Arhiktektura Rokovi I Skripta

y

Univerzitetu pri5tini Fakultettehnidkihnauka Odsek:Elektrotehnika

04. Septembar 2A07. KosovskaMitrovica

ARHITEKTURA I ORGANIZACIJARAEUNARA II PRVI DEO ISPITA:

1. Jednoadresni procesorsa memorijskipreslikanimulaznolizlaznimadresnimprostorom, memorija,periferija PER0 sa pridruZenimkontroleromza direktanpristup -"-oriii DMA, i periferijePERI i PER2povezanisu sitemskommagistralomsa 16-bitnomud."rrro* i 16-bitlom magistralompodataka.Adresiranjeje na nivou 16-bitnihredi. Adreserelevantnihregistarasu prikazanena slici. DMA_CONTROL DMA_ADDRESS DMA_COUNT DMA_DATA DMA_STATUS PER0_CONTROL PERO_STATUS PERO_DATA

.1 FFOOh FFOIhT rnozn {. FFO3h FFO4h FFlOh 3 FFIIh FFI2h

PERI_CONTROL PERI STATUS - J ppnr_pare PER2_CONTROL PER2_STATUS renz_oara

FF20hr FF2lh FFz2h FF3Oh[4 FF3lhI FF32h(

li

,I -.- '-/ :1)

1 I *I J-

I

- J - t 21, t l l

i','t

U upravljadkimregistrimabit 0 je Startkojim sedozvoljavapodetakoperacije,bit I odreduje smer operacije(0-ulaz, l-izlaz), bit 2 je Enablekojim se dozvoljavaprekid, a u statusnim registrirnabit 4 je Readykoji signaliziraspremnostkontrolera.Bit 3 upravljadkogregistraDMA kontrolera zadaje reZim rada (}-Burst, l----cikius po ciklus). Napisaii glavni-program i odgovarajuieprekidnerutine kojima se: blok 200h redi uditavasa PER0 i smestaumemoriju podevod adrese1000h,zatimizvr5i obradaunetihpodatakapozivomprocedureObradai potom islolymgno vr5i prenosobradenogbloka (duZinai podeuraud..ru blola ostajuiste)iz memorije u PER1i PER2.Ulazrealizovatikori5ienjemDMA kontrolerau burst rehimi,irl*na periferiju PER1mehanizmomprekida,aizlazna periferijuPER2ispitivanjembita spremnosti.

0, 4 ,

L'r:a Ll* -

2. Operativnamemorijaradunara je kapaciteta512Mbajta,a Sirinaredi iznosi 16bita.

a) Nacrtati strukfuruke5 memorije,oznaditiSirin',ru bitima svih relevantnihdelovai kratko objasnitifunkcijesvih delovakesmemorijezasledeiesludajeve: al) k-e5 memorije sa 64 K blokov4 velidinom bloka 256 redi i asociiativnim preslikavanjem; a2)ke5memorijesa64 K blokova,velidinombloka 256 relii direktnimpreslikavanjem; pretpostavljaju6i daje SirinaredidelakeSmemorijeu kojem seduvajusadrZajil6 bita. b) Objasnitiza obatipakeSmemorije,kako seza sludajditanjabajtovskevelidineutvrdujeda li se sadrZajsa generisane adresenalaziu ke5memoriji i t
Ir;

- l

I 'TP'oz *

a

-

4 /

-

i 4

Z Objasniti uloge ozlnka MemSrc. MemDst i MemCnt u asemblerskomprogram.l i '', progrmiranogulaza/b)aza. ' 3. Kojaje ulogaprocesorau proc,:suprenosapodatakakori5ienjemDMA tliiFnl.ru. 4. Pretpostavitida sekoristi DMA kontrolerza prenosbloka od 200 bajtaod pi:riferijske jediniceu operativnumemoriju.Koliko zahtevazadodeljivanjemagistralepravi DMA kontroler prilikomovogprenosaakoje periferija: - sporai L"'c - bna? I

lz A'^-1

5. Gdesei kadakoristi tehnikalhrite Back?Objasnitiovu tehnikui navestinedostatke. 6' Koliko dioda moZemokontrolisatipomo6ujednog ulanolizlazr.rog8-bitnogporta? NacrtatiprincipijelnuSemu. \ zl r

tp

NAPOMENA: Pedvitlenotrajanje ispitaje 3 sata.Da bi se poloZioispit potrebnoje odgovoritina vi5eod polovinepitanja (zadataka)iz svakogdelaispita. Predmetrinastavnik Dr JovanRisti6,vanr.prof.

- ff+ - q/.ks_s:-s [.'' i'

r^nt / r; /'

'-e\/

, , i t ' 1 r i P : ' :] l , r r

f : i . - r i t - r 1 ' h n r c k i , ini r r t r k : ' r 3:,--<: ilir:t:nr ; rir-r.,:r.

r

n,-

.

I

I

,-^t-rr';.' z.t ' J/l'/-

//nn

2fr

(

/ ' -

'/ -' ..^' .- // 1' ! / 4- -) /*.

I.RHfIFKTt'l? -{ I OR(;.{\lZ.{('IJ..\ RACL,),tAR,.\Il IRV'i DEO T,WITA

l. .Iednoadresni Procesot'sarazclvojenitnadresnimprostorima.n"nror1i3-periferijapER{) sa pridruZenim kontrolerom za direktan pristup memc,rUiD\,[A, i pcriferija p-enf ptlcz,rni su sitemskommasistralomsa 16-bitnom adresnomi 16-bitnornmagisiralompodataka.Adresiranje je na nir,au 16-bitnihreii. '\drese reler.antnihresistarasu prikazairena slici. D\TAC()\T?.(]L 3 lr.t.r--.roDnESS ll DlfA_C(lr.1,T ft rD\I.q D.\T-c D}lA

ST.\TI.;S

FFOOh FFOIh FFO:h FfO3h FF0Jh

PERO.-CONTROI PER0_.STAI'S PERO-DAT,.\ PERI.CO:.ITRLIIPERi-.S]'r\TtrS PERI DAT.\

FFIOh FFi 1h EtrI 'q

FF:,Jh FF?Ih FF1

lh

1.] upravljadkimresistrima bit 2 je ^St.rrtkojirn sc donoliar,a poietak operacije.bit 1 oclredtrje slndr operacije (1-- ulaz 0--izlaz). bit A 1e Enable kojilr se clonolja,,a prekicl. Rit 3 upravliackog registra D-\IA kontrolera zadaje re2irn rada (l - 3:irsr. t)-.--ciLtuspo ciklus). \apisati glarni progam i odgovara.juccprekiclnerutine kojinra se: blok 200h reii ucirar,'a,a PER0 i sme$t;ru memoriiu 1:otev od rclt'ese100flh.zatitr izr,r'Siobradaunetihpoclatakapozivom prccedure Obrada i potom lrsi ptenos ohraclenogblcka (cluiila i poictna adtesabloka ostaju istc) iz memoriieu PERL Ulaz realizor.'ati koriScenjcrn DtrIA kontrolerau hu,st reZirnu.aiz.laz rnehanizmomprekida. l.

Operatir,namemori-iaracunaraje krpaciteta 1 .\lbajt. r iirina rec.iianosi 1 bajt. a) Nacrtati strukturu keS memorijc. oznaoiii iirinu u bitoi,iina srih reier,anrmhcieiur.ri rikratko c'pisatinjihor'u narnenu za keSmemoriiu sr. 102-t $oka. blokom veliiine ietiri hajra i asociiatilnirn preslikar'.anjern pretpostalliajuii da je 3i1na reci dcla keS-au kome se iuv.a sac1.Za1 -ieclanbajt. Objasniti kako se za sluiaj iitanja bajtor,'skeveliiine unrdlie 6a li se sadriaj si gencri;sane adresenalaziu kei mcmoriji i kako sc ',i';i ,ur1rooiitavanje tra2inog sa4rz:ja. b) Nacrtati strukturu keS mcmori.fe.oiinai.iti iirinu u bitovima za s\€ rele,u.antne delor,,ei uh':ttko opisati njihoru ndtnenu ;a ke$ memorifu sa 102-t lrloka- blokom yeliiine detiri bajta i direktnim preslika'u'aniem pretpostavljajucicla.ieSil'inareii dela ke$ memorije u kojem r" niluri sadrZajjedan bajt. Objasniti kako se za sluiaj citania bajtor,skevelidine uf,v;dujeOati se sadrZai sa generisaneadresenalazi u keSrrremorijii kako se wSi samooiitavanje traZenogsadr2aja. p8!!cr pEoJw; 1. Na',estitehnikeprc$'amiranog ulaza'izlaz.a.i objasnitiulogu pracesorau njima. 2. Nc'.'esiirezimeracLlDMA kontrolera.i objasniti razlik-uianecliu njih. J. Cemu sluZi,sr.tr.rpqoRn i. Ko.ii se princrprili algoritmizam.nekc-nstez: ociluicuo bioi:u ko;i rr-:baizbar:itiiz keSakocl asocijatirmogpreslikavania'l 5. Gdc se ikackrkoristi tchnikaStore Through'!()b.iasnitioru tehnikui navestined.statke. 6. Koliko tasteramoZemo kontrolisati pomocujeclnog 8-bitnog ulaznog i 8-bitnog izlaznog porta?Nacfiati principijelnu iernu. NAPOMENA:PedvidenotraFnr ispita p 3 sala.Da bi se poloiio ispit potrebnoje odgovoriti

na viie od polovire piiffi-ia (zertataka) iz wakog dela ispita.

Plt,Jnr.:tru na-stavnik Dr Jovan Ristit{, r'tnr. proi.

1/

Univerzitetu Pri5tini Fakultettehnidkihnauka Odsek: Elekrrotehnika ARHITEKTURA

17. April 2008. KosovskaMitrovica

I ORGANZACUA

RAET.JNARA II

PRW DEO ISP|IA:

1' Jednoadresniprocglglyrazdvojenima&esnim prostorima,memorija,periferija pER0, kontroler za .. dir-ektan pristup memoriji DMA, i periferija PER1 povezani su sitemrkom nugiJtraom sa 16-biurom adresnomi 16-bitrom magistralompoaatafa. Adresiranjeje na nivou 16-bitnih redi. Adreserelevanffrih registarasu prikazanena slici. DN,fA_CONTROL DMA_SRCADDR DMA_DSTADDR DMA-COI-INT DIVIA_DATA DMA_STATUS

FFOOh FFOIh FF02h FFO3hFFO4hFFO5h

PEROCONTROL PEROSTAruS PER0-DATA PER1 CONTROL PERI STATUS PERI_DATA"

FFIOh FFIIh FFt2h FF2Oh FF2lh FFzzh

u upravljaikim ttqu$ry? jg lit 9 staftkojim se dozvoljavapoietak operacije,bit 4 je Enablekojim sedozt'oijavaprekid a biti 6 i 5 odriduju vrstuprenosa(10-.iz penf€rijbu*"*iri;,r, gl-iz memorijeu periferi'iu, 1l-iz memorije-umemonju) Bit 7 upravlj"dkog registra rjvra kontoiera zadajerefim iada (0-Burst, l--ciklus po ciklus). U statusnim-t girt irou nlt o Ready bir Napisati glawi progr* i le odgoval-ajgi9prekidue rutine kojirna se: blok iOOh reei uditava sa PER0 i smeita u ulaari bafer u oci adrese0h zatrm podaci prenesuu izlami bafer u memoriji koji podinje od Y:Ti*?i a(E€se.1000h, potompodaciiz izJamogbaferaprenosena periferiju pERl. tllaz sap#r"rij"i.alizovati iloiinje mehauizrnomprekida,prenosiamedubaferakoriicenrjemnvra konnolera u reiimu prenosa red po red, a idaz realizovatiispitivanjernbita spremnosti. - 2' operatirnamemorijarairnara ima kapagitetZlr,lbajta,Sirinaredi ianosi i6 bita. KeSmernorijaima kapacitetDATA dela 4 Kbajta, preslikavanjeje na nivou'bioka" veiiriina bloka je l2g bajtq Sirinareii je l6 bita. - Nacrtati stnrkturuadresekoju generi5eprocesor i stnrkturusvih relevantnihdelovake5memorije sa: - direktnim preslikavanje,ln, - asocijatirmimpreslikavaqiemi - set-asocijativnimpreslikavar$emsadva bloka po setu, i uluatko opisati funkciju svakogdela. DRUGI DEO ISPIIA: (y'

Nacrtati Semu kontrolera periferijg i naznariiti relevantne bitove u registrima. 7

bitasrART uupravljaikomregistrukontrolera periErije. A gbjalniti.ulogu ulogaprocesora u procesu prenosa podataka koriicenjem DMA kontrolua. (/ S,.,lo:1.1e (yPretpostavitida se koristiDMA kontrolerza prenosbloka.?! 200 bajtaoa peiiferilskejedrruce - u- ,r. opetativnu memoriju. ' x9]i_tozahteva zaprekidom praviDMa konrroler prilikomovogp.;; ufcoi"pirifoi;;, p sporai b)brza? 4,9"^:: koristitehnikaStaretruugh?objasnitiovutehnikui navestinedostatke. "9r Ko.;i se & ilada principi rli alonnni r*rmeuekoriste za odluku o bloku koji teba izbaciti Liz keia kod asocijativnogpreslikavanja? NAPOMENA: Pedvlleno hajanje ispita je 3 safa. Da bi se polofro ispit potrr$no je odgovoriti na viSe od polovine pitanja (zaddaka) iz svakog dela ispita.

Predmehrinastavnik Dr JovanRisti6, vanr. prof.

5.2.2. Tehnike preslikavanja Tehnikapreslikavanjaodreclujenadinvoclenjaevidencijeo tome koji se blokovi operativne i memoriie nalazeu po3ldinim blbkovima ke5 memorije. Koriste se tri tehnike preslikavanja to: asocijativno,direktno i set-asocijativno. 5.2.2.I . Asociiativnopreslikavanje i Kod tehnike asocijativnogpreslikavanj4 keSmemorija se sastoji iz DATA MEMORIJE u iz operativne preneti blokovi smestaju se TAG MEMORIJE (slika z). u oare MEMORIT keS memoriju. U TAG MEMORIru se, za blokove prenete iz operativneu ke5 memoriju' DATA smebtajubrojevi blokova operativnememorije, koji se nazivaiu tagTovi' Za realizaciju memorija, MEMORIJE i TAG MEMORUE koriste se RAM memorija i asocijativna da kes respektivno.ukoliko u DATA MEMORIru moZe da se smesti 2' blokova, kaZe se TAG ulaz ima 2n tlaza. za svaki ulaz DATA MEMORIJE postoji odgovarajuii *.*oriju MEMORIJE. ADRESA GENERISANA ree blok <--2tredi---- rel="nofollow">

TAG MEMOzuJA <-hbita---

>

D,4.TA MEMORIJA <-.2t redi---->

KESMEMORIJA

' -MEMORIJA OPERATIVI'{A Slika 2 Asocijativno preslikavanje se kao U sludajuke5 memorijerealizovaneu.tehniciasocijativnogpreslikavanja.zami5lja je dimenziiabloka2t da uzme se Ukoliko da je operatiunu..rno.ij'u'poJ".l]Jnu nu io Ufotova. unutar .edi, tada generisanaaOiesaima sledeiu strukturu: niLih I bitova odreduju adresuredi memoriji' bloka i viSitr n bitova odredujubroj bloka u operativnoj smesti U tehnici asocijativnogpreslikavanjabilo koji blok operativnememorijemoZeda se u Posto memoriju' u bilo koji ulaz teS memorije,prilikom dovladenjaiz operativneu kes i-tom ulazu DATA MEMORIJE moZe da se nacle biio koji od 2' blokova operativne kome memorije, u r:tom ulazr"rTAG MEMORIJL se c\uvabroj bloka operativnememorije

12

pripada dati blok. S obzirom da u operativnoj memoriji ima 2h blokova, Sirina memorijske redi TAG MEMORIJE je hbita. je datanaslici 3. Realizacijake5memorijesaasocijativnimpreslikavanjem

lt

h

E

TI tl "= I

l

l-'

I l>

t l

z

t l lI tt *:

t_t

I

F

t o

1__l=

F

o . . . e

H F-

-

N

c

a {t)

rq

v

z

-

a

-

z ri

F

--Tl 'l-T--'t oli e i e; ' | _<__'__1___1_-i.

