Akcije

Seminarski rad iz predmeta: „Finansijski menadžment“

Tema: AKCIJE

1. UVOD 1

Finansijsko tržište predstavlja organizovani prostor na kome se traži i nudi finansijskonovčana imovina iskazana u novcu, devizama i kapitalu i to u gotovinsko ili bezgotovinskom obliku i na kome se u zavisnosti od ponude i tražnje organizovano formira cena tih sredstava. Osnovna uloga finansijskog tržišta sastoji se u pružanju i stvaranju mogućnosti optimalne alokacije novčanih sredstava sa onih fizičkih i pravnih lica koja raspolažu slobodnim iznosima koje žele investirati, na ona fizička i pravna lica čiji je dohodak nedovoljan za finansiranje tekućih i razvojnih planova i programa iz oblasti proizvodnje, potrošnje, prometa i usluga. Pri tom se prenos novčanih sredstava sa suficitnog sektora na deficitan sektor mora izvršiti na organizovan tržišni način i prema legalizovanim tržišnim uslovima. Naime, finansijsko tržište, kao jedan od osnovnih segmenata tržišne privrede, postaje tako izuzetno važan faktor od koga zavisi stepen razvoja ukupne nacionalne ekonomije. Međutim, dubina finansijskog tržišta u Srbiji, zbog godina sankcija koje su uništile najveći deo domaće štednje i akumulacije preduzeća, nije zadovoljavajuća za veliki obim trgovanja, posebno za priliv inostranog kapitala. Takvo tržište ne nudi veliki izbor finansijskih instrumenata tako da nije interesantno za inostrane investicije. Privatizacija doprinosi razvoju finansijskog tržišta, i polako se povećava obim trgovanja.

2. AKCIJE 2.1. POJAM I PRAVNA OBELEŽJA AKCIJE

2

Akcija (share) je hartija od vrednosti koja vlasniku (investitoru) daje pravo na deo profita (dobiti) preduzeća – dividendu, pravo na upravljanje preduzećem i pro rata imovinu u slučaju njegove likvidacije. Vlasnici akcija se stoga smatraju vlasnicima preduzeća. Akcija spada u serijske hartije od vrednosti, jer se akcije ne izdaju pojedinačno, već u seriji. Akcije sa istim pravima ili iste vrste čine jednu klasu akcija. Akcije se emituju u cilju formiranja ili povećanja kapitala preduzeća, a samim tim da bi se izvršila distribucija vlasništva, ali i rizika. Prilikom osnivanja akcionarskog društva neophodno je s toga emitovati akcije koje se nazivaju akcije prve emisije ili osnivačke i, tom prilikom, utvrđuje se i nominalna vrednost (nominal value, per value, face value) akcije – novčani iznos upisan na samoj akciji. Visina nominalne vrednosti je pokazatelj koji ima samo tehničko značenje, odnosno predstavlja iznos po kojem se vrši primarna emisija akcija. Prilikom osnivanja akcionarskog društva, utvrdi se iynos osnivačkog kapitalai broj akcija koje će biti emitovane (isti princip važi i za dodatnu emisiju akcija kada se vrši dokapitalizacija). Iz tog odnosa, ukupnog kapitala i broja akcija, izračunava se visina nominalne vrednosti. U nekim zakonodavstvima, akcija ne može biti emitovana po ceni nižoj od nominalne. Takođe, pojedina zakonodavstva dozvoljavaju da akcije budu bez iričito utvrđene nominalne vrednosti koja se, u tom slučaju može izračunati podelom kapitala preduzeća brojem ukupno emitovanih akcija. Po pravilu, emituje se srazmerno veliki broj akcija koje imaju relativno malu nominalnu vrednost. U pitanju su razlozi pragmatične prirode: akcije sa malom nominalnom vrednošću lakše se distribuiraju u primarnoj emisiji i veliki broj investitora može da, ulaganjem skromnih sredstava, stekne status suvlasnika u preduzeću. Tako se postiže demokratičnost, kao princip koji se vrlo često ističe u objašnjenju razvijenog tržišnog mehanizma. Kada se akcije emituju po utvrđenoj nominalnoj vrednosti, za njihov kasniji život presudan značaj ima tržišna cena. Odnos izmedju nominalne vrednosti i tržišne cene akcija je isto kao i kod vrednosti i cene u opštem slučaju. Na sekundarnom tržištu, u berzanskom prometu, za investitore je potpuno nevažno kolika je nominalna vrednost. Akcije se prodaju po ceni i to je jedini relevantan podatak koji ulagači respektuju kada donose odluku o eventualnim kupovinama na berzi. Sa ekonomskog aspekta, akcija pruža mogućnost ali i pravo vlasnika akcije tj. investitora, da učestvuje u raspodeli profita firme, ali i da snosi rizik iz poslovanja predizeća do sume uloženog kapitala, odnosno nominalne vrednostiakcija koje poseduje. Sam vek trajanja akcije, pa s toga i prava koja iz nje proističu je neograničen, odnosno, vezan je za sudbinu preduzeća kao poslovnog subjekta. Dividenda, kao mogući prihod iz akcije, nije i jedini prihod koji možemo ostvariti na osnovu posedovanja akcije. Naime, povećanjem tržišne cene akcije koju posedujemo, ostvarujemo profit koji se naziva kapitalni dobitak. Cena akcije može i da padne ispod cene po kojoj smo kupili tu akciju i u tom slučaju ostvarujemo kapitalni gubitak. Možemo zaključiti da je ulaganje u akcije isplativ ali i rizičan posao, stoga investitori koriste usluge firmi koje se bave procenom rizika i tržišne vrednosti akcija. 2.2 ELEMENTI AKCIJE Akcije spadaju u strogo formalne pismene izjave, te stoga moraju imati sve zakonom propisane elemente. 3

