-demokratija-i-ljudska-prava-elaborat 1.pdf

НЕЗАВИСНИ УНИВЕРЗИТЕТ БАЊА ЛУКА ПЕДАГОШКИ ФАКУЛТЕТ

ЕЛАБОРАТ

Stranica

Бања Лука, децембар 2015. године.

1

О ОПРАВДАНОСТИ ИЗВОЂЕЊА НОВОГ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА

НЕЗАВИСНИ УНИВЕРЗИТЕТ БАЊА ЛУКА ПЕДАГОШКИ ФАКУЛТЕТ

СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ АКАДЕМСКИХ СТУДИЈА I И II ЦИКЛУСА

Демократија и људска права (4+1) ( од академске 2016/2017 )

Stranica

2

Бања Лука, децембар 2015. године.

У складу са чланом 16. став 3. тачке од а) до д) Уредбе о условима за оснивање и почетак рада високошкослих установа и о поступку утврђивања испуњености услова („Службени гласник Републике Српске“ бр. 35/11) Елаборат о оправданости извођења новог студијског програма садржи: А/ ДОКАЗ О ОПРАВДАНОСТИ ИЗВОЂЕЊА НОВОГ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА ИЛИ ЕЛАБОРАТ (опис студијског програма, сврха и циљеви, компетенције студената, утемељеност студијског програма и подударност студијског програма са студијским програмима који се изводе на другим високошколским установама) Б/ СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ ( у складу са чланом 42. став 1. Закона о високом образовању) студијски програм садржи: 1. називи и циљеви студијског програма; 2. модел студијског програма; 3. област образовања којој припада студијски програм; 4. врста студија и исход процеса учења; 5. стручни, академски, односно научни назив; 6. услови за упис на студијски програм; 7. листа обавезних и изборних студијских подручја, односно предмета, са оквирним садржајем; 8. начин извођења студија и полагања испита и потребно вријеме за извођење појединих облика студија; 9. предвиђени број сати за поједине предмете и њихов распоред по годинама, бодовна вриједност сваког предмета исказана у ЕСТS бодовима; 10. бодовна вриједност завршног рада исказана у ЕСТS бодовима; 11. предуслови за упис појединих предмета или групе предмета, односно услови за упис студената у сљедећу годину; 12. начин избора предмета из других студијских програма; 13. услови за прелазак са других студијских програма у оквиру истих или сродних области студија; и 14. друга питања од значаја за извођење студијског програма.

В/ СТРУЧНИ, АКАДЕМСКИ ИЛИ НАУЧНИ НАЗИВ Г/ ПРОЦЈЕНА И ИЗВОРЕ ПОТРЕБНИХ ФИНАНСИЈСКИХ СРЕДСТАВА ЗА ОСНИВАЊЕ И ИЗВОЂЕЊЕ НОВОГ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА И ДОКАЗА О ОБЕЗБЈЕЂЕНОСТИ СРЕДСТАВА ЗА РАД

Stranica

3

Д/ ОСТАЛИ ПОДАЦИ ОД ЗНАЧАЈА ЗА ИЗВОЂЕЊЕ НОВОГ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАMA

А/ ДОКАЗ О ОПРАВДАНОСТИ ИЗВОЂЕЊА НОВОГ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА 1 ОПИС СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА Научна област: Научно поље: Ужа научна област: Стечено стручно, академско и научно звање:

Друштвене науке Педагошке науке Општа педагогија, Методика васпитнообразовног рада, Уже стручне педагошке дисциплине Први циклус: професор демократије и људских права– 240 ECTS Други циклус: магистар демократије и људских права – 300 ECTS

Stranica

4

Студијски програм Демократије и људских права реализоваће се у I и II циклусу студија. Први циклус студија траје четири године и вреднује се са 240 ECTS бодова. Други циклус студија траје једну годину и вреднује се са 60 ECTS бодова. Студенти који заврше I и II циклус студија вреднују се са 300 ECTS бодова Студијски програм је настао као резултат потреба васпитно образовног система Републике Cрпске за компетентним стручњацима који ће знати одговорити на потребе појединца, али и потребе система. Конципиран је на досадашњим властитим и другим искуставима у високом образовању и креиран у складу са савременим достигнућима науке, добром праксом и искуством високо рангираних универзитета и факултета у окружењу, Европи и свијету. Посебна пажња је посвећена захтјевима и потребама појединца, али и друштва, потребама брзог прилагођавања промјенама, које су свакодневница реалне праксе. Студијски програм Демократије и људских права је у складу са Правилником о научним и умјетничким областима, пољима и ужим областима („Службени гласник Републике Српске“ бр. 22/09), студијски програм Демократије и људских права припрада научној области друштвених наука (5.), научно поље педагошке науке (5.3), ужа научна област општа педагогија (5.3.1), методика васпитно-образовног рада (5.3.5), уже стручне педагошке дисциплине (5.3.8). Програм је конципиран да јасно указује на своје мјесто и улогу у васпитно образовном систему Републике Српске и Босне и Херцеговине. Сврха, циљеви, исходи, учења, знања и вјештине, који се његовом имплементацијом стичу, прецизно су исказани и усклађени су са кључним циљевима и задацима дефинисаним у Стратегији развоја Независног универзитета. У оквиру студијског програма усвајају се потребна знања и вјештине, неопходне за стицање излазног профила професор Демократије и људских права (240 ECTS бодова), односно магистар Демократије и људских права (300 ECTS бопдова). Структура програма је креирана тако да даје одговарајућу заступљеност кључних група предмета: општеобразовни, научно – стручни и стручно – апликативни. Настава на овом студијском програму ће се изводити примјеном савремених наставно– научних метода, са циљем да студенти овладају различитим способностима и вјештинама, антиципирајући различитост индивидуалних особина и стилова учења, и да под приближно истим условима усвајају нова знања и вјештине.

2.

СВРХА СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА

Сврха студијског програма је стицање професионалних компентенција професора демократије и људских права у планирању, извођењу и вредновању демократије и људских права у основним и срдењим школама. Припремљеност студената за анализрање предности и недостатака савременог васпитно-образовног рада ради развијања пројекција иновирања и унапређења наставних и ваннаставих активности у демократији и људским правима. Школа и васпитно образовни процес су одувијек посматрани у актуелном друштвеном контексту, и усмјерени ка задовољавању очекивања која се пред њих постављају. Васпитање и образовање дјеце у Републици Српској, али и у Федерацији Босне и Херцеговине, још увијек се одвија на традиционалан начин, тј. кроз доминантан разредно-часовни систем, иако је све наглашенија потреба његовог мијењања и прилагођавања развојним потребама дјеце и актуелним промјенама у друштву. Наглашавајући нове демократске вриједности у смислу додатних улагања у законску регулативу, развој наставних планова и програма, професионалних капацитета наставника, службе подршке, ново поимање учења и учествовања, улагање у осавремењена наставна средства и помагала и сл., постају перманентни задаци и обавеза васпитно образовног система, али и друштва у цјелости. Главна промјена у размишљању је да умјесто припремања дјеце за школу, припремамо школу да буде мјесто доступно свој дјеци. Школа је на најистакнутијем мјесту, како са аспекта одговорности за развој сваког дјетета, тако и сa аспекта одговорности према будућности друштва за којега припрема члана. Стога су и највећи захтјеви за реформом коју промовише инклузија управо у сфери васпитно образовног система. Реформа није фокусирана само на ученике, већ и на васпитно образовни систем у цјелости. Образовање за све је у суштини постављени циљ у „школи по мјери дјетета“, која би требала да буде организована на начин да удовољи потребама сваког ученика, било просјечних, исподпросјечних или надпросјечних способности. Оваквим приступом се уочава потреба за промјенама и у васпитно образовним установама (од предшколског до високошколског степена образовања), као дијелу система васпитања и образовања. Посебно питање су улоге наставника, стручних сарадника и свих професионалаца, који својим професионалним компетенцијама треба да одговоре новонасталим захтјевима, које налаже социјалн инклузија, те у том правцу и инклузија у образовању.

3. ЦИЉЕВИ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА Основи циљ студијског програма је да оспособи студента за рад са дјецом у основним и средњим школама. Циљ реализације студијског програма можемо раздвојити у двије категорије, које заједно дају квалитет високог образовања на Независном универзитету Бања Лука. Квалитет студијског програма остварује се спојем стручних и општих образовних компоненти. Циљ стручног усавршавања је:

5

Пренос знања из општеобразовних дисциплина, Оспособљавање студената за рад са дјецом у основним и средњим школама, Оспособљавање студената за рад са дјецом, коју ће мотивисати за даљи образовни рад и дати свој допринос у креирању њихове личности.

Stranica

  

Циљ општеобразовних компоненти студијског програма је:    

Стицање комуникацијских вјештина, Разумијевање научног метода, Етичко размишљање и развој система вриједности као колективне обавезе, Развој свијести о значају међуљудских односа уз уважавање и разумијевање различитости.

4. КОМПЕТЕНЦИЈЕ СТУДЕНАТА Визија овог студијског програма је унапређење садашње позиције Педагошког факултета и Независног универзитета Бања Лука у оквиру академских универзитетских студија, те изградња знања и компетенције у основним и средњим школама. Студенти ће по завршетку студија првог циклуса стећи знање потребно за рад са дјецом у у основним и средњим школама. Ширина познавања рада са дјецом даје образовање високог квалитета. Знање студената ће бити додатно повећано практичним радом током трајања образовног процеса на првом циклусу студија. Специфичност учења одређује се у оквиру програма рада сваког наставног предмета. Студенти I циклуса би били оспособљени за наставак студија на II циклусу, што је такође сврха овог студијског програма. Студијски програм за демократију и људска права је компатибилан са другим програмима истих или сличних програма са других универзитета у региону. Из садржаја наставних предмета видљиво је да се уважавају сва релевантна научна достигнућа домаћих и страних аутора. Програм сврсисходно прати савремене трендове у образовању, који се профилишу од стране ресорног министарства, уз пуно прагматично уважавање захтјева Болоњске декларације, са циљем достизања модерног, квалитетног, ефикасног, ефективног и, на крају, флексибилног образовног процеса. Реализацијом овог програма студенти би стекли општа и посебна знања и вјештине. Циљ је да се оспособе студенти за посебне области рада са дјецом у основним и средњим школама и да се спреме за упис на докторске студије. Од општих знања и вјештина студенти би овладали комуникацијским вјештинама, стекли би широку лепезу знања из свих кључних области потребних за ефикасан рад са дјецом у основним и средњим школама. Специфичност учења одређује се у оквиру програма рада сваког наставног предмета. Реализацијом овог студијског програма студенти ће стећи знања и вјештине: вјештине иновативних активности, способности за креативни индивидуални и групни рад, презентационе мултимедијалне вјештине.

Студијски програм Демократија и људска права реализоваће се у I и II циклусу студија. Први циклус студија траје четири године и вреднује се са 240 ECTS бодова. Други циклус студија траје једну годину и вреднује се са 60 ECTS бодова. Завршен студиј I и II циклус вреднује се са 300 ECTS бодова. Студијски програм настао је као резултат досадашњих властитих и туђих искустава у високом образовању и креиран је у складу са савременим достигнућима из области демократије и људсиха права. Студијски програм је цјеловит и свеобухватан, а усаглашен је са научним пољем Педагошке науке. Програм је тако конципиран да јасно указује на његово мјесто и улогу у образовном систему Републике Српске и Босне и Херцеговине. Сврха, циљеви, исходи, учења, знања и вјештине, који се његовом имплементацијом стичу, јасно су исказани и усклађени са кључним циљевима и задацима Факултета и Универзитета. У оквиру студијског програма усвајају се знања и вјештине, неопходни за стицање излазног профила професор демократије и људсиха права, односно магистар демократије и људсиха права. Кроз увођење одговарајућег броја изборних предмета, студије на овом

6

УТЕМЕЉЕНОСТ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА

Stranica

5.

програму добијају одређену флексибилност. Структура програма је креирана тако да даје одговарајућу заступљеност све три групе предмета: општеобразовни, научно – стручни и стручно – апликативни. Настава на овом студијском програму ће се изводити примјеном савремених наставно – научних метода, са циљем да студенти овладају различитим способностима и вјештинама, прилагођено њиховим индивидуалних особина и стилова учења. Циљ овог програма је да допринесе и помогне у тренутном процесу унапређивања квалитета и модернизацији образовног система у Босни и Херцеговини. Резултат програма би требао бити да дјеца у Босни и Херцеговини добију квалитетно образовање у добро вођеном и инклузивном образовном окружењу.

Б/ СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ 1. НАЗИВ И ЦИЉЕВИ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА

Назив студија: Први циклус студија: Демократије и људска права Други циклус студија: Демократије и људска права Циљ студија: Основи циљ студијског програма је да оспособи студента за рад са дјецом основних и средњих школа. Циљ реализације студијског програма можемо раздвојити у двије категорије, које заједно дају квалитет високог образовања на Независном универзитету Бања Лука. Квалитет студијског програма остварује се спојем стручних и општих образовних компоненти. Циљ стручног усавршавања је:   

Пренос знања из општеобразовних дисциплина, Оспособљавање студената за рад са дјецом основних и средњих школа, Оспособљавање студената за рад са дјецом, коју ће мотивисати за даљи образовни рад и дати свој допринос у креирању њихове личности.

Циљ општеобразовних компоненти студијског програма је:    

Стицање комуникацијских вјештина, Разумијевање научног метода, Етичко размишљање и развој система вриједности као колективне обавезе, Развој свијести о значају међуљудских односа уз уважавање и разумијевање различитости.

Побољшати њихове интелектуалне вјештине у смислу апликације/примјене стечених сазнања у унапређењу свих подручја развоја особа са тешкоћама у развоју; Побољшати њихове вјештине везано за индивидуални, односно тимски рад, мјешовити систем заштите.

Stranica

Настава се изводи као редован студиј и студије на даљину у складу са дозволом за рад универзитета, а потребно вријеме за извођење појединих облика студија (предавања, вјежбе, практичан рад) наведено је у наставним програмима за сваки предмет посебно. Рад студената у току школске године прати се континуирано кроз сљедеће обавезе студената:

7

2. ОБЛИК ИЗВОЂЕЊА СТУДИЈА

    

Присуствовање предавањима, вјежбама и другим облицима наставе, Активност студената на настави, Парцијална провјера знања (тестови, колоквијуми), Семинарски рад, Завршни испит.

У току школске године студент сакупља бодове који су предвиђени за поједине активности, у складу са наставним програмом за сваки поједини предмет. Показано знање студента оцјењује се у складу са Законом о високом образовању, Статутом Универзитета и Правилником извођењу наставе, методологији додјеле ЕЦТС бодова, вредновању предиспитних обавеза и провјери знања студената. На почетку школске године предметни наставник је обавезан упознати студенте са начином рада и бројем бодова које доносе поједине активности. Седмични фонд часова креће се од минимално двадесет (20) часова, до максимално двадесет и пет (25) часова, како је предвиђено Законом о високом образовању. Предвиђени седмични број часова за сваки предмет дат је у наставном плану и програму.

