknuti na random encounters koji su veoma česti i retko kad da ih izbegavate jer pomoću njih likovi dosta napreduju ( Level up ). Poslednja fantazija X ujedno ima i poseban sistem napredovanja ( leveling) koji se naziva sfernomrežičast sistem ( sphere-grind system). On daje slobodu igraču da bira kojim putem će se likovi razviti, dolazi do dosta prekrštavanja tako da tu dolazi do izbora. 

Muzika ( Music)

Šta reći o muzici a da nisu reči pohvale... Kompozitor Noubo Uematsu je odradio savršen posao, zajedno sa celim timom i orkestrom koji radio sa njim. Igricu uglavnom prate melanholični tonovi sa po kojom himnom (hymn). Prožimaju se i akustične note koje dosta olakšavaju atmosferu ali ima i dosta kalsičnih instrumentala. Provuče se po koja malo pozitivnija pesma ,ali zbog same tematike igrice to nije toliko često.Pesme koje se ističu su: To Zanarkand, Suteki Da Ne , Yuna’s theme,.... 

Grafika ( Graphics)

Grafika je isto odlična.. Glupo mi je što samo pišem reči pohvale ali šta drugo da kažem. Igrica je izašla 2000-tih godina i tad je izgledala ispred svog vremena. Likovi i njihove facijalne ekspresije su odlično odrađene iako su bile čudne ponekad (Usta previše otvorena,previše pomeranja vilice za mali broj reči) . Igrica ima i odrađen port na visoku rezoluciju (HD resulotion port) koji je dostupan i na računarima a ne samo konzolama. Relativno i u samom portu grafika nije toliko poboljšana jer se i original drži dobro u ovim današnjim standardima. Pogotovo da ne pričam o odrađenim glumačkim scenama (cutscenes) koji imaju grafiku koja se ni danas ne može prevazići, a igrica je izašla 2001-2002. Zaključak : Jedna predivna i dugačka avantura . Trebaće Vam najmanje oko 40 sati samo za osnovnu priču. To se lako dati udvostručiti , ali je itekako vredno toga. Recenziju radio : Miloš Stojičić