•

Plašt akcije- to je osnovna isprava i najbitniji deo akcije koji može biti odvojen ili zajedno sa kuponskim tabakom. On mora da sadrži bitne elemente utvrđene zakonom i to: oznaka da je reč o akciji i vrsta akcije, firma i sedište emitenta, označenje na koga glasi akcija, nominalni iznos na koji akcija glasi, ukupni nominalni iznos emitovanih akcija u toj seriji i broj akcija, serijski broj (redni broj serije kojoj pripada akcija) i kontrolni broj akcije (redni broj te akcije u toj seriji), redosled emisije, prava koja proističu iz akcije, mesto i datum izdavanja akcije, rokove za isplatu akcija, faksimil potpisa ovlašćenih lica izdavaoca akcije. • Kuponski tabak – je drugi bitan element koji sadrži kupone za naplatu dividende. Kada se utroše kuponi na kuponskom tabaku, novi kuponi se izdaju uz podnošenje talona i plašta akcije. Kupon sadrži sledeće bitne elemente: redni broj kupona, broj akcije na osnovu koje se dividenda isplaćuje, godina u kojoj se dividenda po tom kuponu isplaćuje, naziv izdavaoca, faksimil potpisa ovlašćenih lica izdavaoca akcije. Svi ovi elementi akcije su veoma važni jer daju mnogo informacija već na prvi pogled. Kada govorimo o elementima akcije, smatram da treba pomenuti i sertifikat (share certificate) koji predstavljaju potvrdu o vlasništvi nad akcijama. Ova potvrda sadrži i bitne elemente kao što su broj, vrsta i serijski broj akcija koje poseduje akcionar, zatim pečat i potpis jednog od direktora i sekretara kompanije. U registar akcija koji vodi kompanija, upisuju se podaci o vlasniku akcija (ime, prezime,adresa i broj akcija koje poseduje). Ovaj upis predstavlja dokaz o vlasnistvu.

2.3 VRSTE AKCIJA I NJIHOVA OBELEŽJA Postoje različiti kriterijumi na bazi kojih je moguće izvršiti klasifikaciju akcija. 4

1. Osnovna podela je na osnovu prava koja one donose svojim vlasnicima. U tom smislu, dele se na: •

•

obične (redovne) akcije - koje svojim vlasnicima daju pravo na dividendu, pravo glasa na skupštini akcionara, pravo da, u slučaju likvidacije ili bankrotstva, raspodele preostalu imovinu nakon izmirenja obaveza akcionarskog društva i izvršene isplate vlasnicima prioritetnih akcija. prioritetne (povlašćene, preferencijalne) akcije - koje svojim vlasnicima daju prioritet u isplati dividende u odnosu na obiène akcionare. Tako, ukoliko se, u odreðenom periodu ne isplaæuje dividenda na prioritetne akcije, onda se ne mogu vršiti isplate, za taj period, ni po ostalim vrstama akcija. Svojim vlasnicima daju i prioritetno pravo, u odnosu na obične akcionare, na raspodelu likvidacione odn. stečajne mase po podmirenju svih obaveza akcionarskog društva. Meðutim, one svojim zakonitim imaocima, po pravilu, ne daju pravo glasa na skupštini akcionara.

U oviru ovih osnovnih vrsta akcija moguće je identifikovati i odreðene podgrupe tj. klase akcija koje se meðusobno razlikuju u pogledu prava glasa, a samim tim i kontrole, prinosa i rizika koje sa sobom nose. One se obično emituju radi dolaženja do dodatnog kapitala s jedne strane i sprečavanja većih poremećaja u vlasničkoj strukturi i gubitka kontrolnih pozicija s druge strane. Tako je u okviru običnih akcija moguće praviti razliku izmeðu npr. običnih akcija klase A i obiènih akcija klase B. Treba napomenuti da ne postoje jedinstvena pravila u pogledu definisanja karakteristika svake klase. Preduzeća ih najčešće sama ili uz pomoć konsultanata osmišljavaju, a zatim i emituju. Meðutim, praksa u razvijenim zemljama je pokazala da su akcije klase A bile ili sa ograničenim ili pak, bez prava glasa, dok su akcije klase B svojim vlasnicima obezbeðivale uveæana prava glasa. Praksa u našoj zemlji je da obiène akcije uvek nose pravo glasa. U okviru prioritetnih akcija, treba praviti razliku izmeðu: • •

•

kumulativnih prioritetnih akcija - koje svojim vlasnicima daju prioritet u naplati svih neisplaćenih dividendi, pre isplate dividendi običnim akcionarima konvertibilne (zamenljive) prioritetne akcije - koje omogućuju svojim vlasnicima da ih zamene za obične akcije prema unapred utvrðenom raciu, onda kada im to najviše odgovara participativne prioritetne akcije - koje svojim vlasnicima daju pravo da, nakon naplate fiksne prioritetne dividende, uèestvuju u raspodeli dividende koja pripada obiènim akcionarima.

2. prema načinu označavanja vlasništva nad njima, dele se na: •

akcije na ime - kod kojih se na plaštu upisuje ime kupca. Vlasnici ovakvih akcija evidentiraju se u knjizi akcionara u kojoj se samim tim beleži i prenos vlasništva 5

•

nad njima, a koji se obavlja indosiranjem - pismenim izjavljivanjem vlasnika iste da svoje pravo prenosi na drugo lice akcije na donosioca - kod kojih se na plaštu navodi da glase na donosioca. Vlasnici ovakvih akcija se ne upisuju u knjigu akcionara, a samim tim ni njihov prenos koji se obavlja njihovom prostom predajom.

3. prema tome da li na plaštu sadrže nominalnu vrednost, dele se na: • •

akcije sa nominalnom vrednošću - koje glase na odreðeni nominalni iznos (npr. 1.000,00 dinara) akcije bez nominalne vrednosti (kvotne akcije) - koje glase na odreðeni udeo u kapitalu akcionarskog društva (npr. društvo emituje 50.000 akcija, te jedna akcija vredi 1 / 50.000 deo kapitala akcionarskog društava).

4. prema tome ko su subjekti koji uèestvuju u trgovanju njima, dele se na: • •

otvorene akcije - one kojima se trguje na finansijskom tržištu tj. tržištu kapitala. Dakle, kupci i prodavci mogu biti svi uèesnici na tržištu kapitala zatvorene akcije - one koje se mogu kupovati i prodavati samo meðu već postojeæim akcionarima

5. prema redosledu izdavanja, razlikuju se: • •

osnivačke akcije - koje se emituju prilikom osnivanja preduzeća. Ove akcije su redovne, glase na ime i daju svojim vlasnicima pravo glasa akcije sledećih emisija - sve emisije akcija nakon što je preduzeće osnovano.