T

Slika 3 KeSmemorijasa asocijativnimpreslikavanjem

l3

S obzirom da je operativnamemorija kapaciteta2h*rredi i da je velidina bloka 2r redi, uzima se kao da je operativnamemorija organizovanau 2h blokova velidine 2t reEi.Stogase adresaoperativne memorije duZine h+l bita moZe podeliti na sledeii nadin: vi5ih h bitova . oznadavajubroj bloka i niZih I bitova omad,avajuadresuredi u bloku. EPri generisanjuzahtevaza ditanje od strane procesor4 vi5ih h bitova generisaneadrese f t I vodi se na ulazne linije podatakaTIh-1 s TAG MEMORIJE da bi se, njihovim istovremenim uporedivanjemsa sadrZajimasvih 2" ulazaTAc MEMORIJE, utvrdilo da li postoji saglasnost sa sadrZajemnekog ulaza. Za svaki od 2" ulaza TAG MEMORIJE postoji posebansignal saglasnostiMo do M2n-1,koji svojom aktivnom vredno5iu odrecluieda je na datom ulazu otkrivena saglasnost.Otkrivena saglasnostje vaize(,4i jedan od signalava2e6ihsaglasnostiSe do S2n-1je aktivan, ukoliko je odgovarajuii indikator vaiecih ulaza V aktivan. Signal saglasnostiSGL, koji se dobija sa izlaza W kodera CD, ima aktivnu vrednost,ukoliko jedan od signalaSedo S2n-1 ima aktivnu vrednost.Binama vrednostbroja ulazau kome je otkrivena saglasnostje odredenasa n bita saizlsza kodera CD na osnovu signala Sodo Szn-r.Ukoliko postoji saglasnost,sa n bitova saizlaza kodera CD i I niZih bitova generisaneadrese,adresira se red DAIA MEMORIJE i obavlja ditanje. G

Ukoliko saglasnostne postoji u jedan od ulaza ke5 memorije treba iz operativnememorije da se dovudeblok u kome se nalazi Leljenisadriai. Ulaz u koji se dovladi blok naziva se ulaz zazarnenu.Broj ulazaje odretlenvrednoiiu UZt..o do koje se dolazi na osnovu nekog od algoritama zamene. Pre dovladenja Zeljenog bloka proverava se da li se u ulazu koji je odabran za zamenv nalazi blok ko.ii je nekom od operacija upisa modifikovan. Ovo se utvrduje na osnovu sadrLajaindikatoraD adresiranogvredno5iu UZn-t'.o.Ukolikoje indikator D ulaza odabranog za zamenu 1, blok je modifikovan, pa prvo treba dati blok vratiti u ,, y operativnumemoriju pa tek onda dovuii Zeljeni blok. Ukoliko je indikator D ulazaodabranog ll za zamenu0, blok nije modifikovan,pa seZeljeniblok odmahdovladi. -! Ie Prilikom vracanja bloka odabrmrcg za zamenu 2t redi datog bloka se dita iz DATA IV{EMORIJEsa adresaformiranih od vrednosti UZn-r o koja daje n starijih bitova adresei vrednostiB&-r...0koja je daje I mlatlih bitova adrese.Date redi se upisujuu OPERATIVNU MEMORIJU na adresamaformiranih od vrednosti na linijama TOnr. o koja daje n starijih bitova adresei vrednostiB&-r..0 koja je daje I mladih bitova adrese.Vrednostna linijama TOt-r. o proditanaje iz TAG MEMORIJE saadreseodredenevrdno56uUZnt..l. Prilikom dovladenjaZeljenogbloka 21redi datogbloka se upisujeu DATA MEMORIJU na adresamafornriranih kao i u sludajuvracanjabloka od vrednosti lJZu,.o koja daje n starijih bitova adresei vrednostiB&-r...0koja je daje I mladih bitova adrese.Date redi se ditaju iz OPERAII\INE MEMORIJE sa adresa fonniranih od vrednosti bitova An-r...0generisane adresekoja daje n starijih bitova adresei vrednostiBRr-r..0koja je daje I mlactihbitova adrese. Poredtoga bitovi An-r o generisane adresese upisuju tulaz lAG MEMORIJE dija je adresa odredenawednoSiu IJZnt o.Indikatori V i D ulaza adresiranihvredno56uUZn; .0postavljaju sena 1 i 0, respektivno. Po dovladenjubloka podatakau keSmemoriju, utvrduje se da sadapostoji sag'lasnost, pa se na vei opisaninadinadresirared DAIA MEMORIJE i obavlja ditanje. Pri generisanjuzahtevaza upis od straneprocesora,na isti nadin se ispituje saglasnostsa sadrZajemkeS memorije kao u sludaju operacije ditanja. Ukoliko postoji saglasnost,na isti nadin se adresira red DATA MEMORIJE i vr3i upis, pri demu se sada indikator modifikovanog ulaza D, adresiranvredno36uUSn-r..0sa izlaza kodera CD i koja predstavlja broj ulaza u komeje otkrivenasaglasnost,postavljana 1.

t4

Ako saglasnostne postoji, na identidannadin kao i za operacijuditanj4 se, najpre,blok iz ulaza keSmemorije, odredenogvredno5dulJZnt...o,vrata u operativnumemoriju, ukoliko je modifikovan, azatim, u isti ulaz keSmemorije,dovladi novi blok iz operativnememorije. Potom se ponovo, na vei opisani nadin, vr5i provera da li postoji saglasnost,utvrduje da postojisaglasnost i realizujeupis. 5.2.2.2. Direhno preslikavanje Kod tehnike direktnog preslikavanj4 keSmemorija se sastoji iz DATA MEMORIJE i TAG MEMORIJE (slika 4). U DATA MEMORIru se sme5tajublokovi preneti iz operativneu keS memoriju. U TAG MEMORIru se, za blokove prenete iz operativne u keS memoriju, sme5tajubrojevi grupa operativnememorije, koji se nazivaju tag-ovi. Za realizaciju DATA MEMORIJE i TAG MEMORIJE, koristi se RAM memorija. Ukoliko u DATA MEMORIru moZeda se smesti2k blokova operativnememorije, kaZese da ke5 memorija ima2k uIaza.Za svaki ulaz DATA MEMORIJE postdi odgovarajudiulaz TAG MEMORIJE. GENERISANAADRESA grupa blok k

TAG MEMORIJA <-mbita,-.> ____l

I

DATA N{EMORIJA \z 2t redi- --> _l-_____-________/,/

<-2t

re(i--, >

a/..

t\ KESMEMOzuJA \

OPERATIVNIA MEMORIJA Slika 4 Direklno preslikavanje U sludajukei memorije sa 2k ulaza realizovaneu tehnici direktnog preslikavanja,zamislja se kao da je operativnamemorija kapaciteta2'*k blokova podeljenana 2^ grup4 pri demu velidina grupe odgovaravelidini DATA MEMOzuJE i imosi 2* blokova. Ukoliko se uzme da je dimenzija bloka 2r redi, tada generisanaadresaima sledeiu strukturu: najniZih / bitova odreduju adresu redi unutar blok4 srednjih & bitova odreduju broj bloka unutar grupe i najvi5ih mbitovaodreduju broj grupeu operativnojmemoriji kojoj pripadablok. U tehnici direktnog preslikavanjasvaki blok operativne memorile ima fiksno definisan ulaz u keSmemoriji u koji se sme5taprilikom dovladenjaiz operativneu keSmemoriju. Tako i-ti blok iz bilo koje od 2^ grupaoperativnememorije prilikom dovlaienja moZeda se smesti jedino u i-ti ulaz DATA MEMORIJE. Po5tou r-tom ulazu DATA MEMORIJE moZeda se

l5

nadei-ti blok iz bilo koje od2' grupaoperativnememorije,u r:tom ulazu TAG MEMORIJE setuva broj grupe kojoj pripadadati blok. S obzirom da u operativnoj memoriji ima2^ grupq Sirinamemorijskeredi TAG MEMORIJE je mbitova. Realizacijakei memorijesa direktnimpreslikavanjem je datana slici 5.

=' N

E

T--l ^t t| I

t | -T l l IJk\-

II ll -> || t t

t

r +

*

i

=x...E8.

U

t

t

-

)

rl1

t

z

I I ;i .II . lilf > f-.' | t

F

t t " l

{J d -

-tTt 1ll

u_l

F

-

TI I

& E

t l t l

l

l

i

,l[

fI

ts

I

t l

{t)

lt ll

F

v

;

r{l

+

Y

f _ _ f! , N

H

3

> [T-l i l l

t t _ l

i. F

Slika 5 KeSmemorija sa direktnim preslikavanjem -S obzirom da je operativnamemorija kapaciteta2'*k*l redi, da je velidina bloka 2l redi i da . kes memorija ima 2* ulaz4 uzima sg-kao dg je operatiunu."tno.ii a organizovan a u 2^ grup4 od kojih svakasadrii 2Kblokova velidine 2t reli. Stogase adresalperitiune memorije j'uzin. mlk+l bita moZepodeliti na sledeii nadin: najvi5ih m bitova oznaSavajubroj grupe, srednjih k bitova oznadavajubroj bloka i najniZihI bitova oznai,avajuadresuredi u bloku.

l6

lI t! I

--S>--{>

generisanju zahtevaza iltanje od strane procesoraistovremenose pristupa i TAG il [-t.t 'MEMORIJI i DATA MEMORIJI. Srednjih k bitova generisaneadreseodreduju ulaz u TAG ll MEMORIru i selektujujedan od indikatora vaZe6ihulaza Y. SadrZajTMOm-r o adresirane lokacije TAG MEMORIJE poredi se sa najvi5ih m bitova generisaneadreseAl*k*,n-r...r*k. Ukoliko su sadrZajiidentidni i selektovaniindikator V je aktivan, u keSmemoriji je otkrivena saglasnosti signal SGL je aktivan. Istovremenose srednjih k i najniZih I bitova generisane adresekoriste za adresiranjei ditanje redi DATA MEMORIJE. Ukoliko postoji saglasnost, Zeljeniblok je u keSmemoriji i oditani podatakje dobar. Ukoliko saglasnostne postoji oditani podatak nije dobar i u taj isti ulaz ke5 memorije za koji je utvrdeno da ne postoji saglasnosttreba iz operativnememorije da se dowde blok u kome se nalazi Leljeni sadrZaj.Pre dovladenjaZeljenogbloka proveravase da li se u datom ulazt nalazi blok koji je nekom od operacijaupisa modifikovan. Ovo se utvrduje na osnovu sadrLajaindikatora D adresiranogsa srednjih k bitova generisaneadreseAr*r-r .r. Ukoliko je indikator D datog ulaza I, blok je modifikovan, pa prvo treba dati blok vratiti u operativnu , memoriju pa tek onda dovudi Zeljeni blok. Ukoliko je indikator D datog ulaza 0, blok nije , ------: \ modifikovan, pa se Zeljeniblok odmahdovlaii. LPrilikom vraianja bloka odabranog za zamenu 2' redi datog bloka se dita iz DATA MEMORIJE sa adresaformiranih od srednjih k bitova generisaneadreseAr*r-r...1 koji daju k starijih bitova adresei vrednostiBRr-r..0koja je daje I mlatlih bitova adrese.Date redi se upisuju u OPERATIVNU MEMORIJU na adresamaformiranih od vrednostina linijama TO*koji daju k adreseAr*r-r...r r.o koja daje m starijihbitova adrese,srednjihk bitova generisane srednjihbitova adresei vrednostiB&-r...0koja je daje I mladih bitova adrese.Vrednostna 'fOm-r...0 proditanaje iz TAG MEMORIJE sa adreseodredenesa srednjih k bitova linijama generisane adreseAr*r-r...r. Prilikom dovladenjaZeljenogbloka 2rredi datogbloka se upisujeu DATA MEMORIJU na adresamaformiranih kao i u sludaju vra6anjabloka od srednjih k bitova generisaneadrese Ar*r-r r koji daju k starijih bitova adresei vrednostiBRr-r...0 koja je daje I mlatfih bitova adrese.Date redi se ditaju iz OPERATIVI\E MEMORIJE sa adresaformiranih od bitova Ai+k+m-l .I+kgenerisaneadresekoji daju m starijih bitova adrese,srednjih k bitova generisane adreseAr+r-r..rkoji daju k srednjihbitova adresei bitova B&-r .o koji daje I mlailih bitova generisaneadresese upisuju t lulazTAG MEMORIJE adrese.Pored toga bitovi Ar*n*'n-1...1+k dija je adresaodredenasa srednjihk bitova generisaneadreseAr*r-r..r.IndikatoriV i D ulaza adresiranihsaAr*r-r..rpostavljaju se na I i 0, respektivno. Po dovladenjubloka podatakau ke5memoriju, utvrduje se da sadapostoji saglasnost,pa se na vei. opisaninadinadresirared DATA MEMORIJE i obavlja ditanje. Pri generisanjuzahtevaza upis od straneprocesora,na isti nadin se ispituje saglasnostsa sadrZajemkeS memorije kao u sludaju operacije ditanja. Ukoliko postoji saglasnost,na isti nadin se adresira red DATA MEMORIJE i vrSi upis, pri demu se sada indikator modifikovanogulaza D, adresiransa srednjihk bitova generisaneadreseAl+k-1...1, postavljana | . Za razliku od zahtevaza Eitanjekada se istovremenoi utvrdivala saglasnosti ditao podatak, kod zahtevaza upis se najpreutwduje saglasnotpa tek onda upisujepodatak. Ako saglasnostne postoji, na identidannadin kao i zaoperaciju ditanj4 se, najpre, blok iz ulaza ke5 memorije, odreclenogsa srednjih k bitova generisaneadrese Al*k-r...I,vraia u operativnumemoriju, ukoliko je modifikovan, a zatim, u isti ulaz keSmemorije, dovladi novi blok iz operativnememorije.Potom se ponovo,na vei opisaninadin,vrSi proverada li postoji saglasnost,utvrduje da postoji saglasnosti realizujeupis"

t7

: 2.2.3. Set-asocijativnopresliknvanje Tehnika set-asocijativnog preslikavanja predstavlja kombinaciju prethodne dve tehnike nr.estj\ayanja.Kod set-asocijativnogpreslikavanjase moZe uzeti da se kei memorija sastoji od 2' identidnih manjih ke5 memorija realizovanihtehnikom direktnog preslikavanjai da je operativna memorija podeljena na vi5e grupa. hi tome, broj blokova u grupi operativne memorije odgovara broju blokova jedne manje ke5 memorije. Po5to je uzeio da se kei memorija sastoji od 2' manjih ke5 memorija i-ti blok bilo koje grupe operativnememorije moZeda se preslikau i-ti blok bilo koje od 2Dmanjih ke5memorija.Time je stvorenoonoliko setovakei memorije koliko ima blokova u grupi operativnememorije, sa onoliko blokova po setu ke5 memorije koliko ima manjih ke5 memorija.Na nivou setapreslikavanjeje direklno, jer je brojem bloka u grupi operativnememorijejednoznadnoodredenset ke5 mlmorije u koji se dati blok preslikava.Unutar setapreslikavanjeje asocijativno,jer se dati blok operativne memorijemoZesmestitiu bilo koji od 2' blokovasetakei memoriji (slika 6). GENERISANAADRESA grupa set <_2t

TAG MEMORIJA 1-m+bbita-->

0

DATA MEMORIJA <-2t redi____>

redi_____>

blok 0 blok I

/

0 I

grupa 0

: blok(2ra-l)

,r"'-r,.1,

blok2k-b blok (2ir+l)

0 I

grupa

:

blok(2'-l) blok 2' blok(2'+l)

blok (2.2bb-l)

/tt-b-t \

blok (2n+*-2tc't1 0 1

KES I/GMORUA

grupa (2-+b- l)

OPERATIVIIA MEMORIJA Slika 6 Set-asocijativnopreslikavanje Kod tehnike set-asocijativnogpreslikavanj4 ke5 memorija se sastoji iz 2' manjih ke5 memorija i to keSmemorije blokova 0, u kojoj se za sve setoveduvaju samo blokovi 0, ke5 memorije blokova 1, u kojoj se za sve setoveduvaju samo blokovi l, i tako redom do ke!

