Energetski Bilans Plan Za 2008

ЕНЕРГЕТСКИ

БИЛАНС

РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ЗА 2008. ГОДИНУ 1. МЕТОДОЛОГИЈА ЗА ИЗРАДУ ЕНЕРГЕТСКОГ БИЛАНСА Енергетски биланс Републике Србије за 2008. годину приказује енергетске токове за три године: остварено у 2006. години, процену стања за 2007. годину и план за 2008. годину. Подаци се односе на територију Републике Србије без података за територију Аутономне покрајине Косово и Метохија, с обзиром да је увид у производњу и потрошњу енергије на овој територији могуће имати само када је у питању електрична енергија. Енергетски биланс садржи годишњи приказ токова свих енергената у оквиру три основна система: - СИСТЕМ ПРИМАРНЕ ЕНЕРГИЈЕ у овиру којег се даје структура укупно расположиве примарне енергије за потрошњу. То је домаћа производња на бази коришћења сопствених ресурса примарне енергије (угаљ, нафта, природни гас, хидропотенцијал) и нето увоз1 примарне енергије (укључујући нето увоз електричне енергије). Приказ коришћења обновљивих извора енергије није потпун, односно осим података о искоришћеном хидропотенцијалу и производњи биодизела нема података о биомаси, геотермалној енергији, сунчевој енергији, енергији ветра, будући да до сада није постојала статистика о њиховом коришћењу у енергетске сврхе. Међутим, обавезе које Република Србија има као потписница Уговора о Енергетској заједници намећу да се што пре спроведе потпуно евидентирање коришћења свих облика обновљивих извора енергије. - СИСТЕМ ТРАНСФОРМАЦИЈЕ примарне енергије у оквиру којег се приказују енергенти потребни за процесе трансформације примарне енергије, те производња енергије (укључујући сопствену потрошњу, губитке у трансформацији, преносу и дистрибуцији енергије до крајњих потрошача). Структуру овог нивоа чине термоелектране, хидроелектране, термоелектране - топлане, топлане, индустријске енергане, рафинерије нафте, сушаре угља, и високе пећи. - СИСТЕМ ФИНАЛНЕ ЕНЕРГИЈЕ који садржи потрошњу енергије за неенергетске сврхе (неенергетска потрошња) и потрошњу финалне енергије у енергетске сврхе. Потрошња финалне енергије у енергетске сврхе исказује се на два начина. Први начин обухвата структуру сектора потрошње, а то су индустрија, саобраћај и остало (домаћинства, јавне и комерцијалне делатности и пољопривреда). Због недовољних и непоузданих података ову структуру није могуће приказати детаљније. Други начин обухвата структуру енергената: чврста горива, течна горива, гасовита горива, електрична енергија, топлотна енергија. Будући да нема довољно поузданих података о структури потрошње финалне енергије у енергетске сврхе, ова структура је у највећој мери процењена. У оквиру енергетског биланса износи свих енергената су исказани у физичким јединицама (чврста горива у милионима t, течна горива у милионима t, гасовита горива у милионима m3, електрична енергија у GWh, а топлотна енергија у ТЈ) и у милионима тона еквивалентне нафте (toe). Једна t еквивалентне нафте износи 41,868 GJ или 11,630 MWh електричне енергије, или 2 тоне каменог угља односно 5,586 t сировог лигнита. У Табели 1. приказани су фактори за конверзију јединица енергије у међународној статистици. Табела 1: Фактори за конверзију јединица енергије у међународној статистици У: TJ Gcal Mtoe MBtu Из: Тераџул TJ 1 238.8 2.388 x 10-5 947.8 Гигакалорија Gcal 4.1868 x 10-3 1 107 3.968 4 7 Mtoe * Mtoe 4.1868 x 10 10 1 3.968 x 107 Милиона Btu MBtu 1.0551 x 10-3 0.252 2.52 x 10-8 1 -5 Гигават сати GWh 3.6 860 8.6 x 10 3412

1

Нето увоз представља разлику између увоза и извоза енергената.

GWh 0.2778 1.163 x 10-3 11630 2.931 x 10-4 1

Енергетски биланс је израђен на основу података о производњи, преради и снабдевању енергијом и енергентима у складу са методологијом Еуростата. За израду Енергетског биланса Републике Србије за 2008. годину коришћени су подаци Покрајинског секретаријата за енергетику и минералне сировине Аутономне покрајине Војводине, подаци Републичког завода за статистику, Управе царина, ЈП Електропривреда Србије, ЈП Електромрежа Србије, ЈП Србијагас, ЈП Транснафта, НИС а.д, ЈП Ресавица, Пословног Удружења топлана Србије и топлана у оквиру система даљинског грејања, US STEEL Србија и VICTORIA GROUP. На основу добијених података и њихове обраде, установљени су појединачни односно секторски биланси нафте и нафтних деривата, природног гаса, угља, електричне и топлотне енергије, те су исти обједињени у табели Збирни енергетски биланс Републике Србије, која је саставни део овог Енергетског биланса.