6. prema pravu glasa koje donose svojim vlasnicima, dele se na: • • • •

akcije bez prava glasa akcije sa ograničenim pravom glasa akcije sa kumulativnim pravom glasa akcije sa uvećanim pravom glasa.

2.4 OBLICI DIVIDENDE I PROCEDURE ISPLATE Dividenda je periodični dohodak akcionara, koji on dobija iz profita preduzeća na osnovu posedovanja akcija i može se smatrati za prihod od izvršenog ulaganja. 6

Međutim, prisvajanje dividende nije primarni motiv zbog kojeg se ulaže kapital u akcionarsko društvo. Kod donošenja odluke za ulaganje kapitala u kupovinu akcija, mogo veći značaj ima špekulativna dimenzija, tj. Mogućnost zarade na osnovu razlike u nabavnoj i prodajnoj ceni akcija. Ta razlika predstavlja kapitalnu dobit. Na osnovu predhodnog možemo zaključiti da, kapital, uložen u preduzeće, donosi akcionaru prinos čije su komponente kapitala dobit i dividenda. Visina kapitalne dobiti ili pak kapitalni gubitak, su neizvesne kategorije koje su rezultat delovanja tržišnih kretanja. Za razliku od kapitalne dobiti, visina i isplata dividende zavisi od odluka upravljačke strukture preduzeća. Odluka o isplati dividende predstavlja izbor između alociranja profita unutar preduzeća (zadržana dobit), ili isplate akcionarima. Moglo bi se reći da je ova odluka i izbor između kratkoročnih i dugoročnih interesa preduzeća. Ako se profit rasporedi u obliku zadržane dobiti, izvesno je da će to povećati razvojne mogućnosti preduzeća. Ako se s druge strane, isplati dividenda, povećaće se dohodak akcionara, ali će se smanjiti akumulacija preduzeća. Dividendna politika obuhvata i pitanje izbora modela isplate dividende. Naime, dividenda se može odrediti na nekoliko načina: kao procentni iznos na nominalnu vrednost akcije; kao stabilan iznos dividende po akciji, kao konstantan odnos dividende po aakciji i oporezovanog profita. Sam oblik dividende zavisi od vrste akcija koju poseduje vlasnik, te se one stoga mogu posmatrati kao preferencijalna (prioritetna) i kao obična ( redovna) dividenda. Preferencijalna dividenda se isplaćuje pre nego što se proglasi isplata redovne dividende iz profita preduzeća. Redovna dividenda predstavlja prinos na obične akcije, te kao takva, isplaćuje se u formi gotovine, obično jedanput godišnje ( u razvijenim zemljama kvartalno), ukoliko preduzeće ostvari profit i skupština deklariše dividendu. Nakon deklarisanja dividendi preduzeće je dužno da zatvori svoju akcionarsku knjigu za upise promene vlasništva nad akcijama i tako omogući izvesnost isplate dividende vlasnicima akcija do datuma zatvaranja akcionarskih knjiga ( Holder-of-record Date). Međutim dan zatvaranja akcionarske knjige nije poslednji dan do koga dividenda treba da se isplati postojećim akcionarima. Naime, konvencijom učesnika na tržištu kapitala, ustanovljeno je da će dividenda biti isplaćena onom vlasniku koji kupuje akcije 3-4 dana pre datuma zatvaranja akcionarske knjige ( ex dividend date ) kako bi se omogućilo saldiranje kupljenih akcija prema pravilima berze i ujedno sprečila špekulacija.

2.5. PLASMAN EMISIJE Prema načinu plasmana , emisija akcija može se posmatrati kroz tri osnovna oblika: • javni plasman 7

• •

privatni plasman privilegovani plasman.

2.5.1. JAVNI PLASMAN Ovaj oblik emisije pretpostavlja prodaju akcija širokom krugu investitora, u skladu sa posebnim ugovorom koji registruje i kontroliše regulatorni (državni) organ. Imajući u vidu da je ovo vrlo složen posao koji zahteva primenu specijalizovanih znanja, neophodna je saradnja izdavaoca s jedne strane i berzanskih posrednika i investicionih banaka s druge strane koji će nositi ulogu garanta uspešnosti plasmana, ali će pružati i konsalting usluge i usluge marketinga. Sa pravnog stanovišta, berzanski posrednik ili banka će plasman emisije hartija od vrednosti komitenta vršiti u svojstvu principa ili agenta, uz odgovarajuće preuzimanje odgovornosti za uspeh emisije. Kao principal ( u svoje ime za račun izdavaoca) delovaće kao garant uspešnosti, tako što će banka otkupiti emisiju od izdavaoca i preuzeti odgovornost za uspeh emisije. Banka će sredstva, dobijena prodajom hartija od vrednosti, preneti emitentu. U slučaju da ne uspe prodati ukupan obim emisije, banka neprodati deo zadržava za sebe radi dalje prodaje, a emitentu isplaćuje punu ugovorenu cenu. Delovanjem kao principal, banka, zbog povećanog rizika, naplaćuje veću proviziju nego kada deluje kao agent. Ukoliko je banka angažovana kao agent ( u ime i za račun izdavaoca ), ona preuzima obavezu da proda samo onaj deo emisije koji to realno može učiniti. Za deo neprodate emisije, banka-agent ne preuzima nikakvu finansijsku odgovornost. Emitent hartija od vrednosti, banku koja će vršiti plasman, bira na osnovu predhodnog iskustva ili pak na osnovu javnog poziva bankama i najbolje ponude sa njihove strane. Da bi se ocenila zainteresovanost investitora i odredio oblik angažovanja banke (principal ili agent), nakon registracije kod nadležnog državnog organa, potencijalnim investitorima se šalje preliminarni prospekt. Preliminarni prospekt je neformalna ponuda za kupovinu hartija od vrednosti. Sadrži osnovne informacije o emisiji, kako bi investitori na taj način stekli grubu sliku o emisiji i ceni finansijskog instrumenta. Nakon uvida u potencijalni obim tržišta, naravno ukoliko nađe svoj interes u tome, banka će zaključiti ugovor o plasmanu sa izdavaoce. Bitno je napomenuti da se plasman emisije može vršiti preko više banaka na poziv banke koja je sklopila ugovor sa emitentom. Ugovorom između banaka formira se sindikat banaka koje preuzimaju obavezu zajedničkog plasmana. Banka koja predvodi sindikat naziva se banka gestor i ona ima posebne odgovornosti za plasman emisije. Ona: - formira i predstavlja sindikat - imenuje grupu za prodaju hartija - ustanovljava deo emisije koji će članovi sindikata neposredno prodati - rukovodi prodajom - odgovara za stabilizaciju tržišta emitovane hartije Obim odgovornosti ostalih članova sindikata, koja je znatno manja, može se javiti u dva osnovna tipa: 1) nepodeljen račun –svaki član sindikata je odgovoran za prodaju tačno određenog dela emisije. Ukoliko neki član sindikata ne uspe da proda deo emisije koji mu je dodeljen, ostali članovi preuyimaju obavezu da prodaju preostali deo emisije srazmerno njihovom procentualnom učešću u ukupnoj emisiji. 8