l8

4-r;,-cruc.=q

T

2.2 KeSmemoriia :/

Zadatak0.1 je kapacitetaI Mbajt, a Sirinaredi iznosiI bajt' Operativnamemorijaradunara

a ) N a c r t a t i S t r u k t u r u k e s m e m o r i j e , o z n a d i t i S i r i n u u b i t o vvelidine i m a s vdetiri i h r e lbajta e v a ni t n i h d e l o v a i sa 1024bloka, blokom *"*".i.;" kes za namenu njihovu opisati ukratko ia je Sirinaredi dela kes memorijeu kome se asocijativnimpreslikav*j.t pretpostavljajuii jedan bajt. duvasadrZaj utvrdujeda li se sadrzajsa generisane b) objasniti kako seza sludajditanjabajtovskevelidine oditavanjetraZenogsadrZaja' adresenalaz\ukesmemorijii kako sevrsi samo

J,t lokacija gqerallvn:.3t3:':lt relevantnih c) SadrZaj :i7:j'; ':;;:'":.:::i': 517,2d, 9i:# ,tt,i;'"#:l S:::: r1a

di;ij;;1)';i;;,t"* ;;*;;i:. i" r"r'""

io3:!''*t^t:11,: i::,tii:" posleovedetirioperacije, kesmemorije d.roua ::TJitj,u K;;:il";rednosti svihrelevantnih daje keSmemorijana podetkubila prazna' pretpostavljaju6i 5120 5tzl 4098 1024 t025 102( 102', 409( adresa Sadrzaj

0

0

I

0

0

0

U

0

0

z

J

5123 31928 1 9 331948 1 9 5 0 0 0 4 0

memorije lokacijaoperativne relevantnih Slika 0.1.SadrZaj ReSenje:

*.Toj.tjl, Mbajt 1220baital i da je velidina bloka operativne a) S obziromda je kapacitet I blokova.Stogaje strukturagenerlsane memorijasadrZr'2'" detiri bajta (2' baita), operativna adresekaona slici 0.2 i sastojiseiz: i TAG (18 bita)-broj blokaoperativnememorije BYTE (2 bita)-adresabajtau bloku' ke5memorijedolazi se adresei zadatihkarakteristika Na osnovuovakvestrukturegenerisane na istojslici' do struktureke5menrorijeprikazane HIT D

V

D,ot,

V,o,,

l8

\/ A Y rori I _----==tL__-,t "l\,{ ' Ioli

M'

Dl

Do

TAG MEMORIJA

vo

\

DATA EMORIJA

I 023 9

CD

v.-r----\ r l

I

Yd->

b

,

,VtN'-

I

0

Mo

is

adresaffi generisana

e

Slika0.2.Strukturakesmemorijesaasocijativnimpres|ikavanjem delova: Ke5memorijase sastojiiz slede6ih Do roz:(dirty bitovl)-1074 flip-flopa' Vo .rozr(validbitovi)-l024 flip-flopa' .. TAGMEMoRIJA-asocijativnamemortjakapaciteta|024re('iSirinel8bita'

CD-koder l024ll0 i 1024bloka' DATA MEMORIJA-RAM memorijakapaciteta je bilo upisa u Dirty bitovi oznadavajuza svaki od 1024 ulaza kes memorije da li odgovaraju6iblok DATA MEMORIJEod kadaje blok dovedenu taj ulaz. u jl u a6 zT i AG ad k il 0 2 4 u l a z a k e 5 m e m o r i j e d a l i j e o d g o v a r a V a l i d b i t o voi z n a d a v a j u z a s v o MEMORIJEvaLe(i' nalazeu TAG MEMORIJA slu1i za duvanje 1024 TAG polja blokova sadrZajakoji se aktivnihvrednostisignalasaglasnosti odgovarajuiimulazimaDATA MEMORIJEi generisanje isadrZajaodgovarajudegulaza adrese generisane TAG polja ukolikopostojisaglasnost Mo...rozr TAG MEMORIJE, aktivne vrednostisignala saglasnostiHIT i broja ulaza u keS CD sluZi za generisanje memoriju za koiije otkrivenasaglasnost. /DATA MEMORIJAsluZizaduvanje1024bloka sadrLaia' u TAG t%l171G bitovi (ls) iz generisaneadresese poredesa sadrZajimasva 1024 ulaza i adrese generisane bitovima nto se'saoriaj bilo kojeg ulaza slaZesa TAG rffionur. HIT postajeaktivan. signalsaglasnosti v bit je postavljen, odgovaraju6i dobijenisa broj ulazau ke5memorijugdeje otkrivenasaglasnost Bitovi (10) koji oznadavaju i MEMORIJI izlazakoderai BYTE (2) biiovi glnerisaneadresese koristekao adresau DATA sadrZajsedita. i vrednostipolja TAG i BYTE za detiri zadategenerisane V Struttura generisaneadrese adres!su dati na slici 0.3. l9

1025 4099 5122 8t92

0 0 0 0

t8

0 0 0 0

17 l6

l5

l4

I J

tl

l l

l0

0 0 0 0

0 0 0 0

0 0 0 0

0 0 0

0

0

I

U

0

0 0

I

0

I

0

0

0

0 0 0 0

0 0

0 0 0 0

0 0 0 0

0 0 0 0

0 0 0 0

0 0 0 0

0 0 0 0

0 0 0 0

0

I

0

0 0

I

<-byte-+

adresa generisanih Slika 0.3.Struktura memorijii lK blokovau kes memoriji.Bilo koji blok Postoji256Kblokovau operativnoj Adrese operativne operativnememorije s. n,,oi" smestitiu bilo koji blok ke5 memorije. i4099d su u blokovima500h,100h,800h i400h operativne memorije5122d,l-0D5d,8192d Ovi blokovisesmejtajuu blokove.0,1,2 i3 ke$memorije,respektivno' memorije,respektivno. ditanjaprikazanisu na slici delovakesmemorijeposledetirioperacije Vrednostisvih relevantnih sourcenot found' Error!Reference broj ulaza

o

D

[rr]

; l-^l 'ffi FI

; H :

)000000r0100000000 I 00000000 100000000 100000 100000000000 I 0000000000 1000000

:

to23tr Slika

+ l

Zadatak0.2 je kapacitetaI Mbajt,a Sirinarediiznosi I bajt' Operativnamemorijaradunara za sve relevantnedelove i a) Nacrtati strukturukes memorije,oznaditiSirinu u bitovima bloka,blokomvelidinedetiri bajtai ukratkoopisatinjihovunamenuza kes memorijusa 1024 da;e Sirinaredidelakesmemorijeu kome se nalazi pretpostavljajudi direktnimpreslikavanjem jedan bajt. sadrZaj b) Istokao Pod2.2.1b. c) IstokaoPod2.2.lc. "t:it;'obzirom

da je velidinabloka da je kapacitetoperativnememorijeI Mbajt 1z2obaital i moguda se memoriju u'ke5 memorijasadrZi2rx blokova.Kako detiri bajta(2" baitai, op^eratiuna je operativna preslikavanjauzima da smeste1024 bloka ii'"t-ur"r""a), Io t. too direktnog je blokova).Stoga struktura memorijapoderjena,i"zsi gr"pa(zr grupa;velidinetoi+'utota 12r0 adresekaona slici 0'5 i sastojise iz: generisane TAG (8 bita)-broj grupeoperativnememorije' u kesmemorijii BLOCK (10 bita)-6.oj utotu unutargrupei broj bloka BYTE (2 bita)-adresabajtaunutarbloka' ke5memorijedolazise adresei zadatihkarakteristika Na osnovuovakvestrukturegenerisane do strukturekeSmemorijeprikazanena istoj slici' DATA MEMORIJA

TAG MEMORIJA

D D 9

9

0

0

D, Dn

TAG

kesmemorijesadirektnimpreslikavanjem Slika 0.5.Struktura delova: KeSmemorijasesastojiiz slededih Do .roz;(dirty bitovi)-1024 flip-flopa' Vo .rozr(validbitovi)- 1024flip-flopa' TAGMEMORIJA-RAMmemorijakapaciteta|024redisirine8bita, CMP-komParatori DATAMEMORIJA-RAMmemorijakapaciteta1024bloka. keS memorijeda li je bilo upisa u Dirty bitovi oznadavajuza svaki od 1024 ulaza odgovarajuiiblok DATA MEMORIJE' 42

u6i ulaz TAG da li je odgovaraj od l 024 ulazakes memorije ., j bitor i oznadavaj svaki za u :'., '.rf \tORlJEraZeci' ]AG\tE:vloRlJAsluZizaduvanje.lo24TAGpoljablokovasadrZajakojisena|azeu MEMORIJE' -.,'. * tj ul-imulazimaDATA HIT. ovaj signalse aktivira signalasaglasnosti vrednosri aktivne c\tp sruziza generisanje :-r. :

-TAGpoljegenerisaneadresejeistokaosadrZajTAGMEMORIJEadresiranpoljem adreset BLOCK generisane je postavljen' adrese poljemBLOCK generisane - \' bit adresiran DATAMEMORIJAsluZizaduvanjel024blokasadrZaja. rAG kaoadresazarAc MEMoRlru' ,k;:;;";;;(10) se iz q:l..'l:*. adresese koriste Ako adrese' TAG bitovima iz generisane ,a por-... ,u ';';n, adrese' generisane u-iioii oditani iz TAd rra'vionur, "or.rir"" BLOCK biiovima :. ,"'er"r"";!-J.o postoji otkrije da HIT' pottuufj.n,aktivirasesignal BLOCKbitovi(10)iBYTEbitovi(2)generisaneadresesekoristekaoadresazaDATA MEMORIJU i sadrZajsedita' c)StrukturagenerisaneadreseivrednostipoljaTAG,BLOCKiBYTEgenerisanihadresa datisunaslici0.6. l9

1025 0 4099 0 <11)

0

8192 0

t8

17

0 0 0 U 0 0 0 0

lb

0 0 0 0

t5

l3

l4

0 0 0 0 0 0 0 0

. ,2

0 0

0

I

0

.

u0

n ll 0 I

I

8

?

n

U

0

0

0 0

0

0

0

0 0 0 0

rr

q

0 0 0

a 0 0 0 -

0

< 4 0 0 0 0 0 0 0 0 '

3 0 0 0 0

r

2 0 0 0

I

r 0

t

o l

I

I

I

0 0

0

<-bYte-+

adresa Slika 0.6. Strukturagenerisanih

{ :

se grupi' pok o P o s t o j i 2 5 6 K . b l o k o v a u o p e r a t i v n o j m e mfoKr i blokova jiils.blo v a u Na k e Sosnovu m ' e mtoga oriji.Blokovi , iSi'gr"p^'* org""iri"""i operativne,n"*or'"'lJ utvrtlujedaje: igrupi I' memorije5l??dublokul00h operativne adresa 0' 10?ld u bloku 100hi grupi adresaoperati;;; '"t*oti:" i grupi2 i 0h S1??du bloku adresaopt'"ii"nt *"*oti:t i grupi1' t"*oti:t 4099du bloku0h adresa"ot;i;; (adresa iz grupe1 operativne-memorije kes 100h blokom napuni prvo 1025d) Blok 0h Blok l00h kesmemorijese uro[ l00h iz g'upJ'0 i#ttu njeea qlegis. preko (adresa8192d)'a zattmse 5t22d),a zattmse 2 operativn".tt*ott'," i..g'up" br, delovake. memorijese prvo ""l""il"r.J,t ioqgAl. vt.ono'ti svih relevantnih r'.]5** grup" t; prekonjegapr.pis;fi;l;; ' ui'"nja pritazanisu na slic\2'2'7 memorijeposleeetrri"opit"tilt DATA broj

TAG

n

256 [- _|

v

r"rnMonr"l,q.adresa Jpy?ryi\,

u0u0u0o0o0i0 'rl

c0 u0

,O ,.0 "0 u0 |_l_| f''0u0u0"0u0u0uu{ttl

1023 tr tr

delovakeSmemorije Slika 0.7.SadrZajrelevantnih 43

Zadatak0.3 je kapaciteta I Mbajta,a SirinarediiznosiI bajt' mernorijaradunara Operativna a) Nacrtatistrukturuke5 memorije,oznaditiSirinuu bitovimaza sve relevantnedelovei ukratkoopisatinjihovunamenuza: al) ke5 mernoriju sa 1024 bloka, blokom velidine detiri bajta i set-asocijativnim sadva blokapo setui preslikavanjem aZ) ke5 memoriju sa 1024 bloka, blokom velidine detiri bajta i set-asocijativnim preslikavanjem sadetiriblokapo setu, bajt pretpostavljaju6i daje Sirinaredidelake5memorijeu komesenalazisadrLajjedan b) Objasnitilcakose za obatipa ke5memorijeza sludajditanjabajtovskevelidineutvrdujeda adresenalaziu keSmemorijiikako se vr5i samooditavanjetraZenog li se sadiZajsa generisane sadrLaja. c) Istokaopod2.2.1c. Re5enje:

sadva i detiriblokapo setllsll preslikavanjem a) Strgktureke5memorijasaset-asocijativnim odeljcima, dateu posebnim memorijeI Mbajt 1220baita|ida je velidinabloka al) S obziromdaje kapacitetoperativne rnemorijasadrZi218blokova.Kako u ke5memorijumoguda se detiribajta(22bajta),operativna sa dva bloka po setu,to ke5 set-asocijativno smeste1024bloka (1010blokova)organizovanih memorijasadrZi512 setova(2e setova).Stogase ovde uzima da je operativnamemorija podeljenana 5lZ grupa(2e grupa)n.iidin. 5tZ blokoua12eblokova).Stogaje struktura generisane adresekaona slici 0.8 i sastojise iz: TAG (9 bita)-broj grupeoperativnememorije, SET(9 bita)-broj blokaunutargrupei broj setaunutarkesmemorijei BYTE (2 bita)-adresabajtau bloku. ke5memorijedolazise adreseizadatihkarakteristika Na osnovuovakvestrukturegenerisane na istojslici. do struktureke5memorijeprikazane

44

TAG5il MEMORIJA

vo

Do

r.-lDo,'I

'l oo,o I E t

I

DATA MEMORIJA

t.;l

r

19

r'

lll0

210

generisanaadresa ffi TAG

SET

BYTE

preslikavanjem keSmemorijesaset-asocijativnim sadvablokapo setu Slika 0.8.Struktura KeSmemorijasesastojiiz sledeiihdelova: u 512 D o , oD, o , r D , l , o ,D r , r ,. . . , D s r r , oD, s r r , r( d i r f Yb i t o v i ) - l 0 2 4 flip-flopaorganizovanih setovasa po dva flip-flopapo setu, u 512 V o , oV, o , r V , r,oV , r , r ,. . . , V s r r , oV, s r r , r( v a l i db i t o v i ) - l 0 2 4 flip-flopaorganizovanih po po setovasa dva flip-flopa setu, TAGo MEMORIJA,TAGr MEMORIJA, ..., TAG511MEMORIJA-512 asocijativnih memorijasvakakapaciteta dverediSirine9 bita, CD6,CDl, ..., CDsrt-512 kodera2/1, DC-dekoder 91512i DATA MEMORIJA-RAM memorijakapaciteta1024bloka. svakiod dvaulazasetai ke5memorijeda lije bilo upisau Dirty bitovi setai oznadavajuza odgovarajuiiblok DATA MEMORIJE. za svakiod dva ulazasetai ke5memorijeda lije odgovarajuii Valid bitovi setai oznadavaju ulazTAG MEMORIJEva\e1i. TAG; MEMORIJA sluLiza duvanjedva TAG polja setai blokova sadrlaja koji se nalazeu aktivnihvrednostisignalasaglasnosti odgovarajudim ulazimaDATA MEMORIJE i generisanje TAG polja generisaneadresei sadrLajaodgovarajuieg Mi,o i Mi,r ukoliko postoji saglasnost ulazaTAG MEMORIJE. /<

CDi sluZi za generisanje aktivnevrednostisignalasaglasnosti HIT; i broja ulaza u ke5 memorijuza kojije otkrivenasaglasnost. DC sluZi za generisanje signalaselekcijesetovaSo...srr na osnovupolja SET generisane adrese. DATA MEMORIJA sluLizaduvanje1024blokasadrZaja. Blokovi0 i 1 seta0sme5taju se u blokove0 i I DATA MEMORIJE,blokovi 0 i I setaI smeStaju se u blokove2i3 DATA MEMORIJE,itako redomdo blokova0 i I seta511 koji se sme5ajuu blokove1022i 1023 DATA MEMORIJE. a2) S obziromdaje kapacitetoperativne mernorijeI Mbajt (220bajta)i daje velidinabloka detiribajta(22bajta),operativna memorijasadrZi2r8blokova.Kako u ke5memorijumoguda se smeste1024bloka(lD'' blokova)organizovanih set-asocijativno sa detiriblokapo setu,to ke5 memorija sadrZi 256 setova.^(2d setova).Stoga se ovde uzima da je operativnamemorija podeljenana 1024grupe(2'' grupa)velidine256 blokova(2E blokova).Stogaje struktura generisane adresekaona slici 0.9 i sastojise iz: TAG (10 bita)-broj grupeunutaroperativne memorije, SET(8 bita)-broj blokaunutargrupei broj setaLrkeSmemorijii BYTE (2 bita)-adresabajtaunutarbloka. Na osnovuovakvestrukturegenerisane adresei zadatihkarakteristika ke5memorijedolazise prikazane do struktureke5memorije na istoj slici.