2. ЕНЕРГЕТСКИ БИЛАНСИ ПО ВРСТАМА ЕНЕРГЕНАТА 2.1 Нафта Биланс нафте обухвата производњу сирове нафте, нето увоз сирове нафте и нафтних деривата, прераду у рефинеријама, те потрошњу нафтних деривата, а у оквиру пословања НИС а.д. и процењеног промета трећих лица. Производња сирове нафте се односи на домаћу производњу у земљи и производњу у Анголи, али се билансира само домаћа производња. Домаћа производња сирове нафте планирана за 2008. годину износи 0,635 милиона t, а то је нешто мање од процењене производње у 2007. години која износи 0,640 милиона t. Снабдевање сировом нафтом се највећим делом обезбеђује из увоза (81%), док се мањи део (19%) обезбеђује из домаће производње. На слици 1. приказано је учешће домаће производње сирове нафте и нето увоза у снабдевању нафтом у 2008. години. ПРОИЗВОД ЊА СИРОВЕ НАФТЕ 19%

УВОЗ СИРОВЕ НАФТЕ 81%

ПРОИ ЗВОДЊА СИ РОВЕ НАФТЕ

УВОЗ СИ РОВЕ НАФТЕ

Слика 1: Учешће домаће производње и увоза у снабдевању нафтом у 2008. години План увоза сирове нафте у 2008. години је 2,630 милиона t што је готово исти износ као и у 2007. години. За прераду у рафинеријама користе се расположива сирова нафта (из домаће производње, нето увоза и залиха) и компоненте за прераду (полупроизводи). Прерада нафте одвија се у рафинеријама нафте: Нови Сад и Панчево. Планирана је производња деривата у 2008. години у износу од 3,577 милиона t односно 2,6 % више у односу на 2007. годину када је процењена производња у износу од 3,486 милиона t. Планирана потрошња нафтних деривата у 2008. години износи 4,335 милиона t, а то је за готово 6% више у односу на процењену потрошњу у 2007. годину која износи 4,098 милиона t. Дакле, домаћа производња нафтних деривата није довољна и мања је од планиране потрошње, те ће се додатне количине нафтних деривата у 2008. години обезбедити из увоза. У структури потрошње нафтних деривата нарочито је значајан пораст потрошње течног нафтног гаса, приманог бензина, дизел горива и битумена.

2

Потрошња нафтних деривата у неенергетске сврхе за 2008. годину је за 3% већа од процењене потрошње у 2007. години и износи 0,81 милиона t. У структури потрошње нафтних деривата у енергетске сврхе разликујемо: - потрошњу за енергетске трансформације у термоелектранама, термоелектранама - топланама, топланама и индустријским енерганама; - финалну потрошњу по секторима потрошње, а то су индустрија, саобраћај и остало (домаћинства, јавне и комерцијалне делатности, пољопривреда). Потрошња нафтних деривата у секторима потрошње (индустрије, саобраћаја и остало) расте и то највише у сектору саобраћаја. Планирана потрошња за 2008. годину износи 2,92 милиона t, што је за 10 % више од процењене потрошње у 2007. години. 2.2 Природни гас Билансиране количине природног гаса обухватају домаћу производњу природног гаса, увоз и потрошњу. Приказане количине природног гаса исказане су у милионима Sm3. Домаћа производња природног гаса опада, те је у 2008. години планирана производња у износу од 230 милиона m3 за готово 10 % мања од процењене производње у 2007. години када би требало да износи 252 милиона m3. Укупне потребе за природним гасом обезбеђују се у највећој мери из увоза. На слици 2. је приказано учешће домаће производње природног гаса (9%) и увоза (91%) у снабдевању природним гасом.