3. ОБЛАСТ ОБРАЗОВАЊА Студијски програм Демократија и људска праваје у складу са Правилником о научним и умјетничким областима, пољима и ужим областима („Службени гласник Републике Српске“ бр. 22/09), студијски програм Демократија и људска праваприпрада научној области друштвених наука(5.), научно поље педагошке науке (5.3), ужа научна област општа педагогија (5.3.1), методика васпитно-образовног рада (5.3.5), уже стручне педагошке дисциплине (5.3.8). Научна област: Научно поље: Ужа научна област: Стечено стручно, академско и научно звање:

Друштвене науке Педагошке науке Општа педагогија, Методика васпитнообразовног рада, Уже стручне педагошке дисциплине Први циклус: професор демократије и људских права– 240 ECTS Други циклус: магистар демократије и људских права– 300 ECTS

Stranica

Студијски програм Демократија и људска права реализоваће се као академски студиј I и II циклуса студија. Први циклус студија траје четири године и вреднује се са 240 ECTS бодова. Други циклус студија траје једну годину и вреднује се са 60 ECTS бодова. Студенти који заврше I и II циклус студија вреднују се са 300 ECTS бодова. Студијски програм Демократија и људска праваутемељен је на полисинтези интердисциплинарних и трансдисциплинарних приступа и савремених спознаја из педагошких, хуманистичких и других сродних друштвених наука. Студентима овог студијског програма омогућено је стицање знања и вјештина за различите професионалне идентитете, гдје стичу широки распон компетенција потребних у укључивању дјеце. Реализацијом овог програма студенти би стекли општа и посебна знања и вјештине. Циљ је да се оспособе студенти за посебне области рада са дјецом у основношколском узрасту и да се спреме за упис на докторске студије. Од општих знања и вјештина студенти би овладали комуникацијским вјештинама, стекли би широку лепезу знања из свих кључних области

8

4. ВРСТА СТУДИЈА И ИСХОД ПРОЦЕСА УЧЕЊА

потребних за ефикасан рад са дјецом у основношколском раду. Специфичност учења одређује се у оквиру програма рада сваког наставног предмета. Реализацијом овог студијског програма студенти ће стећи знања и вјештине: вјештине иновативних активности, способности за креативни индивидуални и групни рад, презентационе мултимедијалне вјештине.

5. СТРУЧНИ – АКАДЕМСКИ НАЗИВ По завршетку студија студент стиче академско звање у складу са Уредбом о коришћењу академских титула, стицању стручних и научних звања („Службени гласник Републике Српске“ бр. 11/09 и 102/10): Први циклус: ПРОФЕСОР ДЕМОКРАТИЈЕ И ЉУДСИХ ПРАВА - 240 ECTS бодова Други циклус: МАГИСТАР ДЕМОКРАТИЈЕ И ЉУДСИХ ПРАВА - 300 ECTS бодова

6. УСЛОВИ ЗА УПИС НА СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ Услови уписа на студије првог циклуса: Општи услови уписа:  Извод из матичне књиге рођених,  Диплома о завршеној четверогодишњој средњој школи,  Двије фотографије,  Нострификацију дипломе за лица која су претходно образовање стекла у иностранству,  Увјерење о положеним испитима и наставни план и програм студије (за лица која врше препис са друге високошколске установе на НУБЛ),  положен тест опште информисаности. Услови уписа на студије другог циклуса прописани су Законом о високом образовању Републике Српске, Статутом Независног универзитета Бања Лука и Правилником о упису на студије другог циклуса.

Уписну квоту за упис студената на студијске програме, за сваку академску годину, одређује орган надлежан за област високог образовања у Влади Републике Српске. Странци се могу уписати на студијски програм Демократија и људска правапод истим условима као и држављани Републике Српске, односно Босне и Херцеговине ако пружи доказ о познавању једног језика конститутивних народа Босне и Херцеговине, односно о познавању језика на којем се изводи настава. Одлуку о броју уписаних студената у новој школској години доноси Управни одбор Универзитета.

9

 

Општи услови уписа: Извод из матичне књиге рођених, Диплому о завршеном претходном првом циклусу студија (за мастер студиј завршеним основним, односно студијама првог циклуса), Двије фотографије, Увјерење о положеним испитима и Наставни план и програм претходних студија

Stranica

 

7. ЛИСТА ОБАВЕЗНИХ И ИЗБОРНИХ ПРЕДМЕТА

Stranica

10

Наставни план који је саставни дио овог студијског програма садржи листу обавезних и изборних наставних предмета, подијељен по годинама студија. Оквирни садржај свих наставних предмета налазе се у силабусима наставних предмета који су саставни дио овог студијског програма.

Наставни план основног студија за усмјерење: ДЕМОКРАТИЈА И ЉУДСКА ПРАВА Први семестар

Предавања и вјежбе

ЕЦТС

Филозофија слободе

4+2

8

Теорије демократије

4+2

8

Цивилно друштво и грађанске врлине

4+2

8

Изборни предмет

1. Енглески језик 2. Глобализациони процеси

6

Укупно ЕЦТС

30

2+2

Други семестар Социјална психологија

4+2

8

Савремене теорије власти

4+2

8

Савремене теорије људских права

4+2 2+2

8

Породична педагогија

4+2

8

Демократија

4+2

8

4+2

8

Изборни предмет

1. Историја политичке мисли 2. Студије мира

30

6

Трећи семестар

Политичка култура и социјализација 1. Реторика 2. Основе спољне политике

2+2

Методика наставе Демократија и људска права Демократска контрола система сигурности

4+2

8

4+2

8

Општа педагоја са педагогијом људских права

4+2

8

Изборни предмет

30

6

Четврти семестар

6

30

11

2+2

Stranica

Изборни предмет

1. Савремена политичка социјологија 2. Спољна политика БиХ

Пети семестар Теорија културе

4+2

8

Религија и политика

4+2

8

Информатика

4+2

8

Изборни предмет

1. Економска политика 2. Пословна коресподенција

30

6 2+2

Шести семестар Односи с јавношћу

4+2

8

Међународне организације

4+2

8

Основи комуникологије

4+2

8

Изборни предмет

1. Јавно мијење 2. Теорија и пракса рјешавања сукоба

30

6 2+2

Седми семестар Парламентарне студије

4+2

8

Људска права у БиХ

4+2

8

Модели демократије

4+2

8

Изборни предмет

1. Медији и политика 2. Европска унија и

30

6 2+2

Осми семестар Методичка пракса Израда дипломског рада

0+4

6

30

24 УКУПНО ЕЦТС

240

Stranica

12

Изборни предмети: Поред предложених студенти могу узети за изборни било који предмет са других усмјерења студија на Факултету политичких наука.

ФИЛОЗОФИЈА СЛОБОДЕ Професори / сарадници у настави:

Методе поучавања и учења Процјена исхода учења Статус ЕЦТС Сати Језик Евалуација

Оцјењивањ е

1. Филозофско одређење слободе; 2. Историја појма: антика, 3. Средњи вијек, 4. Модерно доба, 5. Просвјетитељство – америчко и еуропско; 6. Савремене концепције слободе: 7. I Колоквиј 8. Хегел, 9. Марx, 10. Ниетзсцхе, 11. Сартре, 12. Либерализам и изазови неолиберализма; 13. Николе Макијавелија 14. Индивидуална/колективна слобода 15. II Колоквиј - интерактивна предавања, - интерактивно учење у групи – групни рад и презентације, - семинари из литературе, - континуирано праћење и оцјењивање активности студената, - израда самосталног или групног писменог рада и усмена презентација. Обавезан. Такође, понуђен је и као изборни за студенте других одсјека студија Факултета политичких наука; 8 45 сати предавања, 26 сати вјежби Српски/хрватски/бошњачки - прикупљање мишљења студената о квалитету процеса поучавања; - самоевалуација професора; - процјена знања студената: писмена провјера знања (мидтерм) и завршна провјера знања; - екстерна евалуација; А (10), Б (9), Ц (8), Д (7), Е (6), Фx (5/6), Ф (5)

13

Садржај

I I - Студент ће моћи: - Кроз кључне класичне и савремене филозофске списе развити сензибилитет за еманципаторску нарацију у критици постојеће друштвене збиље особито њезина идеолошког језгра. Његовати културу интелектуалне провокације и ексцеса еманципаторске редескрипције постојећих дискриминаторних и ауторитарних пракси у савременој политичкој заједници..

Stranica

Година Семестар Циљ учења

Stranica

14

Обавезна литература: 1. Лорд Ацтон, Историја Слободе (Загреб: Крузак, 1999); 2. Детлеф Клаусен, Границе просвјетитељства (Београд: XX век, 2003); 3. Јохн Стеwарт Милл, О слободи (било који издавач) 4. Исаиах Берлин, Четири есеја о слободи (било који издавач) 5. Филозофија слободе – Читанка (Асим Мујкић ур.) одабрани текстови сљедећих аутора: Платон,

ТЕОРИЈЕ ДЕМОКРАТИЈЕ Професори / сарадници у настави: Година Семестар Циљ учења Садржај

Методе поучавања и учења Процјена исхода учења Статус ЕЦТС Сати Језик Евалуација

Оцјењивање

I I Студенти ће моћи стећи увиде у теорије демократије, њихово стање и перспективе. Упознавање студената са: 1. Теоретским проблемима демократије 2. Демократским елитизмом 3. Плуралистичком демократијом 4. Каталаксијом 5. Технодемократијом 6. Вестминстерском демократијом 7. I Колоквиј 8. Консоцијативнаом демократијом 9. Делиберативном демократијом 10. Непосредном демократијом 11. Космополитском демократијом 12. Консензуалном демократијом у БиХ 13. Демократија или демократије 14. Систем владавине сиромашних и маргиналних 15. II Колоквиј интерактивна предавања интерактивно учење у групи – групни рад и презентације семинари из литературе континуирано праћење и оцјењивање активности студената израда самосталног писменог рада или припрема тематских саопштења и усмена презентација Обавезан за студенте усмјерења „Демократија и људска права“ 8 45 сати предавања, 26 сати вјежби Српски/хрватски/бошњачки Прикупљање мишљења студената о квалитету процеса поучавања; Самоеваулација професора; Процјена знања студента; Екстерна евалуација А (10), Б (9), Ц (8), Д (7), Е (6), Фx (5/6), Ф (5) -

Литература:

Stranica

15

1. Згодић, Есад (2006) Владавина консензусом, Сарајево: БЗК „Препород“. 2. Хелд, Давид (1990) Модели демократије, Загреб: Школска књига. 3. Канингам, Франк (2003) Теорије демократије: критички увод, Београд: Филип Вишњић.

ЦИВИЛНО ДРУШТВО И ГРАЂАНСКЕ ВРЛИНЕ Професори / сарадници у настави: Година I Семестар I Упознавање студената с проблематиком дефинирања цивилног друштва Циљ учења

као и његовим савременим критикама. Студенти ће имати теоријске увиде у савремене полемике у вези дистинкције измеЂу цивилног друштва и државе (однос приватно и јавног). Циљ је код студената развити сензибилитет и еманципаторску имагинацију која ће им омогућити да детектирају дискриминаторне и ауторитарне праксе и нуде алтернативне правце у јачању плурализма грађанског друштва.

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15.

Процјена исхода учења Статус ЕЦТС Сати Језик Евалуација

Оцјењивање

- интерактивна предавања, - интерактивно учење у групи – групни рад и презентације, - семинари из литературе, - континуирано праћење и оцјењивање активности студената, - израда самосталног или групног писменог рада и усмена презентација. Обавезан 8 45 сати предавања, 15 сати вјежби, 80 сати индивидуалног / групног рада; Српски/хрватски/бошњачки - прикупљање мишљења студената о квалитету процеса поучавања; - самоевалуација професора; - процјена знања студената: писмена провјера знања (мидтерм) и завршна провјера знања; А (10), Б (9), Ц (8), Д (7), Е (6), Фx (5/6), Ф (5)

Литература: 1. Вукашин Павловић, Цивилно друштво и демократија (Београд: Политеиа, 2004); 2. Џон Кин, Цивилно друштво, (Београд: Филип Вишњић, 2003); 3. Викторија Кампас, Јавне врлине (Београд: Либертас, 2007);

16

Методе поучавања и учења

Дефинисање појма, настанак и развој цивилног друштва Савремени концепти цивилног друштва Модели грађанског друштва (отворено и ризично друштво...) Грађанске врлине (солидарност, одговорност, толеранција, професионализам, добро образовање, идентитети) Приватно и јавно Цивилно друштво и држава I Колоквиј Цивилно друштво и конфликти Цивилно друштво у БиХ контексту Однос цивилног друштва, државе и демократије у Босни и Херцеговини Развој организација цивилног друштва у БиХ: структура, околина, вриједности, утицај Предности демократије Појам демократске политичке културе Алмонд и Верба II Колоквиј

Stranica

Садржај

ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК Професори / сарадници у настави:

Садржај

Методе поучавања и учења Процјена исхода учења Статус ЕЦТС Сати Језик Евалуација

Оцјењивање Литература:

Требада се упозна са знањима из основа енглеског језика. Изучавањем овога предмета студенти се упознају са знањима из основа енглеског језика. Предмет обухвата граматичку основу и основни вокабулар потребан за комуникацију. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15.

Pripremna nedelјa It’s nice to meet you. What's this? Where are you from? Revision, practicing – priprema za kolokvij Slobodna nedelјa Kolokvij 1 I'm not wearing boots! What are you doing? We live in suburbs. Listening and comperhention Does the apartment have a view? Revision What do you do? Kolokvij 2

- интерактивна предавања, - интерактивно учење у групи – групни рад и презентације, - семинари из литературе, - активно учешће током предавања и вежби, колоквијуми и испит.праћење и оцјењивање активности студената, - завршни континуирано - израда самосталног или групног писменог рада и усмена презентација. Изборни 6 45 сати предавања, 15 сати вјежби, 80 сати индивидуалног / групног рада; ЕН - прикупљање мишљења студената о квалитету процеса поучавања; - самоевалуација професора; - процјена знања студената: писмена провјера знања (мидтерм) и - завршна провјера знања; А (10), Б (9), Ц (8), Д (7), Е (6), Фx (5/6), Ф (5) Richards, Jack C.INTRO Cambridge University Press 2000

17

Циљ учења

I I

Stranica

Година Семестар

ГЛОБАЛИЗАЦИОНИ ПРОЦЕСИ Професори / сарадници у настави: Година Семестар Циљ учења

Садржај

I I Студент треба на крају модула да самостално донесе закључак о предности глобализације је осавремењавање економског друштвеног и политичког живота, формално увођење парламентарлизма и правног уређења, слободе и људских права, а недостатак је ограничавање суверенитета, подређеност и зависност, злоупотреба и експлоатација (посебно природних богатстава), маргинализација неразвијених и сиромашних земаља, доминација западњачких (претежно америчких) друштвених вредности.