46

r; r; r;,"l D,,,

v.rr,, V,,,,,

(n

Vrrr,,

f"^;

Vrrr,o

Do

vo

Do.,

"

Do,t

Vo,t

Do,,

vo,l

Do,o

Y o,o

Mrrr,'

\i l))

t---'-l

,

a

O

o.j

DATA MEMORIJA

----TXc-

---TEr

m r l D lzss

n

Sr'

BYrE

. c

o I

l l

so

preslikavanjem sadetiriblokapo setu ke5memorijesaset-asocijativnim Slika 0.9.Strulctura KeSmemorijasesastojiiz sledeiihdelova: . (dirfybitovi)-1024 Dzss,z, Dzss.l, D2ss,t, D0,0,D0,t,Do,z,Do,l,Dt,o,Dt,t, Dt,z,Dt.:, '..,D2ss.0, u 256 setovasapo detiriflip-flopapo setu, flip-flopaorganizovanih (validbitovi)-1024 Vzss,:, Vzss,t, Yzss,z, Vo,o,.V0,t, V0,2, Vo,l,Vt,0,Vt,t,Vt,z,Vt,:, ..., V2:5,0, po u 256 setovasapo detiriflip-flopa setu, flip-flopaorganizovanih TAGo MEMORIJA, TAGr MEMORIJA, ..., TAG255MEMORIJA-256 asocijativnih detirirediSirinel0 bita, memorijasvakakapaciteta kodera4/2, ..., CDzss-256 CD6,CD1, DC-dekoder 81256i 1024bloka. DATA MEMORIJA-RAM memorijakapaciteta

svakiod detiriulazasetai ke5memorijeda lije bilo upisau Dirty bitovi setai oznadavajuza blok DATA MEMORIJE. ..dgovaraju6i Valid bitovisetai oznadavaiuza svakiod detiriulazasetai ke5memorijeda lije odgovarajuii ulazTAG MEMORIJEvaheci.

I

TAG, MEMORIJA sluli za duvanjedetiriTAG polja setai blokovasadrZajakoji se nalazeu aktivnihvrednostisignalasaglasnosti odgovarajuiimulazimaDATA MEMORIJEi generisanje Mi,o, Mi,r, Mi,z i Mi,: ukoliko postoji saglasnostTAG polja generisaneadresei sadrZaja u6eg ulazaTAG MEMORIJE. odgovaraj CDi sluZi za generisanjeaktivne vrednostisignalasaglasnostiHIT, i broja ulaza u ke5 memorijuza kojije otkrivenasaglasnost. na osnovupolja SET generisane signalaselekcijesetovaSo...zss DC sluZi za generisanje adrese. Blokovi0,1,2 i 3 seta0 sme5taju DATA MEMORIJAsluZiza duvanje1024blokasadrZaja. s e u b l o k o v el0, 2 , i 3 D A T A M E M O R I J E , b l o k0o, v7i, 2 i 3 s e t a 1 s m e 5 t a j u s e u b l o k o v e 4 , 5 , u blokove 6 i 7 DATA MEMORIJE,itako redomdo blokova0,1,2 i3 seta255koji sesme5aju MEMORIJE. DATA 1020.1021 .1022 i 1023 svih ulazaTAG MEMORIJE svuh adresese poredesa sadrZajima b) TAG bitovi generisane je se formirajuza svaki set saglasnost kome otkrivena ulazau ibroja setova.Signalisaglasnosti dekodovanimsignalima preslikavanja. njih se dalje Od posebnokao i u sludajuasocijativnog ibroj ulazausetuza datuke5memoriju. signalsaglasnostiHlT setaselektuje adrese,selektovanibitovi broja ulazau setu i BYTE bitovi iz SET bitovi iz generisane sedita. za DATA MEMORIJUi sadrZaj generisane adresesekoristekaoadresa c) Strukturagenerisanihadresai vrednostipolja TAG, SET i BYTE za set-asocijativna preslikavanja sadva i detiriblokapo setudatisu na slici 0.10. 19 18 17 16 15 14 13 12 ll

I 025 4099 5122 8192

0 0 0 0

0 0 0 0

0 0 0 0

0

0

0

0

0 0

0 0

<-tas-------_---+

0 0 0 0

0 0 0

0

0

I

0

I

I

U

0 0

l0

0

0

9

0 0 0 0

8

0 0 0 0

7

0 0

0 0

6

5

4

3

2

I

0

0 0

0 0 0 0

0 0 0 0

0 0 0 0

0 0

0

I

0

0

<----+lock-=-_-------9 +------------block----------------

I

I

0

0 0

U

0

<-byte-+2 bloka po setu <-bvte-+4blokaposetu

adresa Slika 0.10.Strukturagenerisanih SadrZajrelevantnihlokacijakeSmemorijeposledetirioperacijeditanjaza ke5 memorijesa odeljcima. sadva i detiriblokapo setudatisu u posebnim preslikavanjirna set-asocijativnim preslikavanje sa2 blokapo setu cl) Set-asocijativno Postoje256K blokovaoperativnememorijei 1K blokova ke5 memorije.Ovi blokovi u 512 grupasa 512 blokovapo grupi. I K blokovake5 operativnememorijesu organizovani setova sa 2 bloka po setu. t-ti blok operativnememorije memorijesu organizovaniu 512 samona bilo koji od dvablokau i-tom (0 <, < 511)iz bilo kojeod 512grupamoZesepreslikati daje: se utvrduje toga setuke5memorije(0 < t < 5 I l). Na osnovu memorije5122du bloku l00h i grvpi2, adresaoperativne memorije1025du bloku 100higrupi 0, adresaoperativne memorije8192du bloku0h i grupi4 i adresaoperativne memorije4099du bloku0h i grupi2. adresaoperativne Blok 0h u setu l00h ke5memorijese napuniblokom 100hiz grupe2 operativnememorije (adresa5122d).Blok th u setu100hke5memorijesenapuniblokoml00h iz grupe0 operativne 48

memorije(adresa1025d).Blok 0h u setu0h keSmemorijese napuniblokorn0h iz grupe4 memorije(adresa8192d).Blok th u setu0h keSmemorijese napuniblokom0h iz operativne delovake5 memorije grupe2 operativnememorije(adresa4099d).Vrednostisvih relevantnih posledetirioperacije ditanjaprikazanisuna slici 2.2.11. broj ulaza 0 I

0 0

0 I

0

J

I

0

0 0

0 I

preslikavanje sa4 blokapo setu cl) Set-asocijativno Postoji 256K blokova operativnememorijei I K blokova ke5 memorije.Ovi blokovi u I K grupasa 256 blokovapo grupi. I K blokovake5 operativnememorijesu organizovani memorijesu organizovaniu 256 setovasa 4 bloka po setu.r-ti blok operativnememorije (0 < t< 255) iz bilo koje od I K grupamoZese preslikatisamona bilo koji od detiri bloka u daje: i-tomsetuke5memorije(0 < i <255).Na osnovutogaseutvrcluje memorije5122du bloku0h i grupi5, adresaoperativne memorije1025du bloku0h i grupi l, adresaoperativne memorije8192du bloku0h i grupi8 i adresaoperativne memorije4099du bloku0h i grupi4. adresaoperativne memorije(adresa Blok 0h u setu0h ke5memorijesenapuniblokom0h iz grupe5 operativne memorije 5122d).Blok lh u setu0h ke5menrorijese napuniblokom0h iz grupeI operativne (adresa1025d).Blok 2h u setu0h ke5 memorijese napuniblokorn0h iz grupe8 operativne memorije(adresa8192d).Blok 3h u setu0h ke5 memorijese napuniblokom 0h iz grupe4 delovake5memorijeposledetiri 4099d).Vrednostisvihrelevantnih memorije(adresa operativne 2.2.12. prikazani na slici su ditanja operacije broj ulaza 0 I 2 3

DATA

TAG

SETO

0

sET256

I

2 3

49

Zadatak0.4

,

Tr

26ur.r^rlc,. C 3*1f+u

F.O\

je kapaciteta 512Mbajta,a Sirinarediiznosi16 bita. memorijaradunara Operativna a) Nacrtatistrukturuke5 memorije,oznaditiSirinuu bitima svih relevantnihdelovai kratko objasnitifunkcijesvihdelovakeSmemorijeza sledeiesludajeve: preslikavanjem, 2. ke5memorijesa64 K blokova,velidinombloka256redii asocijativnim velidinom bloka256redii direktnimpreslikavanjem. 3. ke5memorijesa64 K blokova, 4. ke5 memorije sa 64K blokova, velidinom bloka 256 redi i set-asocijativnim preslikavanjem, sa 16blokovapo setu, pretpostavljajudi daje Sirinaredidelake5memorijeu komeseduvajusadrZajil6 bita. lokacijaoperativne memorijeje dat na slici Error! Referencesource b) SadrZajrelevantnih prikazane pri heksadecimalno. Uzeti da se,najpre,realizuju not found. demusu sve vrednosti dve operacijeditanjasa adresa0A0FF00hi 0AOFFFFh,zatim dve operacijeupisa vrednosti ina kraju dve 0DE1000hi0DEl0FFh, respektivno 0003hi0004h u lokacijena adresama realizuju i upisa se iskljudivo i 08075FFh. Operacije ditanja ditanjasaadresa0807500h operacije nad sadrZajima ke5memorije.Ukoliko se u sludajugornjihoperacijaditanjaiupisa utvrdi da u keSmemoriju.Blokovi blok sadrlajaiz operativne nemasaglasnosti dovladise odgovaraju6i memoriju. modifikovan vraiaju se u operativnu keSrnemorijedijije sadrLaj adresa sadriaj

08075000 80750 r 0 0

adresa sadriaj

O AOFFFF OAOFFOO O AOFFOI OAOFFFE I

adresa sadrZaj

ODEI 000 O D E l 0 0 l 2

0 8 0 7 5 F E0 8 0 7 5 F F

0

0

ODEIOFE ODEIOFT 2 2

relevantnih lokacijaoperativne memorije Slika 0.13.SadrZaj relevantnihdelovake5memorijeposleizvr5enja Za svesludajeveke5memorije,dati sadrZaje pretpostavljajuii daje ke5memorijana podetkubila prazna. navedenih operacija, Re5enje: Kapacitetoperativnememorijeje 512 Mbajta 122e ^baita1.lzraLenu adresibilnim16-bitnim je256 Mredi (2'" redi).Na osnovutogasledidaje Sirina redimakapacitetoperativne memorije ke5memorijeje256 redi,paje polje u redi 28 bita.Velidinablokau svetri realizacije adresne adresnojredikoje odredujeadresurediunutarblokau svatri sludajaSirineosambita,Stoznadi rednibroj rediunutarblokauvekSirine8 bita. redikojeodrecfuje daje poljeu adresnoj odeljcirna. a) Struktureke5memorijasu dateu posebnim utvrdujese da je struktura al) U sludajuke5 memorijesa asocijativnimpreslikavanjem generisane adresekaona slici 0.14,i sastojiseiz: TAG (20 bita)-redni broj blokaoperativnememorijei WORD (8 bita)-rednibroj rediunutarbloka. ke5memorijedolazise adresei zadatihkarakteristika Na osnovuovakvestrukturegenerisane prikazane na istojslici. do struktureke5rnemorije

50

HIT D D----. tfftn

TAG MEMORIJA

v

,FFFh

Vr.orn FFFFh t__20---r

v:'

Dl

Do

Mrrrrn

vo

l )

CD

v,-t---\ r l

: I

0

v^-{-\ u l

DI,n

generisana adresa

TAG

WORD

Slika 0.14.Strukturake5memorijesaasocijativnimpreslikavanjem Kei memorijasesastojiiz sledeiihdelova: (dirty bitovi)-65536flip-flopova, Do .pppm Vo..pppft(valid bitovi)-65536 flip-flopova' 64 K rediSirine20 bita, TAC MEMORIJA-asocijativnamemorijakapaciteta CD-koder 64 Wl6 i 64 K blokova' DATA MEMORIJA-RAM memorijakapaciteta Njihovafunkcijaje opisanau zadatku0.1. adrese utvrdujese daje strukturagenerisane a2) U sludajukesmemorijesadirektnimpreslikavanjem kaonaslici0.15,i sastojiseiz: TAG (4 bitaFredni broj grupeblokovaoperativnememorije, BLOCK (16 bita)-redni broj blokaunutargrupei rednibroj blokau keSmemorijii WORD (8 bita)-redni broj rediunutarbloka. do Na osnovuovakve strukturegenerisaneadresei zadatlhkarakteristikake5 memorije dolazi se strukturekeSrnemorijeprikazanena istoj slici. D 4 _=)

Dooort I )

0

FFFFFFh

l5

l5

0

0

D Dn

Slika 0.15. StrukturakeSmemorije sa direktnim preslikavanjern 5l

KeSmemorijasesastojiiz sledeiihdelova: (dirtybitovi)-65536flip-flopova, Do .pppnn Vo. prrnn(valid bitovi)-65536 flip-flopova, 64 K redi Sirine4 bita, TAG MEMORIJA-RAM memorijakapaciteta CMP-komparator i 64 K blokova. DATA MEMORIJA-RAM memorijakapaciteta Njihovafunkcijajedatau zadatku0.2. preslikavanjem utvrdujese da je struktura a3) U sludajuke5 memorijesa set-asocijativnim generisane adresekaona slici 0.16i sastojiseiz: TAG (8 bita)-redni broj grupeblokovaoperativnememorije, SET(12 bita)-redni broj blokaunutargrupei rednibroj setau ke5memorijii WORD (8 bita)-redni broj rediunutarbloka. keSmemorijedolazise adreseizadatih karakteristika Na osnovuovakvestrukturegenerisane prikazane istoj slici. na do struktureke5memorije

52

TAGrrun MEMORIJA

D

vooon.r,

Dooon., r

E la

F a

Drrrn., Dooon.o DIoo

DIt

tI broj ulaza u

i

Do

a

vo

F;;l

'0.t5

I Do,'I

' o.l

tr r

TAGo

setu

DATA MEMORIJA FFFFFFh

' 0.0

generisana adresa TAG

SET

WORD

preslikavanjem ke5memorijesaset-asocijativnim Slika 0.16.Struktura delova: KeSmemorijasesastojiiz slededih (dirtybitovi)-64 K flip"', D+ogs,ts D+oqs,t, Do,r,'.., D.,ls,Dt,o,Dt,t, ..., Dt,l5,Dqoss,o, Do,o, u 4096setovasa po l6 flip-flopapo setu, flopa organizovanih (validbitovi)-64 K flip.'., V+ogs,ts Vcogs,t, Vt,o,Vt,t, ..., Vl,l5,Vqoss,o, ..., V0,15, Vo.o,'Vo.r, u 4096setovasapo l6 flip-flopapo setu, flopaorganizovanih MEMORIJA---4096asocijativnih TAGo VtpVOrulA, TAGr MEMORIJA, ..., TAGa6e5 l6 rediSirine8 bita, memorijasvakakapaciteta koderal614. CDs,CD1,..., CDa6e5--4096 i DC-dekoder 1214096 64 K bloka' DATA MEMORIJA-RAM memorijakapaciteta 53