ДОМАЋА ПРОИЗВОДЊА 9%

УВОЗ 91%

ДОМАЋА ПРОИ ЗВОДЊА

УВОЗ

Слика 2: Учешће домаће производње и увоза у снабдевању природним гасом у 2008. години. Планирани увоз природног гаса за 2008. годину у износу од 2383 милиона m3 је за 11 % већи од увоза у 2007. години који је процењен на 2138 милиона m3. У циљу сигурности снабдевања за грејну сезону 2007/2008. годину, биће обезбеђено 20 милиона m3 природног гаса увозом из Мађарске, за вршну потрошњу (када су потребе за увозним гасом веће од максималних 10 милиона m3/ дан), док ће остале количине бити набављене из Руске федерације. Ове количине требало би да буду довољне и за утискивање у подземно складиште гаса Банатски Двор ако се створе финансијски услови, као и за производњу електричне енергије у случају потребе. Укупна потрошња природног гаса утврђена је на основу података дистрибутера гаса и процењене потрошње природног гаса за остале потрошаче. Укупна потрошња природног гаса расте, те су планиране количине у 2008. години у износу од 2613 милиона m3 веће за готово 9 % од процењене потрошње у 2007. години која би требало да износи 2389 милиона m3. У структури потрошње природног гаса један део се користи у неенергетске сврхе. Планирана неенергетска потрошња природног гаса у 2007. години износи 468 милиона m3 и за 5 % је већа од потрошње у 2007. години која је процењена на 444 милиона m3. Потрошња за трансформације у термоелектранама - топланама, топланама и индустријским енерганама у износу од 878 милиона m3 за 2008. годину је иста као и у 2007. години. Међутим потрошња гаса расте у секторима потрошње те је планиран износ од 1159 милиона m3 у 2008. години за 24 % већи од процењене потрошње у 2007. години. Реализација енергетског биланса у 2008. години у делу који се односи на потрошњу природног гаса зависи од неколико фактора:

3

- Температуре ваздуха. Искуство из 2007. године показује да је спољна температура ваздуха, која је била знатно изнад просечних вредности у периоду јануар-март, утицала на знатно смањење потрошње природног гаса у групама дистрибутери, топлане и домаћинства, као и код индустријских потрошача који користе природни гас за грејање просторија. - Цена гаса и однос цене гаса у односу на друге енергенте. Диспаритет у ценама енергената може изазвати осцилације потрошње природног гаса у односу на планиране количине. Због одобреног попуста у цени мазута неке топлане су део потрошње гаса заменили мазутом у периоду јануар-март 2007. године, као и део домаћинстава која су природни гас заменила чврстим горивима због ниже цене. - Повећање броја корисника природног гаса односно прикључење нових домаћинстава је један од приоритета дефинисаних у оквиру Стратегије развоја енергетике Републике Србије до 2015. године као и Уредбе којом се утврђује Програм остварења Стратегије развоја енергетике Републике Србије до 2015. године за период од 2007. до 2012. године. Прикључење нових домаћинстава зависи од инвестиција у гасне дистрибутивне мреже свих дистрибутера, цене прикључка и платежне могућности грађана да пређу на коришћење природног гаса. - Приватизација пре свега индустријских потрошача је још увек у току, а нека предузећа која су приватизована још увек нису подигла своју производњу на планирани ниво. 2.3 Угаљ Домаћа производња угља обавља се у : - рудницима са подземном експлоатацијом; - рудницима са површинском експлоатацијом; - руднику са подводном експлоатацијом - Ковин. Планиране производње угља у 2008. години износе: - рудници са подземном експлоатацијом - 0,080 милиона t каменог угља (што је једнако процењеном износ производње у 2007. години), 0,416 милиона t мрког угља (што је за 16 % више од процењене производње у 2007. години која износи 0,360 милиона t) и 0,054 милиона t лигнита (у истом износу као и процењена вредност за 2007. годину); - рудници са површинском експлоатацијом - 36,930 милиона t лигнита (што је нешто више од производње у 2007. години за коју је процењен износ од 36,400 милиона t); - рудници са подводном експлоатацијом угља - 0,500 милиона t лигнита (што је за 77% више од производње у 2007. години када је процењен износ од 0,280 милиона t). Највећи део домаће производње угља односи се на производњу нискокалоричног лигнита и то из површинске експлоатације (рудници Колубара и Костолац). На слици 3. приказана је структура каменог угља, мрког угља и лигнита у укупној домаћој производњи у 2008. години.

КАМЕНИ УГАЉ 0%

МРКИ УГАЉ 2%

ЛИГНИТ 98% КАМЕНИ УГАЉ

МРКИ УГАЉ

ЛИГНИТ

Слика 3: Учешће појединих врста угљева у укупној домаћој производњи угља у 2008. години. Планирана примарна производња угља у 2008. години износи 7,171 милиона toe, а то је нешто више од производње у 2007. години која је процењена на 7,120 милиона toe.