2) podeljen račun –svaki član sindikata je odgovoran za prodaju onog dela emisija koji mu je dodeljen. Kao nagradu za obavljeni posao, članovi sindikata dobijaju srazmeran deo diskonta u ceni hartije koji ostvari banka gestor kojoj pripada i provizija za upravljanje sindikatom od 10-20% diskonta. Banka gestor angažuje agente sindikata, odnosno banke koje su odgovorne za prodaju dela akcija koji im je dodeljen. S obzirom da ne preuzimaju nikakvu finansijsku odgovornost, ova grupa za prodaju nema pravo na diskont, već im se odobrava marža u zavisnosti od okolnosti plasmana hartija od vrednosti. Banka gestor zadržava deo emisije (oko 25%) radi neposredne prodaje komitentima od strane članova sindikata. Članovi sindikata, dakle, imaju pravo i da učestvuju u marži po osnovu prodatih hartija. Sve ove mogućnosti zarade povećavaju zainteresovanost banaka za što bolji uspeh emisije. Članovi sindikata kao i agenti za prodaju, imaju obavezu da neposredno posle efektivnog datuma plasmana utiču na održavanje cene hartija od vrednosti. Na kraju ovog perioda, banka gestor i emitent će saldirati svoje obaveze iz ugovora.

2.5.2 PRIVATNI PLASMAN Privatni plasman (private placement) predtavlja prodaju emitovanih hartija od vrednosti ograničenom broju institucionalnih investitora. Kod ovog tipa plasmana, banka deluje samo kao agent emitenta što znači da ne preuzima nikakvu finansijsku odgovornost, te je s toga sleduje samo ugovorena provizija. Ovaj tip prodaje hartija od vrednosti ne prati prospekt kao kod javnog plasmana jer se predpostavlja da su institucionalni investitori dovoljno sofisticirani da mogu da ocene rizik ulaganja i imaju dovoljno kapitala da snose rizik plasmana. Umesto prospekta investitorima se dostavlja memorandum o emisiji koji sadrži osnovne informacije o emisiji. Ovaj memorandum ne podleže odobrenju nadležnih organa. Predpostavlja se da investitor nema nameru da u skorije vreme prodaje kupljene hartije od vrednosti već da će ih duže vreme držati u svom portfelju. Da bi banka osigurala tu nameru ulagača, on banci daje potvrdu (investment letter) u kojoj potvrđuje navedenu obavezu. 2.5.3 PRIVILEGOVANI PLASMAN Privilegovani plasman ili plasman po osnovu prava preče kupovine, kako se još naziva, namenjen je postojećim akcionarima koji, kod povećanja akcijskog kapitala, kupovinom novih akcija održavaju srazmerno učešće u vlasništvu preduzeća. Pravo postojećih akcionara na kupovinu akcija nove emisije, srazmerno broju akcija koje poseduju – pravo preče kupovine (preemptive right), ugrađeno je u osnovne akte preduzeća i sprečava neregularno razvodnjavanje kapitala (dillution).Na ovaj način se sprečava da upravljačka struktura preduzeća tendenciozno smanji vlasničke udele postojećih akcionara. 2.6. FAKTORI CENA AKCIJA