О природи и формама глобализације Настанак модерног „светског система“ Модернизација и глобализација Два лика савремене глобализације Технолошка револуција и глобализација Транснационални финансијски капитал I Колоквиј Глобални политички поредак Суверенитет у доба глобализације Глобална елита моћи и форме глобализације Глобализација сиромаштва Експлозија културних конфликата Симптоми ауторитативне свјетске владавине Демократска глобализација 15. II Колоквиј 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14.

Методе поучавања и учења

- Предавања, вежбе, херменеутичке анализе текстова, креативни есеји, семинарски радови, колоквијуми, дискусије, консултације.

Процјена исхода учења Статус ЕЦТС Сати Језик Евалуација

- континуирано праћење и оцјењивање активности студената, - израда самосталног или групног писменог рада и усмена презентација. Изборни 6 45 сати предавања, 15 сати вјежби, 80 сати индивидуалног / групног рада; Српски/хрватски/бошњачки - прикупљање мишљења студената о квалитету процеса поучавања;

Печујлић, Мирослав: Глобализација – два лика света, Београд, 2005. Бецк, Улрицх: Што је глобализација? Загреб, 2004

18

Литература:

Stranica

Оцјењивање

- самоевалуација професора; - процјена знања студената: писмена провјера знања (мидтерм) и - завршна провјера знања; А (10), Б (9), Ц (8), Д (7), Е (6), Фx (5/6), Ф (5)

СОЦИЈАЛНА ПСИХОЛОГИЈА Професори / сарадници у настави: Година Семестар Циљ учења

I II Студент ће моћи: - Након овог колегија студенти ће знати одредити подручје социјалне психологије у односу на друге гране психологије и остале друштвене науке. Студенти би требали стећи општи увид у социјалне узроке, социјалну детерминираност и социјалне посљедице човјекова функционирања, те основне теоријске и методолошке приступе у њиховом научном проучавању. 1. Дефиниције социјалне психологије.Историја социјалне психологије. 2. Социјална психологија и друге науке.Методе и технике у социјалној психологији. 3. Етичка питања у социјалној психологији. Агенси социјализације. 4. Облици социјалног утицаја и социјалног притиска. 5. Деиндивидуализација. Покоравање ауторитету. 6. Конформизам.Социјални утицај и социјално понашање. 7. I Колоквиј 8. Појам о себи. Извори самоспознаје. 9. Самооткривање. Самопредстављање. Стварање дојмова. 10. Тачност перципирање особа. Невербално понашање. 11. Атрибуција узрока. Модели коваријације и конфигурације. 12. Основна атрибуцијска погрешка. Социјални ставови. 13. Теорије ставова. Когнитивна дисонанца. Мјерење ставова. 14. Стереотипи. Мјерење стереотипа.Предрасуде. Теорије предрасуда. Врсте предрасуда. 15. II Колоквиј

Садржај

Методе поучавања и учења

-

Процјена исхода учења Статус ЕЦТС Сати Језик Евалуација

-

интерактивна предавања интерактивно учење у групи – групни рад и презентације, семинари из литературе

Stranica

19

континуирано праћење и оцјењивање активности студената процјена знања студената: полусеметрални (мидтерм) и завршни испит. Обавезан 8 45 сати предавања, 26 сати вјежби х/б/с - прикупљање мишљења студената о квалитету процеса подучавања - самоевалуација професора - процјена знања студената: писмена провјера знања (мидтерм) и завршна провјера знања - екстерна евалуација Оцјењивање А (10), Б (9), Ц (8), Д (7), Е (6), Фx (5/6), Ф (5) Обвезна литература: ­ Peninngton, D. (1996). Основе социјалне психологије, Јастребарско: Наклада Слап. ­ Aronson, E. (2005) Социјална психологија, Мате, Загреб.

САВРЕМЕНЕ ТЕОРИЈЕ ВЛАСТИ Професори / сарадници у настави: Година Семестар Циљ учења

Садржај

Методе поучавња учења

Процјена исхода учења Статус ЕЦТС Сати Језик Евалуација Оцјењивањ е

I II Упознати студенте са научним увидима у поријекло, карактер, облике и сврхе власти у савременим друштвима те у њихове везе са стварностима и перспективама демократије. 1. Инстутиционализам и власт у политологији: старе и новеинституционалне теорије; 2. Власт и моћ: класична учења и поимања у савременој политологији; 3. Власт и реалполитика: концепције, њена начела, праксе и алтерполитика; 4. Антропократија и њени ликови: биократија, гемократија,генотократија и космократија; 5. Власт и држава: монократија, аутократија, аристократија, 6. Статократија, бирократија, таласократија, криптократија, 7. I Колоквиј 8. Новац и власт: плутократија, корпорократија, клептократија; 9. Власт и партије: политократија, идеократија, 10. Охлократија, етнократија,партитократија, егократија; 11. Знање и власт: геронтократија, меритократија, технократија, 12. Медији и власт: телекратија, медиократија 13. Mедијакратија, видеократија, нетократија, теледемократија; 14. Религија, цркве и власт: 15. II Колоквиј

-

интерактивна предавања и вјежбе уз израду саопштења и семинарских радова користиће се лектира која кореспондира са темама које се обраЂују и студирају у оквирима програма предмета. седмичне задаће

континуирано праћење и оцјењивање активности студената израда групног истраживачког рада Обавезни предмет 8 45 сати предавања и 15 сати вјежби б/х/с а) По избору - израдити и одбранити семинарски рад; б) Завршни писмени испит. А (10), Б (9), Ц (8), Д (7), Е (6), Фx (5/6), Ф (5)

Stranica

20

Литература: 1. Петерс, Б. Гаy (2007) Институционална теорија у политичкој науке, Нови институционализам, Загреб: Факултет политичких науке. 2. Згодић, Есад (2008) Реалполитика и њени противници, Тузла: Универзитетска библиотека Дервиш Сушић; Тешањ: Центар за информисање и културу.

САВРЕМЕНЕ ТЕОРИЈЕ О ЉУДСКИМ ПРАВИМА Професори / сарадник у настави:

Садржај

Методе поучавања и учења Процјена исхода учења Статус ЕЦТС Сати Језик Евалуација Оцјењивање

1. Историја људских права; 2. Генерација људских права: од љдуских права до „доброг управљања“; 3. Универзалност људских права 4. Правна димензија, 5. Аксиолошка димензија 6. Емпиријска димензија; 7. I Колоквиј 8. Савремени систем заштите људских права 9. Међународно хуманитарно, 10. Међународно кривично право 11. Надзор међународних судова 12. Теорије од људским правима: реализам, 13. Културни релативизам, 14. Национализам и људска права; 15. I Колоквиј - интерактивна предавања/вјежбе - интерактиван групни рад и групне презентације, - семинари на задате/договорене теме, - континуирано праћење и (пр)оцјењивање активности студената, - израда самосталног или групног писменог рада и усмена презентација. Обавезан 8 30 сати предавања, 15 сати вјежби, 80 сати индивидуалног / групног рада; б/х/с - прикупљање и евалуација мишљења студената о квалитету процеса наставе; - (пр)оцјена знања студената: писмена провјера знања (мидтерм) и завршна провјера знања; - А ауто-евалуација професора. (10), Б (9), Ц (8), Д (7), Е (6), Фx (5/6), Ф (5)

Литература: 1. Војин Димитријевић и др., МеĎународно право људских права, Београдски центар за људска права, Досије, Београд, 2006.; 2. Кристијан Томушат, (превод: др. Војин Димитријевић и др.), Људска права измеĎу идеализма и реализма, Београдски центар за људска права, Досије, Београд, 2006.;

21

Циљ учења

I II Упознавање студената са савременим теоријама о људским правима. Студент треба овладати кључним теоријама и институтима из области међународног права људских права, особито Права Европске конвенције за заштиту људских права, као посебног права које је произашло из регионалног система заштите људских права у Еуропи, утемељеног на Европској конвенцији за заштиту људских права и темељних слобода, чије одредбе, према одредби члана II Устава БиХ имају приоритет (примат) у примјени у БиХ и својство директне примјењивости (дирецт апплицабилитy).

Stranica

Година Семестар

ИСТОРИЈА ПОЛИТИЧКЕ МИСЛИ Професори / сарадници у настави: I II Opšti cilј je da spremi studente znanjem, razumevanjem, kompetencijama, veštinama potrebnim za samostalno kritičko čitanje izvorne literature i savremenih ideoloških sadržaja, argumentovano kritičko razmatranje osnovnih problema političke teorije primenjenih na različite sadržaje i na analizu političkih poredaka, ideja i problema.

Политичка Увод у предмет и начин реализације теорија и политичка идеологија Политичка идеологија либерализма: порекло и општа доктрина Политичка идеологија либерализма: еволуција и основне варијанте Политичка идеологија конзервативизма: основна доктрина и варијанте Политичка идеологија социјализма: порекло и основна обележја економске и политичке доктрине 7. I Колоквиј 8. Социјалистичке доктрине у 19. и 20. веку 9. Анархизам као политичка идеологија: порекло, еволуција и основне варијанте 10. Политички романтизам и његови антирационалистички корени 11. Политичка идеологија национализма: доктрина и еволуција 12. Фашизам и национал-социјализам: економска и политичка доктрина и организација друштва 13. Евроазијство: социјалне и политичке идеје евроазијског покрета руске емиграције крајем 20. века 14. Политичке идеологије 21. века: (анти)глобализам, феминизам и религијски фундаментализам 15. II Колоквиј

Садржај

1. 2. 3. 4. 5. 6.

Методе поучавања и учења Процјена исхода учења Статус ЕЦТС Сати Језик Евалуација

- Предавања, вежбе, дебате , креативни есеји, семинарски радови, колоквијуми, дискусије, консултације, завршни испит.

Литература:

Изборни 6 45 сати предавања, 15 сати вјежби, 80 сати индивидуалног / групног рада; ЕН - прикупљање мишљења студената о квалитету процеса поучавања; - самоевалуација професора; - процјена знања студената: писмена провјера знања (midterm) и - завршна провјера знања; А (10), Б (9), Ц (8), Д (7), Е (6), Фx (5/6), Ф (5) Ендру Хејвуд Политичке идеологије. Увод, Завод за уџбенике Београд, 2005; Андрија Крешић и Радисав Вујичић, Држава и политика(хрестоматија) 1,Нови Сад, 1976

22

Оцјењивање

- континуирано праћење и оцјењивање активности студената, - израда самосталног или групног писменог рада и усмена презентација.

Stranica

Година Семестар Циљ учења

СТУДИЈЕ МИРА Професори / сарадници у настави: Година I Семестар II Упознати студенте са појмом и основним карактеристикама рата и мира и Циљ учења предностиима мира над ратом.

Припрема и упис семестра Увод у студије мира, врсте мира и насиЉа. Теоријске основе полемологије Агресија и агресивно понашање Моћ, сила, криза, конфликт, насиЉе, сукоб, рат Теоријске основе рата: теорије рата I Колоквиј Епистемолошко-методолошке основе иринологије: предмет и теорија Теоријске основе мира: дефинисање и основне карактеристике Доктрине мира: агенда за мир Доктрине мира: неоружано супротставЉање агресији Доктрине мира: ненасиЉе Субјекти мира: грађани, породице, образовне и научне институције Мировне опреације УН 15. II Колоквиј 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14.

Методе поучавања и учења

- Предавања, вежбе, дебате , креативни есеји, семинарски радови, колоквијуми, дискусије, консултације, завршни испит.

Процјена исхода учења

- континуирано праћење и оцјењивање активности студената, - израда самосталног или групног писменог рада и усмена презентација.

Оцјењивање Литература:

Изборни 6 45 сати предавања, 15 сати вјежби, 80 сати индивидуалног / групног рада; ЕН - прикупљање мишљења студената о квалитету процеса поучавања; - самоевалуација професора; - процјена знања студената: писмена провјера знања и - завршна провјера знања; А (10), Б (9), Ц (8), Д (7), Е (6), Фx (5/6), Ф (5) Сакан, М, Студије мира – Полемологија и иринологија, уџбеник, НУБЛ, Бања Лука, 2008. Мировна студије, збирка текстова са Факултета политичких наука , ред. Р. Накарада, Београд.

23

Статус ЕЦТС Сати Језик Евалуација

Stranica

Садржај

ПОЛИТИЧКА КУЛТУРА И СОЦИЈАЛИЗАЦИЈА Професори / сарадници у настави: Година Семестар Циљ учења

II III

Садржај

1. Политичко-културални приступ политици 2. Основе теорије политичке културе 3. Социјализације 4. дефинисање појма, типологија 5. Однос политичке културе и демократије 6. Димензије политичке културе (политички интерес,) 7. I Колоквиј 8. Гграђанска политичка компетенција 9. Политичка толеранција, 10. Политичка партиципација 11. Разговори 12. Извори и агенси политичке културе и социјализације 13. Политичка култура у бх. Контексту 14. Припрема за колоквиј 15. II Колоквиј - интерактивна предавања, - интерактивно учење у групи – групни рад и презентације, - семинари из литературе, - континуирано праћење и оцјењивање активности студената, - израда самосталног или групног писменог рада и усмена презентација. Обавезан 8 45 сати предавања, 15 сати вјежби, 80 сати индивидуалног / групног рада; б/х/с - прикупљање мишљења студената о квалитету процеса поучавања; - самоевалуација професора; - процјена знања студената: писмена провјера знања (мидтерм) и завршна провјера знања; А (10), Б (9), Ц (8), Д (7), Е (6), Фx (5/6), Ф (5)

24

Оцјењивањ е Литература: 1. Владимир Вујчић, Политичка култура демокрације (ПанЛибер: Осијек-ЗагребСплит, 2001); 2. Габриел А. Алмонд и Сиднеy Верба, Цивилна култура, Политичка култура, Загреб, 2000. 3. Зборник радова: Фрагменти политичке културе (Институт друштвених наука, Београд, 1998).

Stranica

Методе поучавања и учења Процјена исхода учења Статус ЕЦТС Сати Језик Евалуација

Упознавање студената са савременим теоријама политичке културе и социјализације. Студент треба да овлада проблематиком дефинирања кључних појмова из ове области (политички интереси, грађанска политичка компетенција, политичка толеранција, политичка партиципација), посебно у хоризонту различитих теорија цивилног друштва и модерних демократских држава. Посебна пажња бит ће посвећена теоријскопојмовној припреми за улажење у знанствено истраживање, али и критичко просуђивање ових феномена у БиХ, с обзиром да ова област нема баштине у босанскохерцеговачкој политологији.