4

Међутим, домаћа производња угља не задовољава у потпуности потребе тржишта те се један део потребних количина угља обезбеђује из увоза (слика 4). НЕТО УВОЗ 12%

ДОМАЋА ПРОИ ЗВОДЊА УГЉА 88% ДОМАЋА ПРОИ ЗВОДЊА УГЉА

НЕТО УВОЗ

Слика 4: Структура угља из домаће производње и нето увоза у укупној потрошњи у 2008. години. Планирани нето увоз угља у 2008. години износи 0,99 милиона toe и за 10% је већи од нето увоза у 2007. години када је процењен на 0,90 милиона toe. Највише се увозе квалитетније врсте угљева (кокс, камени угаљ, мрки угаљ). Укупна потрошња угља у 2008. години расте те планирани износ (8,161 милиона toe ) је за 18 % већи од процењене потрошње (8,019 милиона toe) у 2007. години. Овакав раст потрошње угља последица је повећане потрошње за потребе трансформација. Потрошња угља за процесе трансформација, осим потрошње у термоелектранама, термоелектранама - топланама, топланама, индустријским енерганама, обухвата и количине кокса које се троше у високим пећима и производњу и потрошњу високопећног гаса. При томе су из трансфорамција посебно издвојне количине лигнита које се користе за прераду у сушари односно производњу сушеног лигнита. У 2008. години планирана производња сушеног лигнита у износу од 0,17 милиона toe је једнака процењеној производњи у 2007. години. У 2008. години планирана је потрошња угља и високопећног гаса за енергетске трансформације у износу од 7,547 милиона toe, а то је за 4 % више од процењене потрошње која у 2007. години износи 7,244 милона toe. Планирана финална потрошња угља у 2008. години у секторима потрошње износи 0,995 милиона toe и мања је за 10 % у односу на 2007. годину, када процењена финална потрошња износи 1,109 милиона toe. 2.4 Електрична енергија Билансирана електрична енергија обухвата: - производњу електричне енергије у термоелектранама, термоелектранама - топланама и хидроелектранама; - нето увоз електричне енергије; - потрошњу за пумпне акумулације; - губитке у преносу и дистрибуцији; - потрошњу енергетског сектора; - финалну потрошњу по секторима потрошње. Планирана укупна производња електричне енергије у 2008. години износи 36827 GWh, од чега је планирана производња у термоелектраама од 25933 GWh, у термоелектранама - топланама 564 GWh и у хидроелектранама 10330 GWh. Структура учешћа електрана у производњи електричне енергије у 2008. години приказана је на слици 5.

5

ХИ ДРОЕЛЕКТРАНА 28%

ТЕРМОЕЛЕКТРАНА ТОПЛАНА 2%

ТЕРМОЕЛЕКТРАНА 70%

ТЕРМОЕЛЕКТРАНА ТЕРМОЕЛЕКТРАНА - ТОПЛАНА ХИ ДРОЕЛЕКТРАНА

Слика 5: Структура електрана у производњи електричне енергије у 2008. години. Овако планирана укупна производња је за 2 % већа од производње у 2007. години која је процењена на 36102 GWh и покрива највећи део потреба за електричном енергијом у 2008. години. Планирани нето увоз електричне енергије у 2008. години износи 717 GWh, а процењени нето увоз електричне енергије у 2007. години износи 147 GWh,. У 2008. години планирани губици у преносу износе 1332 GWh што је за 9% више од процењених губитака у преносу у 2007. години који износе 1217 GWh. Планирани губици у дистрибуцији у износу од 4303 GWh су за 2% мањи од процењених губитака у 2007. години у износу 4371 GWh . Планирана финална потрошња за 2008. годину износи 26650 GWh, што је у односу на процењену финалну потрошњу од 25305 GWh у 2007. години за 5% више. На слици 6 приказана је структура финалне потрошње електричне енергије по секторима у 2008. години.

И НДУСТРИ ЈА 26%

ОСТАЛО 16%

САОБРАЋАЈ 1% ДОМАЋИ НСТВ А 57%

ИНДУСТРИЈА САОБРАЋАЈ ДОМАЋИНСТВА ОСТАЛО

Слика 6: Структура финалне потрошње електричне енергије по секторима у 2008. години У оквиру овог биланса посебно су приказани подаци о производњи електричне енергије на територији Аутономне покрајине Косово и Метохија, али због непостојања података о осталим енергентима, они нису укључени у укупан енергетски биланс. Планирано је повећање производње електричне енергије на територији Аутономне покрајине Косова и Метохије за 5 % у 2008. години и износи 4800 GWh, док процењена производња за 2007. годину износи 4714 GWh. 2.5 Топлотна енергија Билансирана производња топлотне енергије обухвата потрошњу енергената, производњу топлотне енергије у термоелектранама, термоелектранама - топланама, топланама и индустријским енерганама, као и финалну потрошњу по секторима потрошње.