9

Na tržištu akcija postoji veliki broj učesnika koji pokušavaju da predvide trendove cena i stepena promena, u bližoj ili daljoj budućnosti. Njihova procena tendencije kretanja cena akcija uglavnom se bazira na proceni fundamentalnih uslova koji utiču na cene. Ukoliko večina transaktora smatra da su osnovni ekonomski pokazatelji nepovoljni, akcije će kupocati i cene će da rastu; u obrnutom slučaju akcije će se ubrzano prodavati, a njihova cena će padati. Sigurno da bi analitičari potvrdili zakonitost da, na duži rok, postoji čvrsta korelacija između stanja u privredi i kretanja cena akcija. Uopšteno govoreći, tačno je da cene akcija rastu kada je stanje privredne konjukture povoljno, i da padaju kada je ekonomija slaba. Međutim, postoji bitna razlika između trendova u kretanju opšteg indeksa cena akcija (grupe akcija) i cena pojedinačnih akcija. Zato je prilikom pokušaja da se predvidi kretanje cena akcija, neophodno imati u vidu stanje i tendencije globalnih pokazatelja, s jedne strane, i stanje i tendencije sasvim određene kompanije koja je predmet interesovanja, s druge strane, kako bi se lakše donela odluka o nameravanom trgovanju na berzi. 2.6.1. ZARADE Po klasičnoj teoriji o cenama akcija, zarade ili profiti korporacija se smatraju najvažnijim faktorom koji utiče na cene akcija. Investitori kupuju ili prodaju akcije u zavisnosti od očekivanih zarada. Povećanje zarada u određenom vremenskom periodu, prouzrokuje povećanje cena akcija. Prihod od akcija je određen odnosom između dividendi i tržišne cene. Akcija može doneti prihod akcionaru samo zato što kompanija plaća deo zarade u obliku dividende, tako su povećane cene akcije i prihod, određeni veličinom zarade korporacije. Prema ovom stanovištu, nije od bitnog značaja da li bi trebalo zadržati zaradu u kompaniji ili je pak isplatiti kao dividendu. Na koju god soluciju se kompanija odluči, akcionar dobija. U prvom slučaju, ponovo investirani kapital u kompaniju dovodi do proširenja kompanije što obezbeđuje povećanje očekivane zarade, i zato u budućnosti rastu i zarade i cene akcija. Iako veliko reinvestiranje profita može značiti da će biti isplaćena mala dividenda, akcionar je zadovoljan jer poseduje „naprednu“ akciju i ovakva politika se smatra dobrim pokazateljem razvoja.Naime, sve sve dok je profitna stopa povoljna, investirani kapital je korisno upotrebljen. 2.6.2. ODNOS CENA – ZARADA Odnos cena zarada se već dugo koristi za merenje vrednosti akcija. Npr., ako se neka akcija prodaje po ceni od 72$, a zarada po toj akciji iznosi 6$, kaže se da se ona prodaje prema odnosu cena – zarada kao 12:1. U prošlosti se odnos 10:1 smatrao standardnim, i prodaja akcija prema tom ili nižem odnosu, smatrala se dobrom investicijom. Za period od 55 godina, od 1935. do 1990. godine, odnos cena-zarada na američkom finansijskom tržištu po Dow Jones Industrial Average je iznosio prosečno 15:1. Međutim, danas se odnos cena-zarada menja uz veliku učestalost i obim promena. Između 1935. i 1990. godine, odnos cena-zarada se kretao u rasponu od 6 do 130. Odnos od 130 u 1982. godini je predstavljao grešku koja je bila prouzrokovana izuzetno nepovoljnim zaradama, uključujući deficite nekoliko akcija u undustriji, koje su znatno iskrivile dobijene podatke. 10

Sve veći broj analitičara je, na osnovu ove promenljivosti odnosa cena-zarada, zaključio kako ovaj koeficijent ima slabu racionalnu osnovu i malu praktičnu primenljivost.

2.6.3. DIVIDENDE Mnogi investitori smatraju dividende faktorom koji je isto toliko važan kao i zarade korporacija, dok ima i onih koji ovom faktoru daju prednost. Naime, razlog za davanje prednosti dividendama u odnosu na zarade je u tome što trenutna vrednost dividendi ima veću vrednost za akcionara nego buduće zarade isplaćene u dividenama, čak iako postoji potpuna sigurnost da će biti isplaćene. Drugi razlog za davanje prednosti dividendama je to što su one konkurentne i opipljive, što odgovara narodnoj poslovici : „ Bolje vrabac u ruci nego golub na grani“. S druge strane dividende imaju najmanji značaj kod vrednih akcija kod kojih je povećanje cena veliko, te stoga one često donose veći konačan dohodak nego tekuće dividende. Smatra se da razvijena kompanija može upotrebiti novac produktivnije nego akcionar. Međutim, analize potvrđuju da su dividende, tokom vremena, pokazivale nestabilan i neprecizan odnos prema akcionarskim profitima. 2.6.4. PRIHODI OD AKCIJA Uticaj dividende na izbor portpolija može se proučiti i preko prihoda od akcija. Prihodi se dobijaju kada se podeli godišnja dividenda sa trenutnom cenom akcija na tržištu. Treba svakako naglasiti da investitor ne sme da meša dividende ni prihod, sa prihodom od akcija, kod donošenja odluka pri kupovini akcija. Berzanski prihodi, kao odnos cena-zarada, omogućavaju jedan od najjednostavnijih testova za merenje vrhunca spekulativnih transakcija na tržištu. Prihodi od akcija pokazuju veliku varijaciju kod industrijskih akcija. Mnogi faktori, kao što su razvoj, status kompanije, dividendna politika, izvori novog kapitala, starost kompanije, popularnost kod investitora i rizik, objašnjavaju ove varijacije. Pored ovih faktora, nesigurnost kompanije da pruži dividende po trnutnoj stopi plaćanja, često je uzrok velikih prihoda, čak i u slučaju visoko rangiranih kompanija. Može se zaključiti da su akcijski prihodi, izuzetno značajni u berzanskoj valorizaciji uspešnosti kompanija.