Njihovafunkcijaje datau zadatku2'2'3' i vrednostipoljaTAG i WORD za adresaza tri nadinapreslikavanja b) Strukturegenerisanih i TAG' SET i asocilativnopreilikavanje,TAG, BLOCK i WORD za direktnopreslikavanje su dati na slici 0'17' Kako je u sva tri sludajake5 WORD ,u ,it-uro.ijativnopreslikavanje je polja memorijesvakopolje adresneredi SirinejednakeumnoSkuod 4 bita,najjednostavnije za tri memoriie ke5 delova sisiemu.SadrZajirelevantnih r-rheksadecimalnom adreseposmatrati odeljcima' tipakeSmemorijebi6eprikazaniu posebnim 0 0 0 0 EI ODE 0 0807flh s8flh 0 080758flh

tr

0 0

A A D D 8 8

OA OA ODE I

E E

0 0

F F I I 7 7

F

0 0 5 5

0

0

I

F

0

0

r

0

0

F

I

<--word-_r-l) <-WOI'd:--) (.-..-bl ock----------------+ €-tag+ +_set-_________-___+ <-word----) <_____{&p_____-_>

asociiativno direktno set-asocijativno

generisanih adresa Slika0.17.Struktura prema objasnjenjimaiz zadatka0.1, strukturi bl) za sludaj asocijativnogpreslikavanja poljaTAG i WORD,t-tulaze0, I i 2 ke5memorijese redom g.n.rirun. adresei vrednostima je dat na delovakesmernorije i08075h.lzgledrelevantnih ipisuju blokoviOAOFFh,ODEl0'h slic2 i .2.18. broj ulaza 0 I 2

D

V

TAG MEMORIJA

DATA MEMORIJA adresa 000000h I I I 000| 00h J 2 4 2

HHffi

FFFFh E

000200h 0

0

0

0

tr

delovake5memorije relevantnih Slika 0.18.SadrZaj e ulazakesmemorijeserealizujenasledeiinadin. Popunjavanj se da nema operacija ritanja sa adrese 0A0FF00h operativne memorije. Utvrcluje pa seovaj blok dovladii smestau mernorije, operativne OAOFFh Adresaje iz Utot
Operacijaupisavrednosti0004hu lokaciju na adresiODEIOFFhoperativnememorije. u ulazuI keSmemorijepa se u lokacijuDATA MEMORIJEsa Utvrdujese da ima saglasnosti 000lFFhupisujevrednost0004h. adrese Operacija ditanja sa adrese 0807500hoperativne memorije. Utvrduje se da nema memorije,pa se ovaj blok dovladii sme5tau Adresaje iz bloka08075hoperativne saglasnosti. ulaz 2 DATA MEMORIJE,jer je ulaz 2 prvi slobodanulaz.Kao rezultattoga na lokacijama 000200hdo 0002FFhDATA MEMORIJEpojavljujuse sadavrednosti0000h.U isti ulazTAG adrese.U ulaz 2 V flip-flopovase MEMORIJE se upisujevrednostTAG polja generisane u ulazu2 ke5 mernorijeisa adrese upisujevrednost1. Potomse utvrdujeda ima saglasnosti 0000h. 000200hDATA MEMORIJEditasadrZaj Operacija Eitanja sa adrese 08075FFh operativne memorije. Utvrduje se da ima u ulazu2 ke5memorijei saadrese0002FFhDATA MEMORIJEdita sadrZaj0000h. saglasnosti b2) Za sludaj direktnog preslikavanjaprema obja5njenjimaiz zadatka 0.2, strukturi poljaTAG, BLOCK i WORD,u ulazeA0FFh,DEl0h i 8075h generisane adresei vrednostima memorije.Izgled 0AOFFh,ODEl0hi 08075hoperativne blokovi upisuju keSmemorijese redom je delovake5memorije datnaslici2.2.19. relevantnih broj ulaza 0000h

D

V

trtr

8o7sh tr

TAG MEMORIJA

DATA MEMORIJA

adresa 0000001r

_l8oTsooh

tr

r

0

AoFFh tr

tr

l-

o

DEroh tr

tr

3 | 2 l----o_--lDEroooh

0 | 0 I . . .| 0 I 0

_lAoFFooh

I | 1 1 . .I. I I I 1 . . . 21 | 4

FFFFh tr tr delovakeSmemorije relevantnih Slika 0.19.SadrZaj Popunjavanj e ulazake5memorijeserealizujena slededinadin. Operacija Iitanja sa adrese0A0FF00hoperativnememorije. Utvrdujese da u ulazu memorije,pa se operativne Adresaje iz blokaOAOFFh AOFFhke5memorijenemasaglasnosti. ovaj blok dovladii sme5tau ulazA0FFhDATA MEMORIJE.Kao rezultattogana lokacijama A0FF00hdo A0FFFFhDATA MEMORIJEpojavljujuse sadavrednosti0001h.U isti ulazTAG adrese.U ulaz A0FFh V flip-flopovase MEMORIJEse upisujevrednostTAG polja generisane u ulazu AOFFhke5 memorijeisa Lrpisuje vrednostl. Potomse utvrdujeda ima saglasnosti dita sadrZaj 0001h. adrese A0FF00hDATA MEMORIJE Operacija iitanja sa adrese OA0FFFFh operativne memorije. Utvrduje se da ima u ulazuA0FFhke5memorijei sa adreseA0FFFFhDATA MEMORIJEdita.sadrZaj saglasnosti 0 0 0 rh . Operacijaupisa vrednosti0003hu lokaciju na adresi0D81000hoperativnememorije. Adresaje iz bloka 0DE10h Utvrdujese da u ulazuDEl0h ke5 memorijenemasaglasnosti. memorije,pa se ovaj blok dovladii sme5tau ulazDEl0h DATA MEMORIJE.Kao operativne rezultattoga na lokacijamaDEl000h do DEl0FFh DATA MEMORIJE pojavljujuse sada adrese. vrednosti0002h.U isti ulazTAG MEMORIJEse upisujevrednostTAG poljagenerisane u U ulazDEl0h V flip-flopovaseupisujevrednostl. Potomseutvrdujeda ima saglasnostiulazu DEl0h ke5memorijepa se u lokacijuDATA MEMORIJEsa adreseDEl000hupisujevrednost 0003hi u ulazDEl0h D flip-flopovaupisujevrednostl.

55

Operacijaupisavrednosti0004hu lokaciju na adresi0DEl0FFh operativnememorije. Utvrduje ,6 Oi ima saglasnostiu ulazu DElOh ke5 memorijepa se u lokaciju DATA MEMORIJEsaadreseDEl0FFhupisujevrednost0004h. Operacijaiitanja sa adrese0807500hoperativnememorije.Utvrclujeseda u ulazu8075h memorije,pa seovaj blok Adresajeiz bloka08075hoperativne keSmemorijenemasaglasnosti. lokacijama807500hdo na toga Kao rezultat MEMORIJE. DATA dovladii sme5tau ulaz8075h ulazTAG MEMORIJE isti U 8075FFhDATA MEMORIJEpojavljujuse sadavrednosti0000h. adrese.lJ ulaz 8075h V flip-flopovase upisuje se upisgjevrednostTAG polja generisane u ulazu 8075hke5 memorijeisa adrese vrednost1. Potom se utvrdujeda ima saglasnosti 0000h. 807500hDATA MEMORIJEditasadrZaj Operacija iitanja sa adrese 08075FFh operativne memorije. Utvrduje se da ima u ulazu 8075keSmemorijei sa adrese8075FFhDATA MEMORIJEdita sadrZaj saglasnosti 0000h. preslikavanjaprernaobja5njenjimaiz zadatka0.3, strukturi b3) Za sludajset-asocijatovnog poljaTAG,SETiWORD u ulaze0 setova0FFh,El0h i075h g.n.rirun.adreieivrednostima memorije.lzgled ke5memorijese redomupisujublokovi0A0FFh,0DE10hi 08075hoperativne je delovake5memorije datna slici2.2.20. relevantnih broj seta

broj ulaza 0 I

SET6691'

2

Fh

broj ulaza 0 I SET675L

2

; Fh

Dooo

Vooo

TAGO MEMORIJA

DATA MEMORIJA

adresa

HH=::il::: rtr Dors

Vors

TAGors MEMORIJA

i

H H = rtr

075000h U 07sI 00h

0

0

0

I

I

z

A

07s200h

075F00h

:

broj ulaza 0

VopR

:

HH=

0FF000h OFFl00h

I SET6ppL

Dorr

TAGOFF MEMORIJA

2

0FF200h

;

FhtTE] broj ulaza 0 I SETEroh

2

: Fh

D et o

V et o

: TAGrro MEMORIJA

:

H H E rr

broj ulaza Drpr

El 0000h Et0l00h El 0200h

Vppr

TAGppp MEMORIJA

J

2

0 I SETpppl'

HH=

FFFOOOh

FFF I OOh FFF2OOh

I

: tn

E E

delovake5memorije relevantnih Slika 0.20.SadrZaj Operacijaiitanja sa adrese0A0FF00hoperativnememorije.Utvrdujese da u setu0FFh memorije,pa seovaj blok operativne Adresaje iz blokaOAOFFh ke5mernorijenemasaglasnosti. dovladi i smestau ulaz 0 seta 0FFh DATA MEMORIJE. Kao rezultattoga na lokacijama 0FF000hdo 0FF0FFhDATA MEMORIJEpojavljujuse sadavrednosti0001h.U isti ulaz flipadrese.U ulaz 0 Voeer, MEMORIJE se upisujevrednostTAG polja generisane TAGoppr, u ulazu0 seta0FFh ke5 flopovase upisujevrednostl. Potomse utvrdujeda ima saglasnosti 0001h. dita sadrZaj MEMORIJE DATA 0FF000h memorijei saadrese Operacija iitanja sa adrese OA0FFFFh operativne memorije. Utvrduje se da ima u ulazu0 seta0FFh ke5 memorijei sa adrese0FF0FFhDATA MEMORIJEdita saglasnosti 0001h. sadrZaj Operacija upisavrednosti0003hu lokaciju na adresi0D81000hoperativnememorije. Adresaje iz bloka 0DE10h Utvrclujese du u setu E10h keS memorijenema saglasnosti. memorije,pa se ovaj blok dovladii sme5tau ulaz0 setaE10hDATA MEMORIJE. operativne Kao rezultattoga na lokacijamaEl0000h do El00FFh DATA MEMORIJEpojavljujuse sada vrednosti0002h.U isti ulaz TAGgor,MEMORIJEse upisujevrednostTAG polja generisane u adrese.lJ ulaz0 Vetor,flip-flopovase upisujevrednost1. Potomse utvrdujeda ima saglasnosti upisuje E10000h adrese sa pa DATA MEMORIJE u lokaciju se ke5 memorije El0h ulazu0 seta flip-flopovaupisujevrednostl. vrednost0003hi u ulaz0 Deron Operacijaupisavrednosti0004hu lokaciju na adresiODEIOFFhoperativnememorije. u ulazu 0 setaE10h ke5 memorijepa se u lokacijuDATA Utvrclujese da ima saglasnosti MEMORIJEsaadreseEl00FFhupisujevrednost0004h. Operacijaiitanja sa adrese0807500hoperativnememorije.Utvrdujese da u ulazu0seta memorije,pa seovaj Adresajeiz bloka08075hoperativne 075hkesmemorijenemasaglasnosti. togana lokacijama rezultat Kao MEMORIJE. DATA seta 075h blok dovladii smestau ulaz 0 U isti ulaz 0000h. vrednosti 075000hdo 0750FFhDATA MEMORIJE pojavljujuse sada adrese.U ulaz 0 Vorsl'flipMEMORIJEse upisujevrednostTAG polja generisane TACozsr, u ulazu0 seta075h ke5 ima saglasnosti da se utvrduje l. Potom vrednost se upisurje flopova 0000h. dita sadrZaj memorijei saadrese075000hDATA MEMORIJE Operacija iitanja sa adrese 08075FFh operativne memorije. Utvrduje se da ima saglasnostiu ulazu 0 seta075h ke5 memorijei sa adrese0750FFhDATA MEMORIJE dita sadrZaj 0000h.

Zadatak0.5 U radunaru postoji operativna memorija kapaciteta l6 Mbajta. Adresiranje operativne rnemorijeje bajtovsko,a operacijeobradanjamemoriji (ditanjei upis) su za bajtovskevelidine. a) Nacrtati,oznaditiSirinuu bitovima svih relevantnihdelova keSmernorijepretpostavljajuii da je obradanjedelu ke5 memorije u kome se nalaze sadrZajibajtovsko i objasniti njihovu funkciju za:

57

na nivou tehnicipreslikavanja u asocijativnoj al) ke5memorijusa256ulazarealizovanu blokaakoje velidinabloka16bajtova, na nivou bloka,akoje u tehnicidirektnogpreslikavanja a2) ke5rnemorijurealizovanu velidinabloka l6 Ualtaikapacitetdelake5memorijeu kojoj senalazesadtLaji32Kbajta. b) Objasnitikako se za obatipa keSmemorijeza sludajditanjabajtovskevelidineutvrdujeda Zeljenog adresenalaziu keSmemorijiikako se vrSisamooditavanje li se sadizajsa generisane sadrZaja. c) U nekirn situacijamasadrZajsa odredenogulazake5 memorije treba najpre vratiti u opeiativnumemorijuia tek onda blok iz operativnememorijedovuii u odredeniulaz ke5 memorije.Objasnitiza obatipakeSmemorije: - kako se generi5uadreseoperativnememorijeu koje trebanajprevratiti sadrZajiz odreclenog ulazake5memorijei - Btase sve radi i kako se generi5ur svepotrebneadresekod dovladenjabloka iz operativneu keSmernoriju? ReSenje:

je datau posebnim ke5 memorijasa asocijativnimi direktnimpreslikavanjem a) Strul
HIT D

v

D,,,

V,,,

TAG MEMORIJA

vzss-[-J-

20-----t \/ "255

vl

Do

vo

W-'

w 7

C D .