6

Структуру енергената за производњу топлотне енергије чине угаљ (25 %), природни гас (51 %), и течна горива (24 %). У 2008. години планирана је бруто производња топлотне енергије у износу од 1,109 милиона милиона toe или за 7 % више од производње у 2007. години која је процењена у износу од 1,034 милиона toe. На слици 7. приказана је структура производње топлотне енергије по енергетским постројењима.

Индустријске енергане* 46%

Термоелектране 4%

ТермоелектранеТоплане 4%

Топлане* 46%

Термоелектране Термоелектране-Топлане Топлане* Индустријске енергане*

Слика 7: Структура производње топлотне енергије по енергетским постројењима у 2008. години Планирана финална потрошња топлотне енергије за 2008. годину у износу од 0.998 милиона toe је за 7 % већа од процењене потрошње у 2007. години која износи 0.931 милиона toe.

2.6 Обновљиви извори енергије У области обновљивих извора енергије (ОИЕ) до сада је приказивана само производња електричне енергије из хидроелектрана. Поред хидропетнцијала великих водених токова, од чега је искоришћени хидропотенцијал око 10000 GWh а преостали технички искористив хидропотенцијал за градњу објеката снаге веће од 10 МW износи 5200 GWh годишње, Република Србија располаже значајним потенцијалом осталих обновљивих извора енергије (укључујући потенцијал малих водених токова до 10 МW ) који је процењен на 3,83 милиона toe годишње. Учешће појединих ОИЕ у овом енергетском потенцијалу приказана је на слици 8.

СУНЧЕВА ЕНЕРГИЈА 17% ЕНЕРГИЈА ВЕТРА 5% ГЕОТЕРМАЛНА ЕНЕРГИЈА 5%

ХИДРОПОТЕНЦИЈАЛ МАЛИХ ВОДЕНИХ ТОКОВА 10%

БИОМАСА 63%

БИОМАСА ХИДРОПОТЕНЦИЈАЛ МАЛИХ ВОДЕНИХ ТОКОВА ГЕОТЕРМАЛНА ЕНЕРГИЈА ЕНЕРГИЈА ВЕТРА СУНЧЕВА ЕНЕРГИЈА

Слика 8: Учешће појединих ОИЕ у енергетском потенцијалу

7

У структури овог Енергетског биланса, а у оквиру производње енергије из ОИЕ поред хидропотенцијала приказана је и производња биодизела. Наиме, у 2007. години започела је са радом фабрика биодизела у Шиду, те су у енергетском билансу приказане и количине које се односе на производњу и потрошњу биодизела у 2007. и 2008. години (слика 9.). У 2008. години планирано коришћење хидропотенцијала (0,890 милиона toe) је за 10 % веће од процењеног у 2007. години (0,810 милиона toe). Производња електричне енергије из хидроелектрана приказана је у оквиру поглавља 2.4. Планирана производња биодизела у 2008. години (0,061 милиона toe) ће за готово 2,5 пута бити већа од процењене производње у 2007. години (0,026 милиона toe).

Биодизел 6%

Хидро пот енцијал 94%

Хидропотенцијал

Биодизел

Слика 9: Учешће хидропотенцијала и биомасе у производњи примарне енергије из ОИЕ у 2008. години Уредбом о утврђивању Програма остваривања Стратегије развоја енергетике Републике Србије до 2015. године за период од 2007. до 2012. године, посебно су дефинисане мере и активности које је потребно спровести у наредном периоду како би се повећало коришћење обновљивих извора енергије у Републици Србији.

3. УКУПНЕ ПОТРЕБЕ ЗА ЕНЕРГИЈОМ Укупне енергетске потребе Републике Србије (без података за територију Аутономне покрајине Косово и Метохија) на годишњем нивоу приказују се у формату збирног енергетског биланса, а на основу претходно дефинисаних појединачних биланса за нафту и нафтне деривате, природни гас, угаљ, електричну и топлотну енергију, те обновљиве изворе енергије. Овим форматом утврђена је : - укупна домаћа производња примарне енергије; - нето увоз; - укупно расположива примарна енергија за потрошњу; - енергенти за енергетске трансформације; - потрошња енергетског сектора; - губици у преносу и дистрибуцији; - неенергетска потрошња; - финална потрошња енергената према секторима потрошње и према енергентима. Укупна планирана примарна енергија за потрошњу у 2008. години износи 15,583 милиона toe што је за 5 % више од процењене укупне количине примарне енергије у 2007. години која износи 14,824 милиона toe. Потребна количина ове енергије обезбедиће се из домаће производње и нето увоза. На слици 10. приказана је структура домаће производње примарне енергије по енергентима у 2008. години.

