Dobro Je Znati Za Moskva

Dobro je znati: Moskva - Glavni grad Ruske Federacije smješten je na istoimenoj rijeci. Po podacima iz 2004. godine ima 11, a sa širim područjem preko 13 milijuna stanovnika. Sovjetski klasicizam - ''Staljinova arhitektura'' ostavila je iza sebe ''sedam sestara'', odnosno sedam upečatljivih građevina u Moskvi od kojh je jedna i hotel Ukrajina. Od poznatijih to su i Ministarstvo vanjskih poslova i Moskovski državni univerzitet. Jedna od zgrada, Palača znanosti i kulture, izgrađena je u Varšavi. Ideja je bila stvoriti prepoznatljivu, sovjetsku arhitekturu koja bi pokazivala snagu i sposobnost sovjetske vlasti i države. A za tako što je stvoren spoj gotičkih katedrala, kremaljskih zidina i njujorških nebodera s početka prošlog stoljeća. Neki izvori tvrde da je Staljinu pravi uzor bio Municipal Building, zgrada na križanju njujorških ulica Centre i Chambers. Moskovska podzemna - Proradila je 1935. godine. Danas ima 171 stanicu, a dužina pruge je 278 kilometara. Preveze najviše putnika od svi podzemnih na svijetu, blizu 9 milijuna dnevno. Jedinstvena je i po raskošnoj uređenosti postaja. Tipičan primjer su postaje Park Kultury, Kijevskaya i Mayakovskaya. Cijena karte za jednu vožnju je 15 rubalja. Cijene - Moskva nije jeftina. Na Crvenom trgu kava i mineralna stoje 60 kuna. Mala pizza u pizzeriji u sklopu hotela 55 kuna, a cola od pola litre je 24 kune. Uvozno pivo stoji 36 kuna. Cijene zavise od položaja i kategorije objekta.

Сама реч кремљ, а везано за Москву, се први пут помиње у извештајима о пожару у Москви 1331. године. После тога сама реч се губи и не среће се у наредних два и по века све до 1589. године када је изграђен зид и око новоприпојеног насеља које се развило северно од Кремља, названог Белгород. У тадашњим извештајима се за утврђено седиште цара у самом језгру Москве употребљава назив Кремљ, који од тада до данас постаје сталан и незаменљив.

Историјски развој московског Кремља [уреди] Током више од осам векова постојања, изглед Кремља се више пута мењао. Свака епоха руске историје и владари који су их обележили, оставили су свој траг у изградњи и развоју згуснутих кремљских грађевина, од којих су Иван Калита, Иван III, Катарина II и Николај I Романов имали највише заслуга за коначан изглед Кремља.  Sekoja epoha vo ruskata istorija I vladari koi bile obele`eni ostavile svoja traga vo izgradbata I razvojot na zbienata kremqlska gradba, od koi Ivan Kalita, Ivan III, Katarina II I Nikolaj I Romanov.

Историја Кремља се може поделити на три периода: 1. средњевековни Кремљ, период владавине кнежева и монголске доминације, до Ивана III; 2. “Италијански Кремљ”, како је Артур Војс назвао Кремљ реновиран под утицајем ренесансне архитектуре; 3. модерни Кремљ, на чији су развој највише утицаја имали Катарина II и Николај I, односно псеудокласични и псеудоруски стил градње.