\v ,/- - lDr

55

DATA ORIJA

\

I

*L* 8

0

V^-{-1 u l

|

generisanaadresa f----=--lf

4

{m"" iLl

I

ffe*?-rE preslikavanjem ke5memorijesaasocijativnim Slika 0.21.Struktura memorije 16Mbajta 1224baita),a velidina bloka 16 bajtova Kako je kapaciteto-perativne je: adrese (24 bajta)-, ona iadrZi22dblokova.Prematome,strukturagenerisane TAG (20 bita)-broj blokau operativnojmemorijii BYTE (4 bita)-adresabajtau bloku. keSmemorijeje: Struktura Do zs;-dirty bitovi, Vo zss-v4lidbitovi, TAG MEMORlJA-asocijativnamemorijagdese nalazi256 TAG poljaSirine20 bita, CD-koder 25618i DATA MEMORIJA-RAM memorijagdese nalazi256 blokovasadraaia. je datana slici 0.22. sadirektnimpreslikavanjem keSrnemorije a2)Struktura 58

DATA MEMORIJA

D 9 -------t

D rno,

l0

t0

t0

0

0

0

f[{z's-t

Jl'i I t l , l

{' 1 0l ' l'r l

D, D

t

4 3

TAG

BLOCK

l

0

0

BYTE

ke5memorijesadirektnimpreslikavanjem Slika 0.22.Struktura Po5toke5 memorijaza sadrLajima kapacitet32 Kbajta (2tt bajta),a velidinablokaje l6 bajtova124bajtal,ona ima 2rr blokovaiisto toliko ulaza.Glavnamemorijaje podeljenana '20): 2e grupa.zatoje strukturagenerisane 224112t' adrese: TAG (9 bita)-broj grupeu operativnojmemoriji, BLOCK (l I bita)-broj blokaunutargrupe i broj blokau ke5memorijii BYTE (4 bita)-adresabajtaunutarbloka. Strukturake5memorije: Do zo+z-dirtybitovi, Vo. zo+z-valid bitovi, TAG MEMORIJA-RAM memorijagdese nalaze2048TAG poljaSirine9 bita, CMP-kornparatori DATA MEMORIJA-RAM memorijagdese nalaze2048bloka sadrlaja, b) Utvrclivanjeda li se sadrZajnalazi u ke5 rnernoriji i ditanje sadrlajaza dva tipa keS memorijesu prikazaniu posebnim odeljcima. preslikavanje bl ) Asocijativno TAG bitovi (20) iz generisaneadresese poredesa sadrZajemsvih 256 ulaza u TAG adresei MEMORIJI. Ako se sadrZajbilo l
odeljcima' je prikazano u posebnim adresa potrebnih c) Generisanje potrebnihadresaprilikom vraianja bloka iz ke5 memorijeu operativnu cl) Generisanje je datu daljemtekstu. preslikavanja memorijuza sludajasocijativnog Adresaoperativnememorijeje:

4-bitni BYTE brojae

TAG bitovioditaniiz TAC MEMORIJE

Redni broj bloka odabranogza zamenuse koristi kao adresaTAG MEMORIJE.20-bitno polje TAG daje20 najstarijihbitova adreseoperativnememorije,a 4-bitni BYTE brojaddaje detiribita. najmlatla AdresaDATA MEMORIJEie:

\--._4-bitni BYTEbrojad

rednibroj bloka

Redni broj bloka odabranogza zamenuse koristi kao l1 najstarijihbita adreseDATA MEMORIJE.a 4-bitniBYTEbrojaddajedetirinajmlatlabita' potrebnihadresaprilikom vradanjabloka iz keSmemorijeu operativnumemoriju Generisanje je datu daljemtekstu' za sludajdirektnogpreslikavanja je: memorije Adresaoperativne 4

15 14

23

3

o

\-._!-

TAC bitovi oiitani iz TAG MEMORIJE

adrese polieBLOCK iz generisane

4-bitni BYTE brojad

adresese koristi kao adresaTAG MEMORIJE.9-bitno polje TAG Broj bloka iz generisane adresedaje bitovaadreseoperativnememorije,polje BLOCK iz generisane dajedevetnalstari.lih detiribita. in 1l bitova,a 4-bitniBYTEbrojaddajenajmlada steoee AdresaDATA MEMORIJEje: 4

l4

BLOCK

3

BYTE

I !-J

adlese polieBLOCKiz generisane ,"+t'llr"u polje BLOCK iz generisane adresedaje najstarijih11 bitova,a 4-bitni BYTE brojaddaje bita. detirinajrnlada c2) memorijeu ke5memoriju blokaiz operativne potrebnihadresaprilikomporenosa Generisanje je datou daljemtekstu' preslikavanja za sludajasocijativnog je: memorije Adresaoperativne 2

3

4

3

0

-

adrese TAG bitovi oditaniiz generisane

AdresaDATA MEMORIJEje istakaou tadkicl).

60

4-bitni BYTEbroiad

brojem adresese upisujuu TAG MEM.ORIJUu ulaz specifikovan TAG bitovi iz generisane blokakoji sezamenjujesepostavlja' blokakoji .. ,u*.n;uji. V"iiJ bit adresiranbrojem memorijeu kesmemoriju blokaiz operativne prilikomporenosa adresa potrebnih Generisanje je datou daljemtekstu' za sludajdirektnogprestikavanja je: memorije AdresaoPerativne

TAG bitovi oditaniiz adrese generisane

adrese polieBLOCK iz generisane

4-bitni BYTE broiad

AdresaDATA MEMORIJEje istakao u tadkic2). poljern adresese upisujuu TAG MEMORIJU u vlaz specifikovan TAG bitovi iz generisane setuje' se adrese generisane Valid ii, udr.ri.unpoljemBLOCK iz adrese' BLOCK iz generisane

0.6 Zadatak

tr

- tAr,--^-S^ ( cn aol,vbl1*o \

2 Mbajta,Sirinarediiznosil6 bita'Procesorima im.akapacitet operativnamemorijaradunara Instrukcijskakes memorija ima kapacitet razdvojenekes memorije za instrukcijei poou,t.. D A T A d e l a 4 K b a j t a , p r e s l i k a v a n j e j e n a n i v o u b l o k a , v e l i d i n a b l okoje k a j eukazuje l 2 S b aregistar ita'Sirinaredije na da su sveinsirukcijesiriner6 bitova,i da seadrese r6 bita.pretpostaviti PC odnosena 16-bitnevelidine' sa: delovakeSmernorije a) Nacrtatistrukturusvihrelevantnih - direktnimPreslikavanjem, i - asocijativnim Preslikavanjem sadvablokapo setu' - set-aiocijativnim preslikavanjem generiseprocesori - i ukratkoopisatifunkciju svakogdela.Nacrtatistrukturuadresekoju da se: objasnitikakosekoristegrupebitovau svatri sludaja u keSmemorijii - proverida lije ttaLenainstrukcija - da seoditainstrukc4aizke5memorije' ReSenje:

blokaje 64 redi memorijeje I M 16-bitnihredi (220redi),a velidina Kapacitetoperativne KapaciletDATA delakes memorije U1oqo"3. (26redi),pa operativnamemorijarudrZi,io-6kl sadrZi32 bloka(2' blokova)' ie 2 K redi(2" redi),pa DATAieo keSmernorije odeljcima' datesu utposebnim kesmemorijeza svetri vrstepreslikavanja a) Strukture na slici 0'23' je kesmemorijesadirektnimpreslikavanjem prikazana al ) Strul
ol

D D.'

\/

DATA MEMORIJA

9 -----l

q

A

4

0

0

0

D, Dn

19

lll0

generisanaadresa ffi

TAG

65

0

BLOCK WORD

Slika 0.23.StrukturakeSmemorijesadirektnimpreslikavanjem BLOCK bitovi (5) iz generisane adresese koristekao ulaz zaTAG MEMORIJU.TAG bitovi oditaniiz TAG MEMORIJEseporedesaTAG bitovimaiz generisane adrese.Ako se slaZui ako je V bit, takodeadresiran generisane postavljen, BLOCK bitovima adrese, aktivirasesignalHIT. BLOCK bitovi (5) i WORD bitovi (6) generisane adresese koristekao adresnibitovi DATA MEMORIJEi instrukcijasedita. je prikazanana slici 0.24. a2) StrukturakeSmemorijesaasocijativnimpreslikavanjem

D

v

D,,

HIT

TAG MEMORIJA J I

DATA EMORIJA

1 A l !

4

CD Dl

Do

vr

I

Y

i | : l

0

\rl-

P[5]zo+z

l ,ill' I

r----*11, l,o l l t

generisanaudr.ru ffi--rAe-

w6[o

preslikavanjern keSmemorijesaasocijativnim Slika 0.24.Struktura TAG bitovi (14) generisane adresese poredesa sadrZajem svih 32 ulazaTAG MEMORIJE (asocijativne).Ako se sadrZajbilo kog ulaza slaLesa TAG bitovirna iz generisaneadresei odgovaraju6i aktivirasesignalHIT. V bit je postavljen, Bitovi (5) koji kodirajubroj ulazau ke5memoriju(ulazgdeje bio HIT) dobijenisa izlaza koderai WORD bitovi (6) iz generisaneadresese koriste kao adresaDATA MEMORIJE i instrukciia sedita. 62

sa dva bloka po setu je preslikavanjem a3) Strukturake5 memorijeset-asocijativnim naslici0.25' prikazana

D,,

V,,

. 4 D ' r .I' i-l l---_l t D'r,o I I

t7;

F. a

G

:

:

Do

vo

TAGIs MEMORIJA l5'l

FCir"*-)

V,r.o

i

u

\

<

-

/

\dabranom ) DIn

DIo

f! / t

setuj

luo'l | \'/o o | I |

I09

19

ffi

adresa senerisana

TAG

S,,

0

65

SET

WORD

so

preslikavanjemsa dva bloka po setu Slika 0.25. Strukturakes memorijesa set-asocijativnim

dva ulazau tag memorijama adresese poredesa sadrZajima TAG bitovi (10) generisane bilo inc--o MEMORIJAdo TAG-I5 MEMORIJAu 16 setova.Ako se sadrzaj (asocijativnim) adresei odgovarajuiiV bit je kojeg od dva ulazau setu slaZesa TAG bitovima generisane za celu kes portiul.n, aktivirase signalHIT u tom setu.Ovaj signalse koristikao HIT signal memoruu. adrese,broj ulazabloka (l) gdeje pronadenHIT za odabraniset i SET bitovi (4) generisane adresesekoristekao adresaza DATA MEMORIJU i instrukcija WORD bitovi (6) iz generisane sedita.

OJ

B- 11 i-tPEC^ANAhSE

ct?ffl.vttu tut-8.tuLoPvj:d0'lG -16 wnw,turet-
40) )nefa,iu$ro

M-OA7AA

M€NAOP 14JCK{I4X

4Mp<-1- ccu-ciiptr

/v@gry/\a

rcaapy*u rel="nofollow">eQq 0f* 6u,.aa- ,L-!;rn' ?u (di ,rt.a.er/- ;^.2--,:t-'.ze-f d nJsn, yf-*Fflu*J .ouY,afi.tbtt"*rl*. */WrV" ,^n :o 1b @'*.x"-k/ :[* nfufrtl VDI'ttc1.yzv444A upe*<-t-€t/Rou-ePcL/OV4+<-_ /vz--'tt1/2F1+tg ltctsl*Li+a-

49

"@

-__3*_'!{,of14,try3cz*1a<-
_Lct /nlr^r1'f,,.,- V'arychvx

?lhllz AL2 kla t

ar-^ ^a 9!ts e)A23AzA4 a\..

r_y_-'_r &,

r) Ali

\

I {\-=__

_-

Ao AL4A3 ALi.-

ocrc6*

{

\!

?cL?+_<-

'+''of^/tt/oa'

Ce- jcu cba--<*Uu;wfitt

,r uulr+'t-qraur;tf-i-uln

dbffiW

o/p.4.

<4 keteek 4_ ue@,+< rydK

*an - .i?pectu t;W

\ ^-6^TA

\e-6t^TA

.

a- oc<*-a-24 uro-*z6uta72b

6tdz \e"^,*s,&Kf

p,eatuiap;

+--x

4-

A.&FECA Y MOAYAYi

rF(

i *** wI

DBR

\'

A B ei D t s R. -

ALa i DtsR

l

!!o-a-Y-/\

: - . ' l4c.ayn

I t

,

v ^ h

tuO,

'ajt*d^^* w$ a*- l\

2'

VC-fi,,

', f -&nv6<

rWcyyrL cra urt'fatgou'crtscr\rpr 2*

e4 #Me

otfo

I

l ,

I

4

:

i j

!

MooY,r

\

i

'ka rc.tA*.

np

iva{fM",

{- Vut*, E-6\^1-A.

2

AAPEc4{: I &ryfgg3..-y.

-f

iac-rir- ct,

C/\iJ.&<-o.

a)

ALj A22 A/^ A\2o 44n

F^,op(

+

F.^or'-ZrY

AO

1r

O"^.b

2Y t*caq,ro,

-:qq.a4)-'5|:e-ialo5*a

"x*.64€

a!;'e<:c- 5 - *c*v-gr,t !-€J^?

2{--rl:AG tr,-a..(Vr\c\

4MEc^x'.;

te

-4

--*u:t* I

O MoaTn

4 rr,toj,.rn

> ) 441 - . A\ AsAzA^ Ao

___

r4l L

t|

4s ' :--

:

tt'taa"-74

c-7&,7^=z

t

^11i-l L

a44)2.-2Q'

vI

UJelfitttavt i/ u

_-

4st't*y^

ituor^J A.u-ML v(l

0

o

.

o 3 2 1 4S

/ vtATa

OMOSYA

4Cowx4,2.t -r.

c4Tztzca-+o

4)

,|4otYA

cP'uraeM'?u

rV"

A *

C r

o:8uu

rP10a l:

4i

t I

i

l

rt _. l L.}er

t

!

t

t

r-,

'

g TolYn

(a)

r)

t"3+zs\'

|

(zl

\ i'r:Z,^\: (z)

/Wieffo. d. $ra"""

V

t23+z | " \'"r;;,,'y;

7 uol74

(o)

l- | i: K .:4a t

+

\ ""' \l

L '

\, ,zi+, \l . /z, i r? | 2"+'t I o t.--_.__.--n

!r :c

- L-t

Lt

I

zz1nt ',,

: - \ rPYna

*l

Lu4tY,\

O |'f"'y^

'ii

V

i--tl i

i

*tu

\

|

c?'a^/,W*" cc,6b2

I i 4or.lr.lL--..a._-i n L 3 \

r-rt t

l [ ^ ' 4r 3 i t \

|

\ t'\Y-l Jua*t,

f,polza

("1

f

!

-

-

-

.

[,--1 l

I

-

f---l1 l':}'\ ,l,uuot {1.I La{j I J''--

f.,"oria

-

|

|

-

-

|

!

1.,:^,,"\

"l-t"n'^^-*"ol 51in ')

*1MA/^-

'

.

4o

(o\

r--,

r--:----r

4;6ublii"l

-

-{111*

L-*F^ r,r*i

l-.-l

\-i-l -t

\i

rn^oavn

.r\\ 1--l

-

k$flt

4j lrd,slY1 (,t)

1l - - , .\ l

lP,*?i,rl *;"*'F:l;{i:\ litffil 45 M/j&74

4( ttl"ovl

r'lolin

l4)

(o)

\^)

"'lt'* *8 i"*r\J"\ll rY"KwT

\o\

i ,

2t1+22"1

4 2 ; { q M b l _ t , * " * ttrt"ri

n,-tu"dfltli.* ' G r,r.ol'/A

ffY^

_ | : I "r l^-'.,i,I

I :. I \ ,, \

I

(4)

Oh"i,r.a,^Ito.tx.t

^-,-,^

,

gof,oaor,l,cr-ib(- _, a

w/4

u\OLr-.[t

u.la;t{

C&t^

."-**o,D';x'irwffiL*dw*^ G?.^-. ^-n,lt ^

.a,.,.,-;.

t.ltadYt\re

)

*_

LTt-s 4 Re\lr

M€ MoPv^JA

o+FB *Y-'y64"1M2/@fXLL9:%yv4,\).yf-W"f1 ' u,ued^-o$ -,ue,uzFVu (Uluia't* W*f* ,yg& 'u,bo7wEW\e'ttn '^3'7*&Q** d ott\7v-u4yy ov-7v*1a*6e "ffo*r,*+ecATaFa,t+efui1nqa&' u r'\p.;i*pJOZ w.ll&p\)^e

, F 'ru,h-*'i''*;ft,+Wffi ^'lt*'tY*"ffiry (91"^'r+ta.6!n^) (q'e"-t;,4aLo*r^r:r,) 6ctru6.tr*-e 6cr7t uo-u1t4*!z ii":tVil,* .r_.r z.!

i2

v E^r'. nrr{.^ot) o

, Hrt)eq'o-tt St td

#W

E) [email protected]*

,c,-

(tp-attnu,i4e.

palilnfi)Al-tfiV

ffl*, ?5t Iv,'.tc."
A+-oyz,71t peaztLVllt|ztl.th

W-uc 1-uc-) relu

uV'at xeU*
;#W,: di,ffi"ffi**r{:wffiy*,

u* ot^gat

k-€llt'*
raa.r.?tipcilr: e',6\t4twr::.-,

tq

S4L

q'tcl3cf

q

Pea'utsy{at+-

y rl^l'iett^r;-te"y

,*^&;rbL*

iiexU4*+u-

ftAE

"M

rau,ctz*<1x{e

.ila. W-gW ca- o'%llcct*ta= 542,4o2-f ,-453 6 ,2049- iffi4qkMU4f#4b E) wg xr|tt\ocuj1LlcH
9 n l i ' * , f Y * o a l z ? 9 , 4 ccT,',t't z 1 * 7 a'fe,'nn-"i6rr*, )-297p--,153G_3grF€'aJ {qi*u'6%14u2;$h,