8

Обновљиви Електрична извори енергија 6% 0%

Гас 13%

Нафта 28% Угаљ

Угаљ 53%

Нафта

Гас

Обновљиви извори

Електрична енергија

Слика 10: Структура енергената у укупној потрошњи примарне енергије у 2008. години Домаћа производња примарне енергије приказује годишњу експлоатацију/коришћење домаћих ресурса на годишњем нивоу: угља, сирове нафте, природног гаса и обновљивих извора енергије (хидропотенцијала и биодизела). Планирана производња примарне енергије у 2008. години износи 8,939 милиона toe и за 2 % је већа од процењене производње у 2007. години која би требало да износи 8,796 милиона toe. Нето увоз енергената расте, односно планирани нето увоз у 2008. години у износу од 6,490 милиона toe је за 6 % већи од нето увоза у 2007. години када је процењен на 6.139 милиона toe. Пројектована увозна зависност за 2008. годину износи 42 %, што је за 1% више од процењене увозне зависности у 2007. години која износи 41 %. Укупна примарна енергија расположива за потрошњу користи се: - за трансформације у термоелектранама, хидроелектранама, термоелектранама - топланама, топланама, индустријским енерганама, рафинеријама нафте, сушарама, високим пећима; - директно за финалну потрошњу. У оквиру појединачних биланса дефинисани су енергенти који улазе у процес трансформација и приказани су на слици 11, као и излаз из трансформација односно производња трансформисаних облика енергије приказана по енергентима на слици 12. и по енергетским постројењима на слици 13. ВИСОКОПЕЋНИ ГАС 2% ПРИРОДНИ ГАС 5%

ХИДРОПОТЕНЦИЈАЛ 7%

НАФТНИ ДЕРИВАТИ 3%

СИРОВА НАФТА, ПОЛУПРОИЗВОДИ 27%

УГАЉ 56%

УГАЉ

СИРОВА НАФТА, ПОЛУПРОИЗВОДИ

НАФТНИ ДЕРИВАТИ

ПРИРОДНИ ГАС

ВИСОКОПЕЋНИ ГАС

ХИДРОПОТЕНЦИЈАЛ

Слика 11: Структура енергената који учествују у трансформацијама у 2008. години

9

УГАЉ; 0,17

ТОПЛОТНА ЕНЕРГИЈА*; 1,11

НАФТНИ Д ЕРИВАТИ; 3,53

ЕЛЕКТРИЧНА ЕНЕРГИЈА; 3,17

ВИСОКОПЕЋНИ ГАС; 0,34

УГАЉ

НАФТНИ ДЕРИ ВАТИ

ВИ СОКОПЕЋНИ ГАС

ЕЛЕКТРИ ЧНА ЕНЕРГИ ЈА

ТОПЛОТНА ЕНЕРГИ ЈА*

Слика 12: Производња трансформисаних облика енергије у милионима toe у 2008. години.

Индустријске енергане*; 0,51

Сушара; 0,17

Високе пећи; 0,34

Термоелектране; 2,23

Топлане*; 0,51

Рaфинерије; 3,53

Термоелектране Термоелектране-Топлане Топлане* Сушара

ТермоелектранеТоплане; 0,05

Хидроелектране; 0,89

Хидроелектране Рaфинерије Индустријске енергане* Високе пећи

Слика 13: Производња трансформисаних облика енергије по енргетским постројењима у 2008. години у милионима toe. Финална потрошња енергије представља суму примарне енергије која се не користи у трансформацијама (користи се директно у секторима потрошње) и енергије која се добија у процесима трансформација, умањену за потрошњу енергетског сектора, губитке у преносу и дистрибуцији енергије и неенергетску потрошњу. Планирана потрошња финалне енергије у 2008. години износи 8,173 милиона toe што је за 7 % више од процењене потрошње финалне енергије у 2007. години у износу од 7,622 милиона toe. На сликама 14. и 15. приказана је структура финалне потрошње енергије по секторима потрошње и енергентима.

10

Остало (Домаћинства , ЈКД, Пољопривред а) 40%

Топлотна енергија 12%

Индустрија 34%

Електрична енергија 28%

Саобраћај 26%

Индустрија Саобраћај Остало (Домаћинства, ЈКД, Пољопривреда)

Слика 14: Учешће сектора потрошње у финалној потрошњи енергије у 2008.

Гасовита горива 11%

Чврста горива Гасовита горива Топлотна енергија

Чврста горива 13%

Течна горива 36%

Течна горива Електрична енергија

Слика 15: Структура енергената у финалној финалној потрошњи енергије у 2008.