2.6.5.DEOBE AKCIJA I DIVIDENDE 11

Deoba akcija (stock split) predstavlja operaciju kojom se snižava nominalna vrednost akcija i na taj način povećava broj emitovanih akcija. Deobe akcija i akcijske dividende često deluju kao stimulansi za određivanje tržišne cene akcija. Osnovna svrha deobe akcija je smanjenje tržišne cene akcija kako bi one bile dostupne većem broju kupaca. Prksa, međutim pokazuje, da je ova operacija, kao i isplate dividende u akcijama, praćena i porastom dividendepo akciji. To znači da se, u masi, povećava dividenda za vlasnike akcija. Npr., preduzeće može usitniti svoje deonice i to 2 akcije za 1 i ustanoviti dividendu od 1.20$ po deonici, a to je pre iznosilo 2.00$ po deonici. Deoničar koji je pre usitnjavanja deonica bio vlasnik 100 deonica, primio bi 200$ u novčanoj dividendi godišnje, a posle usitnjavanja deoničar bi bio vlasnik 200 deonica i primio bi 240$ u dividendi godišnje. Zbog signalnog efekta, koji ima podela akcija odnosno, zbog nagoveštaja veće dividende, vrednost akcije ne smanjuje se srazmerno smanjenju nominalne vrednosti, nego u manjem stepenu. Doba akcija može da rezultira višim cenama akcija, jer se veruje da je praćena dobrom zaradom ili vestima o dividendi. Ako je to tačno, uvećanje cene su opravdane očekivanim uvećanjem zarada, a ne deobom akcija. 2.6.6. KAMATNE STOPE Uticaj kamatnih stopa na cene akcija je jedan od problema koji su najviše zaokupljali pažnju teoretičara i empirijskih istraživača. U središtu interesovanja uvek su bila sledeća pitanja: da li promene u kamatnim stopama donose promene u cenama akcija? Da li kamatne stope predhode promenama cena akcija? Da li tržište dobro vrši funkciju snižavanja kamatnih stopa i da li uspešno predviđa promene kamatnih stopa? Naime, pojednostavljeno tumačenje uticaja kamatnih stopa na promet akcija svodi se na sledeći transmisioni proces: visoke kamatne stope stimulišu transaktore da slobodna sredstva usmere u banke zbog sigurnog i solidnog prinosa; ulaganjem sredstava na štednju, privlači se kapital sa berze i smanjuje se tražnja za akcijama; pad tražnje doprinosi obaranju cena berzanskog materijala, i obrnuto u slučaju snižavanja kamatnih stopa. Tako se uspostavlja obrnuto srazmeran uticaj na relaciji kamatne stope – cena akcija. Rezultati interakcijskih odnosa između bodžetskih prihoda i berzanskog poslovanja omogućili su formulisanje stava da „jeftin novac“ stvara fondove koji služe za spekulativne transakcije na berzi, po povoljnim kamatnim stopama. Transaktori mogu da pozajme velike količine novca po niskim kamatnim stopama, i tako da ostvare velike zarade, zbog razlike između prihoda od akcija koje poseduju i cene dnevnog novca, a cene akcija će se povećati. U obrnutom slučaju, kada kamatne stope postanu visoke, a dnevni novac oskudan, smanjiće se krediti zbog nepovoljnih kamatnih uslova i snižavanja profita, a cene akcija će padati.

2.6.7. AKCIJSKI FOND 12

Akcijski fond ima svojstvo pravnog lica sa sedištem u Beogradu i za svoje obaveze odgovara svojom imovinom. Organi Akcijskog fonda su: upravni odbor, nadzorni odbor i direktor, koje imenuje i razrešava Vlada Republike Srbije. Novim konceptom (Zakonom o Akcijskom fondu Republike Srbije) u roku od 6 godina, Akcijski fond je dužan, da po nalogu Agencije za privatizaciju, proda akcije ili udele koji su mu preneti po sili zakona. Akcije, odnosno udeli se prodaju na berzi javnom aukcijom ili preko berzanskih posrednika, osim akcija koje nadležno ministarstvo odluči da ih evidentira u Privatizacionom registru. Izuzetno, ako agencija donese odluku, akcije tj. Udeli se mogu prodavati i putem javne ponude i javnog tendera. Novim konceptom privatizacije subjekti privatizacije su obavezni da se privatizuju u roku od 4 godine od dana stupanja na snagu zakona kojim se uređuje privatizacija i njihovi vlasnici postaju domaća i strana pravna i fizička lica, a neprodati deo kapitala se prenosi na Akcijski fond čime se u celini eliminiše društveni kapital iz subjekta privatizacije. Akcijski fond, dinamikom koju odredi Vlada Republike Srbije prodaje akcije iz svog portfolija, pri čemu vodi računa o maksimiziranju prihoda od privatizacije i izboru adekvatnih kupaca koji će poboljšati upravljanje u subjektima privatizacije, restruktuirati poslovanje i obezbediti nove investicije. Akcijski fond je ovim zakonom uređen kao specijalna državna institucija koja sprovodi obaveznu i vremenski oročenu privatizaciju u saradnji sa Agencijom za privatizaciju koja stručno servisira Fond u privatizaciji njegovog portfolija. Nadzor nad zakonitošću rada Akcijskog fonda obavlja nadležno ministarstvo koje tromesečno obaveštava Vladu Republike Srbije o rezultatima svog nadzora. 2.6.3. TRGOVANJE AKCIJAMA NA BEOGRADSKOJ BERZI U toku 2006. godine, zaključno sa 30. septembrom na Beogradskoj berzi trgovano je akcijama 661 izdavaoca, od ukupnog broja od preko 1.000 kotiranih akcionarskih društava na slobodnom berzanskom tržištu. Metodom kontinuiranog trgovanja trguje se sa 44 najlikvidnije akcije, kao i akcijama Beogradske berze, u posebnom segmentu, imajući u vidu specifičnosti ove hartije i njenog izdavaoca. Ukupno ostvaren promet akcijama u prvoj polovini 2006. godine iznosi približno 52,5 milijardi dinara i za 34,2% veći je od prometa ostvarenog u toku cele 2005. godine. Kada je reč o metodama trgovanja, najveći obim prometa ostvaren je u trgovanju metodom kontinuiranog trgovanja – 26,2 milijardi dinara, odnosno približno 50% ostvarenog prometa akcijama u posmatranom periodu. Poređenja radi, u toku 2005., obim prometa ostvaren ovim metodom bio je manji od prometa u trgovanju po metodu preovlađujuće cene, koji se ovog puta nalazi na drugom mestu sa vrednošću od 7,9 milijardi dinara, odnosno 30,1% prometa akcijama. Blok trgovanja nalaze se na trećem mestu, sa prometom od 10,5 milijardi dinara, dok je u trgovanjima po metodu minimalne cene od početka godine realizovan zanemarljivo mali promet od približno 0,23% ukupnog prometa. Tokom 2006. godine u prvom planu na tržištu kapitala nalazi se sektor finasijskog posredovanja, u koji spadaju banke, brokersko-dilerska društva i osiguravajuće kompanije. Krajem septembra na slobodnom berzanskom tržištu nalazi se preko 49 13

različtih emisija akcija kompanija iz ovog sektora, od čega je njih 13 uključeno u metod kontinuiranog trgovanja. Ukupno ostvareni promet akcijama kompanija iz sektora finansijkog posredovanja na Berzi u prvih devet meseci 2006. godine iznosi preko 20,5 milijardi dinara, što predstavlja preko 39% ukupno ostvarenog prometa akcijama. Tokom avgusta, ovaj sektor izbija na prvo mesto po veličini tržišne kapitalizacije, preuzimajući tako vođstvo od sektora »Proizvodnja prehrambenih proizvoda, pića i duvana«, koji je po veličini apsolutno dominirao u prethodnom periodu. Preduzeće AIK banka a.d. Niš NIP Kompanija Novosti a.d. Beograd Agrobanka a.d. Beograd Hemofarm koncern a.d. Vršac Univerzal banka a.d. Beograd