V rVpr^wiatiaAuaL th "J K€u uetanyy

t oe*- p-Y a) ts)

t i

oxnL-1r6/ 4 pau{'u74;vuL7e ??'Wrc u-qvfla) ut,ry E) 5u,,2qartz ,Hffixwa-q/+

4a r.r-ru{rg pa'^) O M

A".r\5. aec o 'l n

"l '3

' Ith 4

3 4

t 1 l lI

402-S

,1s36 I

L

ury'.l1.ot"*"!utsi r'+re.u-*!'r'*|$ lg,f tC r.n';i

- .poPlt^AT ^-L-PECg

. rg\tg?\^cAtt€ I ojt- f\Poq€ccfA

* .,-m"? R Ala

6) ;

B ) ; o

.1

a_

II I

(u tL

Eetll

'"LU!OUf' Ncx-cr-'tx2ct-r,v-tr-u-cc

-

qz-t ,YV&,

.Hu *F tn ."t-ytTa. &?e/v1/L61/< OA.( 7r. uct-o tr-e ttt MteofVo,

24b : 'L9 = 27 = 428 T:t^

4ots 3 542 = ) r-Toour*a-{.,. t4 4041 t ^

6 1 2- . 5 4 2= 4 I t o -s42

A r]rn''.a"t

Tf***"11 T**f

2p4n : S4I -2c 18

=+&

4.ssa : S4Q = 3 /i o

-4 s36

4

-

CPOPMAT tr^Pgce

re_:i

"rAq (69oJ t?Yne)

nOj\^q\AJA 7r?)/o\A (nrr.rcCA ?€'1\A 7 < rel="nofollow">tBl^p)/ revne)

q kflJl atu't-cfrtg. , 1Z)l*"-1n+A Avcz7r44e-oryain,l\ "8 ^'tr?,+trrp4x-&-at*warc ColHb 6"or,c-€c. 6.,,;-ut,,qq [*-.ca- tX 4ba4'tri-' f Y€i\I'"r a4^rf;H 9 +"rfnul"ra^ S.( " o\'.rtK|fr,{-9krrc r'l go rl^-tn"rtiu

t

n --91-'i4'fin;t"X

-"^

Etd,

to6a++:q

H.-d,vra oX 4k11tu lz-'

?"i,, t;;

6n^-nt -,r ,A::ttvy 9{ccru*1>. fetqL.t+ u.afiu44tbcv 63ta1L1u}r'(. ; V*t?+# y 5w-aw6'fuaI qep6t\ < KEIIL vEMp)fu*'z CQ:b)./^ ou-VtuA-?"*'*&+Tteiela,iw(tao W WW"*' {ew'itt%p-ta

ao ,e"W& ts.,r"-frl7 64ttt)2o_qq,'1o9a)8492 4 kEy ry*FftL2rulY 'Y 4 " .vlpt';v-oo,*,t&u; Na\e.c&^ vct-utzt+rL Wft"L{W -F . &i" trvLht];tuau"' -cccciaae- te^&; ,y'aW'u ( 'fr" fu-/\,,c3ag*l;

a ) , ALoq.leo ts),o ,

t

[ct-rt<

Aft. c-6-'x-

KE,IL furt'"o7un\

,*1V 4e Hr.t+qP'Wf F : "

A

4

r f 1

f't;:za1 2 ZoJ,r*A

4

r,

3l 'l,l

3

, 3

ol.-jl:o -*'.-_--

3

-- ,..-.lo

-

I rt----

: '" - '*\.1

\ gt cF-

9 l

7i' 8i

I t, 4oi

t

ltn t=/t't i

?'(638Y t*n+

f

-.__

,t

6vr*a Urr^^rvl+o.

.;*qary,l.^^\ri $ury-u"r G 4 q 0 :\ = 4 S 5 c \ r z

2 o\3'.t = 54AV4

4 o l s ' . \ = 4 O L lq+ 3

84gL'-\ -- 2Oq8E

ibrlPwtrrML @ru{:r u'!ui^\S

tteJL^.otrA)

?6\ v 6rtc1c;7 -y g,xo*f (Bggnrt*rl

)

' _ _ *1o 3

2-9.o*

E-23 Rka,t=BLa<

?hM,T-Aq

OM

{o, d^--ltr {r^. ,,\ru41,^

o " . . 4 n o2 ,h, - a 6 ' W

5\'-26a ; K€ill =SPi 1rtvw I L€ul +t}") " ;

, r 4 o r\OLy t = !iL

64\G : ''( =4siG LLI 4d5jr ./9?\:-a *5S ;_ r, j, Yvr"1g*6- d^c*a-VIJW-,*

I

-.

+

Ttrcr

ti

54')-

)

-.

{c L)< = o .+ 5,lfl

4oL) l!9'Ly

= 4 t-o

s"rue5 i--T--T-70 -/ i A.LP€eE _\ T;\q

.

43)-fqtf.trf KW

2 o u 6 - , 4 9 ? =*l o

...r-. , .,, r?l-'; lslrl __

-

, 3 1 _ 0_ -rernE

--f--z_*"1 r

Er"i .rnoze _--r .f ?vn1^ _

(6poJ-rpyoc)

iI -

----.

1

Pqr'J-E.or>, (RgnulhR.'A

6

oEA\

-u+,ta

pf:rry

p.ar-*f/'V "{ oQt7a*t LL'CLa/^1u',14 KeruwfVTet: YpYry qtYxt+utzc;t-t -apwu=d(aft ,*Wi-,ut:(uo, " WM*? 4 S,**-i,i g

,wYffi:*ow"' flit-*pa"$\+

wfrylE*

K€ttt -r:4"u-opt,1Zwe\z LL Tstt-t
WWhfl\;WWffi

a; W; ##Kzzr'"ivwu
45-,

rt

" / i

<4".

_.14_

'a)

t86a

246

I

4d'. zs = .a8= eso E;o; &r.'crg".

:

12r\4

l-RAM

A<-o!".-leo o /1

2s-si ---::::::* c)b,.. i

2ss .

-.-.-' c

't a.-lor

7':-*-,-.---J k P€^1--_ i Ygut 65zao qolur.t

6 s sr E

lyL?€e-E

E)

o €,arX 43: 2ss + *,2 oW*- q.,*;-"XX6 ACotL

.crAjbE*--.--

o:-t l-8-7'._16l

4':T.:l-z i_l_7_i

tL: e- l_!o_ ,_9,__-j -_..:

r':::::::::::::::--r--ij-- '1{:J*,, ! L t'i At

I l-

l

.-..*l-*.*

3

4c

s. i ' . .i. - ; . _s- i - . . rel="nofollow"> * : +I. _-- - - _{_ . - ' j 44 b 6', i-_S-**_,t_; 7r-l--J*E ' 5 -..--i lr

I

lv

ltt

..-\

4 1 : 2 s sa e

! -512 -7Q'7 -t!1C'S: ^o?i -+ 3 tmy''.yztE ) Ll i

2EC- s44 --r 4 S4r-a7o1 a 2 1os+4oti+s ' -- 4olr,t'- /.L"ll+ 4

'

4L8o* 4sts-ls :- 4516+ \pt-to ' 41gr-+,e\7i7 5 112,8s_*_l_5_351 i----zoYg r,- L:
. -- 4'7gt '+ 2Dq1+7

'

{at s + t l o r ? 8

1.10Y ;

I Sos

--

:-1945

-t4O

'!l 6

t/

1o rl1-- tt

(

,*-----9*--...

i

-l

f€ul

J},to

2Bq6:A' 7,I144

JL-" 43

Dft Sf*arocru- a<>-

R Ar\

4' i:--

s

-ro

" -+4 '-

I

-,

-r6 17 J 8

2sco+ 284sJ4o

Acou"..d€o oI-T**

- 1i-:i rt--il

-x

g __ _:__l-Sse_f

'-.

I ,,

tsst +g

{

3__ q S. Gi

-/i / .

w t7lLi hY?,

?Jl:x:";

ty6o :- zatt : 9174.--'LE't.1; 4o?y- 4L?9

;41$:4s35

isdal1b€ W) " u.,.:IUe-

E-2{ o"r,tfLt EQ*/ 2z ,pex:- qttanza6o7 E€W ^t*P-X{ *^tq :<) Fu\raf 9** L( ouY#uJu-hk, ueu v\cf,zn>Ltv 1 ln'rt uiiz ry tb 256 'u\stu^Auu4< :1tx )td uo-u1tpn* Pu-ur.uuv}o-rfif @qLp;1f,L | fi,{;tt,<,ofYett*r".t4u*.rY/c Uf-*'toVo rr,truu-a-r1i,rl.'Yr,u-ix8,t'ir-a- '/t olIUfcL$W,k A/atcVTa' V F '(nyMr/r'rT"/i1e .4 Y€W r,t*uqxt a +6 frtena t /

Tg.'J

^^-:) ^m* g *ffL4alz ,PP'\4ecL{lfifMx

,j

ctVpe@ wgrnrntl)rt

Llts+rff

.

a oWA&t tl u.L,/'ul7

n

&'x

":)WtrWwwffi-r 43

.t,

t..)s43 4oxl ,L L-tset - + ,

2g,ta

e'f?Yna

1

{n rL

I

. , . -

" ':-^'t =s f,n".qrtr^o,ra) Fg\\I N d""***

lne1a4

- ,

I

oN^

{Jb

-=--___J_e-Y_ _ _x

-'-" dpopr.a*r_ 3- \ t:l f,ka-P€s€ fs_-]---=f g,r.cR, r-Aq yEy y 6^oyv (ercrrrns) Y rpTnu

|__--/s6;_-g1,1-':a7._E.+n u-o-wY-_=2256-!oh'_r:_itg.I2f6-j-fo4 2 s e ' ' l o b + r at z f ( r ' 8 o S l l + 7 6 7 i t - 6 t . o pO f f i r -? -r 2sG4o,k rll " Lsb 6,'.oun 4ot3 3 ieT M '{odo +TLi zsE ? 6,,,-
t

{.e 2SG {otp r-1,o+ascl.o

6ia:o't o [,<-otx- a 6l.pt l 6zxer1 4

-t 6 -) ? -> o --r 4

4sZa + 41cJ4 4-tg'l - 'LovJ ,.0Y8 + 2 3c 5 2SoX + 2SSg

2ge 'to(u tTLt zs6 F\' 2SG ''lak' rTb r 2Sz la , =) Lsg.,to fo tTl. +25e tv q,'1',x. 'tft v =) 256 4o'/r 'r TLt 2.5-66D

n ffi. €,t-pu]s6o :28{r t 22-['t*,u-

(S,rO rtAS l

+ 7 G7 r_ 4oL\

4 --? \

O \n*.'e o y"ii"re

fut<-

;>

WY 'l*trnY

j;f- rr Y'{ff&"rf,ffi, 1=) 2s6-4ob+TL256- 4o (p'r TL t 255 &'.. ile ttu;
J ecLzt
256 [e

-) -l zs('k l ' t o ' t 1: 4 2 ? E -r 4 ! - , t - w o r } ' ? - . -2 2re k 5- 8a'oz o ffitt I lzso + 4si5 6,vpt 2{6 + 9 x { 4slg + aw4 'bt7 -l ? Tu'v<- o fu?^le 1 2{a [o I U.ez ;

t r, $ru^**'*

"lL++-(

teeu

s4,y aef

o 54.-ora a !ty-E :t 25F to I lot8 + 23ol '-+ 4 d.t-or;. 4 tT-I^< ,2sb t-o I r:o.1 ) 2S5g -1 2t6-4o6 +Tlot 1't." . )84-S 4 2- [l',:,*- o i4*= ISe.i

4 |fu.

2 s 6 s + 2 G 4 2+ 2 { ^ a K

) iok

'!ot**-t^*'''j*i-^ *ac*t).n7*47c*2sa'2= 2642So {& 'TAq *-f*-f p7oa,- a ",n):i^1ac4- co6'ru'w.t / .i o l_-1_.*--.[:-1---14'14i]t" td- 0 -tfu*z

L7 f,-i*--'=T 4--. :i o io'-o-'-'o

J-^

o€uX,ft.*5.-^,-*z;c{ " i

._-_1--_.-_--_------

+! c i a , o ..9-:

{ t - _ 0 - i 0 . , 9 - - - . ' ,0.. : 6 i 0

i o

i O

t 0

I

7L-q.i:-o-i-o----o-lj T

!

Tt out-1artX71ay, " EArLp*d* A$j*{ T*Weoy*ryry.',.,-io'd/ 4iq"bl

*:/*fr

*p[i.o

lr'#

6u-ef44l ."Y?*YM: *:7y*:.::'-Yi:*:-Ji

Wry:

j;?xYry"rt:;:,:.2* m YL',y"d,, FW'fa"v&rqA NT/,*"uuc6p1u4*,it-&(c)q,HL'A;uuANt\ 'aTrJcua*;kt-u-

*2-'7+j,/*&o-

,a' a77ii<-kErt kEut yW^ ,uu*/iri'rla ryW-K* . s Tocua*[fd ucE--u T"*t A/"*a-lAatt"t' cdexxrtl.L-,

*

*'r

:;;

,r;;*U'|

oqazutu ^1 uottnl/

hryfMffi-phf

&. uy''X;r,- u^l*altt*q

u-lt
4

ffiE,

IJffiY",ffirA

t\ #-Wa+-.a/otp*,c,t-,. f,,7i:;t-

*ffi;'@ '

" at#ffiTftW o&^*'u'<1p' aefrn c,

3a';1b1Sct,tz

UYne4ee#a-+ta E*'ucfu _A * 'ft*flat +z oX.'( ttt/w-{ ,a |e:a

ox,", ryO,X Pt*.[Q-,"Lo?Wtta. F:T 'M.(ata#iuu<.o-o W1r1";J4;,,,.^ ry_ !4 *yrc. * !., ;i: t'( Y1'^;4P1"ti 6u-r-,ft*av4#< rxrL ql*ry"i t< T4)urJ.^M uKbl]L

4MN1" (pnt.

ena+w:ffi*

ou'eprra.r.6ro'rrwqu,w

45) JToe*
ez "*fflrrhe:

),,n".r "\-F.pullr.T*ffinu

;*Y*HW

uD.fi7'o- n 19y4

'41 tc,na-to.&'

wc.

a-oyec- "tA tt'ui

uv,'*4,,ffi-? /%7^ iil't4r'; , ['ftttt-ttttzu &r."

W|ilE ay?","1,-61,W "ff i;W^"ffi* ffi_, tffi. *?r*-r s;';;;;Tr i,^"ht \t" l,^wwi w,{ i;;; t ffi .{^ w7uil-4* K€xL ,p,wr+p b-a 6x.o,,u tilW;

V;495;ffiffW.0'

p

J

t,ra

fia

^ry? <e-zu '-W,,:.2 tffip"yittry,t'";fte *Wp:,mff,ry-nn* (3t o'ss2a-7-1-,-evbdibe'M. wt'opy,4^rrr4 , tri + ,f:fnolco+?Jlpy ;; ' ":yryf u-+touT'u*c
I

a_2+ll

oE:-I--:,P1 ll i- ---'lo..r'""1 : -:.-i*l

I=l

i

|

hT-

lr-_ae-6rffa_-_)

E<

#

lr

iil,;_

II t7:/-

/

t I

i

t

i-_ f-'t--\.'7ntll

t

I

2ssr---

32 GrlTA

ll

t,

_

-

,

t

.