То значи да планирана финална потрошња највише расте у сектору саобраћаја и то за 12% у односу на 2007. годину, затим у осталим секторима (домаћинства , јавне и комерцијалне делатности, пољопривреда) за 7% више него у 2007. години , док је раст потрошње у индустрији за 5% већи од процењене потрошње за 2007. годину. У структури потрошње финалне енергије по енергентима, највећи је пораст потрошње гасовитих горива и то за 24% више него у 2007. години и течних горива за 12% више од процењене потрошње у 2007. години. У 2008. години потрошња електричне енергије је за 7% већа од процењене у 2007. години, потрошња топлотне енергије за 5%, док ће се потрошња чврстих горива смањити за 10% у односу на потрошњу из 2007. године.

4. ЗАКЉУЧАК Утврђени Енергетски биланс Републике Србије за 2008. годину, који приказује енергетске токове у 2007. и 2008. години, показује да укупна потрошња примарне и финалне енергије расте. Од укупне потрошње примарне енергије већи део (око 58%) се обезбеђује из домаће производње у којој доминира производња нискокалоричног угља. Структура енергената у домаћој производњи енергије приказана је на слици 16.

Нафт а 7%

Гас 2%

Угаљ

Обнов љив и изв ори енергије 11%

Нафт а

Гас

Угаљ 80% Обнов љив и изв ори енергије

Слика 16:Структура енергенат у производњи примарне енергије у 2008. години.

11

Из увоза се обезбеђује око 42 % од укупно потребне примарне енергије, а у структури нето увоза доминира увоз сирoве нафте и нафтних деривата, затим природни гас, угаљ те готово незнатно електрична енергија (домаћа производња електричне енергије готово у потуности задовољава потребе). Структура енергената који учествују у нето увозу приказана је на слици 17. Електрична енергија 1%

Гас 29%

Угаљ 15%

Нафта 55% Угаљ

Нафта

Гас

Електрична енергија

Слика 17: Структура енергената у нето увозу у 2008. години Република Србија је сиромашна енергентима односно домаће резерве нафте и гаса су мале, а највеће су резерве угља и то лигнита. Имајући у виду ову чињеницу као и то да потрошња енергије расте, односно расте увозна зависност (у 2008. години пројекција увозне зависности износи 41,65%), неопходно је: - интензивирати мере и активности у области енергетске ефикасности и повећања коришћења обновљивих извора енергије, - повећати сигурност снабдевања енергијом и енергентима. У Табели 2 приказани су основни енергетски индикатори. Табела 2: Основни енергетски индикатори. РЕПУБЛИКА СРБИЈА

2006.

2007.

2008.

ЕФИКАСНОСТ ТРАНСФОРМАЦИЈА (ФЕ/ПЕ)

0,51

0,514

0,525

Потрошња ПЕ по становнику (kg en /capita)

1955

1993

2094

Потрошња ел.енергије по становнику (kg en/capita)

3378

3396

3582

Учешће домаћинстава у потрошњи ел.енергије

57

62

56

Учешће ел.енергије произведене из ОИЕ у укупној ел.енергији

29

28

29

Учешће ОИЕ у потрошњи ФЕ у %

13

11

12

12

ЗБИРНИ ЕНЕРГЕТСКИ БИЛАНС РЕПУБЛИКА СРБИЈА (без података за КиМ)

ПРОИЗВОДЊА ПРИМАРНЕ ЕНЕРГИЈЕ Угаљ Нафта Гас Обновљиви извори енергије

физичке јединице

ОСТВАРЕНО У 2006.

ПРОЦЕНА 2007.

ПРЕДЛОГ ПЛАНА ЗА 2008.