4.600

Vrednost trgovanja (DIN) 11.235.175.472

% promena cene 01.I – 30. IX +65,53

289.400 29.416 12.340 23.534

1.988.052.339 1.889.799.103 1.775.899.586 1.712.035.355

+299,88 +145,13 +54,25 +242,06

Simbol

Poslednja cena (DIN)

AIKB NVST AGBN HMFR UNBN

Tabela 1. Akcije sa najvećim obimom prometa, bez blok i trgovanja po metodu MC, januar – septembar 2006. godine Najveći obim prometa, od svih akcija kojima se trguje na Berzi, zabeležen je za obične akcije AIK banke iz Niša i iznosi 11,3 milijardi dinara, dok ukupan promet akcijama AIK banke, uključujući tu i prioritetne akcije bez prava glasa i prioritetne konvertibilne akcije ovog izdavaoca iznosi preko 12,8 milijardi dinara. Kretanje cena akcija koje se nalaze u sektoru finansijskog posredovanja takođe ima pozitivan trend. Od ukupnog broja akcija iz ovog sektora, kojima se trguje na Berzi, njih 33 beleži porast cene, dok je pad cene zabeležen za 11 akcija. Za pet akcija nije zabeležena promena cene u odnosu na početak januara. Pozitivna promena cene za akcije iz sektora finansijskog posredovanja kreće se u rasponu od +0,31% do +428,5% što je zabeleženo u trgovanju akcijama Bance Intese, nakon odluke o promeni zone fluktuacije, dok je raspon negativne promene od -1,77% do -55,4%. Među prvih 10 akcija sa rekordnim porastom cene na Beogradskoj berzi u periodu od početka januara do kraja septembra nalazi se pet iz sektora finansijskog posredovanja. Posmatrajući celinu, od ukupnog broja preduzeća koja se nalaze na slobodnom berzanskom tržištu, njih 202 beleži porast cene, dok je pad cena evidentiran za 323 akcija. Od preduzeća koja se nalaze u metodu kontinuiranog trgovanja, 26 akcija beleži porast cena, a 19 akcija pad cena u istom periodu. Najveći porast cene, od preko 9.000% zabeležen je za akcije preduzeća Dragiša Brašovan Trudbenik a.d. Beograd, a na osnovu odluke o promeni raspona zone cenovne fluktuacije, dok se na drugom mestu nalaze akcije preduzeća Dunavka iz Velikog Gradišta, koje pored promene raspona zone fluktuacije beleže i nekoliko uzastopnih pozitivnih promena cene. Iako formalno, na petom mestu po porastu cene, prioritetne akcije bez prava glasa, Poštanske štedionice iz Beograda beleže porast cene od +400% u dnevnim promenama cene koje se kreću u rasponu od +4,17 do +20%, pri čemu je na prvom trgovanju za akcije ove banke zabeležen porast cene od +38,16%. Slična je situacija i sa akcijama Srpske banke iz Beograda, koje se nalaze na šestom mestu po porastu cene. Od akcija koje se nalaze u metodu kontinuiranog trgovanja, najveći porast cene od +286,9% beleže akcije preduzeća za puteve PZP Beograd iz Beograda, koje je u ovaj 14

metod trgovanja uključeno sredinom septembra, dok se na drugom mestu među akcijama u kontinuiranom trgovanju nalaze obične akcije Komercijalne banke iz Beograda, a na trećem su akcije Univerzal banke a.d. Beograd. Najveći pad cene u posmatranom periodu zabeležen je za akcije Lilly drogeria iz Beograda i iznosi -98,5%, na osnovu odluke o promeni zone cenovne fluktuacije, dok su dnevne promene cena akcija u rasponu od -19 do -20% najviše pogodile cenu akcija preduzeća Izbor iz Minićeva, koje se nalazi u sektoru E i koje je su uključene u trgovanje sredinom juna. Od preduzeća koja se nalaze u kontinuiranom metodu trgovanja, najveći pad cene od -29,8% zabeležen je za akcije preduzeća FAD iz Gornjeg Milanovca. 2.6.9. INDEKSI BEOGRADSKE BERZE Pokazatelji trenda i ukupnih kretanja na Beogradskoj berzi, svakako su indeksi: BELEXfm, koji daje prikaz kretanja cena svih običnih akcija uključenih na slobodno tržište i BELEX15, koji prikazuje kretanje cena do 15 najtrgovanijih akcija u metodu kontinuiranog trgovanja i koji u posmatranom periodu beleže pozitivan trend. Porast vrednosti indeksa BELEXfm u prvih devet meseci 2006. godine iznosi 198,2 indeksnih poena, odnosno 12,5%, dok u istom periodu BELEX15 beleži rast od 257,8 indeksnih poena, odnosno 24%. Može se reći da oba indeksa imaju slična kretanja tokom godine, pri čemu indeks BELEX15 drastičnije reaguje na iskazane kratkoročne trendove, što je i logično obzirom na metodologiju izračunavanja. 1.850,00