ПЕДАГОГИЈА Професори / сарадници у настави:

Методе поучавања и учења

Предмет, циљ и задаци педагогије. Однос свестраности, специјалности и индивидуалности. Друштвено-историјска условљеност циља и задатака педагогије. Детерминанте циља и задатака васп. Основни и споредни педагошки појмови. Значај педагошких појмова. 6. Васпитање као специфична педагошка дјелатност. Значај васпитања за људски род. Интенционални и неинтенционални утицаји на развој личности. 7. I Колоквиј 8. Развој педагогије од уопштвања искуства до науке. 9. Најпознатији педагози и њихова дјела. Утицај најпознатијих педагога на развој педагогије. 10. Васпитање као стална друштвена функција. Однос васпитања друштва, васпитања и културе, однос васпитања и рада. 11. Систем научних дисциплина у педагогији. Однос педагогије и других наука. 12. Научно истраживање васпитних појава. Могућности и границе васпитања. 13. Чиниоци који утичу на развој личности. Теорије развоја личности. 14. Основни чиниоци система васпитања. Основна класификација. 15. II Колоквиј 1. 2. 3. 4. 5.

- Интерактивно предавање са претходним одређивањем фокуса; - Проблемска питања и одговори; - Протокол семинара из литературе;

25

Садржај

II III Студент ће: - Овладавање основним знањима из области педагогије, развијање педагошког мишљења, ставова и вредности, богаћење и развијање педагошког речника и подстицање истраживачког односа према педагошкој теорији и пракси.

Stranica

Година Семестар Циљ учења

Процјена исхода учења Статус ЕЦТС Сати Језик Евалуација Оцјењивањ е

- Континуирано праћење и оцјењивање активности студената; - Израда самосталног писаног рада (есеј) и писмене провјере знања - Индивидуално и групно дебатирање одреЂеног мировног Обавезан проблема; 8 - Завршни 120 ( 60 испит; сати ПиВ, 60 сати индивидуални рад) Српски/Хрватски/Бошњачки

- самоевалуација - евалуација модула А (10), Б (9), Ц (8), Д (7), Е (6), Фx (5/6), Ф (5)

Литература:

Stranica

26

1. Учитељски факултет Трнавац, Н. (2000): Педагогија, Научна књига, Београд Трнавац, Н., Ђорђевић, Ј. (1998). Педагогија.Београд: Научна књига. 2. Влаховић. Б. и други. (1996). Општа педагогија (за студенте учитељских факултета). Београд: 3. Поткоњак, Н., Радовановић, И. (2007): Педагошки практикум, Учитељски факултет, Београд

ДЕМОКРАТИЈА Професори / сарадници у настави: Година Семестар Циљ учења

Садржај

II III -

Студенти ће се теоретски оспособљавати да спознају да у демократији владавина произилази из народа,а проводи је народ у интересу народа.Учиће да демократија није само уставни облик већ је историјскофилозофска и владавинско-социолошка парадигма грађанско-либералних захтјева за аутономијом и суодлучивањем, као и за настојања и идеје о друштвеној једнакости. Студенти ће спознавати да јавност остаје сфера у којој различите елитне групе врше масовну мобилизацију одговарјућих сегмената публике да би појачали своје позиције. Јавност се тако своди на резонантну кутију која реагира, али активно не обликује политичке одлуке.

1. 2. 3. 4. 5. 6.

Демокрарија као уставни облик Демократија као историјска филозофска парадигма Грађанско либерална парадигма Идеја друштвене једнакости Медијски произведена стварност Јавне комуникације

7. I Колоквиј

8. Права човјека 9. Права држављанина 10. Друштво и демократске промјене 11. Демократија и глобални поредак 12. Савремени масовни медији 13. Јавност 14. Припрема за колоквиј 15. II Колоквиј

Обавезна литература: 1. Хелд,Д.,Демократија и глобални поредак,Филип Вишњић,Београд,1997. 2. Нухановић,А. Демокрарија,медији,јавност, Промоцулт, Сарајево,2005. 3. Темељи модерне демократије: Избор декларација и повеља о људским правима, ИРО Нова књига,Београд,1989.

27

Оцјењивање

- интерактивна предавања, - интерактивно учење у групи – групни рад и презентације, - семинари из литературе, - континуирано праћење и оцјењивање активности студената, - израда самосталног или групног писменог рада и усмена презентација. Обавезан 8 45 сати предавања и 15 сати вјежби б/х/с - прикупљање мишљења студената о квалитету процеса поучавања; - самоевалуација професора; - процјена знања студената: писмена провјера знања (мидтерм) и завршна провјера знања; А (10), Б (9), Ц (8), Д (7), Е (6), Фx (5/6), Ф (5)

Stranica

Методе поучавања и учења Процјена исхода учења Статус ЕЦТС Сати Језик Евалуација

РЕТОРИКА Професори / сарадници у настави:

Методе поучавања и учења Процјена исхода учења Статус ЕЦТС Сати Језик Евалуација

Да студенти стекну увид у историју и теорију реторике, генезу и класификацију говорништва. Посебна пажња се посвећује култури говора на медијима, етапама говора, повезаности са психологијом, етиком, филозофијом, естетиком и сродним областима. Такође се говори о политичкој реторици и комуникацији.

Увод у предмет и начин реализације Говорништво преисторијског периода Грчко говорништво Римско говорништво Хришћанско говорништво Савремено говорништво I Колоквиј Култура говора (савремена акцентуација), елементи дикције, реченички акценат 9. Говор , морал и психа 10. Етапе говора 11. Еристика и ненасилна реторика 12. Говор тела 13. Реторика досетке; 14. Нови правци примене реторичких вредности 15. II Колоквиј 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

- Предавања, вежбе, дебате , креативни есеји, семинарски радови, колоквијуми, дискусије, консултације, завршни испит. - континуирано праћење и оцјењивање активности студената, - израда самосталног или групног писменог рада и усмена презентација. Изборни 6 45 сати предавања, 15 сати вјежби, 80 сати индивидуалног / групног рада; ЕН - прикупљање мишљења студената о квалитету процеса поучавања; - самоевалуација професора; - процјена знања студената: писмена провјера знања (midterm) и - завршна провјера знања;

Оцјењивање

А (10), Б (9), Ц (8), Д (7), Е (6), Фx (5/6), Ф (5)

Литература:

Д. Станојевић, Реторика ‘Златног руна’, “Мали Немо”, Панчево, 2001; Р. Животић, Реторика и политика, Бгд, 1997; Аристотел, Реторика

28

Садржај

II III

Stranica

Година Семестар Циљ учења

ОСНОВЕ СПОЉНЕ ПОЛИТИКЕ Професори / сарадници у настави:

Методе поучавања и учења Процјена исхода учења Статус ЕЦТС Сати Језик Евалуација

Да се студенти упознају са основним појмовима и најзначајнијим концепцијама у тумачењу савремене спољне политике. Омогућити студентима да разумеју и науче да правилно користе тај категоријални апарат и примјене на конкретне случајеве.

1. Разлике у одређењима појма спољне политике и научног проучавања спољне политике 2. Контроверзе о субјектима и актерима спољне политике 3. Циљеви у спољној политици 4. Заједнички циљеви у спољној политици свим државама и универзални циљеви 5. Циљеви у спољној политици специфични за поједине државе 6. Средства спољне политике у суштинском смислу 7. I Колоквиј 8. Спољополитичка пропаганда и инструменти оружане силе 9. Детерминанте спољне политике – појам и врсте 10. Чиниоци везани за друштвени систем одређене државе 11. Чиниоци везани за геополитичке карактеристике државе 12. Чиниоци везани за међународно окружење 13. Креирање спољне политике 14. Спровођење спољне политике 15. II Колоквиј

- Предавања, вежбе, дебате , креативни есеји, семинарски радови, колоквијуми, дискусије, консултације, завршни испит. - континуирано праћење и оцјењивање активности студената, - израда самосталног или групног писменог рада и усмена презентација. Изборни 6 45 сати предавања, 15 сати вјежби, 80 сати индивидуалног / групног рада; ЕН - прикупљање мишљења студената о квалитету процеса поучавања; - самоевалуација професора; - процјена знања студената: писмена провјера знања (midterm) и - завршна провјера знања;

Оцјењивањ:

А (10), Б (9), Ц (8), Д (7), Е (6), Фx (5/6), Ф (5)

Литература:

И. Висковић, УВОД У ТЕОРИЈУ СПОЉНЕ ПОЛИТИКЕ, ФПБ Београд 2009 и И. Висковић, СПОЉНА ПОЛИТИКА – Репетиторијум, Београд, 2005,

29

Садржај

II III

Stranica

Година Семестар Циљ учења

МЕТОДИКА НАСТАВЕ ДЕМОКРАТИЈА И ЉУДСКА ПРАВА Професори / сарадници у настави: Година Семестар Циљ учења

Садржај

II IV Овај предмет је у функцији образовања/формирања способности и умијећа подучвања и учења других. Основни циљ ове наставе је да студентима омогући увид у темељна наставна умијећа (теацхинг скиллс) која представљају резултат најновијих научних достигнућа како би се стекле основне наставне компетенције. 1. Повезаност дидактике и методика. 2. Теоријско заснивање методика као повезивање предметног супстрата и дидактичког модела. 3. Макро методика. 4. Микро методика 5. Методика наставног предмета 6. Методика ступени 7. I Колоквиј

8. Методичка подручја, 9. Методике медија 10. Методике као конкретизације дидактике 11. Критерији добре наставе 12. Темељна наставна умијећа 13. Професионалне компетенције наставника 14. Извори стреса у раду наставника и начини борбе против стреса 15. II Колоквиј Методе учења и поучавања Процјена исхода учења Статус ЕЦТС Сати Језик Евалуација

Оцјењивање

Предавања, вјежбе, индивидуални пројекти и задаци, менторски рад, интернет, наставна пракса и акцијска истраживања Континуирано праћење рада – ступањ стечених наставних компетенција Обавезни 8 6+3 б/х/с o оцјена активности на предавањима и вјежбама (); o колоквиј - писмени и усмени облици провјеравања у процесу наставе. o оцјена израђене скице извођења наставе o оцјена једног израђеног мјерног инструмента (тест знања, упитник, скалер, чек- листа, инвентар интересовања, скала ставова и сл.). o писмени испит (ЗОТ – задаци објективног типа) самооцјењивање и меЂусобно оцјењивање: сумирање постигнутих Начини провјере знања: резултата .А (10), Б (9), Ц (8), Д (7), Е (6), Фx (5/6), Ф (5)

Stranica

30

Литература: 1. Гласер, др. W. (2001), Сваки ученик може успјети, Загреб, »Алинеа« 2. Група аутора, (2001), Успјешно учење и подучавање, Загреб, »Едуца« 3. Кyриацоу, Ц. (1995), Темељна наставна умијећа, Загреб, »Едука«

ДЕМОКРАТСКА КОНТРОЛА СИСТЕМА СИГУРНОСТИ Професори / сарадници у настави: Година

II

Семестар

IV -

-

Методе поучавања и Учења Процјена исхода учења Статус ЕЦТС Сати Језик Евалуација

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. I Колоквиј 8. Специфичности цивилно – војних односа у БиХ 9. Претпоставке за демократску контролу система сигурностри у БиХ 10. Демократска и недемократска друштва 11. Прелазак са недемократског на демократски режим 12. Спречавање недемократског режим 13. Класични примјери недемократског режима 14. Припрема за колоквиј 15. II Колоквиј -

Интерактивно предавање са претходним одређивањем фокуса; Проблемска питања и одговори; Протокол семинара из литературе;

- Континуирано праћење и оцјењивање активности студената; - Израда самосталног писаног рада (есеј) и писмене провјере знања - Завршни испит обавезан 8 120 ( 60 сати ПиВ, 60 сати индивидуални рад) б/х/с/ - самоевалуација - евалуација модула

Оцјењивањ А (10), Б (9), Ц (8), Д (7), Е (6), Фx (5/6), Ф (5) е Литература: 1. Демократија и људска права (Зборник радова). Цивитас, Сарајево, 2002. 2. Демократска контрола сектора сигурности, ЦСС, Сарајево, 2003. 3. Дејтонски мировни споразум 4. Закон о одбрани Босне и Херцеговине

31

Садржај

разумјевати основне појмове које дефинира овај предмет; проучавати и правити дистинкцију измеЂу демократских и недемократских режима и њиховог односа спрам система сигурности; препознавати специфичности система сигурности БиХ и претпоставке за његову демократску контролу. Одређење појма „демократска контрола“ и „контрола“ Одређење појма систем националне сигурности Претпоставке за демократску контролу система сигурности Облици контроле Врсте демократске контроле Цивилно – војни односи

Stranica

Циљ учења

ОПШТА ПЕДАГОГИЈА СА ПЕДАГОГИЈОМ ЉУДСКИХ ПРАВА Професори / сарадници у настави:

Методе поучавања и учења

Процјена исхода учења Статус ЕЦТС Сати Језик Евалуација

Оцјењивање

Усвајањем теоријских знања из педагошке науке стварати код студената, будућих наставника претпоставке за разумијевање, анализирање, унапређење и иновирање васпитањене праксе; систематски градити лик савременог одгајатеља и помагати студентима у разумијевању и развоју њихове властите личности ;промовисати демократске вриједности - афирмирати разноврсност, мултикултуралност и разумијевање међу људима; потицати и помагати развој критичког мишљења у анализирању васпитањене праксе нас и у свијету; потицати и промовирати самосталност у 1. код Историјски развој науке о васпитањеу раду2.студената, Основнипотребу појмовизаусамоучењем педагогији, и властитим развојем. 3. Научно- истраживачке методе; 4. Професија наставника 5. Човјек знање и васпитање 6. Учења и образовања 7. I Колоквиј 8. Оперативно учење 9. Учење по моделу 10. Ученик и учење 11. знање и сазнавање 12. школа и школски систем 13. Управљање и финансирање 14. Школе и школски менаџмент 15. II колоквиј -

Интерактивно предавање Семинари из литературе и презентације

- Континуирано праћење и оцјењивање активности студената, - Израда самосталног или тимског писаног рада и усмена обавезан презентација 8 6+3 (45 сати предавања; 15 сати вјежби;90 сати самосталног рада) б/х/с Завршни испит се састоји од писменог рада, тј. теста знања који се бодује премакритеријумима. У току наставе обавезно је редовно утврђеним присуство, или најмање 80% часова. Сваки студент је дужан написати један есеј или једно саопштење на неку од тема које су назначене у програму. Сви студенти су обавезни учествовати у реализирању најмање једног групног истраживачког задатка, чије резултате треба да презентирају на часовима вјежби. О темама за есеј или саопштења, те о дефинирању задатака за групни рад студенти се договарају с предметним наставником. А (10), Б (9), Ц (8), Д (7), Е (6), Фx (5/6), Ф (5)