I

f,,lovte_ .t vtca-d.rjrt ^^\d- Wl$ xzo', "S = {7

'L

i

{' , 4\4o,t4 ;:*

6uu-c'(cc< - j oM

o

i-"t"-

C^t;

tqrA-or.g*i-(\rit

-

uonoi5.u--ecr oM

.+'=i"t#* f' x o* r -V. o

,I

-..jgQ

ll

$

ll

l'ryi -; ac3lxca cotlftr- zo A'oaf ,nlD

ll

L

I

^V k)' l^.tvdtt\ X Peui tirt'.u#:^ : oM

rsrJlF"."t a?T"i

9t"\ - -r

,- .

l|

toer*'"'

i.."tt =i'16!1r-f i

oM

jetr [ .a1pec-*--

---

=-j\

to )t , )1 f,,-r"a€u n KaI

PelY 6^0*7

l i

n EPii'Y{:.i\eX &^^ru*t"-lg^6le1 Elcrrilpa^Lx &++ultt{t^" "aftL\ d

-\ , )

B"r t l'i"*.*5*1i, -.1 t V dtovy 4 t L ' . 3= ! e + 2

4.62'485 6zts

| - ra 21fsx1\zaz I

4rra-S

-

ta"

--- l

rrrnn

8o"t28 = O r- 8c

8c tS

t78-;4t{-=- z{-}-5o 6a'-4oE: o +Go

> E= 478+ 4 44,1-s ', 18 s -91'-6o+ 3

45!lo; g=4cJy+G

1"

ip'n* I = 20'478 O + 2Q 4 5 8> 4 2 8= 4 + 5 0

4 1 6 9; . 8 _ 7 1 5t8s 6{s:{,=

- -*"i'

4 q g ) . 1 2 -E- 4 + V o

oa l+7<3ge"r-{5**a

o

4 F : 7 ' 2 0= 4 s 7 I

as?(8f* 131io1 8T,r^ +GTX

458

O ..tr, S-
-r x,1*-+M-o

- 5T"c " - ->T* W.8-Tz

*i

G-Tr

-eo i

i 60 r=-_ i-sTk

__'lss

Io ,.xi/^\ |

3c+s

60 6o + S --'17 - 8! 1E'?8! --'17 , is X 5c+5 , 1 s8 aa

'1"8- tS8= ?c

6Tto

i-;,l}

i to.ar-,-

= f-. ' " -

:6* [i' -'-6" *E, iL7 c ---a.--E--. iL7 \ \r rt'l

3iix6t* Y:7.6t* Y:7. GI-k ; 1- Tr < .

I

)RYn*o = 44jtT,^.r+1t78'Tr< 1]

ii

B-ze ()'

ts?er,tg

rPYOft

TL

+ 6T\4

437 tr,^r +8rr') T,lt-f 6tuc ) \v-

ll-

c. Tur * Ir-

*t*t^*i:

8Tx_ b rl<_

2Tr* 4q(t*,<3T..) T,rr't {Trc 5Tx"J?. gTr. L) rK_

3Tn \'l-E1,+ 6Tq-

t\

\-

1-rv

yp.7nlto =4?9T..r + 4X7kAw

2D.gTw 49 (1,,,.t8T,r-) 1*1t Z]-rc

B\ PTTAA}tA Me;r\ACPy\JA 461\ Fttfficupwua- ca- -A'^-fFTeaHpM^1L.u'?Ylo'\ *--'jIWAW

awrfaa

dqeKayoulu{Io'3n- fu.nt'S,nwxxt /eLt*<;erg"{ r&;rk t-k- "75y;L63"r*. ' " iW{f^ tfia-4GuLttr("c ^42,\/.or ffi *u* i, H"FM*YC 1'

Qa,

aC,o'g<1vr,

wfe6,< 47tfl.r4rla wfe6,< 7p:

ctu-51€.4e-:

, Af-ffiffi^-,r'

x^ffipi,

i4-€{

*&iuiu

Q :f'g

ca,.34
/fl1 ''4wp"-uh'*tu

n 4'q*4 { f,tu,:io&"uaW*rHv -t

qrfec, ar'(* f f^&*t'rw- Vot"'7rttzu Fqt,ra,.-5):;;i"e;l.d( ul ,7hr,^ { -,, \,t ijT*STfwfK {af-4'ftra'4'/ ^ ,l2uufoarur U 4
ay-g{tu*LI+{&,ZlUr ry::4^,v;:ffi,:

s"!*qt;rti tjolrqsa,,i;-in

,-,,/

,.

w.I^gt

y^:,

^.t

'

c-

U --t/4,4!tprtv+l'L-

d

/

46ub = !': .

2

--

F12b'.t9------ Ittb-12!-, r1ru,t*-'nca-&{*o1ulc\ $

3

.

-

o

-_6!9J *q4nYA!F_ qr_UitL\g_P_E\_!trr)_orer.Hht$L ttA cgtsY\taAPttol

4.o

J

Mi2J-14q4

4

"ffitHl= e |-.L_lF

itjktltrtu:t

W'reWffiffi

tffi:Tffi"'i tf\4e-

,;

t*(€Iv{g?uj!{

,i

o

CPO?MAT_ i-. -..'l ' I Ps;n11g: 6po.r 6'[hrk\gfthrrw{rfff ?gt rt* crflrrlvr\h s AAEc cit$*?ft'\Y oM

ea
Tz1 4c-o\\urJ ATra Blt.a aE:o

PAM

Yp;19 ?tT-V

=j*-:-n r6rfrffcr "^*

I

,l/

1961 urfra uu^.\ ca .l\ E,usiCabc,

a q

(*,a^^^^..i-#

'q-

6) iaT,ati' 4{6u-,-a,,ws Atf*rJt^,l. WoL

't,,xSrr

o<^S,r1-q./

6t7"lyer*-c6/a44,

ryAgFa@-fu

qcpkt:ftlt/LL(t& ca- Ca.q91Snr'(,t-/tcr ea-?pittal't44e lleilepLu;lla tl", V/a.sa- q2oq.uAt B*,pr ffu. t.ll'Jgjrd^ -c4 .Jtpei " 0* "dfn rr+,"ru,'24q{*F 1e#efu}tL1totltu carzac*Jr}-Ca,t).ac/rou-tu
C.e V#I/,.LA-

u dVph"tzhi Pf

WU ..r- vl-or\tu.u L riona* . u. a,?Lo a,?.L1)-.J?__VXLID -*__VR-rD Bn Bf

W*e ec7fiocu-Hc< fu*f ,W A-kWu+t_&ot,A6ctQ\

".fil

tn' 6P*q) fu_6P*q)

,ea- f

W* fT

,.6fiJ)o"*

J)rcqcu;a.4',uauilt

/r^f"1f-rj-"t ucay,ua ry

:'<< k4iktztttltato*W:!

,buefr (,"74t% yn)'aW

yW*

-P,*t4tL ua-

,4jq Ver,*.7u L* F;-qr; -' €p_ *_

aafeat- eatlttptrq<

,ue+to 414'f,u-,tra-J u.€dE o(u&n-,|-ir.

sx u,]at+e+y

a'x7eu,1'4$--p.V

u J u 6ptrV. c;4c;r,#42

.t

;lEp,n6*q'

'qu< 2a-6il-,;trt

trc+
c4$Jiu3e-

4.e.4.e._

,fi^' LaTtolV ) !J,*-o Xn+so p' "),.<8"<

s^f"V.a.' eoJ ?

S) Azo pe""'lna,;tt"-

tu.t 'i,?f"{VuDatil,<
ctuLo ez cttLti cL f**}'u.ifr+ 'LLD€aq 'k"?? 'to;+-!ldptf' 't^;r+-!i

y t{b-h,v ,it- I

Tux 42 ;!*'

,4fu*

tl (,1). 4 (w).

{fV' fit aao-n,a-'{a47^ {#71

-*d uia- L( u- ff-l-*/l*i

c,.a/'q/r@

- .'i

qDCL+]6-c.{/e}r /la. Qbcw:z
sje.ta,zan-,)

d6rt-trc -.16

&"13 .yp_re__e,o)*i"i?..sEf.:n;re*2 {ia^ttptt'tx'ls.n""{ lLof; te_"H*4tr*1-oH -

t&Jyaa^rr" offi"o.H *-i g""*;qu*"ru ,e Eqzrl ,u,6,e2'-t.,-,.o,ogl,wr ',,&t*o/'? d" !:,.l.tf-)yq ,n-hV.f***4eilt7,'*rra77 eteft d. cliiuu"Yt#. w#7.rhil,r2 criy$"' + i A lPe/hcz. lct

iW

" )

batl*+t

J

"o1y f+'

9*o'

Ay6v

c,<,o)rycUt

,

a3

o&o*+lu-..4nr4*at

de,.tzo*t oX tl a.tbfrutnzz*e-- $x.Lre.

Xaagdep*r--

lnro

uaP#L4T tr/ "*K o; a7-uty,tz ila/stlar.un: , " 3aa1tup,

l.[X"';4pqyl

iJ-u(4 Lrr.vly

ia ute'u L,t u)LFU) dT, aoh+qu, F i ,

CJz,e*-F-

.! - l

i f\a uryy-yfr

- | Ufp eZ Fqu-

l'i?"fiA*ry b-l t"e#,e|. o-l uLw1fu

trt+14 ry- i W-

. Y =a.(vcra-o,rla og pzat*utw 't
Cn4*<efc,,L.rqq

--,ib.c2-5 --ry't-r/5 sg - Ha4Ha:14tl1 -a-:Vye-a-:Wq,p.= Hc-.1,Ha14t!1 ^ lglK ta,{o**%-I o;-e/h4#6ol;i

;ma@

H"',#5{u+

ccffi^zn oz-rap,'t1Sal*a:-

Yqpo&{* *%'fuq 'At

ofrVca'tl

6'< e)'.

-,,iLovE+ -,{pouE+

Y-%.,qC cz ^rPeco,

uQa*L4
i+a

w*uL-O-a ca-'uu$)fi?n

@ u

tte{,u-tdg\tiD: lp,+u-t

-g1\q4i14 .Lt'cru-Qrul--q -gllhe4/l4j4 .Lt'cru-Qtu\-_g +Y'iD: 'n- ,1{^{; ?fufu ,n teu-* '6 4Vi

w,w*wH#%##"fu " - pe- A-% @(ypXi V uapaq :je-a4y44;

- t
YnPABLAH=E

B-51

MAr)^Crpnn6s4

rW* fu itrW;" ffrry"W zH,4 Htr!,4^, M,ffiW u aJ '*ruXa'ribr.?r*

u.

cbja*h.u;r,,-

yaatt)

e-o-y-ctttt+(lz

&fct+atr**

.LLrttutcL lo o75u,;V

I

W"W^;K:ffi_'ffiW ^."{W"L,":i" #;":'m..z ffi#W "":W$ffiffi; W^r'"* vwe-; sD'J4wv4

CAbd,4,

"aewr;76't ehL;L uo<,t1tufrlnte-rc ,LFti< "ooffi"4fuou !2o* tR sa&v;;L r) *"21nallau^u osj^'.t+--"^r. uf,ur2'uw
wvufi y ,atut:1t

on. MgM.

I b',le.l Ic.elU_l fcr-'.il L-l

|

-

L____-t

_l

f?^,,AI L.----1

:) ?i^

n

I

ftp*-uoC*Hutn*

q

'

$.

Oocrrtrp h uacdtTa-

Wf V "'t*ol

W tuf: t'wuaa+ ?"1)

AnsrfR.SoP

"tptF**

U4ne** qvfn,rl*8[a.

ozfq. |e "F

+ rrxw-e&.a "b"* oruc4/-e:&X,e&&

tf"+ry*'a.Oa- ,rni ,,ni+4 W LLefr/ .p^e*\ frv cpLu.%F, 4:_,ffirro. ca,trq?uLufu",tla ,u^atus* F.{***' ua.c^n*4y, (*ry o^frrrr$, tn&(4: Wrrt "uUHl .-'AH, /< tyauZ fib,il>p%. t+orez -*!?diffi,* 6pto uBczu.ouirLurr9zv -._ri*{r"&,uu"do&^W:. ) wqqt &^tturq CpX . {uvu^.( ,H *.,1-d4"-

5) FEA

e€q^

: . _ " i ARBraR.Arot

\aau",la,t \

oTfu^

q\

V*pJ*tuo

(Z *l(**t

ba.t7ru*er-t)

3-3 4 i't tia-

C"cwt ^, , n-<ar'co\:

c&5)

) -D

D

cl>'uttu--4-
.

-

1'

D

- 0buo192g ltot'q\€fh

, al

!

--ttp;r--'-,

.'

-

ae\sr.rV

b-

,tr 4e-'tol*

uqllttt

uEpuj4tpl+t*<

tte-ts'gnru-o.iOC e"'4aa'x )

(.**

L----,-'"'1i i--n, I "tt" f _-.hiiro.$+i#51 H' m u^pttu'lr-tl.rbflr^-T-q"--n

-

t

I

' A " . 1

- *'-----

YW

AcE-V?We -ff
"f*y-c:q

f,.(+oe.t-u-y!!r?

t)

,qn^/1.(..o _.L
O?

pu.uw-tl*auY L/aca*FrTW*-

f

eh4ct,.-.

, .,

OuHXPolto ynpa(,ao.,a* Ltaruufrfrt-rcg' Q /

'l.nTAl\s

rAEr-l

.___ .__ j-

\

]_ c-t(:r"cr .r?fr? rlq,ri t^aU--Y ttd. S^Gf,\rq$larq^! ( ou)t",n

-l

\

87utl-

I I

i,iui-\rri-erl(irrk€f"-

AO itq-*_yl@ @^rryd_) D'ft^ 'r*t-l+'4iula t{+'c-ek.,raz.z urrx-ru--

.-t)'t

t--

:

-*-t

,ifqfc.rn

L--.

b1-e'p:,r
ry**"|l--^

d lae

v.,v%.+.

u"t*

(-i;cl',l(;)MA- t*-trDAr?-'p"n X :retoutr*otr,it* KCLt.^.-t4 -ra.le ")aQa"T F )r*fV )

q'efiy

tu1u'.14Ft:ft//,^,(ryfW

^ffiffi!ffit* tl,--bF^*Lc4.,(&e,u4t,(

%

U

Y

rc'

&'r^tn ta t
"nstit/f'b*v

/{'('t'6e ?a-

-uVuFlTa<- qr^^t- i^ar'd Af<'.1.g'*tb, -AruF{}\ 21T7F uX te,rk7rg,",tz .,ccurlHa-ru nta ..d/'1/c"\ 7 U^tlYf l+o -_:a,rlN rttc@ rt e-(y c(ft og6z/,,,x2 jq q4fu^e LDa*a1A e>Vat.o-W %4,, YN\A Q

reH=i

I

.i--]*-__ -l

I

-T

r-,rac'u'\6r cr*t:Q€^qo- t?f1"--l0l4i- r+- -cr:+ uunfr@tw4a

MqLL'Je/.

ib./aL4/s,-

Hq-cqPe.'e 4!.AYtZlte-

D'+'T. -

W

-

-

\

,\

AWcA/-d4/-

M7?*

t

a-os- sc,Jy+e*-u^ -ry-#-*u"?-

*ArA"fDa&'4-

u( eq-L'l

u2+ Ytauc

ts-s' L CLcr4rypqlhs "tl4TA]b€

11,194-112 e&/z'-aL4

vTOyyt$nx-ttt* /

.

t trr.c-r-.'+-4 C{*^.laj}q.cl. ".ZntfenX }f€l.o.dpe"it- /(l^^{.l/vs rr- &D dq Co{lBo; ctnTtavt RSADY eUuu elac.u,Y' :w

"ftr*ta_

*"l*L:l*

ue*'ov-7cut-L u/F47*r'-o*v Ncc€Pf -c471l,tu 1 A" ,".o.:@ uct-;Mq*-a+tOtta

L+414'1'

t;.(d-'s7

rY4,rW

l*\

oLr+i "t6ar"r
t-rl

awnyyolld-

-

WLq.\.!c

Po^,,tr,,Q-*t,uEJ wiTatta YN\AC

*.t

otlp+.LLr.Lp

Ac/LU/.
W-

c'-l ki.ta)fr)lop,alte ct41)^cr.u) ,(x itf

c^44t-

ry"fuwunu

prAerlt-gF C-,r-cg.4r*,.-a-*iru \^

I

___*J--

rurtt 4de Mo.Ur^-?

*1. qer c.{Fr+e

\rJL *a- "-*.^de

cu,ir,r?.r,'iricr

Uau.tfo

3o{3

'aA-;"A.

rlatcura-qg-

c$lTPcC i+a'*-

DATA r-A}"" gc6r:6t;"u
PaAD\ lg'. u*.t*W-f: u)nyss A+r-vca) 3o

:i !

\.4jstd

ACc-ffT

.i'c*!e"*ula4:, - p€ c:a/x* cu'-
W1t

V

,*'-,-;;.f-{i

xq.

,x.z}u -&$*'.