1.450,00

1.800,00

1.400,00 1.350,00

1.750,00

1.300,00 1.250,00

1.700,00

1.200,00 1.150,00

1.650,00

1.100,00 1.050,00

1.600,00 1.550,00

1.000,00 Jan-06 Feb-06 Mar-06 Apr-06 May-06 Jun-06 Jul-06 Aug-06 Sep-06 BELEX15

BELEXfm

Slika 5. Kretanje vrednosti indeksa Beogradske berze, januar – septembar 2006. Prvih pet meseci 2006. godine oba indeksa Berze iskazuju pozitivan trend, koji rezultuje u tome da maksimalne vrednosti beleže praktično najmanje jedanput mesečno. Međutim, druga polovina maja i jun 2006. godine donose prvi ozbiljniji negativan trend na srpskom finansijskom tržištu, tako da indeksi beleže značajniji pad vrednosti. Indeks BELEX15 se krajem juna čak nalazio na nivou nižem od svojih januarskih vrednosti. Pored redovnih sezonskih oscilacija, vezanih za drugo tromesečje godine, razloge za iskazani negativan trend pokazatelja treba potražiti i u recesionim kretanjima izraženim na gotovo svim istočnoevropskim tržištima sredinom godine. Takođe, ne treba zaboraviti ni da je maj mesec obeležen značajnim političkim događajem (referendumom u Crnoj Gori), tako da je moguće da je i ta činjenica doprinela navedenim kretanjima. Jul, sa 15

druge strane, donosi snažan oporavak vrednosti indeksa i često uzastopno dnevno dostizanje istorijski maksimalnih vrednosti, koje se nastavlja i tokom avgusta i septembra. Tokom septembra indeks BELEX15 beleži porast vrednosti od 9,8% i ulazi u nivo vrednosti iznad 1.400 indeksnih poena. Istorijski maksimalna vrednost indeksa BELEXfm dostignuta je 25. septembra na nivou od 1.792,55 poena, a za indeks BELEX15 tri dana ranije, 22. septembra, na nivou od 1.438,19 poena. IZVEŠTAJ SA BEOGRADSKE BERZE ( 03.05.2007. ) Akcije sa najvećim dnevnim promenama (03.05.2007)

Izdavalac [prospekt] Simbol Promena % Cena Obim Vršački vinogradi a.d. Vršac VRVI 20,07 5.020 50 Jabuka TP a.d. Beograd JBKA 20,00 3.120 82 Agrovojvodina export - import a.d. Novi Sad AGEX 20,00 450 1.710 Jugolek a.d. Beograd JLEK 20,00 9.000 28 Sojaprotein Prigrevica a.d. Prigrevica SJPR 20,00 1.020 100

Promet 251.000 255.840 769.500 252.000 102.000

Najveći rast cene

Akcije sa najvećim dnevnim promenama (03.05.2007)

Izdavalac [prospekt] Vapek članica Lutra Group a.d. Valjevo Šidtrans a.d. Šid Preduzeće za puteve Valjevo a.d. Valjevo Granexport a.d. Beograd FPM Beograf a.d. Beograd

Simbol Promena % VAPK -19,76 SITR -18,87 PPVA -17,76 GRNX -17,23 BGRF -12,50

Cena Obim Promet 341 1 341 430 2 860 1.000 5 5.000 9.105 1.500 13.657.500 7.000 3 21.000

Najveći pad cene

Akcije sa najvećim dnevnim promenama (03.05.2007)

Izdavalac [prospekt] Metals banka a.d. Novi Sad Soja protein a.d. Bečej Agrobanka a.d. Beograd Banini a.d. Kikinda AIK banka a.d. Niš Sremput a.d. Ruma

Simbol MTBN SJPT AGBN BNNI AIKB SPRU

Promena % 3,20 0,83 -0,63 6,81 -0,43 5,02

Cena 64.884 27.774 41.225 70.500 14.719 7.180

Obim 1.288 2.727 1.515 820 3.892 7.269

Promet 83.282.366 76.318.110 62.629.837 57.754.990 57.371.017 52.191.420

Dnevne promene (03.05.2007)

Simbol

Cena

Promena

Metod kontinuiranog trgovanja Cena Max Min

Obim

Promet

16

13.996

% 1,23

na otvaranju 13.506

14.000

13.506

279

3.871.474

BMBI

41.225 14.719 35.999 23.000

-0,63 -0,43 -0,00 0,02

41.900 14.990 35.000 22.999

41.999 14.990 35.999 23.000

41.000 14.450 35.000 22.500

1.515 3.892 53 178

62.629.837 57.371.017 1.896.958 4.084.422

BNNI

70.500

6,81

65.000

70.500

65.000

820

57.754.990

AGBC AGBN AIKB ALFA

Simbol AGBP

Cena

Metod preovlađujuće cene Promena Promena Ponuda Tražnja % (din) 0,00 0 2.579 600 20,00 75 1.710 1.740

AGEX

1.000 450

AGMT

675

19,68

111

300

AGRC AGSK

5.875

17,50

875

755 9.600

0,00 6,80

0 611

AIKBPB

Obim

Promet

567 1.710

567.000 769.500

457

300

202.500

2.922

3.810

2.604

15.298.500

295 12.334

550 73

295 73

222.725 700.800

17

Sadržaj 1. Uvod..................................................................................................................................2 2. Akcije................................................................................................................................3 2.1. Pojam i pravna obeležja akcija.....................................................................................3 2.2 Elementi akcije..............................................................................................................4 2.3 Vrste akcija....................................................................................................................5 2.4 Oblici dividende i procedure isplate.............................................................................7 2.5. Plasman emisije...........................................................................................................8 2.5.1. Javni plasman......................................................................................................8 2.5.2 Privatni plasman....................................................................................................9 2.5.3 Privilegovani plasman...........................................................................................9 2.6. Faktori cena akcija....................................................................................................10 2.6.1. Zarade.................................................................................................................10 2.6.2. Odnos cena – zarada..........................................................................................10 2.6.3. Dividende...........................................................................................................11 2.6.4. Prihodi od akcija...............................................................................................11 2.6.5.Deobe akcija i dividende....................................................................................11 2.6.6. Kamatne stope..................................................................................................12 . 2.6.7. Akcijski fond.....................................................................................................13 2.6.8.

Trgovanje akcijama na Beogradskoj berzi...................................................13

2.6.9. Indeksi Beogradske berze...................................................................................15

18

Literatura 1. Prof. dr Branko Vasiljević, Osnovi finansijskog tržišta, DH, Beograd, 1997 2. Prof. dr Veroljub Dugalić, Cene akcija, Stubovi kulture, Beograd, 2001 3. Prof. dr Krasulja, Ivanišević, Poslovne finansije, Ekonomski fakultet, Beograd 4. “Finansije”, grupa autora, Novi Sad 1996 5. Ostali izvori: www.belex.co.yu www.senzal.co.yu www.mfin.sr.gov.yu www.chrov.co.yu www.emagazin.co.yu

19