32

Садржај

II IV

Stranica

Година Семестар Циљ учења

Литература:

Stranica

33

Гиесецке Х.: Увод у педагогију, Едуца, Загреб, 1995; Вукасовић А.: Педагогија, Загреб, 1993; Гудјонс, Х.: Педагогија - Темељна знања, Едуца, Загреб, 1994; Братанић М.: Микропедагогија, Школска књига, Загреб, 1993; Братанић М.: Парадокс васпитањеа, Свеучилишна наклада, Загреб 1996; Часописи: "Наша школа", "Образовање одраслих", "Дидактички путокази" и "Просвјетни лист"

САВРЕМЕНА ПОЛИТИЧКА СОЦИОЛОГИЈА Професори / сарадници у настави: Година II Семестар IV Основни циљ предмета је да оспособи студента за синтетичко теоријско и Исходи аналитичко мишљење о кључним теоријским питањима односа друштва и учења

Статус ЕЦТС Сати Језик Евалуација

- Предавања, вежбе, дебате , креативни есеји, семинарски радови, колоквијуми, дискусије, консултације, завршни испит. - континуирано праћење и оцјењивање активности студената, - израда самосталног или групног писменог рада и усмена презентација. Изборни 6 45 сати предавања, 15 сати вјежби, 80 сати индивидуалног / групног рада; Српски/Хрватски/Бошњачки - прикупљање мишљења студената о квалитету процеса поучавања; - самоевалуација професора; - процјена знања студената: писмена провјера знања (midterm) и - завршна провјера знања;

Оцјењивањ:

А (10), Б (9), Ц (8), Д (7), Е (6), Фx (5/6), Ф (5)

Литература:

Вукашин Павловић, Цивилно друштво и демократија, 2006, Београд: Службени гласник; Кејт Неш, Савремена политичка социологија, 2006, Београд,Вукашин Павловић, Политичка моћ, Загреб

34

Методе поучавања и учења Процјена исхода учења

Увод у предмет Теоријски корени политичке социологије Класични концепти цивилног друштва Савремене концепције цивилнога друштва Класичне теорије политичке моћи Савремене теорије политичке моћи I Колоквиј Социологија маса Теорије интереса Друштвене и политичке промене Друштвени и политички конфликти Већински и консенсуални модели демократије Елитистичка и полиархијска демократија Делиберативна, асоцијативна демократија и нове расправе 15. II Колоквиј 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14.

Stranica

Садржај

политике. У оквиру предмета упоређују се класична и модерна становишта о питањима која чине наставни садржај. Очекује се да ће на након савлађивања овог предмета студент стећи дубље разумевање .

СПОЉНА ПОЛИТИКА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ Професори / сарадници у настави: Година II Професори у настави: Семестар / сарадници IV

Методе поучавања и учења Процјена исхода учења Статус ЕЦТС Сати Језик Евалуација

Оцјењивањ: Литература:

Основе међународног права Међународна организованост Субјекти међународних односа. Појам међународне и спољне политике Фактори и средства спољне политике Уставне и законске надлежности органа БиХ I Колоквиј Циљеви спољне политике бих Босна и Херцеговина на путу у ЕУ Опште питање имиџа бих, Фактори и носиоци Утицај имиџа на спољну политику БиХ Паралелне везе РС и Србије Имиџ бих и дипломатија БиХ Геополитика и спољна политика БиХ 15. II Колоквиј 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14.

- Предавања, вежбе, дебате , креативни есеји, семинарски радови, колоквијуми, дискусије, консултације, завршни испит. - континуирано праћење и оцјењивање активности студената, - израда самосталног или групног писменог рада и усмена презентација. Изборни 6 45 сати предавања, 15 сати вјежби, 80 сати индивидуалног / групног рада; Српски/Хрватски/Бошњачки - прикупљање мишљења студената о квалитету процеса поучавања; - самоевалуација професора; - процјена знања студената: писмена провјера знања (midterm) и - завршна провјера знања; А (10), Б (9), Ц (8), Д (7), Е (6), Фx (5/6), Ф (5) Смјернице споЉне политике БиХ, Предсједништво БиХ 2000. год. Имиџ БиХ, Министарство вањских послова БиХ, Сарајево 2006. год.

35

Садржај

Овај предмет се изучава да студентима пружи основна знања о спољној политици бих, о мјесту бих у спољној политици, те мјесту ентитета у спољној политици државе. Потребно је да студенти стечена теоријска знања могу примјењивати у пракси.

Stranica

Циљ учења

ТЕОРИЈА КУЛТУРЕ Професори / сарадници у настави:

Методе поучавања и учења Процјена исхода учења Статус ЕЦТС Сати Језик Евалуација

Упознавање са најважнијим приступима у изучавању културе и културних чинилаца, са основним категоријама и функцијама културе, културним процесима и најзначајнијим савременим културним појавама.

1. Појам културе и проблеми конституисања теорије културе и културне антропологије 2. Дихотомни модели културе 3. Чиниоци културе 4. Функције културе и проблеми односа културе и друштва 5. Теорије о културним променама 6. Културни конфликти - судар култура 7. I Колоквиј 8. Главни облици културних процеса 9. Култура као начин и стил живота 10. Култура као чинилац транзиције 11. Култура и кич 12. Култура, подкултура и контракултура 13. Масовно друштво и култура 14. Културна индустрија 15. II Колоквиј

- Предавања, вежбе, дебате , креативни есеји, семинарски радови, колоквијуми, дискусије, консултације, завршни испит. - континуирано праћење и оцјењивање активности студената, - израда самосталног или групног писменог рада и усмена презентација. Изборни 6 45 сати предавања, 15 сати вјежби, 80 сати индивидуалног / групног рада; Српски/Хрватски/Бошњачки - прикупљање мишљења студената о квалитету процеса поучавања; - самоевалуација професора; - процјена знања студената: писмена провјера знања и - завршна провјера знања;

Оцјењивањ:

А (10), Б (9), Ц (8), Д (7), Е (6), Фx (5/6), Ф (5)

Литература:

Коковић, Драган: Пукотине културе. Нови Сад: Прометеј, 2005. Коковић, Драган: Социологија културе. Нови Сад: Академија уметности, 2002.

36

Садржај

III V

Stranica

Година Семестар Циљ учења

RELIGIJA I POLITIKA Професори / сарадници у настави:

Методе поучавања и учења Процјена исхода учења Статус ЕЦТС Сати Језик Евалуација

Оцјењивањ: Литература:

Упознати студенте са основама и врстама свјетских религија и са могућностима развијања толеранције и сарадње, као и могућностима суживота Људи различитих националних и вјерских опредеЉења.

1. Свјетске религије: Кинеске религије, Хиндуизам, Будизам, Јудаизам, Хришћанство, Ислам 2. Класичне теорије религије 3. Секуларизација и религија, Процес десекуларизације 4. Феноменологија и социологија религије 5. Религија и предмодерно друштво: Шаманизам, Свето и профано, Египатска магија 6. Религија и рат, народна религиозност 7. I Колоквиј 8. Феноменологија религиозне равнодушности 9. Религија и женско питање 10. Религија и политика након пропасти комунизма 11. Нова хршћанска десница у САД-у, Теологија ослобођења у Латинској Америци 12. Исламска револуција у Ирану, Нови религијски Ционизам у Израелу 13. Односи цркве и државе у Босни и Херцеговини и Европској унији 14. Религија, технологија и медији 15. II Колоквиј

- Предавања, вежбе, дебате , креативни есеји, семинарски радови, колоквијуми, дискусије, консултације, завршни испит. - континуирано праћење и оцјењивање активности студената, - израда самосталног или групног писменог рада и усмена презентација. Изборни 6 45 сати предавања, 15 сати вјежби, 80 сати индивидуалног / групног рада; Српски/Хрватски/Бошњачки - прикупљање мишљења студената о квалитету процеса поучавања; - самоевалуација професора; - процјена знања студената: писмена провјера знања (midterm) и - завршна провјера знања; А (10), Б (9), Ц (8), Д (7), Е (6), Фx (5/6), Ф (5) Коковић, Драган: Социологија религије и образовања, Сомбор.

37

Садржај

III V

Stranica

Година Семестар Циљ учења

ИНФОРМАТИКА Професори / сарадници у настави: Година Семестар Циљ учења Садржај

III V Класично предавање сваког поглавЉа, разговори и објашњења са студентима у току излагања. Кратке усмене провјере разумијевања и познавања градива. Рачунарске вјежбе, са демонстрацијом рада.

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14.

Историјат и трендови развоја информационих технологија. Информационе технологије као стратешки ресурс. Рачунарски системи. Подаци и информације. Компоненте и подсистеми рачунарског система. Хардвер. Централна јединица рачунара. Процесор. Радна меморија. I Колоквиј Комуникације и мреже рачунара. Улога и задаци рачунарских мрежа. Архитектура рачунарских мрежа. Медији за пренос података. Системски софтвер. Оперативни системи. Помоћни и услужни програми. Информациони системи. Улога и задаци ИС-а. Дијелови и подсистеми ИС-а. Организација и управЉање подацима. Датотеке. Базе података. Интернет и електронско пословање. Интернет и његови сервиси. Аналитичко моделирање и таблични калкулатори

15. Колоквиј

Оцјењивањ:

Литература:

- континуирано праћење и оцјењивање активности студената, - израда самосталног или групног писменог рада и усмена презентација. Изборни 6 45 сати предавања, 15 сати вјежби, 80 сати индивидуалног / групног рада; Српски/Хрватски/Бошњачки - прикупљање мишљења студената о квалитету процеса поучавања; - самоевалуација професора; - процјена знања студената: писмена провјера знања (midterm) и - завршна провјера знања; А (10), Б (9), Ц (8), Д (7), Е (6), Фx (5/6), Ф (5)

Коковић, Драган: Социологија религије и образовања, Сомбор.

38

Статус ЕЦТС Сати Језик Евалуација

- Предавања, вежбе, дебате , креативни есеји, семинарски радови, колоквијуми, дискусије, консултације, завршни испит.

Stranica

Методе поучавања и учења Процјена исхода учења

ПОСЛОВНА КОРЕСПОДЕНЦИЈА Професори / сарадници у настави: Година Семестар Циљ учења

Садржај

Методе поучавања и учења Процјена исхода учења Статус ЕЦТС Сати Језик Евалуација

Оцјењивањ:

III V Увођење студената у теорију и праксу пословне коресподенције и обогаћивање фонда професионалне терминологије са комуникационог језичко-стилског и лингвистичког аспекта.

Дефиниција и категоризација коресподенције Обележја пословне корасподенције Пословни допис (функције, форма и врста) Пословни уговори Израда пословних дописа Израда пословних уговора I Колоквиј Развојне димензије коресподенције Комуникациони канали пословне коресподенције (врсте порука Инструменти платног промета (банкарски налог, акредитив, хартије од вредности) 11. Документи пословне корасподенције јавне управе 12. Надлежности издавања докумената из корасподенције јавне управе 13. Инспекцијски послови 14. Однос органа државне управе са другим државним органима 15. II Колоквиј 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10.

- Предавања, вежбе, дебате , креативни есеји, семинарски радови, колоквијуми, дискусије, консултације, завршни испит. - континуирано праћење и оцјењивање активности студената, - израда самосталног или групног писменог рада и усмена презентација. Изборни 6 45 сати предавања, 15 сати вјежби, 80 сати индивидуалног / групног рада; Српски/Хрватски/Бошњачки - прикупљање мишљења студената о квалитету процеса поучавања; - самоевалуација професора; - процјена знања студената: писмена провјера знања (midterm) и - завршна провјера знања; А (10), Б (9), Ц (8), Д (7), Е (6), Фx (5/6), Ф (5)

Stranica

39

Литература:Бањанин М., Динамика пословне коресподенције, Мегатренд, Београд, 2003.

ЕКОЛОШКА ПОЛИТИКА Професори / сарадници у настави: Година Семестар Циљ учења

Садржај

III V да се пружи студентима неопходна знања о карактеру еколошких проблема ЕУ и о организованом решавању истих. Стећи знања о делатности уније по питањима заштите основних елемената животне средине као и функцијама субјеката еколошке политике у унији, имајући у виду пре свега политички аспект њиховог функционисања

Увод у предмет и начин реализације Појам екологије и брига државних институција Настанак и развој еколошке политике Основне надлежности и подручја у области заштите животне средине Принципи еколошке политике Примена принципа еколошке политике на националном нивоу I Колоквиј Политика заштите ретких станишта биЉног и животињског света Субјекти еколошке политике Политика проширења против еколошке политике Нови трендови у еколошкој политици ЕУ Институције које воде еколошку политику Велика иулагања у екологији и пројекте ове области Екологија као део укупне политике ЕУ 15. II Колоквиј 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14.

Методе поучавања и учења Процјена исхода учења Статус ЕЦТС Сати Језик Евалуација

- Предавања, вежбе, дебате , креативни есеји, семинарски радови, колоквијуми, дискусије, консултације, завршни испит. - континуирано праћење и оцјењивање активности студената, - израда самосталног или групног писменог рада и усмена презентација. Изборни 6 45 сати предавања, 15 сати вјежби, 80 сати индивидуалног / групног рада; Српски/Хрватски/Бошњачки - прикупљање мишљења студената о квалитету процеса поучавања; - самоевалуација професора; - процјена знања студената: писмена провјера знања (midterm) и - завршна провјера знања;

Оцјењивањ:

А (10), Б (9), Ц (8), Д (7), Е (6), Фx (5/6), Ф (5)

Литература: Вукасовић Вид (2002): Политика и право ЕУ у области заштите животне средине као одговор

Stranica

40

на еколошку кризу, Београд,

ОДНОСИ С ЈАВНОШЋУ Професори / сарадници у настави:

Методе поучавања и учења Процјена исхода учења Статус ЕЦТС Сати Језик Евалуација

Оцјењивањ:

Циљ је стицање теоријских и практичних знања који ће омогућити студентима да разумију различите стратегије, тактике, циљеве, и процесе у комуникацији са јавности и оспособити их за рад у агенцијама које се баве односима са јавношћу и маркетингом.