2008/2007

физичке јединице

милиона toe

физичке јединице

милиона toe

физичке јединице

милиона toe

-

-

8,847

-

8,796

-

8,939

102

1000 t

-

7,044

-

7,120

-

7,171

101

милиона t

0,655

0,655

0,640

0,640

0,635

0,634

99

милиона м3

264

0,210

252

0,200

230

0,183

92

-

-

0,938

-

0,836

-

0,951

114

Хидропотенцијал

-

-

0,938

-

0,810

-

0,890

110

Биодизел

-

-

-

-

0,026

-

0,061

233

ПРОМЕНА ЗАЛИХА

-

-

-0,119

-

-0,111

-

0,153

-

НЕТО УВОЗ ЕНЕРГЕНАТА

-

-

5,820

-

6,139

-

6,490

106

Угаљ

-

-

0,955

-

0,899

-

0,991

110

Нафта

-

-

3,228

-

3,526

-

3,541

100

Сирова нафта

милиона t

2,594

2,593

2,639

2,638

2,630

2,629

100

Нафтни деривати

милиона t

0,643

0,635

0,899

0,888

0,924

0,912

103

милиона м3

2085

1,660

2138

1,702

2383

1,897

111

GWh

-

-0,023

-

0,013

-

0,062

-

-

-

14,548

-

14,824

-

15,583

105

Угаљ

-

-

7,999

-

8,019

-

8,161

102

Нафта

-

-

3,764

-

4,054

-

4,329

107

милиона м3

2349

1,870

2389

1,902

2613

2,080

109

-

-

0,938

-

0,836

-

0,951

114

GWh

-

-0,023

-

0,013

-

0,062

488

УВОЗНА ЗАВИСНОСТ (%)

-

-

40

-

41

-

42

101

СТРУКТУРА ПОТРОШЊЕ ПРИМАРНЕ ЕНЕРГИЈЕ (%)

-

-

Угаљ

-

-

55

-

54

-

52

97

Нафта

-

-

26

-

27

-

28

102

Гас

-

-

13

-

13

-

13

104

Обновљиви извори

-

-

6

-

6

-

6

108

Електрична енергија

-

-

0

-

0

-

0

464

GWh

36719

3,160

36102

3,100

36827

3,170

102

Термоелектране

GWh

25610

2,200

26130

2,250

25933

2,230

99

Хидроелектране

GWh

10902

0,940

9380

0,810

10330

0,890

110

Термоелектране-топлане

GWh

207

0,020

592

0,050

564

0,050

100

ЕНЕРГЕНТИ ЗА ПРОИЗВОДЊУ ЕЛ. ЕНЕРГИЈЕ

-

-

7,495

-

7,427

-

7,713

104

Угаљ

-

-

6,459

-

6,429

-

6,693

104

Нафта

-

-

0,062

-

0,107

-

0,079

74

Гас

-

-

0,035

-

0,081

-

0,052

64

Хидропотенцијал

-

-

0,938

-

0,810

-

0,890

110

ЕНЕРГЕНТИ ЗА ДРУГЕ ТРАНСФОРМАЦИЈЕ

Гас Електрична енергија

УКУПНА ПОТРОШЊA ПРИМАРНЕ ЕНЕРГИЈЕ

Гас Обновљиви извори (хидропотенцијал и остало) Електрична енергија

ПРОИЗВОДЊА ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ

-

-

-

-

-

5,203

-

5,117

-

5,274

103

Рaфинерије

-

-

3,421

-

3,451

-

3,520

102

Топлане

-

-

0,563

-

0,527

-

0,563

107

Индустријске енергане

-

-

0,606

-

0,590

-

0,599

102

Сушара

-

-

0,229

-

0,189

-

0,198

105

Остало

-

-

0,383

-

0,361

-

0,393

109

-

-

0,893

-

0,849

-

0,827

97

НЕЕНЕРГЕТСКА ПОТРОШЊА

-

-

1,027

-

1,134

-

1,175

104

ГУБИЦИ

-

0,725

-

0,696

-

0,736

105

ПОТРОШЊА ФИНАЛНЕ ЕНЕРГИЈЕ (ФЕ)

-

-

7,360

-

7,622

-

8,173

107

ПО СЕКТОРИМА

-

-

7,360

-

7,622

-

8,173

107

Индустрија

-

-

2,586

-

2,675

-

2,791

105

Саобраћај

-

-

1,774

-

1,923

-

2,157

112

Остало (Домаћинства, ЈКД, Пољопривреда)

-

-

3,000

-

3,024

-

3,225

107

-

-

7,360

-

7,622

-

8,173

107

Чврста горива

-

-

1,097

-

1,139

-

1,027

90

Течна горива

-

-

2,328

-

2,626

-

2,930

112

милиона м3

1007

0,806

936

0,750

1159

0,926

124

GWh

25135

2,162

25305

2,176

26650

2,292

105

TJ

40496

0,967

38985

0,931

41789

0,998

107

ПОТРОШЊА ЕНЕРГЕТСКОГ СЕКТОРА

ПО ЕНЕРГЕНТИМА

Гасовита горива Електрична енергија Топлотна енергија СТРУКТУРА ЕНЕРГЕНАТА У %

-

-

-

-

-

-

-

-

Чврста горива

-

-

15

-

15

-

13

84

Течна горива

-

-

32

-

34

-

36

104

Гасовита горива

-

-

11

-

10

-

11

115

Електрична енергија

-

-

29

-

28

-

28

98

12

100

Топлотна енергија

13

12