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

Увод у предмет и појам односа с јавношћу Стратегија односа с јавношћу, корпорацијски и јавни послови Упоређивање односа с јавношћу, пропаганде, оглашавања и маркетинга Комуницирање с јавношћу и стручним круговима Односи с медијима и парламентарне везе Методи односа с јавношћу I Колоквиј Односи с друштвеном заједницом и друштвена одговорност корпорације 9. Истраживачки рад, мерење и вредновање 10. Интерни односи с јавношћу 11. Рад службе у кризним околностима 12. Организовање и руковођење односима с јавношћу 13. Потпаролство 14. Лобирање и односи с јавношћу 15. II Колоквиј

- Предавања, вежбе, дебате , креативни есеји, семинарски радови, колоквијуми, дискусије, консултације, завршни испит. - континуирано праћење и оцјењивање активности студената, - израда самосталног или групног писменог рада и усмена презентација. Изборни 6 45 сати предавања, 15 сати вјежби, 80 сати индивидуалног / групног рада; Српски/Хрватски/Бошњачки - прикупљање мишљења студената о квалитету процеса поучавања; - самоевалуација професора; - процјена знања студената: писмена провјера знања и - завршна провјера знања; А (10), Б (9), Ц (8), Д (7), Е (6), Фx (5/6), Ф (5)

Литература:Блек, Семјуел, Односи с јавношћу, Цлио, Београд, 2003 ,Цутлип Сцотт М., Центер Аллен Х., Броом Глен М. »Односи с јавношћу«, Мате, Загреб 2000

41

Садржај

III VI

Stranica

Година Семестар Циљ учења

МЕЂУНАРОДНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ Професори / сарадници у настави: Година III Семестар VI Упознати студенте са појмом, врстама, наменама и структуром међународних Циљ учења организација.

Садржај

Припрема и упис семестра Појам, настанак, развој, класификовање и структура МНО, Уједињене нације: појам, настанак, развој, трансформација, Активности УН (Људска права, разоружање), Мировне операције Уједињених нација, Међувладине економске организације: Међународни монетарни фонд, I Колоквиј Међувладине економске организације: НАТО-пакт (појам, настанак, развој, карактеристике), НАТО: цивилна и војна структура и проширење (Партнерство за мир...) Организација за европску безбедност и сарадњу, Европска унија, Пакт за стабилност југоисточне Европе, Невладине организације, 15. II Колоквиј 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14.

Методе поучавања и учења

- Предавања, вежбе, дебате , креативни есеји, семинарски радови, колоквијуми, дискусије, консултације, завршни испит.

Процјена исхода учења

- континуирано праћење и оцјењивање активности студената, - израда самосталног или групног писменог рада и усмена презентација.

Статус ЕЦТС Сати Језик Евалуација

Оцјењивањ:

Изборни 6 45 сати предавања, 15 сати вјежби, 80 сати индивидуалног / групног рада; Српски/Хрватски/Бошњачки - прикупљање мишљења студената о квалитету процеса поучавања; - самоевалуација професора; - процјена знања студената: писмена провјера знања (midterm) и - завршна провјера знања; А (10), Б (9), Ц (8), Д (7), Е (6), Фx (5/6), Ф (5)

Stranica

42

Литература:Вукадиновић Радован: Међународни политички односи, Политичка култура, Загреб 2004.

ОСНОВЕ КОМУНИКОЛОГИЈЕ Професори / сарадници у настави: Година III Семестар VI Упознавање студената са основама социологије комуникологија као науке о Циљ учења

комуникацијама, однос масовног друштва и комуникација и улоге медија у друштву, медијске културе, развој масовних медија и позиција медија у процесу глобализације. 1. Појам момуникологије предмет и садржај и однос према другим наукама 2. Развој комуникологије кроз историју 3. Претпоставке за основне теорије комуникација 4. Појам и друштвени контекст комуникација 5. Масовно друштво, комуникација и медијска култура 6. Појам масовних комуникација и елементи комуникативног чина 7. I Колоквиј 8. Медији као средство за индоктринацију, манипулацију и пропаганду 9. Језик медија између његовања, традиције и насиЉа 10. Медији и слободно вријеме 11. Новинарство као позив и његова етика 12. Медији и производња виртуелне стварности 13. Медији – између слободе и цензуре у комуницирању 14. Глобализација и медији у новим условима комуницирања 15. II Колоквиј

Садржај

Методе поучавања и учења Процјена исхода учења Статус ЕЦТС Сати Језик Евалуација

- Предавања, вежбе, дебате , креативни есеји, семинарски радови, колоквијуми, дискусије, консултације, завршни испит. - континуирано праћење и оцјењивање активности студената, - израда самосталног или групног писменог рада и усмена презентација. Изборни 6 45 сати предавања, 15 сати вјежби, 80 сати индивидуалног / групног рада; Српски/Хрватски/Бошњачки - прикупљање мишљења студената о квалитету процеса поучавања; - самоевалуација професора; - процјена знања студената: писмена провјера знања и - завршна провјера знања;

Оцјењивањ:

А (10), Б (9), Ц (8), Д (7), Е (6), Фx (5/6), Ф (5)

Литература: Ђорђевић, Тома (1987: Основе комуникација и информација, ЗУНС, Београд;

Stranica

43

Коковић, Драган (2007): Друштво и медијски изазови, “Филозофски факултет”, Нови Сад;

ЈАВНО МНЕЊЕ Професори / сарадници у настави: Година Семестар Циљ учења

III VI Циљ предмета је схватање значаја и улоге јавног мнења у друштвеним дешавањима. Тежишно је усмерен анализи формирања, структуре и улоге јавног мнења у савременим друштвима. Значајна пажња у току рада са студентима биће посвећена организовању истраживања јавног мнења и анализи медијске презентације резултата истраживања јавног мнења.

1. Две традиције у истраживању јавног мнења-либерално-демократска и утилитарно-демократска 2. Јавност као политички активан субјект између пасивних маса и разуларених гомила 3. Појам јавног мнење - од ставова до понашања 4. Догађаји, песудо-догађаји и медијски догађаји 5. Улога масовних медија и опасност од манипулације 6. Јавност и друштвени конфликти: ограничења јавног мнења 7. I Колоквиј 8. Тешкоће истраживања јавног мнења 9. Снага социјалног притиска 10. Теорија о спирали тишине 11. Владавина уз помоћ јавног мнења и оглашавање политичке јавности 12. Значај медија у изборној комуникацији 13. Радионица: Анализа изборне комуникације у Републици Српској 14. ПредставЉање јавног мнења у медијима те употреба и злоупотреба истраживања 15. II Колоквиј

Садржај

Методе поучавања и учења Процјена исхода учења Статус ЕЦТС Сати Језик Евалуација

Оцјењивањ:

- Предавања, вежбе, дебате , креативни есеји, семинарски радови, колоквијуми, дискусије, консултације, завршни испит. - континуирано праћење и оцјењивање активности студената, - израда самосталног или групног писменог рада и усмена презентација. Изборни 6 45 сати предавања, 15 сати вјежби, 80 сати индивидуалног / групног рада; Српски/Хрватски/Бошњачки - прикупљање мишљења студената о квалитету процеса поучавања; - самоевалуација професора; - процјена знања студената: писмена провјера знања и - завршна провјера знања; А (10), Б (9), Ц (8), Д (7), Е (6), Фx (5/6), Ф (5)

Stranica

Тома Ђорђевић (1989): Политичко јавно мнење, Савез инжењера и техничара, Београд

44

Литература: Јирген Хабермас (1969): Јавно мнење, Култура, Београд

ТЕОРИЈА И ПРАКСА РЈЕШАВАЊА СУКОБА Професори / сарадници у настави: Година III Семестар VI Упознати студенте са посебним сегментом Студија мира – решавањем сукоба. Исходи Осветлиће се настанак,претпоставке као и границе овог поЉа истраживања. учења Поред теоријског утемеЉења курс ће се бавити и практичним учинцима на основу чега ће постати могућа реална процена домашаја решавања сукоба.

Садржај

Методе поучавања и учења Процјена исхода учења Статус ЕЦТС Сати Језик Евалуација

Оцјењивањ:

Теорије решавање сукоба (увод) Људске потребе и решавање сукоба Моћ и решавање сукоба Рационални избор и решавање сукоба Решавање конфликата у мултикултурним срединама Од решавања сукоба ка помирењу I Колоквиј Решавање сукоба између држава Решавање унутрашњих сукоба Решавање регионалних сукоба Допринос мировних покрета решавању сукоба Допринос еколошких и женских покрета решавању сукоба Ограничења решавања сукоба Субјекти у рјешавањумеђународних сукоба 15. II Колоквиј 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14.

- Предавања, вежбе, дебате , креативни есеји, семинарски радови, колоквијуми, дискусије, консултације, завршни испит. - континуирано праћење и оцјењивање активности студената, - израда самосталног или групног писменог рада и усмена презентација. Изборни 6 45 сати предавања, 15 сати вјежби, 80 сати индивидуалног / групног рада; Српски/Хрватски/Бошњачки - прикупљање мишљења студената о квалитету процеса поучавања; - самоевалуација професора; - процјена знања студената: писмена провјера знања (midterm) и - завршна провјера знања; А (10), Б (9), Ц (8), Д (7), Е (6), Фx (5/6), Ф (5)

Литература: Хугх, Миал, ет. ал. (1999) Цонтемпорарy Цонфлицт Ресолутион, Политy Пресс, Цамбридге, Јохн

Stranica

45

Буртон (1990), Цонфлицт: Ресолутион анд Повентион, Мацмилан, Лондон,. М. Деутсцх, Цооператион анд Цомпетитион, (21-40); П. Цолеман, Поwер анд Цонфлицт ; Р. Ј. Фисхер, Интергроуп цонфлицт

ПАРЛАМЕНТАРНЕ СТУДИЈЕ Професори / сарадници у настави: Година Семестар Циљ учења

Садржај

IV VII Стицање знања о основама дисциплине парламентарне студије. Студент ће: - моћи представити хисторијски развој парламенатризма; - знати примијенити знања и искуства из развоја парламентаризма; - моћи објаснити, анализирати и користити релевантна документа адоптирана у хисторијском развоју парламентаризма; 1. Појам парламентаризма и његова политичка суштина; 2. Функције парламената 3. Представништво 4. Делиберација 5. Законодавство 6. формирање и надзор владе 7. I Колоквиј

8. усвајање буџета 9. Настанак и развој парламентаризма у Енглеској, Француској и Америци 10. Еклезија 11. Развој парламентаризма у Босни и Херцеговини; 12. Парламентарна скупштина БиХ 13. Вијеће Европе 14. Заштита националних интереса 15. II Колоквиј Методе поучавања и учења

- предавање са интерактивним учењем; - самостални или групни семинарски радови;

Процјена исхода учења Статус ЕЦТС Сати Језик Евалуација

континуирано праћење и оцјењивање активности студента; израда самосталног писаног рада и усмена презентација; - завршни испит – писмени; Обавезан 8 45 сати предавања, 26 сати вјежби Б/Х/С - самоевалуација; - евалуација модула; А (10), Б (9), Ц (8), Д (7), Е (6), Фx (5/6), Ф (5)

46

Литература: Бурке, Едмунд. 1968. Рефлецтионс он тхе Револутион ин Франце. Лондон: Пенгуин Боокс; Дахл, Роберт А. 1989. Демоцрацy анд Итс Цритицс. Неw Хавен: Yале Университy; Доwнс, Антхонy. 1957. Ан Ецономиц Тхеорy оф Демоцрацy. Неw Yорк: Харпер: 1957; Мадисон, Јамес, Алеxандер Хамилтон анд Јохн Јаy. 1987. Тхе Федералист Паперс. Ед. Исаац Крамницк. Хармондсwортх: Пенгуин; Питкин, Ханна Феницхел. 1967. Тхе Цонцепт оф Репресентатион. Беркелеy: Университy оф Цалифорниа; Род Хагуе, Мартин Харроп, Схаун Бреслин, Компаративна владавина и политика, Загреб, 2001.; Суад Арнаутовић, Политичко представљање и изборни системи у Босни и Херцеговини у XX стољећу, Сарајево, 2008.

Stranica

Оцјењивање

– –

ЉУДСКА ПРАВА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ Професори / сарадници у настави:

Студенти ће спознати уставни и законски концепт људских права у Босни и Херцеговини. Посебан акценат биће посвећен институционалним облицима заштите људских права у Босни и Херцеговини. У фокусу проучавања људских права биће појавни облици кршења људских права у Босни и Херцеговини. Уз ово студенти ће изучавати институционалне облике заштите људских права примјену међународних акатаљудских о људским правима 1. иПолитичко – уставни концепт права у БосниуиБосни и Херцеговини. Херцеговини; 2. Људска права у Уставу Босне и Херцеговине; 3. Људска права у Уставу Федерације Босне и Херцеговине; 4. Људска права у Уставу Републике Српске 5. Законски третман људских права националних мањина у Босни и Херцеговини; 6. Европска конвенција о заштити људских права и основних слобода; 7. I Колоквиј 8. Третман Европске конвенције о заштити људских права и основних слобода у Уставу Босне и Херцеговине; 9. Примјена Европске конвенције о заштити људских права и основних слобода у пракси; 10. Невладине организације за заштиту људских права у Босни и Херцеговини 11. Хелсиншки комитет за заштиту људских права; 12. Невладине организације за заштиту социјалних и економских права; 13. Појавни облици кршења људских права у Босни и Херцеговини; - право на повратак избјеглих и расељених; - право на националну равноправност; - права националних мањина; 14. социјално – економска права; - права жена; - права дјеце; 15. II Колоквиј

Методе поучавања и учења

Интерактивно учење, Вјежбе, Презентација есеја и семинарских радова

Процјена исхода учења Статус ЕЦТС Сати Језик

континуирано праћење и оцјењивање активности студената Обевезан предмет 8 45 сати предавања и 15 сати вјежби б/х/с

47

Садржај

IV VII

Stranica

Година Семестар Исходи учења

Евалуација Оцјењивањ е

а) По избору - израдити и одбранити семинарски рад; б) Завршни писмени испит. А (10), Б (9), Ц (8), Д (7), Е (6), Фx (5/6), Ф (5)

Литература:

3. 4. 5. 6. 7.

48

2.

Доц.др.Јасна Бакшић Муфтић; Систем људских права; Правни центар и Магистрат, 2001 Проф.др. Ћазим Садиковић Европско право људских права; Студентска штампарија Универзитета у Сарајеву, Сарајево 1998. Проф.др. Мирко Пејановић: Политички развитак Босне и Херцеговине у постдејтонском периоду, Шахинпашић, Сарајево, 2005. год. Устав Босне и Херцеговине Устав Федерације Босне и Херцеговине Устав Републике Српске Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода

Stranica

1.

МОДЕЛИ ДЕМОКРАТИЈЕ Професори / сарадници у настави:

Садржај

Кроз преглед најзначајнијих фаза у развоју демократије, као теорије и праксе, полазници ће се оспособити за проблемско разумевање демократије у њеном процедуралном и суштинском виду. Разумевање историјског развоја и садашњег стања демократије омогућиће студентима да схвате бит савремених политичких процеса, како у односу на модерну државу, тако и у погледу нивоа демократске политичке културе и демократског духа у савременом друштву. Курс обрађује најзначајније теорије и моделе демократије, од њених првих почетака до наших дана. Демократска теорија обухвата питање шта демократија јесте и шта би требала да буде, али је важно знати и практична искуства како се бира и организује власт и влада у различитим државама и друштвима. Дебате о демократији обухватају и једно и друго, имајући у виду социјални контекст и институционални оквир. Узима се у обзир да у различитим земЉама демократија зависи од низа специфичности као што су социјална структура и 1. Појам, порекло и проблем дефинисања демократије; социоекономски контекст, структура политичких институција и 2. Либерализам и демократија (Људска права и слободе); политичка култура. Курс се бави питањима демократског процеса, 3. Демократски и институције проблемима и изазовимапринципи који се пред њим јавЉају. 4. Организација власти, 5. Подјела власти 6. Владавина 7. I Колоквиј 8. Репрезентативна (представничка) демократија; 9. Политичке партије, 10. Избори и демократија 11. Већинска демократија и/ли консенсуална демократија; 12. Партиципативна демократија; Асоцијативна и делиберативна демократија; 13. Детерминанте и ефекти демократских поредака; 14. Космополитска или глобална демократија; Савремени изазови и искушења демократије 15. II Колоквиј

Методе поучавања и учења

Интерактивно учење, Вјежбе, Презентација есеја и семинарских радова

Процјена исхода учења Статус

континуирано праћење и оцјењивање активности студената

Циљ предмета

Обевезан предмет

49

IV VII

Stranica

Година Семестар Циљ учења

ЕЦТС Сати Језик Евалуација Оцјењивањ е

8 45 сати предавања и 15 сати вјежби б/х/с а) По избору - израдити и одбранити семинарски рад; б) Завршни писмени испит. А (10), Б (9), Ц (8), Д (7), Е (6), Фx (5/6), Ф (5)

Stranica

50

Литература: 1. Литература 2. Френк Канингам, ТЕОРИЈЕ ДЕМОКРАТИЈЕ, 203, Београд: Филип Вишњић Стране 37-127 и 271-302 3. Роберт Дал, ДИЛЕМЕ ПЛУРАЛИСТИЧКЕ ДЕМОКРАТИЈЕ, 1994, Београд: БИГЗ, Стране 31-82 4. Рос Харисон, ДЕМОКРАТИЈА, 2004, Београд: Цлио, Стране: 24-48; 206-249 5. Ђовани Сартори, ДЕМОКРАТИЈА ШТА ЈЕ ТО?, 2001, Подгорица: ЦИД Стране: 87-110; 122-178

МЕДИЈИ И ПОЛИТИКА Име и презиме наставника и сарадника:

Методе поучавања и учења Процјена исхода учења Статус ЕЦТС Сати Језик Евалуација

Оцјењивањ:

Циљ је изучавање значајне области која се у неким круговима назива медијализација политике. Реч је о савременој политици која се обилато не само служи медијима већ им одређује правбила понашања и деловања.Ту се сурећемо са медијскиим посредовањем и утицајем политике на медије.

Увод у предмет Демократска одредница појма медија Основни појмови јавности и њен значај за политик Медијско посредовање јавне комуникације Јавност у демократској равни институција друштва Делиберализација демократије – владавина ума и јавног мнења Колоквиј Политичка моћ и културни утицај медија Савремена политичка информација: Знање без разумевања Медијска производња псеудо околине Персонализована политика дојма Медиократија и технопол Злоупотреба медија и медијска производња политичких догађаја 14. Медији у демократизацији друштва и политике 15. II Колоквиј 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13.

- Предавања, вјежбе, дебате , креативни есеји, семинарски радови, колоквијуми, дискусије, консултације, завршни испит. - континуирано праћење и оцјењивање активности студената, - израда самосталног или групног писменог рада и усмена презентација. Изборни 6 45 сати предавања, 15 сати вјежби, 80 сати индивидуалног / групног рада; Српски/Хрватски/Бошњачки - прикупљање мишљења студената о квалитету процеса поучавања; - самоевалуација професора; - процјена знања студената: писмена провјера знања и - завршна провјера знања; А (10), Б (9), Ц (8), Д (7), Е (6), Фx (5/6), Ф (5)

Литература:Јохн Стреет: Масовни медији, политика и демократија, ФПЗ, Загреб, 2003; Томо Јантол: политичка јавност, Биротисак, Загреб, 2004; Наом Чомски: Медјији, пропаганда и систем, Загреб, 2003.

51

Садржај

IV VII

Stranica

Година Семестар Циљ учења

ЕВРОПСКА УНИЈА И ЕВРОПСКИ ОДНОСИ Име и презиме наставника и сарадника: IV VII Да се студенти упознају с процесима међудржавног повезивања у европску целину после Другог светског рата с настанком и развојем европских друштвено економских дјелатности и темеЉним институцијама које су развијене у оквиру Европске уније.

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15.

Увод у предмет и начин реализације СпоЉна политика Европске уније: развој, начела, перспективе Европска унија и глобализација Институционална еволуција и споЉне надлежности ЕУ Политика суседства ЕУ Заједничка споЉна и безбједносна политика Европске уније I Колоквиј Европска унија као актер решавања међународних сукоба Међународни економски односи и развој заједничке трговинске политике ЕУ Политика проширења Европске уније Политика Европске уније према Балкану Билатерални односи ЕУ БиХ Суштина и токови процеса стабилизације и придруживања Заједничка споЉна и безбједоносна политика ЕУ II Колоквиј

Методе поучавања и учења Процјена исхода учења

Предавања, вјежбе, дебате , креативни есеји, семинарски радови, колоквијуми, дискусије, консултације, завршни испит.

Статус ЕЦТС Сати Језик Евалуација

Изборни 6 45 сати предавања, 15 сати вјежби, 80 сати индивидуалног / групног рада; Српски/Хрватски/Бошњачки - прикупљање мишљења студената о квалитету процеса поучавања; - самоевалуација професора; - процјена знања студената: писмена провјера знања и завршна провјера знања;

Оцјењивањ:

-

континуирано праћење и оцјењивање активности студената, израда самосталног или групног писменог рада и усмена презентација.

А (10), Б (9), Ц (8), Д (7), Е (6), Фx (5/6), Ф (5)

Литература: Јохн Стреет: Масовни медији, политика и демократија, ФПЗ, Загреб, 2003; Томо Јантол: политичка јавност, Биротисак, Загреб, 2004; Наом Чомски: Медјији, пропаганда и систем, Загреб, 2003.

52

Садржај

Stranica

Година Семестар Циљ учења

II циклус студија Излазни профил: Магистар демократије и људских права – 300 ECTS ПРВА ГОДИНА – ПРВИ И ДРУГИ СЕМЕСТАР (I + II) Редни број 1. 2. 3. 4.

Предмет Методологија педагошких истраживања Методика васпитно образовног рада Демократија 1. Људска права 2. Политика отпора и грађанска непослушност

Број часова

ECTS

4+2

8

O

4+2

8

O

4+2

8

И

2+2

6

статус

O

30 1. 2.

II СЕМЕСТАР Етика Завршни (мастер) рад – припрема и израда

О

4+2

8

О

10+4

22

8. НАЧИН ИЗВОЂЕЊА СТУДИЈА И ПОЛАГАЊЕ ИСПИТА И ТРАЈАЊЕ СТУДИЈА 8.1. Начин извођења студија Студиј представља скуп обавезних и изборних предмета, чијим савладавањем студенти добијају неопходна знања и вјештине и стичу диплому. Укупно ангажовање студената састоји се од:

Stranica

Евалуацијом активности студената током извођења наставе, студент сакупља бодове који су предвиђени за поједине активности, у складу са наставним програмом за сваки поједини предмет. Показано знање студента оцјењује се према Закону о високом образовању, Статуту Универзитета и Правилима студија. На почетку школске године предметни наставник је обавезан упознати студенте са начином рада и бројем бодова које доносе поједине активности.

53

Активне наставе (предавање, вјежбе, практична настава, менторска настава, консултације, презентације, пројекти и сл.),  Самосталног рада,  Колоквијума,  Израде семинарског рада,  Испита,  Научно-истраживачке праксе,  Израде завршног рада,  Других облика ангажовања.

Успјех студената на испиту оцјењује се оцјенама од 5 (није положио) до 10. Настава на првом циклусус студија ће се изводити семестрално од по 15 седмица, односно годишње у два семестра. Студиј је осмишљен на начин да претходни семестар и претходна година пописом предмета и њиховим садржајем претходе предметима у наредном семестру или наредној академској години. Стога студиј предвиђа ритам студирања "семестар за семестар". Студент је дужан кроз семестар сакупити 30 ECTS -а, тј. до краја академске године студент је дужан сакупити 60 ECTS -а, што подразумијева положене све обавезне и онолико изборних предмета који заједно с обавезним испуњавају квоту од сакупљених 30 ECTS бодова по семестру (односно 60 ECTS -а по години). Нису дефинисани предмети које студент мора положити да би стекао услов да полаже предмет који представља интегралну научну цјелину. Структура другог степена студија/магистарски, конципирана је на начин да студентима постдипломцима омогући проширење компетенција, те понуди им јасне правце за даље напредовање. Магистарски рад брани се послије десетог семестра уз услов да су сви испити предвиђени наставним планом и програмом успјешно положени, као и остале обавезе које су предвиђене наставним планом. У циљу ефикасног извођења наставе и постизања очекиваних циљева и компетенција студената на крају семестра на студијском програму специјална едукација и социјална рехабилитација се користе различите наставне методе: - предавања, - лабораторијске, студијске посјете, видео и друге методе савремене информационе и асистивне технологије, - индивидуални и пројекти у тиму.

Stranica

Обавезе студената су дефинисане Законом о високом образовању, Статутом Независног универзитета и другим општим актима којима се регулишу питања обавезног поступања студената у току студија. Основне обавезе студената јесу да: - похађају предавања и семинаре и остале видове наставе, - се посвете студијама и учествују у академским активностима, - да поштују правила која доноси Универзитет, односно Факултет. Евалуацијом активности студената током извођења наставе, студент сакупља бодове који су предвиђени за поједине активности, у складу са наставним програмом за сваки поједини предмет. Показано знање студената оцјењује се према Закону о високом образовању, Статутом универзитета и Правилником о студирању. На почетку школске године наставник је обавезан упознати студенте са начином рада и бројем бодова које доносе поједине активности. Права студената се односе на право да буду упознати са свим правима и обавезама и дужностима, да имају слободу, да искажу своје мишљење о квалитету настави и раду академског особља, да учествују на изборима за студентска мјеста у студентским представничким тијелима, као и сва друга права у складу са наведеним прописима. Праћење и оцјењивање укупних активности одвијаће се кроз : - присуство настави и другим наставним активностима (вјежбе, консултације, семинари, презентације, индивидуално и групно рјешавање проблема ),

54

8.2. Начин полагања испита и предуслови за упис појединих предмета, односно за упис у сљедећу годину

-

праћење и вредновање активности студената у настави и другим наставним активностима колоквијалне провјере знања израда семинарских радова и/или презентација израда домаћих задатака и/или есеја континуирана интеракција студент - наставник тематске провјере

Евалуацијом укупних активности студената током реализације студијсаког програма, студент сакупља бодове који су предвиђени за поједине активности, у складу са Правилником о студирању и наставним програмом за сваки поједини предмет. Исказано знање студената оцјењује се према критеријима Закона о високом образовању, Статута универзитета и Правилника о студирању. На почетку сваког семестра предметни наставник је дужан упознати студенте са начином рада и вредновања резултата рада и бројем бодова које носи свака поједина наставна активност. Успјех студента на испиту оцјењује се оцјеном 5 ( није положио) до 10. На формирање оцјене на испиту утиче структура укупног броја поена које је студент остварио током наставе. Након завршетка испита, наставник утврђује укупан број освојених поена и формира коначну оцјену за сваког студента. Укупан број освојених поена и завршну оцјену наставник уноси у записник о полагању испита. Успјех студената на испиту се изражава оценом од 5 до 10. Пролазне оцјене су: 6, 7, 8, 9 и 10, а према ECTS скали имају сљедеће значење: - Оцјена 10 - усвајење, репродукција и креативна примјена цијелог градива (95-100 поена) - Оцјена 9 - усвајење, репродукција и примјена цијелог градива (85-94 поена) - Оцјена 8 - репродукција и примјена дијела градива (75-84 поена) - Оцјена 7 - репродукција цијелог градива (65-74 поена) - Оцјена 6 - репродукција дијела градива (55-64 поена) Студент је дужан кроз семестар сакупити 30 ECTS , тј. до краја академске године студент је дужан сакупити 60 ECTS, што подразумијева положене све обавезне и онолико изборних предмета који заједно с обавезним испуњавају квоту од сакупљених 30 ECTS бодова по семестру (односно 60 ECTS по години).

Stranica

Завршетком I циклуса студија студент остварује 240 ECTS бодова, односно 30 бодова по сваком семестру, односно 60 бодова по свакој години студија, а завршетком II циклуса студија студент остварује 60 ECTS бодова, односно 30 бодова по сваком семестру, а што је укупно 300 ECTS бодова. За сваки предмет појединачно исказује се број ECTS бодова, који су добијени методом учешћа у цјелокупном наставном плану за сваки семестар, односно академску годину студија. Седмични фонд часова, у складу са законом, иде у распону од минимално 20 до максимално 25 часова. Предвиђени седмични број часова за сваки предмет исказује се у листи предмета. Један семестар траје 15 радних седмица.

55

9. ПРЕДВИЂЕНИ БРОЈ САТИ ЗА ПОЈЕДИНЕ ПРЕДМЕТЕ И ЊИХОВ РАСПОРЕД ПО ГОДИНАМА, БОДОВНА ВРИЈЕДНОСТ СВАКОГ ПРЕДМЕТА ИСКАЗАНА У ЕСТS БОДОВИМА И БОДОВНА ВРИЈЕДНОСТ ЗАВРШНОГ РАДА ИСКАЗАНА У ЕСТS БОДОВИМА

СИЛАБУСИ

Stranica

56

МАСТЕР СТУДИЈА

НАЗИВ ПРЕДМЕТА: МЕТОДОЛОГИЈА ПЕДАГОШКИХ ИСТРАЖИВАЊА Врста студија: Мастер студије Назив студија: Демократија и људска праве Година студија: Семестар студија: I Број часова недељно: Извођач наставе: Облик наставе: предавања, Предавања вјежбе, анализа 4+2 садржаја, пројектовање истраживања, вођење протокола истраживања ЕСПБ бодови: 8

Обавезни

Циљеви изучавања предмета: Да се студенти уведу у теорију педагошког сазнања, логичке форме педагошког мишљења и у теорију педагошког истраживања. Да се оспособе да разумију и користе адекватну наставно научну методологију за самостално одређивање епистемолошких поставки конкретног истраживања на основу којих ће умјети да израде пројекат научно-истраживачког рада, да спроведу истраживање и напишу извјештај истраживања. Да знају да проналазе научне изворе, користе резултате актуелних и верификованих истраживања, да знају да читају графиконе и табеле и да разумију статистичке симболе да . Да знају у писаном облику да аргументују своје ставове, поштују критеријуме АПА стила цитирања и коришћења научних извор, интерпретирају резултате и технички обликују текст. Да умију да израђују инструменте за праћење.

Наставни садржаји:

Предмет и задаци методологије, Процес научног сазнања Врсте научних истраживања Метода теоријске анализе Историјска метода Експертиментална Дескриптивна метода I Колоквиј Поступак анкетирања Поступак интервјуисања Поступак посматрања Поступак скалирања Поступак анализе документације Поступак анализе садржаја Поступак тестирања 15. II Колоквиј 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14.

Литература: 1. Миленко Кундачина и Вељко Банђур (2008): Методолошки практикум. Ужице: Учитељски факултет.

Обавезе студената: Присуство свим часовима предавања и вјежби, израда домаћих задатака Претходно обавезно положени испити: –––––––– Предиспитне обавезе: Студент мора да редовно посећује предавања (укупно 15 поена), вежбе (укупно 15 поена), положи један колоквијум (укупно 10 поена) и уради семинарски рад (укупно 20 поена). Начин и процедура полагања испита: Студент ради завршни тест (40 поена), под условом да је кроз предиспитне обавезе остварио најмање 30 поена. Коначна оцена се формира на основу броја поена освојених кроз предиспитне обавезе и на завршном тесту (максимално 100 поена).

Stranica

57

Посебна напомена за предмет: Додатне информације о предмету се могу наћи у на Web страници: www.nubl.org.

НАЗИВ ПРЕДМЕТА: МЕТОДИКА ВАСПИТНО – ОБРАЗОВНОГ РАДА Врста студија: Мастер студије Назив студија: Демократија и људска праве Семестар студија: I Година студија: Облик наставе: Број часова недељно: Извођач наставе: предавања 4+2 вјежбе ЕСПБ бодови: 8

Обавезни

Циљеви изучавања предмета: Упознавање са теоријским сазнањима о законитостима васпитно – образовног процеса;Овладавање научном и стручном дидактичко методичком терминологијом;Праћење резултата најновијих научних достигнућа у области дидактике и методике васпитно – образовног рада;Примена резултата граничних наука за боље разумевање дидактичко – методичких феномена;Разумевање међузависности дидактичко - методичке теорије и васпитно – образовне праксе;Подстицање критичког и стваралачког мишљења студената и отворености према иновацијским настојањима у васпитно – образовном раду;Оспособљавање за припремање, извођење и евалуацију васпитно – образовног рада.

Посебна напомена за предмет: Додатне информације о предмету се могу наћи у на Web страници: www.nubl.org.

Stranica

Литература: 1. Граорац И. Васпитање и комуникација, Матица српска, Нови Сад, 1995. 2. Ивић И. И сар. Васпитање деце раног узраста, ЗУНС, Београд, 1989. 3. Каменов Е. , Методика васпитно-образовног рада са предшколском децом, ЗУНС, Београд, 1985. 4. Основе програма предшколског васпитања и образовања деце узраста од 3-7 година, Просветни преглед, Београд 1996, 2006. Обавезе студената: Присуство свим часовима предавања и вјежби, израда домаћих задатака Претходно обавезно положени испити: –––––––– Предиспитне обавезе: Студент мора да редовно посећује предавања (укупно 15 поена), вежбе (укупно 15 поена), положи један колоквијум (укупно 10 поена) и уради семинарски рад (укупно 20 поена). Начин и процедура полагања испита: Студент ради завршни тест (40 поена), под условом да је кроз предиспитне обавезе остварио најмање 30 поена. Коначна оцена се формира на основу броја поена освојених кроз предиспитне обавезе и на завршном тесту (максимално 100 поена).

58

Наставни садржаји: 1. Методика васпитно – образовног рада 2. Историјски развој идеја о васпитању и образовању 3. Карактеристике психофизичког развоја деце предшколског узраста 4. Циљеви и задаци васпитно – образовног рада 5. Садржаји васпитања и образовања 6. Динамика васпитно – образовног процеса 7. I Колоквиј 8. Васпитно – образовне методе и стратегије: Стратегија васпитања 9. 8. Васпитно – образовне методе и стратегије: Стратегија образовања. 10. 9. Социјални облици у васпитно – образовном процесу 11. Дечја игра и игролике активности 12. Дидактичко – методички услови успешног учења 13. Медији у васпитно – образовном раду 14. Природна и друштвена средина и васпитно – образовни процес 15. II Колоквиј

НАЗИВ ПРЕДМЕТА: ДЕМОКРАТИЈА Врста студија: Мастер студије Назив студија: Демократија и људска праве Семестар студија: I Година студија: Облик наставе: Број часова недељно: Извођач наставе: Предавања,вјежбе 4+2 ЕСПБ бодови: 8

Обавезни

Циљеви изучавања предмета: Да се студенти уче о демократији и њеним вриједностима. Уз историјски

развој људског друштва тема демократије ће увести студенте у развој политичких система. Демократски системи дозвољавају слободе, поштовање људских права појединаца, група и друштава као цјелине. Демократија укључује неке категорије унутар друштва које се баве већинским дијелом заједнице и заштитом мањина. Да би у потпуности цијенили демократске политичке системе, морамо бити у стању да разликујемо однос између демократских и недемократских система. Студенти, морају разумјети коцепте везане за либерализам и конституционализам, као и њихову везу са демократијом. Наставни садржаји: 1. Америчка револуција 2. Уставне демократије у Европи и шире 3. Владавина закона 4. Федерализам 5. Суверенитет народа 6. Расподјела моћи (овласти) 7. I Колоквиј 8. Владавина већина и права мањина 9. Правда и праведност 10. Независно судство 11. Политичка права грађана 12. Независно судство и пороте 13. Образовање јавности 14. Једнакост и слобода 15. II Колоквиј

Stranica

59

Литература: Демократија ,Проф. др Радован Радоњић, Центар за грађанско образовање Обавезе студената: Присуство свим часовима предавања и вјежби, израда домаћих задатака Претходно обавезно положени испити: –––––––– Предиспитне обавезе: Студент мора да редовно посећује предавања (укупно 15 поена), вежбе (укупно 15 поена), положи један колоквијум (укупно 10 поена) и уради семинарски рад (укупно 20 поена). Начин и процедура полагања испита: Студент ради завршни тест (40 поена), под условом да је кроз предиспитне обавезе остварио најмање 30 поена. Коначна оцена се формира на основу броја поена освојених кроз предиспитне обавезе и на завршном тесту (максимално 100 поена).

НАЗИВ ПРЕДМЕТА: ЉУДСКА ПРАВА Врста студија: Мастер студије Назив студија: Демократија и људска праве Семестар студија: I Година студија: Облик наставе: Број часова недељно: Извођач наставе: Предавања,вјежбе 2+2 ЕСПБ бодови: 6

Изборни

Циљеви изучавања предмета: Стицање знања и разумевање процеса настанка , развоја и успостављање

основних начела и циљева пре свега међународног права којима је регулисана област људских права, - упознавање са општим концептуалним основама доктрине и праксе људских права , са теоријским, међународноправним, законским решењима и неким специфичностима људских права Наставни садржаји: 1. Појам и предмет људских права 2. Развој идеје (еволуција), схватања и правних норми из области људских права 3. Извори међународног права људских права , међународи обичај 4. Међунардони уговори, одлуке и декларације међународних организација 5. Људска права у унутрашњем праву 6. Међународна људска права , заштита људских права у миру 7. I Колоквиј 8. Заштита људских права у ванредним околностима(основи хуманитарног права) 9. Однос хуманитарног права и људских права , област заштите – угрожене категорије 10. Заштита лица у оружаним сукобима , рањеници, болесници и бродоломници 11. Ратни заробљеници , цивилно становништво и избјеглице 12. Имплементација људских права и превентива 13. Унапређење људских права кроз стварање културе људских права 14. Привремена суспензија (ванредна стања) неких права 15. II Колоквиј

Литература:

Пауновић, М./ Кривокапић, Б./ Крстић, И., Међународна људска права, Београд, 2010. Обавезе студената: Присуство свим часовима предавања и вјежби, израда домаћих задатака Претходно обавезно положени испити: –––––––– Предиспитне обавезе: Студент мора да редовно посећује предавања (укупно 15 поена), вежбе (укупно 15 поена), положи један колоквијум (укупно 10 поена) и уради семинарски рад (укупно 20 поена). Начин и процедура полагања испита: Студент ради завршни тест (40 поена), под условом да је кроз предиспитне обавезе остварио најмање 30 поена. Коначна оцена се формира на основу броја поена освојених кроз предиспитне обавезе и на завршном тесту (максимално 100 поена).

Stranica

60

Посебна напомена за предмет: Додатне информације о предмету се могу наћи у на Web страници: www.nubl.org.

НАЗИВ ПРЕДМЕТА: ПОЛИТИКА ОТПОРА И ГРАЂАНСКА НЕПОСЛУШНОСТ Врста студија: Мастер студије Назив студија: Демократија и људска праве Семестар студија: I Година студија: Облик наставе: Број часова недељно: Извођач наставе: Предавања,вјежбе 2+2 ЕСПБ бодови: 6

Изборни

Циљеви изучавања предмета: U okviru predmeta se proučava geneza koncepta građanske neposlušnosti kao važnog elementa definisanja svake moderne, demokratske države. Obrađuju se antički uzori, razvoj koncepta preko opusa srednjevekovnih konstitucionalista, sve do modernog poimanja i tumačenja građanske neposlušnosti.Opšti cilј predmeta je da opremi studente znanjem, kompetencijama, veštinama i analitičkim oruđima potrebnim za samostalno kritičko istraživanje i promišlјanje koncepta građanske neposlušnosti kao elementa principa građanstva Studenti koji učestvuju na kursu Teorija građanske neposlušnosti trebalo bi steknu veštinu argumentovanog razmatranja osnovnih problema ovog polјa političke teorije i mogućnost da primene tako stečena znanja i sposobnosti na analizu političkih institucija, poredaka, ideja, vrednosti i problema. Наставни садржаји: 1. Грађанин и слобода: књижевност, уметност и идеја грађанске непослушности; 2. Идеја грађанске непослушности у средњевековним трактатима о борби против тиранске власти; 3. Право на побуну и грађанске револуције 18. века; 4. Грађанска непослушност и модерни конституционализам; 5. Модерни концепт грађанске непослушности; 6. Грађанска непослушност у теорији Џона Ролса; 7. II Колоквиј Концепти грађанске непослушности код Растина и Хабермаса; 8. Шарп и Фриман: грађанска непослушност као вид ненасилног отпора; 9. Грађанска непослушност на делу: М. Ганди (филм: ГАНДИ); 10. Сатyаграха М. Гандија као вид грађанске непослушности; 11. Анализа грађанске непослушности код Тороа ; 12. Анализа грађанске непослушности код Волцера; 13. Грађанска непослушност и политичка култура 14. Практична настава:Вежбе, Други облици наставе, 15. II Колоквиј

Литература: Александар Молнар, Расправа о демократској уставној држави, том II и III (одабрана поглавЉа), Самиздат Б92, Београд, 2001 (120 страна); Џон Ролс, Теорија правде, одабрана поглавЉа, Службени лист, ЦИД, Београд-Подгорица, 1998; (90 страна); Хенри Дејвид Торо, О дужности грађанина да буде непослушан и други есеји, Глобал Боок, Нови Сад, 1997 (110 страна) Обавезе студената: Присуство свим часовима предавања и вјежби, израда домаћих задатака Предиспитне обавезе: Студент мора да редовно посећује предавања (укупно 15 поена), вежбе (укупно 15 поена), положи један колоквијум (укупно 10 поена) и уради семинарски рад (укупно 20 поена). Начин и процедура полагања испита: Студент ради завршни тест (40 поена), под условом да је кроз предиспитне обавезе остварио најмање 30 поена. Коначна оцена се формира на основу броја поена освојених кроз предиспитне обавезе и на завршном тесту (максимално 100 поена).

Stranica

61

Посебна напомена за предмет: Додатне информације о предмету се могу наћи у на Web страници: www.nubl.org.

НАЗИВ ПРЕДМЕТА: ЕТИКА Врста студија: Мастер студије Назив студија: Демократија и људска праве Облик наставе: Извођач наставе: Број часова недељно: Предавања,вјежбе 4+2 Година студија: Семестар студија: I I ЕСПБ бодови: 8 Обавезни

Stranica

62

Условљеност другим предметима: Нема услова за слушање предмета Циљеви изучавања предмета: Студенти ће бити упознати са појмовима етика и морал, етичким теоријама, вриједностима и ставовима. Биће обрађени и морални приступи: деонтолошки и практични те значај етике за друштво а посебно етичко и морално у јавном и приватном животу. Име и презиме наставника и сарадника: проф. др Жарко Павић Метод наставе и савладавање градива: Предавања, вјежбе, анализе текстова, креативни есеји, семинарски радови, колоквиј, израда есеја и семинарског рада, дискусије, консултације и сл. Садржај предмета по седмицама: 1 Увод у предмет и појам етике 2 Врсте етике и етичке вриједности 3 Етички ставови 4 Етика и морално расуђивање 5 Појам морала и класификације 6 Моралне вриједности људи I Колоквиј 7 8 Етички и морални третман јавног и приватног 9 Слобода и злоупотреба слободе 10 Корупција и етика 11 Дијалог и толеранција 12 Етички кодекси у друштву 13 Припрема за испит II Колоквиј 14 Обавезе студента: Студенти су обавезни да редовно похађају наставу, активно учествују на вjежбама и консултацијама, успjешно положе бар један колоквијум. Литература: Радомир Лукић: Социологија морала, САНУ, Београд, 1974 Џон Драмонд и Бил Бејин: Етика и пословна етика, Клио, Београд, 2001 Милорад Закић: Морал у политици, Задужбина Петар Кочић, Бања Лука, 2007 Начин и процедура полагања испита: Студент ради завршни тест (40 поена), под условом да је кроз предиспитне обавезе остварио најмање 30 поена. Коначна оцена се формира на основу броја поена освојених кроз предиспитне обавезе и на завршном тесту (максимално 100 поена). Посебна напомена за предмет: Додатне информације о предмету се могу наћи у на Web страници: www.nubl.org.